1115-23 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja

04. Jul 2023.

br. 07-00-00724/2022-02 datum: 4.7.2023.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA, protiv BB , vlasnika pekarsko trgovinsko ugostiteljske radnje VV, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je podnositeljka pritužbe bila zaposlena na neodređeno vreme kod poslodavca AA, vlasnika ove radnje, i to od 31. maja 2021. godine, kao i da joj se tokom boravka na poslu pogoršalo zdravstveno stanje, zbog čega je morala da otvori bolovanje radi daljeg lečenja i operacije kuka. Dalje je navela da je poslodavac pozvao tokom trajanja bolovanja da potpiše rešenje kojim je proglašena za tehnološki višak čime joj je prekinut radni odnos 15. decembra 2022. godine. U izjašnjenju poslodavca je navedeno da je pored podnositeljke pritužbe još jedna radnica proglašena tehnološkim viškom, koja nije imala zdravstvenih problema, kao i da zdravstveno stanje nije bio kriterijum na osnovu kog je odlučeno da podnositeljki pritužbe bude otkazan ugovor o radu. Dalje je navedeno da je u poslovanju došlo do promena, odnosno do smanjenja obima posla, kao i do povećanja troškova poslovanja zbog čega je bilo potrebno smanjiti broj zaposlenih. U toku postupka je utvrđeno da je na osnovu dokaza podnetih uz pritužbu, podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije dostavljanjem dokaza da je u toku privremene sprečenosti za rad i to 15. decembra 2022. godine poslodavac otkazao Ugovor o radu kao i da je ovaj otkaz nastupio neposredno nakon ocene RFZO-Filijale za Borski okrug u kojoj je Prvostepena lekarska komisija između ostalog utvrdila da je obavezno upućivanje podnositeljke pritužbe nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju najkasnije do 5. decembra 2022. godine. U postupku je dalje utvrđeno, na osnovu dokaza priloženih uz izjašnjenje, da zaposlena koja je takođe bila proglašena tehnološkim viškom, nije obavljala istu vrstu poslova kao i podnositeljka pritužbe, odnosno nije bila raspoređena na radno mesto „prodavac u maloprodaji“. Takođe je utvrđeno da je prema dostavljenim ugovorima o radu uz izjašnjenje, u periodu od avgusta meseca, odnosno od 5. i 28. avgusta 2022. godine (u vreme dok je podnositeljka pritužbe bila sprečena za rad) poslodavac zaposlio dve zaposlene na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom za obavljanje poslova radnog mesta „prodavac u maloprodaji“, odnosno radnog mesta na koje je bila raspoređena i podnositeljka pritužbe. Poverenik je razmatrao navode iz izjašnjenja poslodavca da se u postupku proglašenja viška zaposlenih rukovodio drugim kriterijumima poput uspešnosti u obavljanju posla, odnosa prema mušterijama i sl. međutim, poslodavac nije dokazao da je u bilo kom momentu imao primedbe na rad podnositeljke pritužbe ili da je njen odnos prema mušterijama bio neadekvatan i sl. te da je primenom takvog kriterijuma odlučio da podnositeljka pritužbe bude oglašena tehnološkim viškom. Pored toga nije dostavio ni dokaze kojima dokazuje da mu je opao promet, ili da su nastupile takve ekonomske, finansijske ili druge promene zbog kojih je bio prinuđen da smanji broj zaposlenih proglašenjem zaposlenog za tehnološki višak. U skladu sa zakonom čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani. S obzirom da je poslodavac zaposlio dve zaposlene na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i to, neposredno pre proglašenja podnositeljke pritužbe za tehnološki višak, ne može se smatrati da je smanjio broj zaposlenih na radnom mestu „prodavac u maloprodaji“ već da je faktički povećao broj zaposlenih na ovom radnom mestu. Na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti može se zaključiti da podnositeljka pritužbe nije proglašena tehnološkim viškom usled stvarnih organizacionih promena kod poslodavca učinjenih u cilju smanjenja troškova poslovanja i racionalizacije posla, kako je to navedeno u izjašnjenju, već usled toga što je u dužem vremenskom periodu bila privremeno sprečena za rad zbog svog zdravstvenog stanja. Po sprovedenom postupku, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja, Poverenik je doneo mišljenje da je poslodavac povredio odredbe čl. 6, 16. i 27. stav 1.  Zakona o  zabrani diskriminacije, pa je preporučio BB, da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema AA, tako što će pozvati podnositeljku pritužbe i ukoliko je ona saglasna ponovo joj ponuditi posao u ovoj samostalnoj zanatskoj radnji. Pored toga je preporučeno da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije. 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA protiv BB zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.

