br. 07-00-1/2023-02  datum: 9.6.2023. godine

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA i BB, protiv zadruge S. Beograd. U pritužbi je između ostalog navedeno da je integracioni tim BB sproveo situaciono testiranje diskriminacije prilikom pružanja usluge učlanjenja u omladinsku zadrugu.  Situaciono testiranje je sprovedeno sa ishodom da testeru poreklom iz Avganistana sa odbrenom supsidijarnom zaštitom u Republici Srbiji nije pružena usluga učlanjenja u omladinskoj zadruzi, dok je testeru koji je državljanin Republike Srbije pružena ova usluga. U izjašnjenju zadruge, između ostalog, navedeno je da je veoma rekto zapošljavanje lica koja imaju odobren status i da je zadruga spremna da prilagodi procedure kojima će detaljno regulisati učlanjavanje tražioca azila i lica kojima je dodeljena supsidijarna zaštita, kako bi se ovim licima osigurao efektivan pristup tržištu rada preko omladinske zadruge. U izjašnjenju je dalje navedeno da koleginice koje su radile na šalteru za učlanjavanje, ranije nisu imale prilike da se susretnu sa navedenom situacijom i prvi put su se susrele sa licem koje nije državljanin Republike Srbije. U toku postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrdio da zadruga nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema testeru, već je utvrđeno da je zadruga odbila da izvrši uslugu učlanjenja u omladinsku zadrugu na osnovu ličnog svojstva testera – statusa lica koje ima odobreno utočište u Republici Srbiji, a koje je poreklom iz Avganistana. Stoga, Poverenik je dao mišljenje da je odbijanjem da pruži uslugu i učlani u omladinsku zadrugu lice kome je u Republici Srbiji odobrena supsidijarna zaštita, zadruga povredila  odredbe člana 6. u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije. Zadruzi je preporučeno da u svakom konkretnom slučaju razmatra zahteve lica koja imaju odobreno utočište u Republici Srbiji, bez negativnih generalizacija o licima na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, i kroz inkluzivan pristup i tretman jednak onom koji imaju domaći državljani, uputi na koji način da ispune uslove za članstvo, kao i da u okviru svojih poslova i aktivnosti ubuduće ne krši antidiskriminacione propise.

1.  TOK POSTUPKA

1.1.    Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA i BB, podnetu protiv  zadruge S. Beograd. U pritužbi je između ostalog navedeno:

–   da je integracioni tim BB u prethodnom periodu imao nekoliko situacija kada je klijentu sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom, odnosno priznatim pravom na azil, prema članu 25. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, odbijeno učlanjenje u omladinsku zadrugu, što ga je onemogućilo da se radno angažuje. Navedeno je bilo povod da se sprovede situaciono testiranje diskriminacije;

– da je sprovedeno situaciono testiranje, sa ishodom da testeru poreklom iz Avganistana sa odobrenom supsidijarnom zaštitom nije pružena usluga učlanjenja u omladinskoj zadruzi, dok je testeru koji je državljanin Republike Srbije pružena ova usluga;

– da je tester, koji je lice sa odobrenim azilom i ličnom kartom izdatom od strane MUP Republike Srbije, pokušao da se učlani u  zadrugu S. Beograd. Nakon što je ušao u prostorije omladinske zadruge naveo je da želi da se učlani kako bi našao posao. Nakon što je rekao da ima azil u Srbiji,  da je punoletan i da trenutno ne ide u školu radnica omladinske zadruge odgovorila mu je da ne može da ga učlani zato što je stranac i ne ide u školu, a da bi se učlanio mora da donese potvrdu da je student;

– da je nakon toga kontrolni tester, koji ima državljanstvo Republike Srbije došao u istu omladinsku zadrugu sa zahtevom da se učlani. Naveo je da je punoletan, da ne radi i ne ide u školu ali da želi da nađe bilo kakav posao. Zaposlena u omladinskoj zadruzi ga je učlanila i tom prilikom mu je izdala člansku kartu;

– da je ovakvim postupanjem uskraćeno pružanje usluge učlanjenja u omladinsku zadrugu osobama koje imaju supsidijarnu zaštitu i ličnu kartu izdatu od strane Kancelarije za azil, što je i potvrđeno sprovedenim situacionim testiranjem pružanja usluga učlanjenja u omladinsku zadrugu radi zaposlenja, što je u suprotnosti sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije;

