br. 07-00-531/2020-02 datum: 25. 1. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi udruženja A. A. protiv OŠ B. B. zbog segregacije romske dece. U pritužbi je navedeno da je u okviru OŠ B. B. organizovan pripremni predškolski program koji pohađa 105 dece romske nacionalnosti, koja su podeljena u pet grupa od po 21 dete, iz čega se može utvrditi da su deca romske nacionalnosti izdvojena od ostale dece, odnosno da su grupe sačinjene samo od dece romske nacionalnosti. U izjašnjenju škole je, između ostalog, navedeno je da u školi ne postoje grupe dece neromske nacionalnosti koje pohađaju pripremni predškolski program; da u Bujanovcu postoji i predškolska ustanova u kojoj se organizuje pripremni predškolski program; da škola svakog meseca lokalnoj samoupravi šalje Izveštaj o ostvarivanju pripremnog predškolskog programa u organizovanju osnovne škole i da izveštaje koje overe nadležni u lokalnoj samoupravi škola prosleđuje školskoj upravi; da u školi nema segregacije, a činjenicu da pripremni predškolski program pohađaju samo deca romske nacionalnosti pokušavaju da ublaže organizovanjem niza aktivnosti. U toku postupka utvrđeno je da pripremni predškolski program u školi pohađaju samo deca romske nacionalne manjine, kao i da škola nije dostavila dokaze o sprovođenju aktivnosti koje je navela u izjašnjenju i aktivnosti koje je dužna da sprovede u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Nakon sprovedenog postupka, a imajući u vidu da je Poverenik i 2019. godine u ranijem postupku utvrdio da je OŠ B. B. izvršila segregaciju učenika romske nacionalnosti, Poverenik je dao mišljenje da je, organizovanjem pripremnog predškolskog programa u pet grupa koje čine samo decom romske nacionalnosti i propuštanjem da preduzme mere i aktivnosti propisane Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, OŠ B. B. izvršila težak oblik diskriminacije – diskriminaciju koja se čini u dužem vremenskom periodu prema istoj grupi lica. Zbog toga je OŠ B. B. preporučeno da pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije i preduzme interventne mere i aktivnosti iz Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti; da u pisanom obliku obavesti nadležnu školsku upravu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Opštinsku upravu Bujanovac o postojanju segregacije i u skladu sa Pravilnikom, zatraži u pisanom obliku njihovo uključivanje u proces desegregacije, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje A. A. pritužbom protiv OŠ B. B. zbog segregacije romske dece.
• U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
• da se u okviru OŠ B. B. nalazi i predškolska ustanova u kojoj su deca romske nacionalnosti izdvojena od ostale dece;
• da su 13. oktobra 2020. godine od OŠ B. B, po zahtevu za informacije od javnog značaja, dobili sledeće podatke: predškolsku ustanovu pohađa 105 dece romske nacionalnosti, koja su podeljena u pet grupa od po 21 dete, iz čega se može utvrditi da su deca romske nacionalnosti izdvojena od ostale dece, odnosno da su grupe sačinjene samo od dece romske nacionalnosti;
• da se deca na ovaj način susreću sa veoma nepoželjnom i teškom pojavom u društvu zbog čega se osećaju odbačeni od ostalih.
• U prilogu pritužbe dostavljena je kopija odgovora OŠ B. B. povodom zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od 13. oktobra 2020. godine.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je pribavljeno izjašnjenje OŠ B. B.
• U izjašnjenju OŠ B. B, između ostalog, navedeno je:
• da škola ima organizovan pripremni predškolski program koji mogu da pohađaju sva deca čiji roditelji su izabrali ovu školu za pohađanje pripremno predškolskog programa;
• da u školi ne postoje grupe dece neromske nacionalnosti koje pohađaju pripremni predškolski program;
• da u Bujanovcu postoji predškolska ustanova „Naša radost“ u kojoj se organizuje pripremni predškolski program;
• da škola svakog meseca lokalnoj samoupravi šalje Izveštaj o ostvarivanju pripremnog predškolskog programa u organizovanju osnovne škole i da izveštaje koje overe nadležni u lokalnoj samoupravi škola prosleđuje Školskoj upravi Leskovac;
• da „u OŠ B. B. nema segregacije, a činjenicu da (naš) pripremni predškolski program pohađaju samo deca romske nacionalnosti“ pokušavaju da ublaže organizovanjem niza aktivnosti, od međusobnih poseta i zajedničkih aktivnosti sa decom iz PU „Naša radost“ u Bujanovcu, preko različitih školskih aktivnosti u kojima su deca uključena, do organizovanja posebnih aktivnosti sa ciljem pomoći „toj deci“ (humanitarne akcije učeničkog parlamenta, aktivnosti u okviru dečije nedelje, besplatne užine i novogodišnjih paketića);
• da su za školsku 2020/2021. godinu interesovanje za upis dece u prvi razred ove škole izrazili roditelji srpske, romske i goranske nacionalnosti. Sva deca su testirana, upisana u prvi razred i jednako raspoređena u četiri mešovita odeljenja (ispoštovani su kriterijumi jednakosti po polu, nacionalnosti i rezultatima pokazanim na TIP-1 testu).