1.2.  U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

  • da je podnositeljka pritužbe bila u stalnom radnom odnosu kod poslodavca BB od 31. maja 2021. godine;

 

  • da joj se tokom boravka na poslu pogoršalo zdravstveno stanje, zbog čega je morala da otvori bolovanje radi daljeg lečenja;

 

  • da čeka reviziju ugradnje veštačkog kuka, zbog čega se teže kreće;

 

  • da je vlasnik radnje, VV pozvao tokom trajanja bolovanja da potpiše rešenje kojim je proglašena za tehnološki višak čime joj se prekida radni odnos;

 

  • da moli da „se zaštiti od otkaza“ jer smatra da nakon završetka lečenja može da nastavi sa radom.

 

Uz pritužbu i dopunu pritužbe su dostavljeni sledeći dokazi: Rešenje br. 12-02/2022 od 15. decembra 2022. godine; Potvrda o podnetoj prijavi, promeni, odjavi na obavezno socijalno osiguranje; Izveštaj pregleda magnetne rezonance od 22. juna 2022. godine; Izveštaj lekara specijaliste od 13. jula 2022. godine; Izveštaj lekara specijaliste od 29. avgusta 1984. godine; Izveštaj lekara specijaliste od 12. oktobra 2022. godine; Uput za ambulantno-specijalistički pregled od 10. novembra 2022. godine; Izveštaj lekara specijaliste od 10. novembra 2022. godine; Uput za ambulantno-specijalistički pregled od 24. novembra 2022. godine; Ocenu prvostepene lekarske komisije za Borski okrug sa sedištem u Boru br. 18882 od 21. novembra 2022. godine; Uput za ambulantno specijalistički pregled od 25. novembra 2022. godine; Izveštaj lekara specijaliste od 25. novembra 2022. godine; Otpusnu listu sa epikrizom; Ortopedski nalaz; Otpusna lista zavoda za koštano-zglobna oboljenja dece „Dr. Milun Mitrović“; Otpusna lista sa epikrizom Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“; Potvrdu o prijemu podneska (zahtev za ocenu radne sposobnosti) od 5. decembra 2022. godine.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije, te je zatražio izjašnjenje od poslodavca, odnosno vlasnika radnje BB.

1.4.   U izjašnjenju poslodavca, između ostalog navedeno je:

  • da osporava navode iz pritužbe u celosti;

 

  • da je zbog opadanja prometa i visokih troškova poslovanja, a radi efikasnije organizacije posla bilo potrebno da se smanji broj zaposlenih;

 

  • da s obzirom da ima četiri zaposlena, prema odredbama člana 153. i 154. Zakona o radu nije u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, a samim tim ni da utvrđuje kriterijume u okviru tog programa;

 

  • da s tim u vezi nije doneta ni posebna odluka o kriterijumima, ali da su prilikom ocene i utvrđivanja koji će zaposleni biti proglašeni viškom uzimale u obzir činjenice: postojanje potrebe za radnim mestima na kojima zaposleni obavljaju rad, kvalitetom izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenih, odnosom zaposlenih prema radu, odnosom zaposlenih prema potrošačima s obzirom na vrstu delatnosti, prethodnim radnim iskustvom zaposlenih;

 

  • da je na osnovu urađenih analiza utvrđeno da postoje veliki troškovi poslovanja zbog velikog broja radnika i smanjenog obima posla, pa je zaključeno da se posao može obaviti i sa smanjenim brojem zaposlenih;

 

  • da su primenom navedenih kriterijuma, podnositeljka pritužbe i GG proglašene tehnološkim viškom, koja nije imala nikakve zdravstvene probleme ili ograničenja;

 

  • da podnositeljki pritužbe nije ponuđen premeštaj na neko drugo radno mesto, jer ne postoje druga radna mesta u preduzetničkoj radnji, a takođe nije postojala potreba ni za dodatnim radom, zbog čega nije ponuđen rad sa nepunim radnim vremenom;

 

  • zaposlenima koje su proglašene tehnološkim viškom nije ponuđen premeštaj na rad kod drugog poslodavca jer ne postoji takva praksa kod trgovinskih radnji u Boru i u tom smislu ne postoji takva saradnja poslodavca;

 

  • da ranije nije sprovođen postupak proglašenja viška zaposlenih, a da je podnositeljka pritužbe bila privremeno sprečena za rad počev od 14. maja 2022. godine, pa na dalje.

