br. 07-00-419/2023-02 datum: 20.3.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA protiv poslodavca, bolnice BB (u daljem tekstu: poslodavac), VV, v.d. direktora poslodavca i GG, tadašnje zamenice direktora kod poslodavca koju je podnela smatrajući da je postupanjem poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca diskriminisana na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka pritužbe po profesiji lekar specijalista interne mediine – subspecijalista pulmologije, da joj je pre izvesnog vremena dijagnostikovana diskus hernija u cervikalnom i lumbalnom delu kičme, te da je ta bolest ograničava u obavljanju ne samo radnih, već i privatnih obaveza, da je Nacionalna služba za zapošljavanje donela rešenje u vezi sa ocenom radne sposobnosti podnositeljke pritužbe, u kojem je konstatovano da ne može obavljati određene poslove, tj. da joj se utvrđuju određena ograničenja u obavljanju poslova, da je poslodavac „i danas prisiljava na poslove koji mogu ugroziti njeno zdravlje i bezbednost zdravlja na radu“, kao i da joj je poslodavac, nakon procene radne sposobnosti ponudio aneks ugovora o radu u kojem je navedeno da podnositeljka pritužbe „mora da radi hitna stanja“ što podrazumeva i učestalu reanimaciju pacijenata, a što bi dovelo do pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe. Istaknuto je i da je uprava poslodavca insistirala 27.7.2023. godine da podnositeljka pritužbe ode u odeljenje intenzivne nege i pregleda pacijenta što bi, prema mišljenju podnositeljke pritužbe „u svakom slučaju značilo da mora da zauzima antalgične položaje tela“, a što smatra da je prema Rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje zabranjeno. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, i dopuni izjašnjenja v.d. direkotra VV i GG, tadašnje zamenice direktora, između ostalog, navedeno je da je poslodavcu podnositeljka pritužbe dostavila Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD, da je u obrazloženju ovog Rešenja navedeno da podnositeljka pritužbe nije sposobna za poslove sa većim fizičkim opterećenjem, za rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, kao i rad na terenu, te produženi rad, odnosno da je podnositeljka pritužbe sposobna za svoj posao uz navedena ograničenja, pa je kao primer navedeno da imenovana može da radi u ambulanti, da je poslodavac, nakon što je primio navedeno Rešenje, sa podnositeljkom pritužbe zaključio aneks ugovora o radu od 16.8.2023. godine, kao i da svi poslovi navedeni u aneksu ne zahtevaju od podnositeljke pritužbe veće fizičko opterećenje, i da se isti ne obavljaju u prinudnom položaju tela, niti zahtevaju rad noću, rad u smenama i na terenu niti produženi rad, da je pogrešno tumačenje podnositeljke pritužbe da može isključivo raditi u ambulanti, već da je rad u ambulanti u Rešenju NSZ samo „naveden kao primer“ gde bi podnositeljka pritužbe mogla obavljati svoje radne zadatke. Što se tiče izdatog radnog naloga od 27.7.2023. godine, navedeno je da podnositeljka pritužbe nije radila, niti radi poslove uzorkovanja krvi iz arterija, kao i da je tačno da je podnositeljka pritužbe 27.7.2023. godine pozvana oko 10.30 časova da dođe u intenzivnu jedinicu radi konsultativnog pregleda i mišljenja o daljem lečenju pacijenta. Uz dopunu izjašnjenja, između ostalog, dostavljen je dopis Privrednog društva „ĐĐ“ od 31.1.2024. godine, kao licenciranog pravnog lica koje je ovlašćeno za izradu akta o proceni rizika za radna mesta, u kojem je, od strane lica za bezbednost i zdravlje na radu navedeno da svi poslovi iz poslednjeg aneksa ugovora o radu podnositeljke pritužbe ne predstavljanju opasnost od pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. Poverenik je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja u ovom predmetu, zahtevao od Privrednog društva „ĐĐ“, kao licenciranog pravnog lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu da dodatno pojasni i precizira da li je i obavljanje poslova u okviru radnog naloga izdatog podnositeljki pritužbe 27.7.2023. godine takođe nije predstavljalo opasnost od pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. U svom dopisu od 18.3.2024. godine, Privredno društvo „ĐĐ“ navelo je decidno da svi poslovi koje podnositeljka pritužbe obavlja prema poslednjem aneksu ugovora o radu, kao i poslovi u okviru radnog naloga od 27.7.2023. godine, ne predstavljaju, odnosno nisu predstavljali opasnost od pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je na osnovu svih dostavljenih dokaza u toku postupka, analizirao poslove koje je podnositeljka pritužbe obavljala prema pretposlednjem aneksu ugovora o radu (koji je zaključen pre donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD), kao i poslove na koje je podnositeljka pritužbe raspoređena prema poslednjem aneksu ugovora o radu, zaključenom na osnovu donetog Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD. S tim u vezi, konstatovano je da je prema poslednjem aneksu ugovora o radu određen broj prethodno propisanih poslova za podnositeljku pritužbe redukovan, iako postoje određeni poslovi čije se obavljanje vrši izvan prostorija ambulante. Pored toga, u poslednjem aneksu ugovora o radu posebno je navedeno da podnositeljka pritužbe neće obavljati poslove koji se odnose na poslove sa većim fizičkim