– da su u odnosi na druga lica kojima je odobrena supsidijarna zaštita, izbeglice i lica kojima je odobrena supsidijarna zaštita lica koja se u svojim državama  porekla  ili državama  uobičajenog  boravišta  suočavaju sa stvarnim rizikom od trpljenja progona i koja nisu u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne žele da prihvate zaštitu te države;

– da član 71. Zakona o azilu  i privremenoj zaštiti predviđa pomoć pri integraciji lica koja su dobila utočište ili supsidijarnu  zaštitu,  kojim se precizira  da će Republika  Srbija u okviru svojih mogućnosti da obezbedi uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo pa azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica;

– da su najveći broj osoba koje se obraćaju BB upravo osobe koje imaju želju da u Srbiji ostanu i tu nastave svoj život i budu ravnopravni članovi našeg društva. Takođe, ovakvim postupanjem neprikosnoveno se uskraćuje primena korpusa prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, ali i Ženevske konvencije o statusu izbeglica  iz 1951, poput prava na pristup tržištu rada, pomoć pri integraciji, pravo na svojinu, socijalnu pomoć itd. Ova lica u slučaju uskraćivanja registrovanja u omladinsku zadrugu nemaju potpun pristup tržištu rada, a neki od poslodavaca žele da vrše angažovanje samo preko omladinskih organizacija, zbog čega je isključivanje čitave kategorije lica iz mogućnosti da budu članovi omladinske zadruge, posebno zabrinjavajuće;

– da ovakav vid diskriminacije dovodi već ranjivu kategoriju u još ranjiviji položaj, stigmatizacijom i sistemskim isključenjem iz tržišta rada, čime se uskraćuje mogućnost da se izbeglice u pravima izjednače sa državljanima Republike Srbije i da se time obezbede uslovi za uključivanje ovih lica u društveni, kulturni i privredni život, kao i da se omogući naturalizacija izbeglica, a sve u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Republika Srbija se kao zemlja potpisnica Ženevske konvencije o statusu izbeglica 1951. obavezala da prema izbeglicama postupa bez diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla, usled čega je postupanje omladinske zadruge Sat protiv koje je podneta pritužba neophodno zakonski sankcionisati.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju; 2) izjave testera  i kontrolnog testera; 4) fotokopija članske karte kontrolnog testera.

1.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje  zadruge S., Beograd.

1.3. U izjašnjenju direktorke  zadruge S., između ostalog, navedeno je:

– da su prema Zakonu o zadrugama, uslovi za učlanjenje lica u zadrugu starost između 15 i 30 godina života, da je nezaposleno i lična karta (lični dokument). Takođe obavezno je lično prisustvo lica koje se učlanjuje, radi potpisivanja pristupnnice;

– da  zadruga koja posluje više od 30 godina nikada u svom poslovanju nije vršila diskriminaciju ni prema jednoj kategoriji lica po bilo kom osnovu, a posebno ne prema izbeglicama ili drugim kategorijama lica sa specifičnim i osetljivim pravnim statusom. Propisi, opšta i pojedinačna akta zadruge važe za sve zadrugare što znači da i stranci  kojima je odobrena supsidijarna zaštita imaju jednaka prava i jednak tretman kao i domaći državljani u pogledu rada i zapošljavanja;

– da ukoliko tester ispunjava uslove potrebne za učlanjenje u omladinsku zadrugu, može se učlaniti, uz dostavljanje dokaza da mu je priznato pravo na azil u Republici Srbiji;

– da je veoma rekto zapošljavanje lica koja imaju odobren status i da je zadruga spremna da prilagodi procedure kojima će detaljno regulisati učlanjavanje tražioca azila i lica kojama je priznat azil odnosno dodeljena supsidijarna zaštita kao tražioca azila, kako bi se ovim licima osigurao efektivan pristup tržištu rada preko omladinske zadruge;