 

  • da je zaposlenima koje su proglašene tehnološkim viškom isplaćena otpremnina u visini i na način predviđen Zakonom o radu.

U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: Ugovor o radu zaključen sa AAc; Rešenje o prestanku radnog odnosa AA br.12-02/2022 od 15. decembra 2022. godine; Rešenje br.12-03/2022 o prestanku radnog odnosa GG od  15. decembra 2022. godine; Obračun otpremnine za AA; Nalog za prenos; Tehnološki višak-model obračuna otpremnine; Nalog za prenos.

1.5. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio je od poslodavca dopunu izjašnjenja, a u cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja. Zahtevom za dopunu zatraženo je da pojasni: na kojim su radnim mestima raspoređeni preostali zaposleni od ukupno četvoro zaposlenih; da li je još neko od zaposlenih na radnom mestu „prodavac u maloprodaji“, osim podnositeljke pritužbe, proglašen tehnološkim viškom i ko trenutno obavlja posao prodavca u maloprodaji.

1.6. U dopuni izjašnjenja, BB je naveo sledeće:

  • da su u preduzetničkoj radnji, nakon prestanka radnog odnosa podnositeljki pritužbe AA i GG , zaposlene ukupno četiri osobe računajući i poslodavca, vlasnika radnje; da su dva zaposlena na radnom mestu „radnik u maloprodaji“ dok je jedna osoba zaposlena na radnom mestu „pekar“;

 

  • da, osim podnositeljke pritužbe, drugi zaposleni na radnom mestu „prodavac u maloprodaji“ nisu proglašeni tehnološkim viškom na tom radnom mestu;

 

  • da je postojao tehnološki višak na radnom mestu prodavca u maloprodaji, s obzirom na opadanje prometa i visoke troškove poslovanja;

 

  • da su trenutno na radnom mestu „prodavca u maloprodaji“ zaposlene DD iĐĐ;

 

  • da je odluku da ova lica ostanu zaposlena poslodavac doneo na osnovu kriterijuma poput: kvalitet izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenih, odnos zaposlenih prema radu, odnos zaposlenih potrošačima, s obzirom na to da se radnja bavi uslužnom delatnošću, kao i prethodno radno iskustvo zaposlenih;

 

  • da smatra da je prijava „navodne diskriminacije neosnovana“, kao i da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim da je do akta diskriminacije došlo, zbog čega predlaže da se postupak obustavi.

 

U prilogu dopune izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: fotokopija ugovora o radu sa DD br. 48/2022 od 02.08.2022. godine; fotokopija ugovora o radu sa ĐĐ br. 49/2022 od 29.08. 2022. godine i fotokopija ugovora o radu sa EE br. 42/2021 od 05.08.2021. godine

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Ugovor o radu br. 40/2021 utvrđeno je da je ugovor zaključen između BB , kao poslodavca i AA . Ugovorom je predviđeno da zaposlena obavlja poslove radnog mesta „prodavac u maloprodaji“, a Ugovor o radu se zaključuje na neodređeno vreme, počev od 1. juna 2021. godine, sa punim radnim vremenom.

2.2. Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije od 13. jula 2022. godine utvrđeno je da se pacijentkinja žali na utrnulosti bol u pedelu leve glutealne regije, kao i leve nadlaktice. Nalazom je dat i zaključak da se pacijentkinja stavlja na listu za revizionu hirurgiju uz fizijatrijsko lečenje.

2.3. Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije Instituta za ortopediju Banjica od 12. oktobra 2022. godine utvrđeno je da kod pacijekntkinje postoji subjektivno i objektivno pogoršanje, da je operativna po pozivu sa revizione liste čekanja, te da je potrebna fizikalna terapija, primena analgetika. Takođe je navedeno da je pacijentkinja nesposobna za rad dok traje fizikalna terapija.

2.4. Uvidom u Uput za Ambulantno-specijalistički pregled od 10. novembra 2022. godine za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju,  kao i da je dato mišljenje da postoji pogoršanje stanja, da pacijentkinja čeka revizionu atroplastiku levog kuka, da je otežano pokretna, a fizikalne terapije ne daju rezultate, a jedino rešenje je operacija.

