br. 07-00-722/2024-02 datum: 5.5.2025.godine

JAVNOBELEŽNIČKA KOMORA SRBIJE

Aleksandra Stevanović, predsednica

11040 Beograd

Mačkov kamen br.14

Savski Venac

Poštovana gospođo Stevanović,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, i sprovodi druge relevantne aktivnosti.

Kao što Vam je poznato Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[2] propisana je zabrana povrede načela jednakih prava i obaveza, do koje dolazi ukoliko se diskriminisanom isključivo ili uglavnom, zbog njegovog invaliditeta, neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, odnosno, ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje . Članom 34.  stav 1. ovog zakona propisano je da su organi javne vlasti dužni da preduzmu mere za obezbeđenje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima pred tim organima. Stavom 2. je dalje propisano da su organi javne vlasti dužni da u postupcima pred tim organima, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom, dok je stavom 3. propisano da se isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne mogu potpisivati u skladu sa stavom 2. ovog člana, već u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave. Članom 34.a Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da su pravna i fizička lica iz člana 13. ovog zakona dužna da osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja omogući korišćenje usluga potpisivanjem, kada je to potrebno, uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.

Iz Obrazloženja zakona se može zaključiti da je intencija zakonodavca bila da se ovim normama unapredi položaj osoba sa invaliditetom, posebno u domenu pristupačnosti usluga i da im se pruži podrška neophodna za uživanje i ostvarivanje prava pod istim uslovima pod kojima ih uživaju i ostvaruju lica koja nemaju invaliditet.

Međutim, kao što Vam je poznato, od početka primene u praksi je dolazilo do različitih tumačenja i primene odredaba čl. 34. i 34a Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom što se odrazilo i na neujednačeni položaj osoba sa invaliditetom kada se obraćaju različitim organima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti se još od 2016. godine, kada su se prvi put pojavile nedoumice u tumačenju i primeni pravnih normi iz Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u cilju razrešenja problema i pravilne primene propisa više puta obraćao Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu pravde, Udruženju banaka, Javnobeležničkoj komori. Ova obraćanja su dala određene rezultate, tako što su organi u svom postupanju manje restriktivno tumačili zakon i dozvoljavali su upotrebu faksimila u većem broju slučajeva nego na početku primene zakona. Takođe nakon inicijative i brojnih sastanaka, smanjena je taksa koju slepe osobe plaćaju prilikom overavanja dokumenta uz prisustvo svedoka u postupcima pred javnim beležnikom. U cilju ukazivanja na zabranu diskriminacije i važnost upotrebe faksimila koji koriste osobe sa invaliditetom u pravnom prometu, Poverenik je pokrenuo i dobio stratešku parnicu protiv javnog beležnika koji nije dozvolio osobi sa invaliditetom da se potpiše faksimilom. Važno je razumeti da osobe sa invaliditetom koriste faksimil kada nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu zbog telesnih ili seznornih oštećenja ili bolesti. U pitanju su poslovno sposobne osobe koje nemaju problem sa razumevanjem sadržaja različitiih pismena, nego su iz razloga invaliditeta u nemogućnosti da se svojeručno potpišu.

U prostorijama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nedavno je održan i sastanak sa predstavnicima i predsednikom Saveza slepih Srbije i Saveza civilnih invalida rata u vezi sa problemima sa kojima se susreću slepe i slabovide osobe prilikom korišćenja faksimila. Predstavnici saveza su istakli da je ovaj problem i dalje, iako u manjoj meri nego u ranijem periodu, izražen prilikom upotrebe faksimila u pristupu bankarskim uslugama (prilikom otvaranja računa, podizanja novca, odobravanja kredita), kao i u postupku overe dokumenata kod javnih beležnika. Smatraju da se u primeni Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom krajnje restriktivno tumači, mimo cilja koji se uvođenjem mogućnosti upotrebe faksimila hteo postići. Ukazuju da su diskriminisani nejednakim postupanjem jer im se u velikom broju slučajeva ne daje mogućnost da se potpišu faksimilom u skladu sa Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom već se traži da ovlaste neko lice koje će ih zastupati u ostvarivanju njihovih prava pred bankom i drugim institucijama. Kao primer navode da slepe i slabovide osobe bez problema potpisuju račune saveza faksimilom u postupku pred Trezorom, te im je nejasno zašto onda banke prave problem kada je u pitanju fizičko lice koje primera radi želi da otvori račun ili podigne novac potpisujući naloge faksimilom. Smatraju da je ovakvo postupanje diskriminatorno, protivzakonito i ponižavajuće za slepe osobe  koje su poslovno sposobne.