– da će podnosiocima pritužbe predložiti da se obavi razgovor sa testerom kako bi se došlo do informacija potrebnih za zaposlenje i da ukoliko nezaposleni omladinac prihvati ponuđeni posao obavezna je prijava na socijalno osiguranje  preko CROSO aplikacije i potpisivanje ugovora o obavljanju privremeno-povremenih poslova sa članom zadruge. Lice sa supsidijarnom zaštitom ima pravo na zdravstvenu zaštitu na teret budžeta Republike Srbije, s tim da ovaj izuzetak ne podržava softver omladinskih zadruga što može da predstavlja dodatni problem u realizaciji radnog angažovanja navedenih lica;

– da mlade koleginice koje su radile na šalteru za učlanjavanje, ranije nisu imale prilike da se susretnu sa navedenom situacijom i prvi put su se susrele sa licem koje nije državljanin Republike Srbije, a koje pri tom nije na školovanju i koje ima priznato pravo na azil. Na žalost nisu se konstatovale sa kolegama koje imaju više iskustva ili sa nadređenom osobom;

– da su spremni da učlane testera u omladinsku zadrugu i pomognu mu da pronađe odgovarajući posao kao i da su dobrodšli svi mladi ljudi koji ispunjavaju uslove za učlanjenje.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dopisom zahtevao od podnosioca pritužbe da se izjasne na navode iz izjašnjenja zaruge, posebno na navode  da je zadruga spremna da ponudi testeru učlanjenje u zadrugu, i da  Poverenika obaveste da li je zadruga u međuvremenu ponudila testeru učlanjenje u zadrugu. Podnosioci pritužbe su Poverenika obavestili da prema saznanjima koje poseduju, testeru nije ponuđeno naknadno učlanjenje u zadrugu, niti bi ono moglo biti ponuđeno s obzirom da prilikom testiranja nisu uzeti njegovi lični podaci ili konkakt.

2.  ČINjENIČNO STANjE

2.1. U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 27.10.2022. godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je tester,  ušao u prostorije zadruge gde je razgovarao sa dve devojke koje su bile na ulazu. Rekao je da je iz Avganistana  i da mu je odobren azil, kao i da ne radi i ne ide u školu i da mu treba posao. Zaposlene iz zadruge su mu tražile diplomu fakulteta, koju nije imao i rekao im je da nema, nakon čega su mu rekle da ne mogu da ga učlane i da ne može biti radno angažovan preko njih. Nakon toga je napustio prostorije zadruge. Dalje se u izveštaju navodi da je kontrolni tester,, par minuta nakon testera u svojstvu domaćeg državljanina ušao u zadrugu i rekao da traži posao. Takođe je rekao i da je nezaposlen i da ne studira, nakon čega su mu zaposlene u omladinskoj zadruzi ponudile par poslova, a zatim ga učlanile u zadrugu. Na kraju, navedeno je da je ishod testiranja pokazao da je došlo do odbijanja pružanja usluga učlanjenja na osnovu ličnog svojstva testera.

2.2.   U izjavi testera navedeno je: „U deset sati ušao sam i rekao svoje ime i prezime, da sam iz Avganistana, da sam dobio azil u Republici Srbiji i da ne idem u školu, ne radim i tražio sam neki posao. Bile su dve devojke i tražile su dokumenta sa fakulteta. Rekao sam da nemam a one su rekle da osoba koja nije iz Srbije ne može da dobije posao ako nema dokumenta i fakultet. Razgovor je trajao oko pet minuta i na kraju sam izašao.“

2.3.  U izjavi kontrolora testiranja, navedeno je: „Pri ulasku u zadrugu sam se predstavio, rekao sam da tražim posao kao nezaposleno lice i da ne studiram ništa. Ponuđeno mi je par poslova koje sam odbio i tražio da me prvo učlane, dao sam im potrebnu dokumentaciju kako bih mogao da se učlanim.“

2.4.  Uvidom u fotokopiju članske karte utvrđeno je da je zadruga, izdala člansku kartu sa upisom od  27.10.2022.godine,, kontroloru situacionog testiranja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva, između ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i jeziku. Članom 6. ovog zakona propisano je da je neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom člana 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

3.5. Odredbama člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti[5] propisano je da je azil pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu. Odredbama tačke 7. stava 1. istog člana propisano je da je pravo na utočište pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravišta.

