br. 07-00-120/2021-02 datum: 22.6.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A. iz K., protiv B.B.,zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti- srpska nacionalna pripadnost. Podnositeljka pritužbe je navela da je na sednici Upravnog odbora Novinsko- izdavačke ustanove „H. Lj.“ ( u nastavku: NIU „H. Lj.“) B.B.  javno izrazila netrpeljivost prema njoj, koja je zasnovana na nacionalnoj osnovi, i to tako što je, pred članovima Upravnog odobora, zaposlenima i predsednicom N.s.s.n.m., izgovorila „ dokle god će u Upravnom odboru sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle neće“ dok je u nastavku rekla „ em je srpkinja, em nije kvalifikovana da sedi u Upravnom odboru“. Dalje je navedeno da je ovom izjavom stvoreno neprijateljsko i uvredljivo okruženje prema podnositeljki pritužbe. U izjašnjenju na pritužbu, B.B. je navela da smatra da su navodi iz pritužbe potpuno izvučeni iz konteksta kao i da još jednom želi da se izvini podnositeljki pritužbe, jer kako navodi, namera joj nije bila da diskriminiše podnositeljku pritužbe već da ukaže na nepoštovanje pravila u Upravnom odboru NIU „H.Lj.“. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, utvrđeno je da je 23. februara 2021. godine, održana sednica Upravnog odbora NIU „H. Lj.“. Dalje, utvrđeno je da je B.B. na sednici Upravnog odbora izgovorila „ dokle god će u UO sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle neće“ a potom dodala „em je srpkinja, em nije kvalifikoana da sedi u UO“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ceneći navode iz pritužbe i izjašnjenja, utvrdio da postupci B.B. predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj povredu dostojanstva A.A., zbog njene nacionalne pripadnosti. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da je B.B. diskriminatorskim postupanjem i upućivanjem uvredljivih komentara prema A.A.  povredila odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. B.B. je preporučeno da ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. iz K., protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

U pritužbi, između ostalog, navedeno je:

• da je sednica Upravnog odbora NIU „H.Lj.“ održana 23. februara 2021. godine;
• da je na sednici NIU „H. Lj.“ B., pred članovima upravnog odbora, zaposlenima i predsednicom N.s.s.n.m.. izgovorila „ dokle god će u Upravnom odboru sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle neće“ dok je kasnije dodala „em je srpkinja, em nije kvalifikovanada sedi u Upravnom odboru“;
  • Uz pritužbu je dostavljeni video snimak i zapisnik sa sednice Upravnog odbora NIU „ H. Lj.“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevatnith činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od urednice Novinsko-izdavačke ustanove „H. Lj.“, B.B. iz B. P..
  • U izjašnjenju B.B., između ostalog, navedeno je:
• da smatra da su navodi iz pritužbe potpuno izvučeni iz konteksta;
• da su njene reči pogrešno protumačene i da želi još jednom da se izvini;
• da NIU „H. Lj.“ ima veliki značaj za slovačku nacionalnu manjinu, očuvanje slovačkog identiteta te da članovi Upravnog odbora imaju veliku značaj i ulogu u očuvanju istog;
• da je njena namera bila da skrene pažnju da u Upravnom odboru sedi neko ko ne poznaje slovački jezik, ne razume, niti ga priča, a sticajem okolnosti je srpkinja;
• da bi skrenula pažnju i u slučaju da u Upravnom odboru sedi lice koje je slovačke nacionalnosti a nema komptencija za obavljanje poslova;
• da je u konkretnom slučaju reč o iznošenju mišljenja kada je reč o kvalifikacijama A.A., jer je mišljenje zasnovano na činjenici da podnositeljka pritužbe nema potrebne kvalifikacije, iskustva i poznavanje rada ustanove te smatra da time može samo da nanese štetu ustanovi, kao i da to nema nikakve veze sa tim da je podnositeljka pritužbe srpkinja;
• da se novinarstvom bavi dugi niz godina i da ima izuzetno izraženu nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili drugu toleranciju te da ne može da se pomiri sa činjenicom da je optužena za vređanje i diskriminaciju na nacionalnoj osnovi;
• da izuzetno ceni, voli i poštuje državu Republiku Srbiju, u kojoj je rođena, gde ima puno prijatelja srpske, makedonske, rusinske, romske nacionalnosti, te da nikada nije delila ljude po tome koje su nacionalne pripadnosti;
• da se povodom ovog događaja, u roku od nekoliko dana, javno izvinila podnositeljki pritužbe navodeći da namera nije bila diskriminacija nego ukazivanje na nepoštovanje pravila u Upravnom odboru NIU „H. Lj.“;