2.5. Uvidom u ZZ od 21. novembra 2022. godine utvrđeno je da Prvostepena lekarska komisija BB daje ocenu da je privremeno sprečena za rad od 21. novembra 2022. godine i dalje, kao i da je obavezno upućivanje osiguranice nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju najkasnije do 5. decembra 2022. godine. U oceni je takođe navedeno da je osiguranica privremeno sprečena za rad do kontrole na prvostepenoj lekarskoj komisiji 12. decembra 2022. godine sa novim nalazom ortopeda i potvrdom da je predata dokumentacija za lekarsku komisiju zbog dužine privremene sprečenosti za rad.

2.6. Uvidom u Uput za ambulantno-specijalistički pregled za Opštu bolnicu u Boru od 24. novembra 2022. godine, utvrđeno je da se pacijentkinja AA upućuje na specijalistički pregled radi obrade za lekarsku komisiju.

2.7. Uvidom u Uput socijalnom radniku od 24. novembra 2022. godine utvrđeno je da je pacijentkinja AA, upućena na pregled radi upućivanja na lekarsku komisiju  zbog dužine bolovanja.

2.8. Uvidom u AA od 25. novembra 2022. godine  utvrđeno je da je pacijentkinja AA upućena na pregled radi upućivanja na lekarsku komisiju  zbog dužine bolovanja.

2.9. Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste  od 25. novembra 2022. godine  utvrđeno je da je dat nalaz i mišljenje lekara specijaliste, u kome je između ostalog navedeno da je nastalo pogoršanje pre osam meseci, te da je staljena na listu čekanja na Banjici radi revizije artroplastike levog kuka, te da je zbog dužine bolovanja poslata na procenu lekarske komisije.

2.10. Uvidom u Rešenje br.12-02/2022 od 15. decembra 2022. godine utvrđeno je da  AA, raspoređenoj na poslovima „prodavac u maloprodaji“ prestaje radni odnos 15. decembra 2022. godine, pa joj se otkazuje ugovor o radu br. 40/21 od 31. maja 2021. godine zbog prestanka potrebe za radom usled ekonomskih i organizacionih promena. U obrazloženju rešenja, pored ostalog je navedeno da je ovakav postupak smanjenja radnika proistekao iz odluke vlasnika radnje da smanji troškove poslovanja kako bi ublažio posledice smanjenog obima posla. U obrazloženju je takođe navedeno da je na osnovu izvršenih analiza i ocena stanja u poslovanju, utvrđeno da je broj radnika veliki, što uzrokuje visoke troškove poslovanja, pa je zbog efikasnijeg poslovanja bilo potrebno izvršiti organizacione promene.

2.11. Uvidom u Potvrdu o podnetoj prijavi, promeni i odjavi na obavezno socijalno osiguranje  od 19. decembra 2022. godine utvrđeno je da je osiguranje prestalo 15. decembra 2022. godine, kao i da je osnov prestanka osiguranja tehonološke, ekonomske ili organizacione promene.

2.12. Uvidom u obračun otpremnine utvrđen je iznos  otpremine za AA za period rada od 1. juna 2021. godine do 15. decembra 2022. godine

2.13. Uvidom u Ugovor o radu br. 42/2021 od 5. avgusta 2021. godine utvrđeno je da je ugovor zaključen između BB i DD , kao i  da će zaposlena obavljati poslove radnog mesta „pekar“, počev od 5. avgusta 2021. godine sa punim radnim vremenom, na neodređeno vreme.

2.14. Uvidom u Rešenje br. 12-03/2022 od 15. decembra 2022. godine utvrđeno je da se zaposlenoj DD koja je raspoređena na poslovima „pekar“ prestaje radni odnos dana 15. decembra 2022. godine i otkazuje se Ugovor o radu br. 27/2018 od 30. oktobra 2018. godine zbog prestanka potrebe za radom usled ekonomskih i organizacionih promena, te nemogućnosti poslodavca da zaposlenom obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim radnim mestima ili da ga zaposli kod drugog poslodavca.

2.15. Uvidom u Ugovor o radu br. 48/2022 od 2. avgusta 2022. godine utvrđeno je da je ugovor zaključen između BB i GG , kao i da će zaposlena obavljati poslove radnog mesta „prodavac u maloprodaji“, počev od 2. avgusta 2022. godine sa punim radnim vremenom, na neodređeno vreme.