3.6. Prema odredbama člana 59. stav 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, lice kojem je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu ima pravo na: 1) boravak; 2) smeštaj; 3) slobodu kretanja; 4) zdravstvenu zaštitu; 5) obrazovanje; 6) pristup tržištu rada; 7) pravnu pomoć; 8) socijalnu pomoć; 9) svojinu; 10) slobodu veroispovesti; 11) spajanje porodice; 12) isprave u skladu sa članom 87. ovog zakona;  13) pomoć pri integraciji. Prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona, zabranjena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, a naročito po osnovu rase, boje kože, pola, roda, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla ili sličnog statusa, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili intelektualnog, senzornog, odnosno fizičkog invaliditeta.[6] Ovim zakonom je propisano da Republika Srbija u okviru svojih mogućnosti obezbeđuje uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica. Uslove, način, postupak i druga pitanja od značaja za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život u Republici Srbiji, kao i za njihovu naturalizaciju utvrđuje Vlada na predlog Komesarijata.[7]

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li je odbijanjem da pruži uslugu i učlani u zadrugu lice kome je odobrena supsidijarna zaštita u Republici Srbiji, zadruga  povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Poverenik ističe, s obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije,  da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.

3.9. Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u  zadruzi , ishod testiranja je pokazao da je došlo do odbijanja pružanja usluge učlanjenja na osnovu ličnog svojstva testera, što je konstatovano u izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 27.10.2022. godine. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu pritiv koga je podneta pritužba.

3.10. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 27.10.2022. godine, kao i izjave testera i kontrolora testiranja, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je zadruga pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.

3.11. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da u izjašnjenju  zadruge nije osporeno da je ova zadruga odbila da pruži uslugu učlanjenja licu koje ima odobren azil u Republici Srbiji. Naime, direktorka ove zadruge je navela da u toku dosadašnjeg poslovanja nije bilo sličnih situacija, odnosno da zaposlene koje su radile na šalteru za učlanjivanje  prvi pit su se susrele sa ovakvom sitiacojom i sa licem koje nije državljanin Republike Srbije, a da se nisu konsultovale sa nadređenom osobom,  zbog čega je  zadruga  spremna da učlani testera u ovu zadrugu i pomogne mu da pronađe odgovarajući posao. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da ukoliko tester ispunjava uslove potrebne za učlanjenje može se učlaniti. Imajući u vidu ove navode iz izjašnjenja, Poverenik je od podnosioca pritužbe zahtevao da se izjasni na navode  zadruge da je spremna da ponudi testeru učlanjenje u zadrugu, i da Poverenika obavesti da li je omladinska zadruga u međuvremenu ponudila testeru učlanjenje u zadrugu. Podnosioci pritužbe su Poverenika obavestili da prema saznanjima koje poseduju, testeru nije ponuđeno naknadno učlanjenje, niti bi ono moglo biti ponuđeno s obzirom da prilikom testiranja nisu uzeti njegovi lični podaci ili kontakt.

3.12. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u ovom predmetu, Poverenik konstatuje da zadruga tokom  ovog postupka, nije dostavila nijedan dokaz iz kojih bi se utvrdilo da iz opravdanih razloga nije pružla uslugu testeru (dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije) učlanjenje u zadrugu, radi pristupa tržištu rada i mogućnosti pronalaženja posla. Takođe, nesporno je i iz navoda iz izjašnjenja da ova usluga testeru nije prižena upravo zbog njegovog ličnog svojstva- status lica koje ima odobren azil u Republici Srbiji, a koje je poreklom iz Avganistana. Ovo posebno ako se ima u vidu da je kontroloru situacionog testiranja, koji je državljanin Republike Srbije pružena usluga učlanjenja, upisom u člansku kartu, iako nije student, niti su mu zaposlene tražile dokaz o tome, kao što je bio slučaj sa testerom.  Poverenik ukazuje i da Zakon o zadrugama[8] propisuje da status zadrugara studentsko-omladinske zadruge može steći lice koje nije mlađe od 15 godina ni starije od 30 godina. Zadrugar studentsko-omladinske zadruge mlađi od 18 godina, može da obavlja privremene i povremene poslove pod uslovima propisanim odredbama koje uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.