1.6. Uz izjašnjenje dostavljena je i kopija izvinjenja objavljena na sajtu Udruženja novinara Srbije od 2. marta 2021. godine.

1.7. Radi  pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja i daljeg postupanja po pritužbi, saglasno članu 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je zatražio dopunu pritužbe A.A., na okolnosti iz izjašnjenja B.B..

1.8. U dopuni pritužbe, između ostalog je, navedeno:

• da u potpunosti ostaje pri pritužbi protiv B.B.;
• da smatra da je izjašnjenje B.B. tendenciozno i netačno, čime želi da ublaži vređanje;
• da je B.B. vređala i ostale članove Upravno odbora NIU „H. Lj.“;
• da je 4. juna 2019. godine na sednici N.s.s.n.m. imenovana za članicu Upravnog odbora NIU „H.Lj.“; da je B.B. kao članica N.s.s.n.m. glasala za njeno imenovanje;
• da je po zvanju Strukovni ekonomista iz oblasti finansija, računovodstva i bankarstva, broj diplome 10209 od 12. septembra 2012. godine izdate od strane Beogradske poslovne škole, što je kvalifikuje da bude članica Upravnog odbora i punovažno odlučuje o poslovanju NIU „H. Lj.“;
• da je udata za slovaka i da razume sloavčki jezik, da priča relativno dobro kao i da njihov sin priča slovački i srpski;
• da izvinjenje B.B. „nije izvinjenje“ već samo ublažavanje njenih „ispada“ jer je ona to uradila nakon što je Udruženje novinara Srbije došlo u NIU „H.Lj.“ i ukazalo joj da ona kao predsednica Odbora za informisanje N.s.s.n.m. nesme tako da se ponaša i javno vređa na nacionalnoj osnovi;
• da po Ustavu Republike Srbije i statutu „.H.Lj.“ nigde ne postoji zabrana koja kaže da srpskinja ne može biti u Upravnom odboru;

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da je sednica Upravnog odbora „H, Lj,“ održana 23. februara 2021. godine.

• Na osnovu navoda pritužbe, dostavljenog zapisnika sa sednice Upravnog odbora NIU „H.Lj.“ utvrđeno je da je B.B., predsednica odbora za informisanje N.s.s. n.m. i novinarka NIU „H.Lj.“, februara 2021. godine, pred članovima Upravnog odbora, zaposlenima i predsednicom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, na nacionalnoj osnovi vređala A.A.. Tako je, B.B. na sednici izgovorila: „dokle god će u Upravnom odboru sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle neće“ i u nastavku dodala „ em je srpkinja, em nije kvalifikovana da sedi u Upravnom odboru“.

• Na osnovu navoda iz izjašnjea i dostavljenih dokaza utvrđeno je da je B.B. uputila izvinjenje A.A.. Navedeno izvinjenje objavljeno je na na sajtu Udruženja novinara Srbije, 2. marta 2021. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. stav 1. i 2. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4.  Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina[5] reguliše pravo na manjinsku samoupravu u oblastima značajnim za očuvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina (kultura, obrazovanje, obaveštavanje i službena upotreba jezika i pisma) kao i postupak izbora članova saveta nacionalnih manjina.