opterećenjem, na rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, rad na terenu i produženi rad. Uzimajući u obzir da je među strankama bilo sporno to da li podnositeljka pritužbe može obavljati poslove izvan ambulante, uključujući „hitna stanja“, a polazeći od toga da je licencirano pravno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja dalo mišljenje da poslovi opisani u pritužbi, tj. poslovi iz radnog naloga od 27.7.2023. godine i poslovi iz poslednjeg aneksa ugovora o radu, ne predstavljaju tj. nisu predstavljali opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe, kao i da je u poslednjem aneksu ugovora o radu posebno navedeno da podnositeljka pritužbe neće obavljati poslove koji se odnose poslove sa većim fizičkim opterećenjem, na rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, rad na terenu i produženi rad, Poverenik je mišljenja da poslodavac, pa samim tim i v.d. direktora poslodavca i njegova tadašnja zamenica kao organi upravljanja kod poslodavca, nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom izdavanja radnog naloga od 27.7.2023. godine, kao ni prilikom raspoređivanja podnositeljke pritužbe na drugo radno mesto, odnosno obavljanja drugih poslova u skladu sa zaključenim poslednjim aneksom ugovora o radu.  S tim u vezi Poverenik je doneo mišljenje da  bolnica BB, kao i VV, v.d. direktora poslodavca i GG, tadašnja zamenica direktora kod poslodavca nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA, protiv poslodavca, bolnice BB (u daljem tekstu: poslodavac), kao i protiv VV, v.d. direktora poslodavca i GG, zamenice direktora, kao odgovornih lica kod poslodavca za raspoređivanje zaposlenih na odgovarajuće radno mesto, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je podnositeljka pritužbe kod poslodavca „diskriminisana i mobingovana“;
• da je po profesiji lekar specijalista interne mediine – subspecijalista pulmologije, kao i da kod poslodavca radi 13 godina;
• da joj je pre godinu dana dijagnostikovana diskus hernija u cervikalnom i lumbalnom delu kičme, te da je ta bolest ograničava u obavljanju ne samo radnih, već i privatnih obaveza;
• da je Nacionalna služba za zapošljavanje donela rešenje u vezi sa ocenom radne sposobnosti, u kojem je konstatovano da podnositeljka pritužbe ne može obavljati određene poslove, odnosno da joj se utvrđuju određena ograničenja u obavljanju poslova, a koje i danas obavlja kod poslodavca;
• da poslodavac „ne samo da nije mario za zdravstveni status podnositeljke pritužbe već je i danas prisiljava na poslove koji mogu ugroziti njeno zdravlje i bezbednost zdravlja na radu“;
• da su „neke kolege abolirane svih težih obaveza iako nemaju ili imaju ograničenu radnu sposobnost“;
• da se uprava poslodavca „drala na podnositeljku pritužbe“ i pretila otkazom podnositeljki pritužbe, odnosno da je traženo da obavi određeni zadatak, kao i da ukoliko to ne izvrši, da mora napisati izjavu;
• da je podnositeljka pritužbe jedini pulmolog kod poslodavca, kao i da joj nisu obezbeđena sva sredstva za rad, kao npr. spirometar;
• da joj je poslodavac, nakon procene radne sposobnosti ponudio aneks ugovora o radu u kojem je navedeno da podnositeljka pritužbe „mora da radi hitna stanja“ što podrazumeva i učestalu reanimaciju pacijenata, a što bi dovelo do pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe;
• da direktor i zamenica direktora kod poslodavca smatraju da zdravstveno stanje podnositeljke pritužbe nije ugroženo, „da nema stepen invaliditeta, te da može da radi intenzivnu jedinicu, hitan interni prijem, ambulantu za zbrinjavanje hitnih stanja“, kao i druge poslove koji zahtevaju rad sa takvim položajem tela koji može da dovede do pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe, a u vezi sa oboljenjem kičme;
• da je uprava poslodavca insistirala 27.7.2023. godine da podnositeljka pritužbe ode u odeljenje intenzivne nege i pregleda pacijenta „što bi u svakom slučaju značilo da podnositeljka pritužbe zauzima antalgične položaje tela“, a što je prema Rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje o proceni radne sposobnosti podnositeljke pritužbe zabranjeno;
• da je podnositeljki pritužbe 16.8.2023. godine „izmenjen ugovor o radu“, gde se insistira nedvosmisleno za rad u ambulanti za prijem hitnih stanja, a što opet podrazumeva zauzimanje neodgovarajućih položaja tela koji su štetni za kičmu podnositeljke pritužbe, s obzirom na oboljenje koje ima;
• da je od podnositeljke pritužbe 27.7.2023. godine traženo da obavi konsultaciju koja nije mogla biti obavljena u ambulanti, odnosno da radi i poslove hitne ambulante;
• da su druge kolege i koleginice koje su poslodavcu dostavile „identični zakključak“ Nacionalne službe za zapošljavanje, raspoređene na odgovarajuća radna mesta;
• da se pod poslovima konsultacija koje obavlja podrazumeva odlazak u jedinice intenzivne nege u najkraćem mogućem roku, a da se pod poslovima prijema koje takođe obavlja, odrazumeva „hitna stanja“, a da sve to podrazumeva zauzimanje neodguvarajućih položaja tela koja mogu dovesti do pogoršanja oboljenja kičme;
• da joj je 16.8.2023. godine ponuđen aneks ugovora o radu gde se navodi i obavljanje poslova hitnih stanja što podrazumeva i „učestalu reanimaciju, a što bi dovelo do traumatizacije kičme podnositeljke pritužbe“.