3.13. Kako odobrenje azila podrazumeva čitav spektar prava^[9] među kojima je i pravo lica da zasniva radni odnos i stiče imovinu i prihode i imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da zadruga nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema testeru. S tim u vezi, Poverenik konstatuje i da ove činjenice nisu ni osporene u izjašnjenju, imajući u vidu i navode zadruge da propisi, opšta i pojedinačna akta zadruge, koji se primenjuju u radu, važe za sve zadrugare, što dalje znači da i stranci kojima je odobrena supsidijarna zaštita imaju jednaka prava i jednak tretman kao i domaći državljani u pogledu rada i zapošljavanja. Međutim, iz izvedenih dokaza je utvrđeno da je zadruga  po automatizmu odbila da razmotri zahtev za učlanjenje u omladinsku zadrugu testeru isključivo zbog toga što je stranac, odnosno lice kome je odobrena supsidijarna zaštita u Republici Srbiji a poreklom iz Avganistana.

3.14. Prilikom razmatranja predmeta pritužbe, Poverenik je imao u vidu i različita istraživanja koja ukazuju na položaj migranata, izbeglica i tražilaca azila. Tako je prema rezultatima istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ koje je sproveo Poverenik, grupa prema kojoj postoji najveća socijalna distanca, između ostalih grupa, izdvajaju se i migranti, odnosno tražioci azila. Anketirani su ocenjivali na petostepenoj skali u kojoj meri su prema njihovom mišljenju, određene grupe stavljene u neravnopravan položaj, odnosno diskriminisane u odnosu na druge, te su svi ispitani akteri na tržištu rada saglasni da se među najdiskriminisanijim grupama na tržištu rada nalaze i migranti.[10] U različitim istraživanjima je ukazivano na probleme sa kojima se susreću lica kojima je odobren status izbeglice, odnosnosno lice kome je odobrena supsidijarna zaštita. U istraživanju koje je sprovedeno 2021. godine je navedeno da glavni razlozi za to jesu komplikovana procedura za izdavanje ličnih radnih dozvola, neinformisanost poslodavaca o pravima izbeglica i migranata u polju pristupa tržištu rada, visoka stopa nezaposlenosti i nerazvijenost domaćeg tržišta. Zbog nedovoljnog poznavanja jezika i kulture, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji je još teže pronalaženje posla i pristup korisnim informacijama o zapošljavanju. Potrebno je da im se obezbedi sistemska podrška u pronalaženju novog zaposlenja i u sticanju novih veština i znanja, kako bi povećali svoju konkurentnost na tržištu rada. Na taj način, te osobe bi povećale socijalnu sigurnost i vodile dostojanstven život.[11]

3.15. Imajući u vidu sve navedeno, uzimajući u obzir navode iz pritužbe, izjašnjenja, izvedene dokaze, Poverenik je doneo mišljenje da je zadruga  povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega su ovoj zadruzi date preporuke za otklanjanje posledica ovakvog postupanja.

4. MIŠLjENjE

Odbijanjem da pruži uslugu i učlani u omladinsku zadrugu lice kome je u Republici Srbiji odobrena supsidijarna zaštita, zadruga S. Beograd, povredila je odredbe člana 6. u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje j zadruzi S. da:

5.1. Razmatra zahteve lica koja imaju odobreno utočište u Republici Srbiji u svakom konkretnom slučaju, bez negativnih generalizacija o licima na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, i kroz inkluzivan pristup i tretman jednak onom koji imaju domaći državljani, uputi na koji način da ispune uslove za članstvo.

5.2. U okviru svojih poslova i aktivnosti ubuduće ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da  zadruga S., Beograd obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Omladinska zadruga „Sat“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21, član 21.

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21,  član 2.

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 24/18

[6] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 24/18), čl. 7.

[7] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 24/18), čl. 71.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 112/15

[9] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18), član  59.

[10] Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, dostupno na internet adresi: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[11] „Pravo na azil u Republici Srbiji 2021“, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2022. godina, dostupno na internet adresi http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-2021.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1123-22 Pritužba AA i BB, protiv zadruge S