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u odgovor OŠ B. B. povodom zahteva podnosioca pritužbe za pristup informacijama od javnog značaja od 13. oktobra 2020. godine, utvrđeno je da pod stavkom 1 u odgovoru navedeno „Broj dece romske nacionalnosti koja su upisana u vrtić: 105“, dok je pod stavkom 2 navedeno „Broj dece romske nacionalnosti koja su upisana u vrtić po grupama: 1. grupa – 21, 2. grupa – 21, 3. grupa – 21, 4. grupa – 21, 5. grupa – 21“. Pod stavkom broj 3 je navedeno „Ukupno upisanih učenika romske nacionalnosti u školskoj 2020/21. je 639 učenika, dok Predškolski program pohađa ukupno 105 deteta“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i priloga, izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Obrazovanje treba da teži tome da se dete osposobi razvijanjem veština, sposobnosti učenja i drugih sposobnosti, ljudskog dostojanstva, samopoštovanja i samopouzdanja. Komitet je ukazao na važnost uvođenja revizionog postupka, kojim će se odgovarati na pritužbe da postojeće politike ili prakse nisu u skladu sa članom 29. stav 1, kao i da ograničena sredstva ne mogu da pruže opravdanje za nepreduzimanje bilo kakvih, ili nedovoljnih, potrebnih mera za ostvarivanje ciljeva Konvencije o pravima deteta.
• UNESKO Konvencija protiv diskriminacije u vaspitanju i obrazovanju[6] propisuje da diskriminacija predstavlja svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti zasnovano na rasi, boji kože, polu, veri, političkom ili nekom drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, ekonomskom statusu ili rođenju, sa ciljem osporavanja ili ugrožavanja prava na jednakost u vaspitanju i obrazovanju, naročito osporavanje bilo kojoj osobi osobi ili grupi pristup bilo kojoj vrsti ili stepenu vaspitanja i obrazovanja, ograničavanje bilo koje osobe ili grupe na niži vaspitno-obrazovni standard, osnivanje ili održavanje odvojenih vaspitno-obrazovnih sistema ili ustanova za osobe ili grupe i dovođenje bilo koje osobe ili grupe u položaj koji je nespojiv s ljudskim dostojanstvom.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
• Odredbama člana 13. tačka 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisan je težak oblik diskriminacije – diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena disrkiminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje (član 3. stav 1 – 3). Odredbama člana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve.
• Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Odredbama člana 79. propisano je da su ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a, između ostalog, naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
• Dalje, odredbama člana 17. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu (stav 4). Predškolska ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola koja ostvaruje predškolski program, a čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu svako dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, bez obzira na prebivalište roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika (stav 4).
• Odredbama člana 22. stav 2. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[9] propisano je da se pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove, organizuje u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i statutom predškolske ustanove, odnosno škole.
• Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[10] propisano je da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva, i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Dalje je navedeno da ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.
• Pravilnikom je dalje propisano da direktor postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena segregacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Smatra se da je direktor savesno postupao na desegregaciji i u slučaju kada je, nakon iscrpenih mogućnosti u ustanovi, zahtevao u pismenom obliku pomoć i uključivanje: nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, nadležne školske uprave Ministarstva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana.