U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) Kopija obaveštenja br. … od …; 2) Kopija obaveštenja br. … od … godine; 3) Kopija molbe podnositeljke pritužbe upućene v.d direktora poslodavca br. … od … i …; 4) Kopija obaveštenja br. … od …; 5) Kopija Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …; 6) Kopija obaveštenja o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, kao i kopija aneksa br. 3 ugovora o radu, zaključenog između poslodavca i podnositeljke pritužbe br. … od …; 7) Kopije izveštaja lekara specijaliste od 28.7.2023. godine i 21.8.2023. godine; 8) Kopija meečnog rasporeda rada kod poslodavca za jun mesec 2023. godine; 9) Kopija zahteva upućenog službeniku za poslove zaštite, bezbednosti  i zdravlja na radu za razmatranje neophodnih mera zaštite zdravlja na radu od 2.11.2021. godine.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od v.d. direktora i zamenice direktora poslodavca.
• U izjašnjenju v.d. direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je:

• da je podnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos kod poslodavca na neodređeno vreme 4.1.2021. godine na radnom mestu specijaliste interne medicine u Službi nefrologije, hemodijalize i endokrinologije, da je 22.10.2019. godine zaključen aneks ugovora o radu sa podnositeljkom pritužbe, kojim je premeštenana poslove radnog mesta doktora medicine specijaliste interne medicine u službu gastroenterologije, a da je od 21.9.2022. godine raspoređena na radno mesto pulmolog u službi gastroenterologije;
• da je poslodavcu podnositeljka pritužbe dostavila Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …, kojim je za podnositeljku pritužbe utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, te da ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima;
• da je u obrazloženju ovog Rešenja navedeno da podnositeljka pritužbe nije sposobna za poslove sa većim fizičkim opterećenjem, za rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, kao i rad na terenu, te produženi rad, odnosno da je podnositeljka pritužbe sposobna za svoj posao uz navedena ograničenja, pa je kao primer navedeno da imenovana može da radi u ambulanti;
• da je poslodavac, nakon što je primio navedeno Rešenje, sa podnositeljkom pritužbe zaključio aneks br. 3 ugovora o radu od 16.8.2023. godine, da je u predmetnom aneksu navedeno da će podnositeljka pritužbe na svom radnom mestu obavljati poslove koji su precizirani u prvoj tački aneksa, kao i da svi poslovi navedeni u aneksu ne zahtevaju od podnositeljke pritužbe veće fizičko opterećenje, i da se isti ne obavljaju u prinudnom položaju tela, niti zahtevaju rad noću, rad u smenama i na terenu niti produženi rad;
• da smatra da je pritužba neosnovana, kao i da poslodavac ni jednom svojom radnjom nije izvršio diskriminaciju prema podnositeljki pritužbe;
• da je pogrešno tumačenje podnositeljke pritužbe kao i tvrdnja da može isključivo raditi u ambulanti, već da je rad u ambulanti u Rešenju NSZ samo „naveden kao primer“ gde bi podnositeljka pritužbe mogla obavljati svoje radne zadatke;

Uz izjašnjenje dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …; 2) Kopija aneksa br. 3 ugovora o radu, zaključenog između poslodavca i podnositeljke pritužbe od 16.8.2023. godine; 3) Kopija aneksa br. 2 ugovora o radu, zaključenog između poslodavca i podnositeljke pritužbe od 21.9.2022. godine; 4) Kopija aneksa ugovora o radu, zaključenog između poslodavca i podnositeljke pritužbe od 22.10.2019. godine; 5) Kopija ugovora o radu zaključenog između poslodavca i podnositeljke pritužbe 4.1.2017. godine.