3.7. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije^[6] koji u članu 28. propisuje da postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije ( „Službeni glasnik RS“, br. 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

Analiza navoda pritužbe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Na početku analize, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe, izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualna postupanja za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je B.B., svojim postupcima, i komentarima upućenim A.A., povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije[7] članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz pritužbe i  dostavljene dokaze. Analizom snimka i zapisnika sa sednice Upravnog odbora NIU „H.Lj.“ utvrđeno je da je A.A. bila izložena uvredljivim komentarima B.B., tako što je na podrugljiv i ponižavajućim način isticala nacionalnu pripadnost podnositeljke pritužbe.

3.12. B.B. u svom izjašnjenju ne osporava činjenicu da je na sednici Upravnog odbora izgovorila „dokle god će u UO sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle neće“ kao i da je u nastavku rekla „em je srpkinja, em nije kvalifikoavna da sedi u UO“  ali ističe da njena namera nije bila diskriminacija nego ukazivanje na nepoštovanje pravila u Upravnom odboru NIU „Hlas Ljudu“. U vezi sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca nije relevantna, odnosno za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše.

3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je nesporno važno da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Drugim rečima, sloboda govora ne sme da se koristi kao izgovor za vređanje i ponižavanje drugih ljudi. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i usmeno ili pisano saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja.

3.14. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju^[8].

3.15. Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da je NIU „H.Lj.“, N.S., u statusu aktivnog subjekta. Uvidom u sajt NIU „H.L.“ Poverenik konstatuje da je osnivač  ustanove N.s.s.n.m. sa osnivačkom delatnošću izdavanja književnih dela kojima se doprinosi kulturnom, obrazovnom, naučnom i duhovnom razvoju Slovaka u Srbiji i očuvanju njihovog nacionalnog identiteta. Članom 2. stav 2. statuta Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine[9] propisano je  da Nacionalni savet može da osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije u skladu sa zakonom dok je članom 13. stav 2. predviđeno da se sednice održavaju po potrebi, a najmanje jednom u šest meseci i vode se na slovačkom jeziku, ili, po potrebi, na srpskom jeziku. Član 10. Odluke o osnivanju novinsko-izdavačke ustanove „ H.Lj.“ propisuje da predsednika i članove Upravnog odoba i predsednika i članove Nadzornog odbora NIU „H.Lj.“ imenuje i razrešava Nacionalni savet.

3.16. Poverenik ukazuje da kvalifikovanje ili percepcija bilo kog pojedinca samo kroz prizmu nacionalne pripadnosti, osim što stvara predrasude i dovodi do diskriminacije, predstavlja i isključivanje svih ostalih karakteristika koje svaku osobu pojedinačno čine jedinstvenom. Svaki članov upravnog odbora NIU „H.Lj.“  bi svojim znanjem, stručnošću i kvalifikovanošću trebalo da  doprinese ostvarivanju načela i duha tolerancije, uvažavanju i poštovanju kulturne, jezičke i nacionalne različitosti, podsticanju raznovrsnosti medijskog sadržaja, kao i povećanju stepena integrisanosti manjina u društvo. Zbog svega navedenog, Poverenik ističe da nacionalna pripadnost pojedinca ne sme da bude stvarni i odlučujući faktor za članstvo u Upravnom odboru.

4. MIŠLjENjE

Izjava B.B. upućena A.A. kojom su izražene ideje i stavovi  predstavljaja  povredu dostojanstva A.A. na osnovu njenog ličnog svojstva – srpska nacionalna pripadnost pripadnost, čime je povredila odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B. da:

5.1. Da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti  upozna Upravni odbor NIU „ H. Lj.“.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti  ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] „Sl. Glasnik RS“, br. 72/2009, 20/2014, odluka US i 55/2014

[6] „Službeni glasnik RS“ broj 52/21

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 98/2006

[8] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 20/2014 – odluka US i 55/2014, 47/2018

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

110-21 Utvrđeno diskriminatorno postupanje po osnovu nacionalne pripadnosti