Pravilnikom je takođe propisano i da, ukoliko je priliv dece iz osetljivih društvenih grupa prilikom upisa u pripremni predškolski program, u prvi razred, prelazak na novi nivo obrazovanja, prelazak iz druge ustanove veći od 25%, ustanova je dužna da obavesti ministra i jedinicu lokalne samouprave. Direktor ustanove je odgovoran za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera (u slučajevima povreda svih zabrana, težih povreda radnih obaveza zaposlenih i težih povreda obaveza učenika utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja) i zbog takvih nepostupanja, ministar razrešava direktora.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je OŠ B. B, diskriminisali decu romske nacionalne manjine prilikom organizovanja pripremnog predškolskog programa u radnoj 2020/2021. godini.
• Poverenik prvo konstatuje da, iako se u pritužbi i prilogu uz pritužbu (odgovor na zahtev za informacije od javnog značaja koji je škola dostavila podnosiocu pritužbe), koristi termin “vrtić”, nesporno je da se u konkretnom slučaju radi o pripremno predškolskom programu koji je organizovan u osnovnoj školi.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje OŠ B. B. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosioci pritužbe treba da učine verovatnim da je OŠ B. B. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učine, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na OŠ B. B. Uvidom u pritužbu i prilog uz pritužbu (odgovor škole na zahtev za informacije od javnog značaja), nesporno je da pripremni predškolski program u OŠ B. B. pohađaju samo deca romske nacionalnosti (njih 105 podeljeno je u pet grupa po 21 dete).
• Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi OŠ B. B. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je OŠ B. B. ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako struktura dece koja pohađaju pripremni predškolski program u ovoj ustanovi, u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama, ne bi drastično odstupala od strukture dece sa područja ustanove.
• U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti (dalje: Pravilnik) segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva, i to kada u grupi struktura dece u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave. Uvidom u pritužbu, prilog uz pritužbu i izjašnjenje, nesporno je da pripremni predškolski program u OŠ B. B. pohađaju samo deca romske nacionalnosti. U odgovoru škole na zahtev za informacije od javnog značaja navedeno je da su deca romske nacionalnosti koja pohađaju pripremni predškolski program (njih 105) podeljena u pet grupa po 21 dete. Dalje, u izjašnjenje direktora škole navedeno je da u školi nema dece neromske nacionalnosti koja pohađaju pripremni predškolski program, da u školi “nema segregacije”, da je činjenica da pripremni predškolski program pohađaju “samo deca romske nacionalnosti“, kao i da u Bujanovcu postoji i PU “Naša radost”. Uvidom u pritužbu i izjašnjenje, nesporno je da pet grupa pripremno predškolskog programa u OŠ B. B. program pohađaju samo deca romske nacionalne manjine, odnosno da nacionalnu strukturu čini 100% jedna nacionalna manjina. S obzirom na to, očigledno je da u pripremno predškolskom programu koji je organizovan u OŠ B. B. postoji segregacija dece romske nacionalnosti.