• U izjašnjenju zamenice direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je:

• da je podnositeljka pritužbe iznela svoj subjektivni doživljaj povodom događaja koji u pritužbi opisuje, a u vezi sa izdavanjem radnog naloga da pregleda jednog pacijenta;
• da je podnositeljka pritužbe odbila da izvrši radni nalog, odnosno da je odbila da dođe i pogleda pacijenta, te da je samo tražila „da joj se spusti istorija bolesti u ambulantu“ kako bi napisala nalaz;
• da, kao doktorka koja se pridržava Hipokratove zakletve i profesionalnog kodeksa u lečenju pacijenata, smatra da je za pisanje nalaza ipak bilo potrebno da se izvrši pregled pacijenta, a „ne samo da se pregledaju papiri“;
• da je, u dogovoru sa v.d. direktorom, koji je bio odsutan u tom trenutku, izdala naredbu podnositeljki pritužbe da pacijent mora biti pregledan, a da se potom piše nalaz, te da ukoliko ne želi da ispuni naloženo, da mora napisati izjavu iz kojih razloga to odbija;
• da je podnositeljku pritužbe prijateljski posavetovala da joj je lakše da pogleda pacijenta, nego da piše obrazloženje zbog čega ne želi to da uradi;
• da je saglasna sa svime što je v.d. direktora naveo u svom izjašnjenju, u pogledu raspoređivanja podnositeljke pritužbe na odgovarajuće radno mesto.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uputio v.d. direktoru poslodavca zahtev za dopunu svog izjašnjenja, u kojem će: 1) posebno pojasniti da li je podnositeljki pritužbe, u skladu sa poslednjim aneksom ugovora o radu, u opisu posla da radi „intenzivnu jedinicu, hitan interni prijem, ambulantu za zbrinjavanje hitnih stanja, uzorkovanje krvi iz arterija..“, budući da podnositeljka pritužbe navodi da upravo obavljanje tih poslova sa sobom nosi „antalgične položaje tela“, koji, uzimajući u obzir njenu dijagnozu bolesti, može dovesti do pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, odnosno do „rupture diskusa u vratnom delu kičme i moguće naprasne smrti, paraplegije…“, a da su upravo ti poslovi navedeni u poslednjem aneksu ugovora o radu ili se njihovo obavljanje od nje neposredno zahteva; 2) Pojasniti da li je od podnositeljke pritužbe traženo da 27.7.2023. godine „ode u intenzivnu jedinicu“ i pregleda pacijenta i da pritom „pristupi invazivnijim dijagnostičkim procedurama koje bi ugrozile zdravlje podnositeljke pritužbe“, kao i pojasniti da li obavljanje tog radnog naloga podrazumeva rad u prinudnom položaju tela; 3) dostaviti akt o proceni rizika za radno mesto na kojem je podnositeljka pritužbe raspoređena prema poslednjem aneksu ugovora o radu; 4) dostaviti druge dokaze koji bi potkrepili navode iz izjašnjenja da poslovi koji su navedeni u poslednjem aneksu ugovora o radu koji je zaključen sa podnositeljkom pritužbe, ne predstavljaju poslove koji zahtevaju rad u prinudnom položaju tela;
  • d. direktora poslodavca je dostavio dopunu izjašnjenja, u kojem je, između ostalog, naveo da podnositeljka pritužbe, u skladu sa zaključenim poslednjim aneksom ugovora o radu i prema opisu poslova, ne radi u intenzivnoj nezi, izuzev ako to zahteva zdravstveno stanje pacijenta, u kom slučaju se traži samo konsultacija odnosno konsultativni pregled. Dalje, navedeno je da podnositeljka pritužbe ne radi poslove uzorkovanja krvi iz arterija, te da „navedeni poslovi koje obavlja povremeno zasigurno ne mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja“ podnositeljke pritužbe. Navedeno je i da je tačno da je podnositeljka pritužbe 27.7.2023. godine pozvana oko 10.30 časova da dođe u intenzivnu jedinicu radi konsultativnog pregleda i mišljenja o daljem lečenju pacijenta, koji je vraćen iz Beograda i kod kog je uočena pneumonija. Istaknuto je da je podnositeljka pritužbe jedina pulmološkinja kod poslodavca i da je zbog toga u navedenom, i drugim sličnim slučajevima neophodno njeno konsultovanje. U prilogu dopune izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: 1) kopija akta o proceni rizika za radno mesto na kojem podnositeljka pritužbe radi prema poslednjem zaključenom aneksu ugovora o radu; 2) dopis Privrednog društva „ĐĐ“ od 31.1.2024. godine, kao pravnog lica koje je ovlašćeno za izradu akta o proceni rizika za radna mesta.
  • Budući da je v.d. direktora poslodavca u dopuni izjašnjenja dostavio dopis privrednog društva „ĐĐ“ od 31.1.2024. godine, kao pravnog lica koje je ovlašćeno za izradu akta o proceni rizika za radna mesta, u vezi sa procenom bezbednosti i zdravlja na radu za radno mesto podnositeljke pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis br. 07-00-419/2023-02 od 1.3.2024. godine Privrednom društvu „ĐĐ“, sa zahtevom da: 1) dostavi pojašnjenje lica za bezbednost i zdravlje na radu koje je dostavilo prethodni dopis za potrebe ovog postupka, da li, pored poslova iz poslednjeg aneksa ugovora o radu, radni nalog od 27.7.2023. godine dat podnositeljki pritužbe da ode u odeljenje intenzivne nege i pregleda pacijenta, što bi, prema njenim navodima „u svakom slučaju značilo da zauzima antalgične položaje tela“, takođe ne predstavlja rizik od pogoršanja njenog zdravstvenog stanja; 2) dostavi pojašnjenje da li podnositeljka pritužbe radi na radnom mestu koje je navedeno u poslednjem aneksu ugovora o radu ili radi na radnom mestu za koje je u dopuni izjašnjenja v.d. direktora poslodavca dostavio kopiju akta o proceni rizika, kao i da li postoji opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja za podnositeljku pritužbe ukoliko bi obavljala poslove iz opisa za radno mesto „Specijalista pneumoftiziologije“ i 3) da pojasni da li je podnositeljka pritužbe prema poslednjem aneksu ugovora o radu dužna da radi „hitna stanja“, i ukoliko jeste, da li takva vrsta poslova predstavlja rizik od pogoršanja njenog zdravstvenog stanja

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …, utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe ovim rešenjem utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, da je Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovom postupku konstatovala da kod podnositeljke pritužbe postoje male teškoće i prepreke, koje omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima, kao i da podnositeljka pritužbe „nije sposobna za poslove sa većim, fizičkim, opterećenjem, za rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, kao i rad na terenu, te produženi rad, kao i da je sposobna za svoj posao, uz navedena ograničenja (rad u ambulanti)“.