2.16. Uvidom u Ugovor o radu br. 49/2022 od 29. avgusta 2022. godine utvrđeno je da je ugovor zaključen između AA i DD, kao i da će zaposlena obavljati poslove radnog mesta „prodavac u maloprodaji“, počev od 29. avgusta 2022. godine sa punim radnim vremenom, na neodređeno vreme.

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].

3.3.  Ustav Republike Srbije[3], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, dok je odredbama člana 27. zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.

3.5. Zakon o radu[4]  u članu 18.  zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Odredbama člana 157. Zakona o radu propisano je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, odredbama ovog zakona propisano je da je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje: 1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme; 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme; 3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme. Odredbama člana 179. stav 5. tač. 1 Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

3.6. Republika Srbija ratifikovala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[5] koja propisuje načelo jednakosti i zabrane diskriminacije. Konvencija obavezuje države članice ugovornice da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta, kao i da garantuju efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Odredbama člana 2. propisano je da diskriminacija na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8.  Poverenik najpre konstatuje da je tokom postupka analizirao samo one navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne druge povrede prava, za čije utvrđivanje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.9. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje poslodavca BB bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je BB izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na vlasniku BB .

3.10.  Uvidom u podnete dokaze uz pritužbu može se utvrditi da je podnositeljka pritužbe bila privremeno sprečena za rad i da je u medicinskoj dokumentaciji konstatovano da je potrebno uraditi operaciju kuka. Takođe je utvrđeno da je u periodu dok je bila privremeno sprečena za rad, i to 15. decembra 2022. godine poslodavac BB otkazao Ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom usled ekonomskih i organizacionih promena. Ovaj otkaz nastupio je neposredno nakon ocene RFZO-Filijale za Borski okrug sa sedištem u Boru ZZ. U ovoj Oceni je Prvostepena lekarska komisija utvrdila da je podnositeljka pritužbe privremeno sprečena za rad od 21. novembra 2022. godine i dalje, kao i da je obavezno upućivanje osiguranice nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju najkasnije do 5. decembra 2022. godine. U oceni je takođe navedeno da je osiguranica privremeno sprečena za rad do kontrole na prvostepenoj lekarskoj komisiji 12. decembra 2022. godine sa novim nalazom ortopeda i potvrdom da je predata dokumentacija za lekarsku komisiju zbog dužine privremene sprečenosti za rad. Imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da nije došlo do ovog akta, prebačen je na poslodavca.

3.11. Poverenik je dalje razmatrao navode iz izjašnjenja poslodavca kao i dostavljene dokaze uz izjašnjenje. U izjašnjenju, poslodavac je istakao da nije samo podnositeljka pritužbe proglašena tehnološkim viškom, već je tehnološkim viškom proglašena još jedna zaposlena koja nije imala zdravstvenih problema. S tim u vezi, u postupku je utvrđeno, da zaposlena koja je takođe bila proglašena tehnološkim viškom, nije obavljala istu vrstu poslova kao i podnositeljka pritužbe, odnosno nije bila raspoređena na radno mesto „prodavac u maloprodaji“. Takođe je utvrđeno da je prema dostavljenim ugovorima o radu uz izjašnjenje, u periodu od avgusta meseca, odnosno od 5. i 28. avgusta.2022. godine (u vreme dok je podnositeljka pritužbe bila sprečena za rad) poslodavac zaposlio dve zaposlene na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom za obavljanje poslova radnog mesta „prodavac u maloprodaji“, odnosno radnog mesta na koje je bila raspoređena i podnositeljka pritužbe. Poverenik je razmatrao navode iz izjašnjenja poslodavca da se u postupku proglašenja viška zaposlenih rukovodio drugim kriterijumima poput uspešnosti u obavljanju posla, odnosa prema mušterijama i sl. međutim, poslodavac nije dokazao da je u bilo kom momentu imao primedbe na rad podnositeljke pritužbe ili da je njen odnos prema mušterijama bio neadekvatan  i sl. te da je primenom takvog kriterijuma odlučio da podnositeljka pritužbe bude oglašena tehnološkim viškom. Pored toga poslodavac ničim nije dokazao da mu je opao promet, ili da su nastupile takve ekonomske, finansijske ili druge promene zbog kojih je bio prinuđen da smanji broj zaposlenih proglašenjem podnositeljke pritužbe za tehnološki višak. S obzirom da je poslodavac zaposlio dve zaposlene na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i to, neposredno pre proglašenja podnositeljke pritužbe za tehnološki višak, ne može se smatrati da je smanjio broj zaposlenih na radnom mestu „prodavac u maloprodaji“ već da je faktički povećao broj zaposlenih na ovom radnom mestu. U skladu sa zakonom čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani.