• U zahtevu za izjašnjenje na navode pritužbe, Poverenik je zatražio da se direktor škole posebno izjasni da li se OŠ B. B. obraćala Opštinskoj upravi Bujanovac i/ili Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom organizovanja pripremnog predškolskog programa u školskoj 2020/2021. godini i koje mere i aktivnosti je u ovom slučaju škola preduzela na sprečavanju segregacije, odnosno u procesu desegregacije, a u skladu sa Pravilnikom. U izjašnjenju je navedeno da škola svakog meseca lokalnoj samoupravi šalje Izveštaj o ostvarivanju pripremnog predškolskog programa u organizovanju osnovne škole i da izveštaje koje „overe“ nadležni u lokalnoj samoupravi škola prosleđuje Školskoj upravi Leskovac, kao i da činjenicu da pripremni predškolski program pohađaju samo deca romske nacionalnosti škola “pokušava da ublaži” organizovanjem niza aktivnosti, od međusobnih poseta i zajedničkih aktivnosti sa decom iz PU „Naša radost“ u Bujanovcu, preko različitih školskih aktivnosti u kojima su deca uključena, do organizovanja posebnih aktivnosti sa ciljem pomoći „toj deci“ (humanitarne akcije učeničkog parlamenta, aktivnosti u okviru dečije nedelje, besplatne užine i novogodišnjih paketića).
• Pravilnikom je propisano da direktor postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena segregacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Smatra se da je direktor savesno postupao na desegregaciji i u slučaju kada je, nakon iscrpljenih mogućnosti u ustanovi, zahtevao u pismenom obliku pomoć i uključivanje: nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, nadležne školske uprave Ministarstva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Pravilnikom je takođe propisano i da, ukoliko je priliv dece iz osetljivih društvenih grupa prilikom upisa u pripremni predškolski program, u prvi razred, prelazak na novi nivo obrazovanja, prelazak iz druge ustanove, veći od 25%, ustanova je dužna da obavesti ministra i jedinicu lokalne samouprave. Direktor ustanove je odgovoran za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera (u slučajevima povreda svih zabrana, težih povreda radnih obaveza zaposlenih i težih povreda obaveza učenika utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja).
• U izjašnjenju direktora škole nije navedeno niti su dostavljeni dokazi da se škola obraćala jedinici lokalne samouprave ili Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ukazivala na postojeći problem segregacije dece romske nacionalnosti, odnosno da je priliv dece iz osetljive društvene grupe za upis u pripremni predškolski program veći od 25%. U izjašnjenju je navedeno da prevazilaženje činjenice da pripremni predškolski program pohađaju samo deca romske nacionalnosti škola “pokušava da ublaži” organizovanjem niza aktivnosti, kao što su međusobne posete i zajedničke aktivnosti sa decom u PU “Naša radost”. Poverenik ukazuje da navedene aktivnosti mogu da budu pokušaj ublažavanja posledica segregacije, međutim da ne smeju da budu jedine aktivnosti kada je u pitanju potreba za desegregacijom u ustanovi obrazovanja, kao i da obrazovna ustanova u skladu sa Pravilnikom ima obavezu preduzimanja konkretnih mera desegregacije. Uz izjašnjenje direktora škole nisu dostavljeni dokazi o sprovođenju navedenih aktivnosti, kao ni dokaze da se škola obratila bilo kojoj od nadležnih ustanova zahtevom za pomoć ili uključivanje u proces desegregacije.
• Pravilnikom su propisane Mere i aktivnosti koje se sprovode u ustanovi u procesu desegregacije. U ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja se proširuje u skladu sa potrebom i priprema plan desegregacije i koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi. Plan desegregacije utvrđuje se na osnovu analize uzroka segregacije, specifičnosti ustanove i raspoloživih resursa i definišu se: vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorna lica, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati. Osmišljavanje, koordinaciju, izveštavanje praćenja ovih aktivnosti koordinira tim za zaštitu, a nadležna školska uprava Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prati efekte primene plana desegregacije i o njima izveštava ministra.