   • Uvidom u kopiju pretposlednjeg aneksa ugovora o radu (koji je zaključen pre donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …), zaključenog 21.9.2022. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe premeštena na radno mesto doktora medicine specijaliste interne medicine – subspecijaliste pulmologije u Službi gastroenterologije. Takođe, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe prema ovom aneksu, obavljala sledeće poslove: 1) prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine; 2) pregleda hospitalizovane i ambulantne pacijente, vrši prijem i otpust bolesnika i izdaje potrebnu dokumentaciju o rezultatima lečenja; 3) realizuje specijalističke, dijagnostičko – terapeutske intervencije; 4) postavlja dijagnozu, određuje terapiju i vodi lečenje; 5) obaveštava i savetuje pacijenta i porodicu u vezi sa zdravstvenim stanjem i lečenjem; 6) obavlja svakodnevnu vizitu hospitalizovanih pacijenata, prati njihovo stanje, daje stručno uputstvo u vezi dijagnostike i lečenja; 7) vrši prijem i zbrinjavanje hitnih pacijenata; 8) sprovodi zdravstvenu zaštitu određenih kategorija stanovništva, odnosno pacijenata obolelih od bolesti za čiju prevenciju, dijagnostiku i lečenje je specijalizovana; 9) obavlja poslove laboratorijske, radiološke, patohistološke, citološke i druge dijagnostike za koje je specijalizovana, o čemu sačinjava izveštaj; 10) učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; 11) obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; 12) planira, nadzire i evaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; 13) sprovodi aktivnosti stručnog usavršavanja u okviru svoje specijalnosti; 14) obavlja poslove obdukcije i forenzičkog rada na terenu; 15) utvrđuje vreme i uzrok smrti; 16) radi na implementaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema…; 17) identifikuje prioritetne zdravstvene potrebe zajednice u cilju predlaganja odgovora i planiranja implementacije aktivnih mera…; 18) radi na razvoju plana razvoja zdravstvene zaštite…; 19) organizuje epidemiološki nadzor nad svim zaraznim bolestima; 20) u infektološkoj službi sprovodi antriabičnu zaštitu; 21) učestvuje u pripremi vodiča, uputstava i stručno – metodoloških preporuka za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti…; 22) organizuje prikupljanje, unos i statističku obradu podataka o kretanju zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti; 23) organizuje prikupljanje, unos i statističku obradu podataka relevantnih za funkionisanje registara; 24) učestvuje u izradi nacionalnih programa programa prevencije nezaraznih oboljenja, stručno – metodoloških uputstava, zakonske regulative i izveštaja; 25) organizuje prikupljanje različitih relevantnih podataka; 26) analizira sanitarno – higijensko stanje objekata koji podležu higijensko – sanitarnom nadzoru i predlaže mere za rešavanje problema.
   • Uvidom u kopiju dopisa podnositeljke pritužbe od 30.6.2023. godine, upućenog v.d. direktoru poslodavca, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe 6.6.2023. godine obratila poslodavcu povodom dostavljanja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …, napominjući da smatra da može da radi samo u ambulanti „što ne podrazumeva hitna stanja“.
   • Uvidom u kopiju dopisa podnositeljke pritužbe od 24.7.2023. godine, upućenog v.d. direktoru poslodavca, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe ponovo žalila poslodavcu zbog toga što smatra da je prema rasporedu rada za avgust mesec 2023. godine, zadužena za „rad u konsultacijama“, a što podrazumeva „hitna stanja radi mišljenja eventualne reanimacije itd.“ Takođe, u dopisu je navedeno da postoje kolege u sličnoj situaciji kao podnositeljka pritužbe, a kojima je omogućen isključivo rad u ambulanti.