Nakon održanog sastanka, kako bi se što bolje sagledao problem, Poverenik se obratio Narodnoj banci Srbije. Narodna banka Srbije je Povereniku dostavila detaljan odgovor ukazujući da odredba člana 34a Zakona o sprečavanju diskriminacije ne reguliše na jasan način postupak korišćenja faksimila, imajući u vidu da se iz upotrebljenog izraza „korišćenje usluga uz pomoć“ ne može jasno zaključiti da li je u tom smislu dovoljno koristiti samo faksimil, ili se uz faksimil, kao dodatak, može zahtevati i preduzimanje i drugih radnji i ispunjenje dodatnih uslova. Dalje su naveli da je na osnovu održanih sastanaka sa predstavnicima Saveza slepih Srbije i analize i sagledavanja prakse banaka u Republici Srbiji, koja je raznovrsna po pitanju pružanja usluga slepim i slabovidim osobama, Narodna banka Srbije, u nastojanju da se u granicama propisa poboljša položaj osoba sa invaliditetom i da im se olakša dostupnost platnih i drugih bankarskih usluga, dana 11. marta 2025. godine uputila preporuku svim bankama za postupanje u pružanju svojih usluga slepim i slabovidim osobama. U preporuci je, između ostalog, navedeno da je potrebno da banke razmotre da slepim i slabovidim osobama ponude mogućnost izbora, tj. da im omoguće da saglasnost za izvršenje platnih transakcija odnosno za zaključenje ugovora daju na neki od sledećih načina: svojeručnim potpisom (za osobe koje su u stanju da se na taj način potpišu), ostavljanjem otiska rukoznaka ili pak uz pomoć faksimila, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu određenih mera kojima se obezbeđuje pravilna identifikacija osobe. Takođe, naveli su i da su banke dužne da omoguće osobama sa invaliditetom koje u skladu sa zakonom koriste faksimil da samostalno zaključuju različite bankarske ugovore, bez zahteva za angažovanjem punomoćnika kada je reč o poslovno sposobnim licima, budući da propisi iz nadležnosti Narodne banke Srbije ne predviđaju obavezu da slepe i slabovide osobe zaključuju te ugovore preko punomoćnika. Posebno su napomenuli da je pri pružanju bankarskih usluga ovoj kategoriji lica bitno da se ona na odgovarajući i pouzdan način upoznaju sa sadržinom dokumenta/akta sa kojim se saglašavaju, te da bi trebalo da se obezbedi adekvatna potvrda da su ta lica upoznata sa sadržinom navedenog, čime im se pruža odgovarajuća zaštita i sprečavaju eventualne zloupotrebe. S tim u vezi, kada je reč o zahtevima pojedinih banaka za prisustvom svedoka pri izvršenju platnih transakcija ovih osoba ili pri zaključivanju ugovora sa njima, navedeno je da je potrebno da banke, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava, razmotre mogućnosti da, i na drugi odgovarajući način, obezbede upoznavanje osobe sa sadržinom platnog naloga, odnosno ugovora koji se zaključuje, npr. obezbeđivanjem tonskog ili audiovizuelnog zapisa koji sadrži tekst tog naloga odnosno ugovora, kao i potvrdu osobe da je upoznata sa navedenom sadržinom (u kojem slučaju je prethodno potrebno obezbediti i odgovarajuću saglasnost osobe za sačinjavanje pomenutog zapisa), te da u tom smislu ponude mogućnost izbora, a sve u cilju olakšavanja dostupnosti pomenutih usluga, i time poboljšanja njihovog položaja kao posebno ranjive kategorije korisnika bankarskih usluga.