Dalje je Pravilnikom propisano da u slučaju postojanja posebnih grupa ili odeljenja iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, ustanova sprovodi sledeće odgovarajuće aktivnosti u okviru plana desegregacije:

– izrada plana raspoređivanja dece koja su bila u posebnim u druge grupe, uz vođenje računa da njihov broj drastično ne odstupa od strukture dece sa celokupnog područja jedinice lokalne samouprave;

– u slučaju učesnika u obrazovanju romske nacionalnosti, izbeglica ili migranata, njihov broj u jednoj grupi ili odeljenju ne može biti veći od 25% od ukupnog broja učesnika u obrazovanju;

– aktivnosti usmerene na podizanje svesti zaposlenih u ustanovi o prepoznavanju segregacije i njenim posledicama, kao što su: prezentacije analiza stanja i diskusije na sednicama vaspitno-obrazovnog veća, radionice za prevazilaženje predrasuda i prihvatanje kulturoloških razlika; radionice za izradu plana desegregacije, sastanke aktiva i usaglašavanje načina rada; sastanke sa ostalim učesnicima u procesu (centrom za socijalni rad, nadležnom školskom upravom itd.);

– jačanje kapaciteta zaposlenih za unapređivanje kvaliteta nastave i učenja, pružanje podrške učenicima koji su u riziku od osipanja i rizičnog ponašanja, formativno ocenjivanje itd.;

– aktivnosti čiji je cilj priprema sve dece i učenika u ustanovi uključujući decu i učenike koji su bili u segregisanom okruženju za kreiranje tolerantne atmosfere, za interkulturalnost i inkluzivno obrazovanje, uz odgovarajuću razradu mehanizama bezbednosti, prevencije konflikta među decom i učenicima kao i atmosfere uvažavanja različitosti;

– jačanje veza sa porodicom i lokalnom zajednicom. Organizacija sastanaka saveta roditelja i obaveštavanje roditelja o situaciji u ustanovi, predstavljanje plana desegregacije i dobrobiti koje će svi učenici imati;

– uključivanje vršnjačke podrške (formiranje vršnjačkog tima za podršku novopridošlim učenicima, uključivanje učeničkog parlamenta i predočavanje značaja njihove uloge u celom procesu);

– obaveštavanje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave o potrebi obezbeđivanja prevoza dece i učenika ili sredstava za prevoz dece i učenika ukoliko postoji takva potreba u procesu desegregacije.

• Nakon sprovedene analize navoda pritužbe, priloga uz pritužbu i izjašnjenja, utvrđeno je da škola nije preduzela mere i aktivnosti koje su Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisane za slučaj desegregacije. S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da je OŠ B. B, organizovanjem pripremnog predškolskog programa tako da se u pet grupa nalaze samo deca romske nacionalnosti i propuštanjem da preduzme mere i aktivnosti propisane Pravilnikom, izvršila akt diskriminacije, odnosno segregisala decu romske nacionalnosti.
• Segregacija je kao pojava vrlo složena zbog čega proces desegregacije traje dugo i prevazilazi mogućnosti i nadležnosti ustanove obrazovanja i zahteva podršku lokalne zajednice i nadležnog ministarstva. Poverenik ukazuje da je radi sprovođenja efikasnih mera i aktivnosti desegregacije neophodna saradnja škole, lokalne zajednice i nadležnog ministarstva. U konkretnom slučaju otklanjanja posledica segregacije nije moguć bez aktivnog učešća Opštine Bujanovac koja mora da pruži punu podršku, pre svega organizacionu i finansijsku školi kako bi što pre započeli sa merama intervencije. S obzirom da u Bujanovcu postoji i predškolska ustanova “Naša radost” to u konkretnom slučaju olakšava proces desegregacije dece romske nacionalnosti i zajedničkim aktivnostima na planiranju politike upisa dece u pripremni predškolski program na nivou jedinice lokalne samouprave, doprinelo bi se desegregaciji.
• U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[11] istaknuto je da je izloženost različitim oblicima diskriminacije ima veoma negativne efekte po obrazovanje dece, mladih i odraslih Roma i Romkinja. Diskriminacija predstavlja jedan od glavnih razloga za nižu dostupnost i pristupačnost obrazovanja pripadnicima romske zajednice, za nedostatak spremnosti i kapaciteta obrazovnih ustanova da se prilagode njihovim obrazovnim potrebama, kao i za nisku prihvatljivost obrazovanja za pripadnike romske zajednice pošto ima nije omogućeno da uče romski jezik i kulturu, niti da na dostojanstven način izražavaju i afirmišu svoj identitet u okviru obrazovnog sistema. Dalje je navedeno, da segregacija odeljenja i škola nije učestala pojava, ali zabrinjava činjenica da je u porastu, pri čemu izostaju mere prevencije i mere desegregacije, kao i mere kojima se utvrđuje odgovornost pojedinaca za nastalo stanje[12]. U delu analize stanja navedeno je i da zbog diskriminacije, nedostatka adekvatne podrške, siromaštva i drugih povezanih problema svega 64% romske dece završi osnovno obrazovanje, pri čemu je stopa završavanja osnovnog obrazovanja među decom iz romske zajednice koja žive u uslovima dubokog siromaštva još niža[13].
• Postupajući po pritužbi protiv OŠ B. B, Poverenik je posebno imao u vidu činjenicu da je i 2019. godine, u ranijem postupku po pritužbi druge organizacije, utvrđeno da je OŠ B. B. izvršila segregaciju učenika romske nacionalnosti i dato mišljenje sa preporukom br. 07-00-1382/2018-02 od 28. marta 2019. godine. Poverenik je u ovom postupku utvrdio da je OŠ B. B. povredila odredbe člana 6. a u vezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije, i dala preporuku OŠ B. B. da, između ostalog, izradi plan desegregacije u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Iako je škola postupila po ostalim preporukama Poverenika povodom ovog slučaja, Poverenik najoštrije osuđuje propuštanje škole da postupi po preporuci u delu u kojem se preporučuje da u skladu sa Pravilnikom donese plan desegregacije. Naročito zabrinjava činjenica da se u OŠ B. B, ni nakon sprovedenog postupka zaštite od diskriminacije učenika romske nacionalnosti po pritužbi iz 2019. godine, segregacija romske dece ne prepoznaje u praksi, da se umanjuju i zanemaruju negativne posledice koje diskriminacija, a naročito segregacija kao izuzetno težak oblik diskriminacije, ostavljaju na razvoj dece i učenika, kao na i celokupnu zajednicu u kojoj se segregacija dešava, bez obzira na nacionalnu pripadnost stanovništva.
• Zbog svega navedenog, Poverenik konstatuje da je OŠ B. B. izvršila težak oblik diskriminacije u skladu sa članom 13. tačka 6. Zakona o zabrani diskriminacije – diskriminacija koja se čini u dužem vremenskom periodu prema istoj grupi lica.

4. MIŠLjENjE

Organizovanjem pripremnog predškolskog programa u pet grupa koje čine samo decom romske nacionalnosti i propuštanjem da preduzme mere i aktivnosti propisane Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, OŠ B. B. povredila je odredbe člana 6. a u vezi sa članom 19. i članom 13. tačka 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ B. B. da:

• U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije i preduzme interventne mere i aktivnosti iz Pravilnika.
• U pisanom obliku obavesti nadležnu školsku upravu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Opštinsku upravu Bujanovac o postojanju segregacije i u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, zatraži u pisanom obliku njihovo uključivanje u proces desegregacije.
• Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da OŠ B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] Konvencija protiv diskriminaicje u obrazovanju i vaspitanju, usvojena na 11. zasedanju Opšte konferencije UNESKO, 14. decembra 1960. godine, stupila na snagu 22. maja 1962. godine

[7] član 2.

[8] „Službeni glasnik RS”, br, 88/2017 i 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 10/2019 i 86/2019 – dr. zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 65/2018

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 26/2016

[12] strana 27.

[13] strana 30.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1086-20 pritužba OCD protiv OŠ zbog segregacije romske dece