3.12. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Poverenik je mišljenja da podnositeljka pritužbe nije proglašena tehnološkim viškom usled stvarnih organizacionih promena kod poslodavca učinjenih u cilju smanjenja troškova poslovanja i racionalizacije posla, kako je to navedeno u izjašnjenju, već usled toga što je u dužem vremenskom periodu bila privremeno sprečena za rad zbog svog zdravstvenog stanja. Naime, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja može se konstatovati da do stvarnih organizacionih promena kod poslodavca nije došlo, jer je u periodu u kom je podnositeljka pritužbe bila privremeno sprečena za rad, poslodavac radno angažovao još dve osobe za rad na radnom mestu „prodavac u maloprodaji“, pri čemu je ove zaposlene primio na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Poslodavac je prilikom otkaza ugovora o radu u obrazloženju rešenja naveo da je došlo do takvog smanjenja obima posla zbog čega je bilo potrebno i smanjiti broj zaposlenih na ovom radnom mestu, međutim iz izvedenih dokaza ne proizlazi ovakvo stanje stvari.

3.13. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu i dosadašnju praksu suda u sličnim predmetima zaštite od diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta u oblasti rada i zapošljavanja. Tako je u presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2-3549/20 od 25. februara 2021. godine[6], ovaj sud zauzeo stav da institut „zabrane zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opšte važeći princip u ugovornom pravu (član 13. Zakona o obligacionim odnosima[7]), koji se, imajući u vidu poreklo ugovora o radu, supsidijerno primenjuje i u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih odnosno ako vređa njegov cilj i svrhu. Iz člana 179. tačka 9. i pravila koja su sadržana u članu 153. do 158. Zakona o radu proizlazi da je svrha tehnološkog viška otpuštanje radnika zbog bolje organizacije tehnoloških promena i zbog ekonomskih promena. Čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani. [8]

3.14. Poverenik takođe ukazuje da je u jednom drugom postupku za zaštitu od diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, u presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 1328/2022 od 14.09.2022. godine, u vezi sa primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije navedeno da „U vezi revizijskih navoda kojim revident osporava pravilnost utvrđenja o izvršenom aktu diskriminacije na opisani način, revizijski sud ukazuje na odredbu člana 45. stav 2. Zakona o diskriminaciji prema kojoj teret dokazivanja da usled akta, u ovom slučaju blanko sporazuma o prestanku radnog odnosa, nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi, jer je tužilac učinio verovatnim da je tuženi učinio akt diskriminacije blanko potpisivanjem sporazuma o prestanku radnog odnosa dovođenjem tog potpisa u vezi sa korišćenjem bolovanja od strane zaposlene nakon isteka porodiljskog odsustva. Revident u reviziji samo ukazuje da se po njegovom shvatanju ne može smatrati nesumnjivo utvrđenim da je između zaposlene i drugih lica pravljena bilo kakva razlika i da je učinjena diskriminacija svim onim što je od strane redovnih sudova okarakterisano kao diskriminacija od strane tuženog. Međutim, na taj način se ne opovrgava pravilnost utvrđenja nižestepenih sudova.“

3.15. Imajući u vidu sve navedeno, a primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, koje se u skladu sa stavom 4. ovog člana, primenjuje i u postupku pred Poverenikom, dato je mišljenje da je podnositeljka pritužbe diskriminisana na osnovu ličnih svojstava navedenih u pritužbi, na način što je proglašena tehnološkim viškom dok je bila privremeno sprečena za rad.

  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA, utvrđeno je da je BB, povredio je odredbe čl. 6, 16. i 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB, vlasniku radnje:

5.1. Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema AA, tako što će pozvati podnositeljku pritužbe i ukoliko je ona saglasna ponovo joj ponuditi posao u II.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 33.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21, 16/22

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[5] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09

[6]  Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2-3549/20 od 25. februara 2021. godine

[7] „Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“ br. 18/20);

[8]Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 21184/2021 od 20.1.2022. godina; sadržaj dostupan na: https://www.vk.sud.rs/sr-lat/rev2-1052021-351548-tehnolo%C5%A1ki-vi%C5%A1ak

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon1115-23 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top