   • Uvidom kopiju obaveštenja o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu od 16.8.2023. godine, utvrđeno je da je poslodavac ponudio zaključenje aneksa podnositeljki pritužbe iz razloga što je doneto Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …
   • Uvidom u kopiju aneksa br. 3 ugovora o radu, zaključenog između podnositeljke pritužbe i poslodavca 16.8.2023. godine, utvrđeno je da će podnositeljka pritužbe, prema ovom aneksu, počev od 1.9.2023. godine, biti na radnom mestu doktora medicine specijaliste interne medicine – subspecijaliste pulmologije u Službi gastroenterologije, kao i da će obavljati sledeće poslove: 1) prevenira, dijagnostikuje i leči bolesti, povrede i druge fizičke i mentalne poremećaje korišćenjem specijalizovanih metoda i tehnika, kroz primenu principa i procedura savremene medicine; 2) pregleda hospitalizovane i ambulantne pacijente, vrši prijem i otpust bolesnika i izdaje potrebnu dokumentaciju o rezultatima lečenja; 3) realizuje specijalističke, dijagnostičko – terapeutske intervencije; 4) postavlja dijagnozu, određuje terapiju i vodi lečenje; 5) obaveštava i savetuje pacijenta i porodicu u vezi sa zdravstvenim stanjem i lečenjem; 6) obavlja svakodnevnu vizitu hospitalizovanih pacijenata, prati njihovo stanje, daje stručno uputstvo u vezi dijagnostike i lečenja; 7) vrši prijem i zbrinjavanje hitnih pacijenata; 8) sprovodi zdravstvenu zaštitu određenih kategorija stanovništva, odnosno pacijenata obolelih od bolesti za čiju prevenciju, dijagnostiku i lečenje je uže specijalizovana; 9) učestvuje u unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite; 10) obavlja konsultacije sa drugim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; 11) planira, nadzire i evaluira sprovođenje zdravstvene zaštite; 12) sprovodi zdravstveno vaspitni rad. Dalje, u drugom pasusu na prvoj strani aneksa, navedeno je da podnositeljka pritužbe neće obavljati poslove koji se odnose na poslove sa većim fizičkim opterećenjem, na rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, rad na terenu i produženi rad.
   • Uvidom u kopiju akta o proceni rizika za radno mesto „Specijalista pneumoftiziologije“, na kojem podnositeljka pritužbe, prema navodima v.d. direktora iz dopune izjašnjenja, radi, u skladu sa poslednjim zaključenim aneksom ugovora o radu, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe, prema opisu radnog procesa, obavlja poslove kao što su: pregled, obrada i lečenje bolesnika na stacionarnom lečenju, vršenje ambulantno specijalističkih pregleda, obavljanje kosultativnih pregleda, upućivanje bolesnikana druge konsultativne preglede, vođenje propisane zdravstvene dokumentacije, analiza zdravstvenog stanja bolesnika itd. U opisu objekata radnog mesta, radnih i pomoćnih prostorija, navedeno je da se rad obavlja u ambulanti i ostalim odeljenjima u krugu bolnice (konsultacije). Na kraju, konstatovano je da opisano radno mesto ne predstavlja radno mesto sa povećanim rizikom.
   • Uvidom na sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja[1], utvrđeno je da Privredno društvo „ĐĐ“ poseduje licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
   • Uvidom na sajt Privrednog društva „ĐĐ“ iz Beograda, utvrđeno je da ovo pravno lice, između ostalog, pruža konsultanske usluge iz oblasti poslova bezbednosti i zdravlja na radu, procene rizika, nadzora i koordinacije mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima, edukacija zaposlenih, pregleda i ispitivanja opreme za rad, merenja i ispitivanja uslova radne okoline. kao i da je jedan od klijenata ovog pravnog lica bolnica BB.
   • Uvidom u dopis – izjašnjenje lica za bezbednost i zdravlje na radu Privrednog društva „ĐĐ“ od 31.1.2024. godine, utvrđeno je da je navedeno lice izjavilo da svi poslovi koji su za podnositeljku pritužbe navedeni u poslednjem aneksu ugovora o radu ne obuhvataju poslove koji zahtevaju rad u prinudnom položaju tela, odnosno da izvršavanje svih poslova iz poslednjeg aneksa ugovora o radu ne predstavlja opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe.
   • Uvidom u dopis Privrednog društva „ĐĐ“ od 18.3.2024. godine, utvrđeno je da je, povodom navoda podnositeljke pritužbe da joj je nezakonito naloženo da obavi radni zadatak od 27.7.2023. godine da ode u odeljenje intenzivne nege i pregleda pacijenta, što bi, prema njenim navodima „u svakom slučaju značilo da zauzima antalgične položaje tela“, u dopisu istaknuto da podnositeljki pritužbe tim povodom njeno zdravstveno stanje nije bilo ugroženo. Dalje, u dopisu je navedeno da podnositeljka pritužbe radi na radnom mestu prema poslednjem aneksu ugovora od 16.8.2023. godine, odnosno da obavlja poslove koji su striktno navedeni u tom aneksu, a ne prema opisu poslova za radno mesto „specijalista pneumoftiziologije“, budući da je kod poslodavca u toku postupak izmena statuta, na osnovu kojeg će se kasnije izraditi novi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Posebno je napomenuto da „ni u kom slučaju ne postoji mogućnost ugrožavanja zdravlja podnositeljke pritužbe, a prema rešenju NSZ“, kao i da je podnositeljka pritužbe dužna da radi hitna stanja (konsultacije i stručna mišljenja za pacijente), te da time ne može ugroziti svoje zdravstveno stanje.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i dostavljenih priloga, navode iz izjašnjenja, dopune izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju^[4]. Prema ovoj konvenciji države ugovornice preuzimaju obavezu da, između ostalog, preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava[5].