Takođe, navedeno je da banke u skladu sa preporukom Narodne banke Srbije mogu prihvatiti korišćenje faksimila kao način potpisivanja slepih i slabovidih osoba pri pružanju svojih uspuga, odnosno mogu omogućiti zaključivanje ugovora i korišćenje tih uspuga uz pomoć faksimila, ako njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu određenih mera u cilju odgovarajućeg upoznavanja osobe sa invaliditetom koja koristi faksimil sa sadržinom dokumenta/akta sa kojim se saglašavaju, čime se obezbeđuje njihova zaštita od eventualnih zloupotreba, kao i sigurno i bezbedno korišćenje bankarskih usluga. S tim u vezi, ne postoji propis ili bilo koji drugi akt Narodne banke Srbije koji osobama sa invaliditetom zabranjuje, odnosno onemogućava pružanje pojedinih usluga banaka uz potpis faksimilom.

Imajući u vidu da je preporuka Narodne banke Srbije, nakon obraćanja Poverenika data sa aspekta propisa koji su u nadležnosti Narodne banke Srbije, Poverenik je  uputio preporuku mera svim bankama, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, sa aspekta andidiskriminacionih propisa, kako bi se unapredio  položaj  osoba sa invaliditetom koje umesto svojeručnog potpisa koriste faksimil i obezbedila ravnopravnost ovih osoba prilikom pružanja bankarskih usluga. Ova preporuka mera ujedno predstavlja i poziv bankama da dostave Povereniku opis stanja, eventualne predloge i dobre prakse koje su se uspostavile prilikom primene zakona u pogledu korišćenja faksimila prilikom pružanja bankarskih usluga, imajući u vidu važnost zaštite interesa korisnika prilikom pružanja bankarskih usluga, ali i ravnopravnost i jednakost u pružanju usluga. Kako je Narodna banka Srbije dala dobre smernice ostavljajući bankama da pronađu najbolje načine koji su što povoljniji za stranku, svako unapređenje koje banka uspostavi izmenom internih procedura može pomoći da se unapredi položaj svih osoba sa invaliditetom koje koriste faksimil u bankarskom sektoru.

Poverenik smatra da je neophodno izvršiti izmene i dopune relevatnih propisa, uskladiti praksu nadležnih organa javne vlasti, i omogućiti da se propisi primenjuju na isti način u istim situacijama, odnosno pravnim poslovima, kako bi se u potupnosti poštovalo načelo jednakosti osoba sa invaliditetom u odnosu na sve druge građane u obavljanju pravnih i drugih poslova u kojima je potrebno overiti potpis, rukopis ili prepis.

Imajući u vidu da navedene aktivnosti Poverenika i Narodne banke Srbije ne rešavaju problem upotrebe faksimila koji koriste osobe sa invaliditetom u potpunosti, Poverenik smatra da je neophodno pokrenuti inicijativu za izmene zakona. Međutim dok se Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u tom delu ne izmeni, smatramo da se može preduzeti niz aktivnosti u cilju ujednačene i najmanje restriktivne primene spornih odredaba i u postupcima pred javnim beležnicima.

S tim u vezi, a imajući u vidu da smo u ranijem periodu zajednički pojedine probleme oko upotrebe faksimila uspešno rešavali i da smo u Vama imali iskrenog partnera, obraćamo Vam se sa predlogom da razmotrite koje aktivnosti bi Javnobeležnička komora mogla preduzeti, kao što je to učinila Narodna banka Srbije, a koje bi dovele do što ujednačenije prakse i što manje restriktivne primene spornih odredaba zakona. Stojimo Vam na raspolaganju i za održavanje zajedničkog sastanka po ovom važnom pitanju za osobe sa invaliditetom. Tim povodom možete nas kontaktirati na broj telefona 011 243 81 84.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

 Brankica Janković

1158-24 Inicijativa Javnobeležničkoj komori Srbije