бр. 07-00-1/2023-02 датум: 9.6.2023. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА и ББ, против задруге С. Београд. У притужби је између осталог наведено да је интеграциони тим ББ спровео ситуационо тестирање дискриминације приликом пружања услуге учлањења у омладинску задругу. Ситуационо тестирање је спроведено са исходом да тестеру пореклом из Авганистана са одбреном супсидијарном заштитом у Републици Србији није пружена услуга учлањења у омладинској задрузи, док је тестеру који је држављанин Републике Србије пружена ова услуга. У изјашњењу задруге, између осталог, наведено је да је веома ректо запошљавање лица која имају одобрен статус и да је задруга спремна да прилагоди процедуре којима ће детаљно регулисати учлањавање тражиоца азила и лица којима је додељена супсидијарна заштита, како би се овим лицима осигурао ефективан приступ тржишту рада преко омладинске задруге. У изјашњењу је даље наведено да колегинице које су радиле на шалтеру за учлањавање, раније нису имале прилике да се сусретну са наведеном ситуацијом и први пут су се сусреле са лицем које није држављанин Републике Србије. У току поступка, Повереник за заштиту равноправности је, применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, утврдио да задруга није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се утврдило да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према тестеру, већ је утврђено да је задруга одбила да изврши услугу учлањења у омладинску задругу на основу личног својства тестера – статуса лица које има одобрено уточиште у Републици Србији, а које је пореклом из Авганистана. Стога, Повереник је дао мишљење да је одбијањем да пружи услугу и учлани у омладинску задругу лице коме је у Републици Србији одобрена супсидијарна заштита, задруга повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације. Задрузи је препоручено да у сваком конкретном случају разматра захтеве лица која имају одобрено уточиште у Републици Србији, без негативних генерализација о лицима на основу било ког њиховог личног својства, и кроз инклузиван приступ и третман једнак оном који имају домаћи држављани, упути на који начин да испуне услове за чланство, као и да у оквиру својих послова и активности убудуће не крши антидискриминационе прописе.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА и ББ, поднету против задруге С. Београд. У притужби је између осталог наведено:
– да је интеграциони тим ББ у претходном периоду имао неколико ситуација када је клијенту са додељеном супсидијарном заштитом, односно признатим правом на азил, према члану 25. Закона о азилу и привременој заштити, одбијено учлањење у омладинску задругу, што га је онемогућило да се радно ангажује. Наведено је било повод да се спроведе ситуационо тестирање дискриминације;
– да је спроведено ситуационо тестирање, са исходом да тестеру пореклoм из Авганистана са одобреном супсидијарном заштитом није пружена услуга учлањења у омладинској задрузи, док је тестеру који је држављанин Републике Србије пружена ова услуга;
– да је тестер, који је лице са одобреним азилом и личном картом издатом од стране МУП Републике Србије, покушао да се учлани у задругу С. Београд. Након што је ушао у просторије омладинске задруге навео је да жели да се учлани како би нашао посао. Након што је рекао да има азил у Србији, да је пунолетан и да тренутно не иде у школу радница омладинске задруге одговорила му је да не може да га учлани зато што је странац и не иде у школу, а да би се учланио мора да донесе потврду да је студент;
– да је након тога контролни тестер, који има држављанство Републике Србије дошао у исту омладинску задругу са захтевом да се учлани. Навео је да је пунолетан, да не ради и не иде у школу али да жели да нађе било какав посао. Запослена у омладинској задрузи га је учланила и том приликом му је издала чланску карту;
– да је оваквим поступањем ускраћено пружање услуге учлањења у омладинску задругу особама које имају супсидијарну заштиту и личну карту издату од стране Канцеларије за азил, што је и потврђено спроведеним ситуационим тестирањем пружања услуга учлањења у омладинску задругу ради запослења, што је у супротности са чланом 17. Закона о забрани дискриминације;
– да су у односи на друга лица којима је одобрена супсидијарна заштита, избеглице и лица којима је одобрена супсидијарна заштита лица која се у својим државама порекла или државама уобичајеног боравишта суочавају са стварним ризиком од трпљења прогона и која нису у могућности или због таквог ризика не желе да прихвате заштиту те државе;