U članu 27. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima, što uključuje mogućnost da zarađuju za život obavljajući posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tržištu rada i u radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupačno za osobe sa invaliditetom.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 16. stav 1. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Odredbama člana 81. Zakona o radu[6] propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, kao i da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazivali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama člana 101. ovog zakona propisano da je, zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom, dok je odredbama člana 102. propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona, kao i da, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona.
• Članom 4. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu[7], definisan je pojam bezbednosti i zdravlja na radu, kao obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih. Tačkom 27. istog stava propisano je da pravno lice ili preduzetnik za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu jeste pravno lice ili preduzetnik kojem je ministar nadležan za poslove rada izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da se posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim psihičkim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osoba sa invaliditetom i zaposlenih kod kojih je utvrđena profesionalna bolest – uređuju ovim i drugim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, dok je odredbama člana 10. stav 1. propisano da je poslodavac dužan da: 1) radni proces prilagodi sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu; 2) obezbedi odgovarajuće uslove radne sredine; 3) sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu obezbedi da budu odgovarajući, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Članom 46. stav 5. ovog zakona propisano je da, ako za poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne može da odredi nekog od svojih zaposlenih koji ispunjava uslove iz člana 48, odnosno člana 49. ovog zakona, poslodavac, izuzetno, može da angažuje pravno lice ili preduzetnika koji imaju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Pre svega, što se tiče navoda iz pritužbe u kojima podnositeljka pritužbe ističe da je „mobingovana“, odnosno da su se nadređeni prema njoj ponašali nedolično prilikom izdavanja radnih naloga, kao i da joj nisu obezbeđena pojedina sredstva za rad, Poverenik ukazuje da razmatranje ovih navoda ne spada u nadležnost ovog državnog organa u skladu sa odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije. Drugim rečima, postupak zaštite od eventualnog zlostavljanja na radu (mobinga) ne spada u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zbog navedenog, postupak u ovom delu pritužbe je obustavljen, u skladu sa članom 36. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
• S toga, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je poslodavac, odnosno da li su v.d. direktora i tadašnja zamenica direktora kao organi upravljanja kod poslodavca, diskriminisali podnositeljku pritužbe na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta, prilikom izdavanja radnog naloga od 27.7.2023. godine, kao i prilikom raspoređivanja na radno mesto u skladu sa radnom sposobnošću zaposlene, prema poslednjem zaključenom aneksu ugovora.
• Uzimajući u obzir dostavljenu kopiju Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD br. … od …, konstatovano je kao nesporno da je podnositeljki pritužbe ovim rešenjem utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, da je Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovom postupku utvrdila da kod podnositeljke pritužbe postoje male teškoće i prepreke, koje omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima, kao i da podnositeljka pritužbe „nije sposobna za poslove sa većim, fizičkim, opterećenjem, za rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, kao i rad na terenu, te produženi rad, kao i da je sposobna za svoj posao, uz navedena ograničenja (rad u ambulanti)“.
• Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja VV, v.d. direktora i GG, tadašnje zamenice direktora kod poslodavca, među strankama je sporna situacija u vezi sa izdavanjem radnog naloga podnositeljki pritužbe od 27.7.2023. godine, kao i u vezi sa obavljanjem poslova prema poslednjem aneksu ugovora o radu. Naime, podnositeljka pritužbe smatra da poslovi u okviru radnog naloga od 27.7.2023. godine, koji podrazumevaju „poslove hitne ambulante“, kao i pojedini poslovi obuhvaćeni poslednjim aneksom ugovora o radu, zaključenim na osnovu Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD, prema kojima podnositeljka pritužbe, kako navodi, „mora da radi hitna stanja“ što podrazumeva rad izvan ambulante i učestalu reanimaciju pacijenata, mogu dovesti do pogoršanja njenog zdravstvenog stanja odnosno mogu dovesti do „traumatizacije njene kičme“, jer obuhvataju poslove u prinudnom položaju tela.
• Sa druge strane poslodavac je u izjašnjenju i dopuni izjašnjenja naveo da je pogrešno tumačenje podnositeljke pritužbe kao i tvrdnja da može isključivo raditi u ambulanti, već da je „rad u ambulanti“ u Rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD samo „naveden kao primer“ gde bi podnositeljka pritužbe mogla obavljati svoje radne zadatke, da podnositeljka pritužbe ne radi poslove uzorkovanja krvi iz arterija, te da navedeni poslovi koje obavlja povremeno izvan ambulante pa i određene urgentne preglede pacijenata, zasigurno ne mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja, odnosno da se isti ne obavljaju u prinudnom položaju tela.
