br. 11-00-22/2023-02 datum: 11.9.2023. godine
VLADA REPUBLIKE SRBIJE, predsednica
11000 BEOGRAD
Nemanjina 11
Poštovana gospođo Brnabić,
Obraćamo Vam se povodom činjenice da u gradu Beogradu svi đaci osnovnih i srednjih škola dobijaju besplatne udžbenike, dok su u drugim gradovima u Republici Srbiji udžbenici obezbeđeni samo za učenike prvog razreda, a u većini gradova i opština ovaj izdatak i dalje u celini opterećuje kućni budžet. Takođe, u svojim obraćanjima građani ukazuju i da se dešava da su deca sa područja jednog grada različito tretirana, zbog odluke tog grada da se besplatni udžbenici dodele učenicima samo sa pojedinih gradskih opština. Iako je dodatna podrška u obrazovanju dece u primarnoj nadležnosti jedinica lokalne samouprave, te je i podela besplatnih udžbenika pre svega stvar budžeta lokalnih samouprava, ne treba izgubiti iz vida da nivo ekonomskog razvoja, jedinice lokalne samouprave ima direktan i značajan uticaj na to da li će i u kojoj meri biti pružena dodatna podrška. Treba imati u vidu i da jedan broj gradova i opština ima stepen razvijenosti ispod rebuličkog proseka zbog čega nema mogućnost da obezbedi dovoljno sredstava za obezbeđivanje besplatnih udžbenika za svu decu sa svoje teritorije. Ulaganje u obrazovanje mladih od izuzetne je važnosti za celokupan razvoj društva, te Poverenik pozdravlja donošenje Odluke o dodeli udžbenika i udžbeničkih kompleta za učenike javnih osnovnih i srednjih škola na teritoriji Grada Beograda, ali smatra da to ne treba da bude privilegeja dece jednog grada, već da ovo pravo treba da imaju sva deca u Republici Srbiji.
Pravo na obrazovanje Ustav Republike Srbije[1] garantuje kao opšteljudsko pravo koje uživa svako (član 71. stav 1). Ustavom propisan režim prava vezanih za pojedine stepene obrazovanja je različit. Osnovno obrazovanje je obavezno. U skladu sa ovakvim statusom osnovnog obrazovanja Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje i besplatno (stav 2). Srednje obrazovanje nije obavezno, ali Ustav i za ovaj nivo obrazovanja garantuje besplatno obrazovanje (stav 2). Za nivo visokog obrazovanja Ustav garantuje svakome samo pravo na jednak pristup ovom nivou obrazovanja (stav 3). Besplatno visokoškolsko obrazovanje nije pravo. To je posebna mera koju Ustav propisuje regulišući mogućnost da uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja država obezbedi besplatno školovanje i na ovom nivou obrazovanja i tako efektivno osigura jednake mogućnosti pristupa visokoškolskom obrazovanju (stav 3).
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[2]
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[3]. Odredbom člana 19. stav 1. navedenog zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Članom 33. stav 1. tačka 9. ovog zakona propisano je da Poverenik upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Takođe, Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], a jedan od njenih opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Najbolji interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 28. propisano je da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] u članu 7. proklamovani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, stoga sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle između ostalog i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o udžbenicima[6] propisano je da Vlada, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, u cilju omogućavanja jednake dostupnosti obrazovanja i vaspitanja donosi odluku o finansiranju pripreme i/ili nabavke i dodele, odnosno sufinansiranju pripreme i/ili nabavke i dodele udžbenika i priručnika, a naročito za učenike i polaznike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. S tim u vezi Poverenik pozdravlja i donošenje Vladine Odluke o finansiranju nabavke udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije za školsku 2023/2024. godinu[7], koja predviđa pravo na besplatne udžbenike za učenike iz materijalno ugroženih porodica, učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učenike osnovnih škola koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Ujedno Poverenik izražava i uverenje u koordinisan rad kako se ne bi dogodilo da pojedini đaci dobiju po dva kompleta knjiga, jedan od resornog ministarstva a drugi komplet od grada Beograda.
Poverenik ukazuje da je Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine[8] propisano da je vizija razvoja obrazovanja da obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovništva, a naročito svakog deteta i mlade osobe u Republici Srbiji, dok je misija obrazovanja da se obezbedi obrazovanje visokog kvaliteta koje služi razvoju društva u celini.
U ovoj strategiji je navedeno da je jedno od strateških opredeljenja Vlade Republike Srbije da obezbedi kvalitetno obrazovanje za sve građane kroz otvorenost, pravednost, dostupnost i demokratičnost obrazovanja, pri čemu će naročita pažnja biti posvećena obezbeđivanju jednakih šansi za svu decu. Pružanje sistemske podrške učenicima tokom njihove obrazovne putanje je prioritet, sa akcentom na one koji dolaze iz nestimulativnih sredina i osetljivih društvenih grupa.[9]
U delu Strategije „Opis postojećeg stanja – ključni podaci i analiza“ ukazano je da pitanje koje treba dalje razmotriti jeste da li su trenutna finansijska ulaganja u obrazovanje dovoljna da se obezbedi željeni i održivi društveni i ekonomski razvoj. Pri tome se navodi da treba imati u vidu da su se poslednjih godina u gotovo svim zemljama Evropske unije povećala izdvajanja za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, dok su se izdvajanja za visoko obrazovanje neznatno smanjila.
Zaključeno je da je u budućnosti neophodno povećanje finansijskih sredstava namenjenih obrazovanju, odnosno smanjenje ulaganja budžetskih sredstava u obrazovanje ne bi trebalo da se dešava, jer je obrazovanje od strateške važnosti za dalji ekonomski i društveni razvoj Republike Srbije. S tim u vezi je ukazano da lokalnim samoupravama nedostaju resursi za finansiranje i planiranje obrazovne politike (finansijski, ljudski resursi).
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu određene nejadnakosti u nivou razvoja jedinica lokalne samouprave, ukazujemo i na težak položaj porodica, u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave i devastiranim područjima, jer roditelji teže dolaze do zaposlenja ili imaju znatno manja primanja nego npr. u gradu Beogradu. Stoga izdaci za kupovinu udžbenika predstavljaju pravi izazov za porodični budžet.
Imajući u vidu da je školska godina počela i da su udžbenici već obezbeđeni, bilo od strane lokalnih samouprava ili od strane roditelja i drugih zakonskih zastupnika, polazeći od zakonskih ovlašćenja iz člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučujemo da se pravovremeno preduzmu sve potrebne mere kako bi se naredne školske godine omogućila podela udžbenika na teritoriji svih jedinica lokalne samouprave iz sredstava budžeta, a ne samo pojedinih kako je to bio slučaj ove školske godine.
[1] „Službeni glasnik RS“ br. 98/2006 i 115/2021, član 71.
[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/2006 i 115/2021). član 21, stav 1. i stav 3.
[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21), član 2. stav 1. tačka 1
[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)
[5] „Službeni glasnik RSˮ, br. 88/17, 27/18 – dr. zakoni i 10/19
[6] „Službeni glasnik RS“ broj 27/18
[7] „Službeni glasnik RS“, broj 21/23
[8] „Službeni glasnik RS”, broj 63/21
[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/1-SROVRS-2030_MASTER_0402_V1.pdf
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1091-23 Preporuka mera Vladi RS – Besplatni udžbenici 