– да члан 71. Закона о азилу и привременој заштити предвиђа помоћ при интеграцији лица која су добила уточиште или супсидијарну заштиту, којим се прецизира да ће Република Србија у оквиру својих могућности да обезбеди услове за укључивање лица којима је одобрено право па азил у друштвени, културни и привредни живот, као и да омогући натурализацију избеглица;
– да су највећи број особа које се обраћају ББ управо особе које имају жељу да у Србији остану и ту наставе свој живот и буду равноправни чланови нашег друштва. Такође, оваквим поступањем неприкосновено се ускраћује примена корпуса права гарантованих Законом о азилу и привременој заштити, али и Женевске конвенције о статусу избеглица из 1951, попут права на приступ тржишту рада, помоћ при интеграцији, право на својину, социјалну помоћ итд. Ова лица у случају ускраћивања регистровања у омладинску задругу немају потпун приступ тржишту рада, а неки од послодаваца желе да врше ангажовање само преко омладинских организација, због чега је искључивање читаве категорије лица из могућности да буду чланови омладинске задруге, посебно забрињавајуће;
– да овакав вид дискриминације доводи већ рањиву категорију у још рањивији положај, стигматизацијом и системским искључењем из тржишта рада, чиме се ускраћује могућност да се избеглице у правима изједначе са држављанима Републике Србије и да се тиме обезбеде услови за укључивање ових лица у друштвени, културни и привредни живот, као и да се омогући натурализација избеглица, а све у складу са Законом о азилу и привременој заштити. Република Србија се као земља потписница Женевске конвенције о статусу избеглица 1951. обавезала да према избеглицама поступа без дискриминације у погледу расе, вере или земље порекла, услед чега је поступање омладинске задруге Сат против које је поднета притужба неопходно законски санкционисати.
Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) извештај о спроведеном ситуационом тестирању; 2) изјаве тестера и контролног тестера; 4) фотокопија чланске карте контролног тестера.
1.2. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење задруге С., Београд.
1.3. У изјашњењу директорке задруге С., између осталог, наведено је:
– да су према Закону о задругама, услови за учлањење лица у задругу старост између 15 и 30 година живота, да је незапослено и лична карта (лични документ). Такође обавезно је лично присуство лица које се учлањује, ради потписивања приступннице;
– да задруга која послује више од 30 година никада у свом пословању није вршила дискриминацију ни према једној категорији лица по било ком основу, а посебно не према избеглицама или другим категоријама лица са специфичним и осетљивим правним статусом. Прописи, општа и појединачна акта задруге важе за све задругаре што значи да и странци којима је одобрена супсидијарна заштита имају једнака права и једнак третман као и домаћи држављани у погледу рада и запошљавања;
– да уколико тестер испуњава услове потребне за учлањење у омладинску задругу, може се учланити, уз достављање доказа да му је признато право на азил у Републици Србији;
– да је веома ректо запошљавање лица која имају одобрен статус и да је задруга спремна да прилагоди процедуре којима ће детаљно регулисати учлањавање тражиоца азила и лица којама је признат азил односно додељена супсидијарна заштита као тражиоца азила, како би се овим лицима осигурао ефективан приступ тржишту рада преко омладинске задруге;
– да ће подносиоцима притужбе предложити да се обави разговор са тестером како би се дошло до информација потребних за запослење и да уколико незапослени омладинац прихвати понуђени посао обавезна је пријава на социјално осигурање преко CROSO апликације и потписивање уговора о обављању привремено-повремених послова са чланом задруге. Лице са супсидијарном заштитом има право на здравствену заштиту на терет буџета Републике Србије, с тим да овај изузетак не подржава софтвер омладинских задруга што може да представља додатни проблем у реализацији радног ангажовања наведених лица;
– да младе колегинице које су радиле на шалтеру за учлањавање, раније нису имале прилике да се сусретну са наведеном ситуацијом и први пут су се сусреле са лицем које није држављанин Републике Србије, а које при том није на школовању и које има признато право на азил. На жалост нису се констатовале са колегама које имају више искуства или са надређеном особом;
– да су спремни да учлане тестера у омладинску задругу и помогну му да пронађе одговарајући посао као и да су добродшли сви млади људи који испуњавају услове за учлањење.
1.4. Повереник за заштиту равноправности је дописом захтевао од подносиоца притужбе да се изјасне на наводе из изјашњења заруге, посебно на наводе да је задруга спремна да понуди тестеру учлањење у задругу, и да Повереника обавесте да ли је задруга у међувремену понудила тестеру учлањење у задругу. Подносиоци притужбе су Повереника обавестили да према сазнањима које поседују, тестеру није понуђено накнадно учлањење у задругу, нити би оно могло бити понуђено с обзиром да приликом тестирања нису узети његови лични подаци или конкакт.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 27.10.2022. године, наведени су подаци о тестеру, о контролору ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је тестер, ушао у просторије задруге где је разговарао са две девојке које су биле на улазу. Рекао је да је из Авганистана и да му је одобрен азил, као и да не ради и не иде у школу и да му треба посао. Запослене из задруге су му тражиле диплому факултета, коју није имао и рекао им је да нема, након чега су му рекле да не могу да га учлане и да не може бити радно ангажован преко њих. Након тога је напустио просторије задруге. Даље се у извештају наводи да је контролни тестер,, пар минута након тестера у својству домаћег држављанина ушао у задругу и рекао да тражи посао. Такође је рекао и да је незапослен и да не студира, након чега су му запослене у омладинској задрузи понудиле пар послова, а затим га учланиле у задругу. На крају, наведено је да је исход тестирања показао да је дошло до одбијања пружања услуга учлањења на основу личног својства тестера.
- У изјави тестера наведено је: „У десет сати ушао сам и рекао своје име и презиме, да сам из Авганистана, да сам добио азил у Републици Србији и да не идем у школу, не радим и тражио сам неки посао. Биле су две девојке и тражиле су документа са факултета. Рекао сам да немам а оне су рекле да особа која није из Србије не може да добије посао ако нема документа и факултет. Разговор је трајао око пет минута и на крају сам изашао.“
- У изјави контролора тестирања, наведено је: „При уласку у задругу сам се представио, рекао сам да тражим посао као незапослено лице и да не студирам ништа. Понуђено ми је пар послова које сам одбио и тражио да ме прво учлане, дао сам им потребну документацију како бих могао да се учланим.“
- Увидом у фотокопију чланске карте утврђено је да је задруга, издала чланску карту са уписом од 10.2022.године,, контролору ситуационог тестирања.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, достављене прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог и на националној припадности или етничком пореклу и језику. Чланом 6. овог закона прописано је да је непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом члана 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
3.5. Одредбама члана 2. став 1. тачка 1. Закона о азилу и привременој заштити[5] прописано је да је азил право на боравак и заштиту које има странац којем је, одлуком надлежног органа, одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту. Одредбама тачке 7. става 1. истог члана прописано је да је право на уточиште право на боравак и заштиту које се даје избеглици на територији Републике Србије за кога надлежни орган утврди да оправдано страхује од прогона у држави порекла или држави уобичајеног боравишта.
3.6. Према одредбама члана 59. став 1. Закона о азилу и привременој заштити, лице којем је одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту има право на: 1) боравак; 2) смештај; 3) слободу кретања; 4) здравствену заштиту; 5) образовање; 6) приступ тржишту рада; 7) правну помоћ; 8) социјалну помоћ; 9) својину; 10) слободу вероисповести; 11) спајање породице; 12) исправе у складу са чланом 87. овог закона; 13) помоћ при интеграцији. Приликом спровођења одредаба овог закона, забрањена је свака дискриминација по било ком основу, у складу са посебним прописима којима су уређена питања забране дискриминације, а нарочито по основу расе, боје коже, пола, рода, родног идентитета, сексуалног опредељења, националне припадности, друштвеног порекла или сличног статуса, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости или интелектуалног, сензорног, односно физичког инвалидитета.[6] Овим законом је прописано да Република Србија у оквиру својих могућности обезбеђује услове за укључивање лица којима је одобрено право на азил у друштвени, културни и привредни живот, као и да омогући натурализацију избеглица. Услове, начин, поступак и друга питања од значаја за укључивање лица којима је одобрено право на азил у друштвени, културни и привредни живот у Републици Србији, као и за њихову натурализацију утврђује Влада на предлог Комесаријата.[7]
Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа
3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају је потребно испитати да ли је одбијањем да пружи услугу и учлани у задругу лице коме је одобрена супсидијарна заштита у Републици Србији, задруга повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
3.8. Повереник истиче, с обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање ваљаног доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. С тим у вези, према члану 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају. Ситуационо тестирање представља метод доказивања дискриминације, а један од циљева ове методе је да се докаже да постоји пракса да се особе које поседују одређено лично својство, у упоредивој ситуацији, неповољније третирају у односу на особе које не поседују то лично својство.
3.9. Наиме, у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у задрузи , исход тестирања је показао да је дошло до одбијања пружања услуге учлањења на основу личног својства тестера, што је констатовано у извештају о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 27.10.2022. године. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу притив кога је поднета притужба.
3.10. На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 27.10.2022. године, као и изјаве тестера и контролора тестирања, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је задруга пружила доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.
3.11. С тим у вези, Повереник указује да у изјашњењу задруге није оспорено да је ова задруга одбила да пружи услугу учлањења лицу које има одобрен азил у Републици Србији. Наиме, директорка ове задруге је навела да у току досадашњег пословања није било сличних ситуација, односно да запослене које су радиле на шалтеру за учлањивање први пит су се сусреле са оваквом ситиацојом и са лицем које није држављанин Републике Србије, а да се нису консултовале са надређеном особом, због чега је задруга спремна да учлани тестера у ову задругу и помогне му да пронађе одговарајући посао. Такође, у изјашњењу је наведено да уколико тестер испуњава услове потребне за учлањење може се учланити. Имајући у виду ове наводе из изјашњења, Повереник је од подносиоца притужбе захтевао да се изјасни на наводе задруге да је спремна да понуди тестеру учлањење у задругу, и да Повереника обавести да ли је омладинска задруга у међувремену понудила тестеру учлањење у задругу. Подносиоци притужбе су Повереника обавестили да према сазнањима које поседују, тестеру није понуђено накнадно учлањење, нити би оно могло бити понуђено с обзиром да приликом тестирања нису узети његови лични подаци или контакт.
3.12. Имајући у виду утврђено чињенично стање у овом предмету, Повереник констатује да задруга током овог поступка, није доставила ниједан доказ из којих би се утврдило да из оправданих разлога није пружла услугу тестеру (добровољном испитивачу дискриминације) учлањење у задругу, ради приступа тржишту рада и могућности проналажења посла. Такође, неспорно је и из навода из изјашњења да ова услуга тестеру није прижена управо због његовог личног својства- статус лица које има одобрен азил у Републици Србији, а које је пореклом из Авганистана. Ово посебно ако се има у виду да је контролору ситуационог тестирања, који је држављанин Републике Србије пружена услуга учлањења, уписом у чланску карту, иако није студент, нити су му запослене тражиле доказ о томе, као што је био случај са тестером. Повереник указује и да Закон о задругама[8] прописује да статус задругара студентско-омладинске задруге може стећи лице које није млађе од 15 година ни старије од 30 година. Задругар студентско-омладинске задруге млађи од 18 година, може да обавља привремене и повремене послове под условима прописаним одредбама које уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада.
3.13. Како одобрење азила подразумева читав спектар права[9] међу којима је и право лица да заснива радни однос и стиче имовину и приходе и имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да задруга није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према тестеру. С тим у вези, Повереник констатује и да ове чињенице нису ни оспорене у изјашњењу, имајући у виду и наводе задруге да прописи, општа и појединачна акта задруге, који се примењују у раду, важе за све задругаре, што даље значи да и странци којима је одобрена супсидијарна заштита имају једнака права и једнак третман као и домаћи држављани у погледу рада и запошљавања. Међутим, из изведених доказа је утврђено да је задруга по аутоматизму одбила да размотри захтев за учлањење у омладинску задругу тестеру искључиво због тога што је странац, односно лице коме је одобрена супсидијарна заштита у Републици Србији а пореклом из Авганистана.
3.14. Приликом разматрања предмета притужбе, Повереник је имао у виду и различита истраживања која указују на положај миграната, избеглица и тражилаца азила. Тако је према резултатима истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ које је спровео Повереник, група према којој постоји највећа социјална дистанца, између осталих група, издвајају се и мигранти, односно тражиоци азила. Анкетирани су оцењивали на петостепеној скали у којој мери су према њиховом мишљењу, одређене групе стављене у неравноправан положај, односно дискриминисане у односу на друге, те су сви испитани актери на тржишту рада сагласни да се међу најдискриминисанијим групама на тржишту рада налазе и мигранти.[10] У различитим истраживањима је указивано на проблеме са којима се сусрећу лица којима је одобрен статус избеглице, односносно лице коме је одобрена супсидијарна заштита. У истраживању које је спроведено 2021. године је наведено да главни разлози за то јесу компликована процедура за издавање личних радних дозвола, неинформисаност послодаваца о правима избеглица и миграната у пољу приступа тржишту рада, висока стопа незапослености и неразвијеност домаћег тржишта. Због недовољног познавања језика и културе, избеглицама и тражиоцима азила у Републици Србији је још теже проналажење посла и приступ корисним информацијама о запошљавању. Потребно је да им се обезбеди системска подршка у проналажењу новог запослења и у стицању нових вештина и знања, како би повећали своју конкурентност на тржишту рада. На тај начин, те особе би повећале социјалну сигурност и водиле достојанствен живот.[11]
3.15. Имајући у виду све наведено, узимајући у обзир наводе из притужбе, изјашњења, изведене доказе, Повереник је донео мишљење да је задруга повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, због чега су овој задрузи дате препоруке за отклањање последица оваквог поступања.
- МИШЉЕЊЕ
Одбијањем да пружи услугу и учлани у омладинску задругу лице коме је у Републици Србији одобрена супсидијарна заштита, задруга С. Београд, повредила је одредбе члана 6. у вези са чланом 17. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује ј задрузи С. да:
5.1. Разматра захтеве лица која имају одобрено уточиште у Републици Србији у сваком конкретном случају, без негативних генерализација о лицима на основу било ког њиховог личног својства, и кроз инклузиван приступ и третман једнак оном који имају домаћи држављани, упути на који начин да испуне услове за чланство.
5.2. У оквиру својих послова и активности убудуће не крши антидискриминационе прописе.
Потребно је да задруга С., Београд обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Омладинска задруга „Сат“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21
[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21, члан 21.
[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2.
[5] „Службени глaсник РС“, број 24/18
[6] Закон о азилу и привременој заштити („Службени глaсник РС“, број 24/18), чл. 7.
[7] Закон о азилу и привременој заштити („Службени глaсник РС“, број 24/18), чл. 71.
[8] „Службени гласник РС“, бр. 112/15
[9] Закон о азилу и привременој заштити („Службени гласник РСˮ, број 24/18), члан 59.
[10] Извештај Повереника за заштиту равноправности Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, доступно на интернет адреси: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf
[11] „Право на азил у Републици Србији 2021“, Београдски центар за људска права, Београд, 2022. година, доступно на интернет адреси http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-2021.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1123-22 Притужба АА и ББ, против задруге С 