• Uzimajući u obzir predmet pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao poslove koje je podnositeljka pritužbe obavljala prema pretposlednjem aneksu ugovora o radu (koji je zaključen pre donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD od …), kao i poslove na koje je podnositeljka pritužbe raspoređena prema poslednjem aneksu ugovora o radu, zaključenom na osnovu donetog Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale DD od … S tim u vezi, konstatovano je da je prema poslednjem aneksu ugovora o radu određen broj prethodno propisanih poslova za podnositeljku pritužbe redukovan, odnosno izostavljeni su poslovi laboratorijske, radiološke, patohistološke, citološke i druge dijagnostike, poslovi obdukcije i forenzičkog rada na terenu, poslovi organizovanja epidemiološkog nadzora, poslovi antriabične zaštite kao i drugi administrativno tehnički poslovi u vidu priprema vodiča, uputstava i sl. Pored toga, u poslednjem aneksu ugovora o radu, u drugom pasusu, posebno je navedeno da podnositeljka pritužbe neće obavljati poslove koji se odnose na poslove sa većim fizičkim opterećenjem, na rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, rad na terenu i produženi rad.
• Na osnovu navedenog, očigledno je da je podnositeljka pritužbe, i prema poslednjem aneksu ugovora o radu, obavezna da obavlja odrđene poslove „izvan ambulante“, odnosno da nisu svi poslovi propisani poslednjim aneksom ugovora o radu, vezani isključivo za rad u ambulanti, kao npr. poslovi prijema i zbrinjavanja hitnih pacijenata, obavljanja svakodnevne vizite hospitalizovanih pacijenata i pregleda hospitalizovanih pacijenata.
• Budući da je v.d. direktora poslodavca dostavio dopis Privrednog društva „ĐĐ“, kao licenciranog pravnog lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u kojem se ističe da svi poslovi iz poslednjeg aneksa ugovora o radu ne predstavljaju opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja za podnositeljku pritužbe, Poverenik je, upravo zbog otklanjanja svake sumnje u pogledu toga da li su poslovi sadržani u radnom nalogu od 27.7.2023 godine, kao i poslovi iz poslednjeg aneksa ugovora o radu, a koji se obavljaju izvan ambulante, odnosno nisu striktno vezani za rad u ambulanti, zatražio dodatno pojašnjenje od Privrednog društva „ĐĐ“. Ovo pravno lice je naknadno Povereniku dostavilo dopis od 18.3.2024. godine, u kojem je decidno navedeno da „ni u kom slučaju ne postoji mogućnost ugrožavanja zdravlja podnositeljke pritužbe, a prema rešenju NSZ“, a povodom opisa poslova koje podnositeljka pritužbe obavlja kod poslodavca prema poslednjem aneksu ugovora o radu, kao i poslova iz radnog naloga od 27.7.2023. godine, te da je podnositeljka pritužbe „dužna da radi hitna stanja (konsultacije i stručna mišljenja za pacijente), te da time ne može ugroziti svoje zdravstveno stanje“.
• Polazeći od toga da je licencirano pravno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu dalo mišljenje da poslovi opisani u pritužbi, tj. poslovi iz radnog naloga od 27.7.2023. godine i poslovi iz poslednjeg aneksa ugovora o radu, ne predstavljaju opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe, kao i da je u poslednjem aneksu ugovora o radu posebno navedeno da podnositeljka pritužbe neće obavljati poslove koji se odnose poslove sa većim fizičkim opterećenjem, na rad u prinudnom položaju tela, rad u noćnim smenama, rad na terenu i produženi rad, Poverenik može konstatovati da poslodavac, pa samim tim i v.d. direktora poslodavca i njegova tadašnja zamenica kao organi upravljanja kod poslodavca, nisu diskriminisali podnositeljku pritužbe po osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta, prilikom izdavanja radnog naloga od 27.7.2023. godine, kao ni prilikom raspoređivanja na drugo radno mesto, odnosno obavljanje drugih poslova u skladu sa zaključenim poslednjim aneksom ugovora o radu.
• Takođe, budući da podnositeljka pritužbe navodi da nije zadovoljna pojedinim poslovima koje prema poslednjem aneksu ugovora mora da obavlja, strahujući od pogoršanja zdravstvenog stanja, Poverenik ukazuje da su brojna istraživanja pokazala da je, bez obzira što se proces rada sve više automatizuje razvojem novih tehnologija, u centru svakog uspešnog poslodavca uvek čovek i njegove sposobnosti, kompetencije i potencijali koji se u punoj meri mogu ostvariti ukoliko su ispunjeni preduslovi koji se odnose na zadovoljstvo na radnom mestu, zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, socijalnu sigurnost i visinu zarade. S tim u vezi kada god postoje mogućnosti da zaposleni bude premešten na drugo radno mesto koje bi dodatno olakšavalo rad zaposlenom koji već ima utvrđena ograničenja u pogledu radne sposobnosti, Poverenik je mišljenja da bi takav zahtev trebalo razmotriti. Poverenik takođe ukazuje da ukoliko bi nova procena radne sposobnosti pokazala da je kod podnositeljke pritužbe došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i novih ograničenja u pogledu vrste poslova, poslodavac je u obavezi da zaposlenog rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa rešenjem nadležnog organa.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi AA protiv bolnice BB, v.d. direktora VV i zamenice direktora GG, utvrđeno je da lica protiv kojih je pritužba podneta nisu povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] https://www.minrzs.gov.rs/sr/registri/uprava-za-bezbednosti-i-zdravlje-na-radu

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 4.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 35/23.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1065-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta