br. 07-00-115/2022-02 datum: 2. 6. 2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A, koju je podnela u ime svog maloletnog deteta B. B, protiv Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Novi Beograd zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je detetu B. B. potrebna podrška ličnog pratioca radi napredovanja u razvoju i socijalizaciji, zbog čega su roditelji oktobra 2021. godine predali zahtev Centru za socijalni rad, nakon čega su obavešteni da je dete upisano na listu čekanja jer su popunjeni kapaciteti pružaoca usluge. U izjašnjenju je navedeno da je nakon podnetog zahteva majke maloletnog B. B. za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac sačinjena procena korisnika i plan usluga, a da su kapaciteti licenciranog pružaoca usluge popunjeni zbog čega je dete upisano na listu čekanja dok se ne steknu uslovi za korišćenje usluge. Dalje je navedeno da Grad Beograd obezbeđuje uslugu ličnog pratioca za 610 dece i mladih sa smetnjama u razvoju, dok je za navedenu uslugu zahtev podnet za još 307 dece, kao i da će grad sukcesivno povećavati broj korisnika ove usluge. Dalje je navedeno da od aprila 2016. godine uslugu lični pratilac deteta pruža licenciran ovlašćeni pružalac usluge V. V, sa kojom grad Beograd – Sekretarijat za socijalnu zaštitu ima zaključen ugovor o javnoj nabavci usluge lični pratilac deteta. U toku postupka je utvrđeno je da je Grad Beograd Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisao uslugu ličnog pratioca kao uslugu socijalne zaštite koju obezbeđuje grad, da je zajedničko mišljenje interresoren komisije da je maloletnom B. B. potrebna dodatna podrška ličnog pratioca kako bi pohađao vrtić radi napredovanja u razvoju i socijalizaciji, kao i da je dete stavljeno na listu čekanja jer su kapaciteti pružaoca usluge popunjeni. Zakonom o socijalnoj zaštii je propisano da usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite. Sekretarijat za socijalnu zaštitu, kao organ jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu, nije dostavio dokaze da su preduzete bilo koje aktivnosti u pravcu povećanja broja pružaoca usluge. Poverenik konstatuej da nije dovoljno samo propisati odlukom ovaj vid podrške već je neophodno obezbediti sredstva za realizaciju, dovoljan obuhvat i kontinuitet u pružanju usluge za svako dete kojem je usluga potrebna. Poverenik je dao mišljenje da su Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd stavili u nepovoljniji položaj maloletnog B. B. na osnovu zdravstvenog stanja, na taj način što mu nisu pružili uslugu lični pratilac deteta, čime su povredili odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je dao preporuku da Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centru za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd bez odlaganja preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi u skladu sa propisima obezbedili pružanje usluge lični pratilac za maloletnog B. B, kao i da se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije. Takođe, Poverenik je preporučio Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda da se obrati Gradu Beogradu u cilju obzbeđivanja potrebnih sredstava za pružanje usluge ličnog pratioca za svu decu koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, a kojima je ova usluga neophodna.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. A. iz Beograda, protiv Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd i Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda, zbog diskriminacije svog maloletnog deteta B. na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Zajedničko mišljenje komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu da je njenom detetu B. B. neophodna podrška ličnog pratioca od 2021. godine u cilju napredovanja u razvoju i socijalizacije;
• da je detetu B. B. neophodno obezbediti ličnog pratioca u vrtiću što bi mu pomoglo u uključivanju u grupne aktivnosti sa decom i kako bi mogao da napreduje kroz adekvatnu stimulaciju i vođenje;
• da su u oktobru 2021. godine podneli nadležnom centru za socijalni rad zahtev za ličnog pratioca deteta, nakon čega je njen suprug 26. oktobra 2021. godine dao izjavu po pozivu Centra za socijalni rad humanitarnoj organizaciji V. V;
• da su nakon toga dobili obaveštenje Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd da je „maloletni B. B. upisan na listu čekanja za uslugu lični pratilac, prema obaveštenju humanitarne organizacije V. V, te da će o početku korišćenja usluge lični pratilac biti blagovremeno obavešten kada se za to steknu uslovi“;
• da je detetu lični pratilac potreban odmah jer se dete sada razvija i izgubljeno vreme se ne može nadoknaditi. Napredovanje u razvoju i socijalizaciji uz podršku ličnog pratioca potrebna je sada kada dete ima četiri godine i mogućnost i šansu da se razvija i stigne vršnjake. Mesecima unazad sami finansiraju ličnog pratioca u vrtiću, što je pored svakodnevnih poseta defektologu i logopedu postalo finansijski veoma teško. Dete je uz pomoć pratioca i vršnjaka u vrtiću veoma napredovalo za kratko vreme;
• da bez pratioca ne može da pohađa vrtić jer su grupe u vrtiću velike a vaspitačice, pored volje, nisu u mogućnosti da mu pruže pažnju koja mu je potrebna. Mesecima je pohađao vrtić samo po sat vremena jer nije bilo uslova da ostane duže;
• da u budžetu grada nisu opredeljena sredstva u potrebnom iznosu za svu decu kojoj je usluga neophodna iako je lokalna samouprava u zakonskoj obavezi da sredstva obezbedi.
  • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj II-610-125 od 13. septembra 2021. godine; 2) mišljenje specijaliste psihijatrije razvojnog doba dr Miljane Selaković, neuropsihijatrice, od 23. avgusta 2021. godine; 3) obaveštenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd broj 56083-7944/2021 od 15. decembra 2021. godine i 4) dopis humanitarne organizacije V. V. od 16. novembra 2021. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd i Gradske uprave grada Beograd Sekretarijat za socijalnu zaštitu.
  • U izjašnjenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd je između ostalog navedeno:
• da je Odeljenje 15. oktobra 2021. godine primilo zahtev majke maloletnog B. B. za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac koju realizuje V. V, u prilogu kojeg su dostavljeni Mišljenje interresorne komisije, izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o prebivalištu, medicinska dokumentacija i očitane lične karte roditelja;
• da je majka deteta, podnositeljka pritužbe, 26. oktobra 2021. godine dala izjavu na zapisnik u okviru koje je navela za koje potrebe i u kojem obimu je detetu potrebna navedena usluga, kao i da je istog dana sačinjena procena korisnika, plan usluga i uput kojim je kompletna dokumentacija prosleđena V. V;
• da je 16. novembra 2021. godine Odeljenje CSR primilo obaveštenje V. V. da su aktuelni kapaciteti popunjeni i da ne postoji mogućnost da se izvrši prijem maloletnog B. B, već da je upisan na listu čekanja, kao i da će, čim se steknu uslovi za korišćenje usluge neodložno obavestiti Odeljenje radi donošenje odgovarajućeg rešenja kojim će biti započeto korišćenje prava na uslugu;
• da je 14. decembra 2021. godine majka deteta, podnositeljka pritužbe, uputila urgenciju Odeljenju kojim traži hitno postupanje po zahtevu navodeći značaj pravovremenog uključivanja u predškolsku ustanovu za koju je neophodna tražena usluga. Odgovor na urgenciju je poslat 15. decembra 2021. godine, kojim je majka obaveštena da je dete B. B. upisan na listu čekanja i da će V. V. blagovremeno obavestiti Odeljenje CSR o početku korišćenja usluge čim se za to steknu uslovi.
  • U izjašnjenju Gradske uprave grada Beograd Sekretarijat za socijalnu zaštitu je između ostalog navedeno:
• da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu organizacioni deo Gradske uprave grada Beograda zadužen za oblast socijalne zaštite na teritoriji grada Beograda. Delatnost ovog sekretarijata koji se odnosi na osobe sa smetnjama u razvoju čine konkretne mere i aktivnosti usmerene na obezbeđivanje uslova za njihovo olakšano integrisanje u širu društvenu zajednicu. Uspostavljanje i razvoj različitih usluga i servisa namenjenih populaciji osoba sa smetnjama u razvoju je jedan od prioritetnih zadataka grada Beograda;
• da je grad Beograd uslugu lični pratilac deteta uveo u sistem socijalne zaštite Odlukom o izmeni i dopuni odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite[2], čime su obezbeđeni formalni uslovi za pružanje ove usluge. Usluga lični pratilac deteta u svemu je usaglašena sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije, po čemu grad Beograd prednjači u ispravnoj primeni odgovarajućih zakonskih i stručnih procedura;
• da je članom 14v. Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite propisano da se usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje u trajanju od 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar za socijalni rad u Beogradu rešenjem. Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge lični pratilac deteta, Gradski centar posebno će ceniti porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju, kao i stepen podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Prednost će imati deca iz jednoroditeljskih porodica, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške;
• Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda nabavlja uslugu lični pratilac deteta od pružaoca usluge socijalne zaštite koji je za to licenciran, isključivo kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite. Počev od aprila 2016. godine uslugu lični pratilac deteta pruža licenciran ovlašćeni pružalac usluge Humanitarna organizacija V. V. iz Beograda, sa kojom grad Beograd – Sekretarijat za socijalnu zaštitu ima zaključen ugovor o javnoj nabavci usluge lični pratilac deteta;
• da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Novi Beograd obavestio Sekretarijat dopisom broj 55100-2178/2022 od 30. marta 2022. godine da je A. A. podnela zahtev za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac deteta za dete B. B. 15. oktobra 2021. godine. Nakon sprovedenog postupka i ocene ispunjenosti uslova za ostvarivanje usluge lični pratilac deteta Odeljenje je prosledilo zahtev sa pratećom dokumentacijom 26. oktobra 2021. godine organizaciji V. V. U izveštaju Odeljenja Novi Beograd je navedeno da je 16. novembra 2021. godine primilo obaveštenje od humanitarne organizacije da su kapaciteti popunjeni i da ne postoji mogućnost da se izvrši prijem malodobnog B. B. već da je upisan na listu čekanja. Dalje je navedeno da je majka zatražila hitno postupanje po zahtevu, navodeći značaj pravovremenog uključivanja u predškolsku ustanovu za koju je neophodna tražen usluga, kao i da joj je odgovoreno da je dete B. B. upisan na listu čekanja;
• da je u izveštaju humanitarne organizacije V. V. koji je Sekretarijat dobio 31. marta 2022. godine, navedeno da su nakon prijema uputa za korišćenje usluge za dete B. B. i izvršenog prijema i prijemne procene potreba korisnika za uslugom, a poštujući kriterijume i proceduru pri korišćenju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge, dete je upisano na listu čekanja 16. novembra 2021. godine o čemu je obavešteno Odeljenje Novi Beograd;
• da V. V. formira listu čekanja ukoliko su popunjeni kapaciteti i vrši prijem korisnika na osnovu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge socijalne zaštite. U članu 12. stav 4. Pravilnika navedeno je da će pružalac usluge u periodu od sedam dana obavestiti podnosioca zahteva o ishodu prijemne procene, što uključuje informaciju o početku korišćenja usluge, stavljanju na listu čekanja, ili razlozima za eventualno odbijanje prijema korisnika. Pružalac usluge listu čekanja formira i na osnovu sopstvenog akta – Procedure o prijemu, primeni kriterijuma za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika, formiranje liste čekanja i prestanka korišćenja usluge lični pratilac deteta;
• da se korisnici usluga socijalne zaštite stavljaju na liste čekanja kod pružalaca usluge samo ukoliko je usluga socijalne zaštite, koja treba da im bude pružena, a za koju se formira lista čekanja, najbolji ili jedini način koji obezbeđuje da korisnik uslugu i ostvari, kada se za to steknu uslovi. Ističu da se prilikom prijema u uslugu obavezno vrši prioritizacija prijema, na osnovu kriterijuma prioriteta prijema, koji se najčešće odnose na potrebe korisnika, intenzitet potrebne podrške, strukturu porodice korisnika, kapacitet pružaoca usluge i slično;
• da je u članu 5. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite definisano da pružalac usluge ima utvrđene kriterijume za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika i formiranja liste čekanja;
• kriterijumi i procedure koje prilikom rangiranja na listi čekanja primenjuje pružalac usluge humanitarna organizacija V. V. su: 1) Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite, član 14v. st. 2. i 3: Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge lični pratilac deteta, Gradski centar posebno će ceniti porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju, kao i stepen podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Prednost će imati deca iz jednoroditeljskih porodica, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške; 2) Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge socijalne zaštite, koji u čl. 14. i 15. definiše određivanje stepena podrške; 3) Procedura o prijemu, primeni kriterijuma za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika, formiranje liste čekanja i prestanka korišćenja usluge lični pratilac deteta, broj 183 od 25. februara 2016. godine, tačke 1. i 2. – „porodice koje imaju dvoje ili više dece koja su rođena kao blizanci, a svi imaju smetnje u razvoju; porodice sa više dece sa smetnjama u razvoju; dužina čekanja na uslugu; porodice sa odraslim članom sa invaliditetom; kao i preporuka centra za socijalni rad za urgentan prijem data na osnovu procene centra sa detaljnim stručnim obrazloženjem i opravdanim razlozima zbog kojih se predlaže prioritet za prijem pojedinačnog korisnika.“;
• da su kapaciteti pružaoca usluge za pružanje usluge popunjeni zbog čega je pružalac usluge iskoristio jedinu mogućnost koja je stavljena na raspolaganje, a to je formiranje liste čekanja za decu i mlade sa smetnjama u razvoju za koje je podnet zahtev za ovu uslugu;
• da Grad Beograd aktuelno obezbeđuje uslugu ličnog pratioca za 610 dece i mladih sa smetnjama u razvoju, dok je za navedenu uslugu zahtev podnet za još 307 dece. Svi ovi zahtevi upućeni su pružaocu usluge i raspoređeni su u skladu sa kriterijumima pružaoca usluge na odgovarajućim pozicijama na listi čekanja;
• da će Grad Beograd i ubuduće postupati u skladu sa relevantnim propisima, te će sukcesivno povećavati broj korisnika usluge lični pratilac, preduzimajući sve neophodne aktivnosti da se stvore uslovi za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta, prvenstveno vodeći računa o kvalitetu i bezbednosti samih korisnika;
• da je inspekcijski nadzor nad V. V. iz … izvršen u periodu od 13-16. oktobra 2020. godine i da je u Zapisniku o redovnom inspekcijskom nadzoru broj: XIX-02-554-43/2020 od 16. oktobra 2020. godine, između ostalog, navedeno da su prioriteti za hitno uključivanje u korišćenju usluge izuzetno dobro definisani i mogu se koristiti kao ogledni primer za ostale pružaoce usluge;
• da je kancelarijski inspekcijski nadzor izvršen i u periodu od 22-30. decembra 2021. godine i da je u Zapisniku o redovnom inspekcijskom nadzoru broj: XIX-02-07-11/2021 od 30. decembra 2021. godine, između ostalog, navedeno da dodatni kriterijumi za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika, sadržani u Proceduri o prijemu, primeni kriterijuma za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika nisu u suprotnosti sa članom 14v. stav 3. Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, već doprinose pravednijem odabiru prioriteta u situacijama kada postoje zahtevi za korišćenje usluga, a karakteristike korisnika i njihovih porodica su slični, praktično, detaljnije razrađuje kriterijume propisane Odlukom;
• da se ovaj organ ne može izjašnjavati na delove pritužbe koji se odnose na oblast obrazovanja, odnosno na navode da su vrtićke grupe velike i da se vaspitačice ne mogu posvetiti dečaku u dovoljnoj meri, zbog čega je morao da ostaje samo sat vremena dnevno u vrtiću;
• da je Zaštitnik građana u postupku protiv grada Beograda, nakon ispitanih navoda, a po prigovoru roditelja deteta koje je stavljeno na listu čekanja kod pružaoca usluge V. V, između ostalog, naveo i: „Kako su kapaciteti pružaoca usluge za pružanje usluge popunjeni, ovaj ovlašćeni pružalac usluge je iskoristio jedinu mogućnost koja je pozitivnim propisima stavljena na raspolaganje pružaocima usluga socijalne zaštite, a to je formiranje liste čekanja za decu i mlade sa smetnjama u razvoju čiji su roditelji, odnosno zakonski zastupnici, shodno procedurama propisanim u oblasti socijalne zaštite, podneli zahtev za predmetnu uslugu Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu“, kao i „Naime, kontrolisani organ je primenjivao radnje i mere iz svoje nadležnosti u cilju ostvarivanja prava i zaštite najboljih interesa dece.“
  • Uz izjašnjenje su dostavljeni: 1) Procedura o prijemu, primeni kriterijuma za određivanje prioriteta prilikom prijema korisnika, formiranje liste čekanja i prestanka korišćenja usluge lični pratilac deteta humanitarne organizacije V. V. broj 183-25.022016; 2) Zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru broj: XIX-02-554-43/2020 sačinjen 16. oktobra 2020. godine; 3) Zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru broj: XIX-02-07-11/2021 sačinjen 30. decembra 2021. godine; 4) akt Zaštitnika građana od 9. februara 2022. godine; 5) izveštaj GCSR u Beogradu – Odeljenje Novi Beograd broj 55100-2178/2022 od 30. marta 2022. godine; 6) izveštaj V. V. od 29. marta 2022. godine i 7) Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj II-610-125 od 13. septembra 2021. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom: da je u najboljem interesu deteta B. B. da pohađa vrtić, kao stimulativne sredine za razvoj i socijalizaciju; da je potrebna podrška ličnog pratioca u svakodnevnom funkcionisanju; obezbediti subvenciju troškova vrtića i nastaviti razvojno stimulativne tretmane. Dalje je u delu Individualni plan podrške, Opšti cilj: napredovanje u razvoju i socijalizaciji, između ostalog, postavljeno kao očekivani ishod – napredovanje u sticanju znanja i socijalnih veština za čije ostvarivanje je predviđena i usluga 1.3. podrška ličnog pratioca. Odgovorna služba koja je prepoznata za ostvarivanje ove usluge je Centar za socijalni rad u vremenskom okviru od 2021. godine.
• Uvidom u obaveštenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd broj 56083-7944/2021 od 15. decembra 2021. godine, utvrđeno je da je A. A. obaveštena da je maloletni B. B. upisan na listu čekanja za uslugu lični pratilac, kao i da će o početku korišćenja usluge „kada se za to steknu uslovi“ biti blagovremeno obaveštena.
• Uvidom u dopis humanitarne organizacije V. V. od 16. novembra 2021. godine, utvrđeno je da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd obavešteno da je sproveden prijem i prijemna procena maloletnog B. B. u svrhu korišćenja usluge lični pratilac deteta, da su trenutno popunjeni predviđeni kapaciteti, zbog čega ne postoji mogućnost da se izvrši prijem B. B. za uslugu lični pratilac deteta, kao i da je dečak upisan na listu čekanja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloga dostavljenih uz pritužbu i izjašnjenja, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[4]. Načelo jednakosti razrađeno je članom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.). Dalje odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.
• Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta^[5], koja u članu 23. propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i da države članice treba da uvažavaju pravo deteta sa invaliditetom na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu. Stavom 3. ovog člana propisano je da uvažavajući posebne potrebe deteta sa invaliditetom, pomoć se u skladu sa tačkom 2. pruža besplatno uvek kada je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu i koja je tako osmišljena da dete sa invaliditetom ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta uključujući kulturni i duhovni razvoj. Članom 26. Konvencije je propisano da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu, uključujući socijalno osiguranje i da je potrebno da preduzimaju sve mere neophodne za puno ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima.
• Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[6] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode.
• Odredbom člana 20. stav 1. tačka 4. Zakona o lokalnoj samoupravi^[7] propisano je da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Navedenim članom je propisano i da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa. Članom 24. ovog zakona propisano je da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni. Odredbama člana 8. Zakona o glavnom gradu[8] propisano je da Grad Beograd vrši nadležnosti opštine i grada, utvrđene Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
• Zakonom o socijalnoj zaštiti^[9] propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak, pomoć u kući, svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju), kao i usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu). U skladu sa članom 5. ovog zakona usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Članom 14. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava, kao i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona. Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave.
• Članom 44. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju, te da ove usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Pored toga članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija.
• Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje.^[10] Odredbama člana 65. ovog zakona propisano je da je naručilac usluge ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, odnosno organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu. Postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.^[11]
• Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite^[12] propisuje bliže uslove i standarde za pružanje svih usluga socijalne zaštite. U ovom pravilniku u okviru dnevnih usluga u zajednici propisana je usluga lični pratilac. Naime, članom 83. ovog pravilnika propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
• Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite^[13] grada Beograda propisana je usluga lični pratilac. Odredbama člana 14a propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole i da se za plaćanje troškova ove usluge sredstva obezbeđuju u budžetu grada Beograda za svaku tekuću godinu. Dalje je propisano da se aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti i uključuju: a) pomoć kod kuće u oblačenju i održavanju lične higijene i b) pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju, odlazak na mesta za provođenje slobodnog vremena i druge vrste podrške.
• Dalje je odlukom Grada Beograda propisano da se usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje u trajanju do 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar za socijalni rad u Beogradu rešenjem, kao i da će pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge lični pratilac deteta, Gradski centar posebno ceniti porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju, kao i stepene podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Prednost će imati deca iz jednoroditeljskih porodica, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li su Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd, stavili u nepovoljniji položaj dete B. B. na osnovu zdravstvenog stanja, time što mu nisu pružili uslugu lični pratilac.
• Analizom utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu uvida u navode pritužbe, izjašnjenja i dostavljene priloga, nesporno je da je Grad Beograd Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisao uslugu ličnog pratioca kao uslugu socijalne zaštite koju obezbeđuje grad. Zajedničko mišljenje interresoren komisije jeste da je maloletnom B. B. potrebna dodatna podrška ličnog pratioca. Takođe, nesporno je i da se majka deteta, podnositeljka pritužbe, obratila Gradskom centru za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd, zahtevom da dečaku pruže uslugu lični pratilac deteta. Dalje, u izjašnjenju je navedeno da je centar za socijalni rad, odnosno, licencirani pružalac usluge, izvršio procenu na osnovu koje je dete B. B. stavljeno na listu čekanja jer su popunjeni kapaciteti pružaoca usluge. Iz svega navedenog, nesporno je da maloletnom B. B. i pored podnetog zahteva u oktobru 2021. godine, usluga lični pratilac nije pružena.
• Poverenik je analizirao da li je u konkretnom slučaju izvršena neposredna diskriminacija deteta B. B, odnosno da li je propuštanjem da mu se pruži usluga lični pratilac deteta B. B. stavljen u nepovoljniji položaj na osnovu svog zdravstvenog stanja. Analizom zajedničkog mišljenja interresorne komisije, jasno je da je detetu potrebna dodatna podrška kako bi pohađao vrtić radi napredovanja u razvoju i socijalizaciji za šta je potrebna usluga lični pratilac. U izjašnjenju Sekretarijata i Centra za socijalni rad navedeno je da je potreba za ovom vrstom usluge potvrđena nakon prijema i prijemne procne deteta B. B, međutim usluga nije pružena iz razloga što su popunjeni kapaciteti pružaoca usluge. Iz navedenog razloga dete B. B. je na listi čekanja, odnosno pružanje usluge lični pratilac odloženo je dok se ne steknu uslovi za to. Propuštanjem da se detetu B. B. pruži usluga lični pratilac (do sticanja uslova), dete B. B. je stavljeno u nepovljniji položaj u odnosu na drugu decu njegovog uzrasta kojoj usled zdravstvenog stanja nije potrebna dodatna potrška radi napredovanja u razvoju i socijalizaciji.
• U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Angažovanje ličnog pratioca praktično ima za cilj da se detetu i učeniku pruži odgovarajuća individualna podrška radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici i radi postizanja što većeg nivoa samostalnosti deteta. Stoga, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju uključivanje u redovan sistem školovanja. U konkretnom slučaju, boravak deteta B. B. u vrtić je neophodan radi njegovog razvoja i socijalizacija a otežan je jer dete nema ličnog pratioca. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu spada u usluge iz domena socijalne zaštite, o čijem obezbeđivanju se, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, stara lokalna samouprava, te je iz tog razloga i obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje ove usluge svoj deci kojoj je ova usluga neophodna.
• U svojim izjašnjenjima Sekretarijat i Centar za socijalni rad navode da je od 2016. godine pružalac ove usluge humanitarna organizacija V. V. i da su im aktuelni kapaciteti popunjeni, što je razlog ne pružanja usluge lični pratilac detetu B. B. Sekretarijat dalje navodi da Grad Beograd obezbeđuje uslugu lični pratilac deteta za 610 dece i mladih sa smetnjama u razvoju, dok se na listi čekanja nalazi još 307 dece. Navedeno je da će Grad sukcesivno povećavati broj korisnika usluge lični pratilac, i preduzimati aktivnosti da se stvore uslovi za povećanje broja dece korisnika usluge, prvenstveno vodeći računa o kvalitetu i bezbednosti samih korisnika. U vezi sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozdravlja odluku Grada Beograda da propiše i obezbedi uslugu lični pratilac deteta, posebno imajući u vidu da jedan broj lokalne samouprava i dalje ne obezbeđuje ovu uslugu iako je to zakonom propisana obaveza. Iz tog razloga Poverenik je u decembru 2021. godine, uputio Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije svim opštinama i gradovima da preduzmu sve neophodne mere i aktivnosti kojima će obezbediti uspostavljanje i pružanje usluge lični pratilac deci kojima je ova usluga potrebna. Samo propisivanje i obezbeđivanje formalnih uslova za pružanje ove usluge nije dovoljno da bi se usluga zaista i pružila i ostvarila svoj smisao kao dodatna podrška detetu radi postizanja što veće samostalnosti deteta i uključivanja u zajednicu. Okolnost da dete koje ima potrebu za dodatnom podrškom na listi čekanja nije od pomoći detetu i neće podsticati njegov razvoj i socijalizaciju. Poverenik ukazuje da je usluga lični pratilac usmerena na omogućavanje kretanja, ishrane, komunikacije i održavanja lične higijene, te da angažovanju ličnih pratilaca treba pristupiti sa posebnom urgentnošću. Pravovremeno i adekvatno pružanje ove usluge predstavlja jedan od preduslova za inkluzivan život dece sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju.
• Grad Beograd se donošenjem Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite obavezao da će pružiti uslugu lični pratilac detetu kojem je potrebna podrška, što je u konkretnom slučaju deteta B. B. nesporno utvrđeno i zajedničkim mišljenjem članova interresorne komisije i prijemnom procenom deteta kod pružaoca usluge. Navodi Sekretarijata da će Grad Beograd preduzimati „sve neophodne aktivnosti da se stvore uslovi za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta“, nisu potkrepljeni dokazima da se određene aktivnosti i preduzimaju. Naime, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite. Naručilac usluge jeste organ jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu. U konkretnom slučaju, nesporno je da kapaciteti humanitarne organizacije V. V. koja je licenciran pružalac usluge, nisu dovoljni da pruže uslugu svim potrebnim korisnicima. Po navodima Sekretarijata usluga lični pratilac obezbeđuje se za 610 dece, dok je zahtev podnet za još 307 dece, što čini 50% više u odnosu na broj dece koja su korisnici usluge lični pratilac. Sekretarijat za socijalnu zaštitu, kao organ jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu, nije dostavio dokaze da su preduzete aktivnosti u pravcu povećanja broja pružaoca usluge, iako navodi da će Grad Beograd sukcesivno povećavati broj korisnika usluge. Prema navedenim podacima Sekretarijata sa aktuelnim pružaocem usluge ugovor je zaključen još 2016. godine i nije navedeno šta je od tada preduzimano da bi se povećao broj pružaoca usluge (npr. da li je raspisivana javne nabavke za nove dodatne pružaoce usluge, da li su preduzimane aktivnosti kojim bi se omogućilo da uslugu pružaju ustanove socijalne zaštite ili nešto drugo).
• Usluga ličnog pratioca je namenjena deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju kojima je ova podrška neophodna u cilju lakšeg ostvarivanja osnovnih životnih potreba, te u tom smislu bi pogrešan bio pristup koji bi podrazumevao bilo kakvu selektivnost u omogućavanju ove usluge. Pružanje usluge ličnog pratioca treba da bude jednako dostupna svakom detetu kod koga je ustanovljena potreba za dodatnom podrškom od strane nadležnog organa. Nije dovoljno samo propisati odlukom lokalne samouprave ovaj vid podrške, već je pored toga neophodno obezbediti sredstva za realizaciju usluge, licenciranog pružaoca usluge kao i dovoljan obuhvat i kontinuitet u pružanju usluge na način da svako dete kome je ova podrška potrebna bude obuhvaćeno datom uslugom te da jednom dostignut nivo standarda vremenom ne bude derogiran. Samo na taj način, jedinica lokalne samouprave ispunjava zakonsku obavezu u pogledu pružanja ove usluge.
• Imajući u vidu značaj usluge ličnog pratioca kao podrške deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju, a u cilju njihovog uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, Poverenik je 2021. godine pokrenuo i parnicu za zaštitu od diskriminacije u javnom interesu, a uz saglasnost majke dečaka sa autizmom kome ova usluga, iako neophodna, nije pružena. Ova strateška parnica je pokrenuta protiv jedne jedinice lokalne samouprave i Centra za socijalni rad. Takođe, Poverenik ukazuje i na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu broj GŽ 3827/2014 od 1. jula 2015. godine kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici broj P 1102/2013 od 9. jula 2014. godine za naknadu štete. Apelacioni sud je potvrdio odgovornost tuženih, predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave, za nastalu materijalnu štetu u imovini tužioca, roditelja deteta sa autizmom. Sud je utvrdio da su predškolska ustanova i lokalna samouprava uzrokovale materijalnu štetu u imovini tužioca koja je nastala angažovanjem logopeda, reedukatora i personalnog asistenta za maloletno dete, kao i na ime putnih troškova. Sud je ukazao da se odgovornost predškolske ustanove za naknadu materijalne štete zasniva na činjenici da nije obezbedila neophodan kadar, dok je odgovornost lokalne samouprave zasnovan na činjenici da nije obezbedila neophodna sredstva za angažovanje potrebne podrške.
• S obzirom na sve navedeno, Poverenik je mišljenja da su Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd stavili u nepovoljniji položaj maloletnog B. B. na osnovu njegovog ličnog svojstva tako što mu nije pružena usluga lični pratilac na osnovu zajedničkog mišljenja interesorne komisije, a u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda.
• Povodom navoda iz izjašnjenja da je Zaštitnik građana sproveo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Gradske uprave grada Beograda i da u postupku kontrole, nakon sagledavanja svih činjenica i okolnosti nije našao propuste u radu kontrolisanog organa tj. nije našao osnov da zaključi o nepravilnostima i nezakonitom radu Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za socijalnu zaštitu kojim se krše prava deteta i postupa suprotno njegovim najboljim interesima, kao i da je kontrolisani organ primenjivao radnje i mere iz svoje nadležnosti u cilju ostvarivanja prava i zaštite najboljih interesa dece, Poverenik ukazuje da Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imaju različite nadležnosti. Nadležnost Zaštitnika građana je kontrola zakonitosti i pravilnosti rada organa javne uprave i poštovanje načela rada dobre uprave. Osnovna nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste ocena da li je došlo do povrede načela jednakosti i zabrane diskriminacije. S obzirom da su oba organa nezavisni i samostalni u svom radu i da imaju različit predmet nadzora i analize, nesporno je da odluke Zaštitnika građana ne obavezuju Poverenika za zaštitu rvnopravnosti.

4. MIŠLjENjE

Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd stavili su u nepovoljniji položaj maloletnog B. B. na osnovu zdravstvenog stanja, na taj način što mu nisu pružili uslugu lični pratilac deteta u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda, čime su povredili odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

5.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskom centru za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd preporuku da bez odlaganja preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi u skladu sa propisima obezbedili pružanje usluge lični pratilac za maloletnog B. B, kao i da se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

5.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda preporuku da se obrati Gradu Beogradu u cilju obzbeđivanja potrebnih sredstava za pružanje usluge ličnog pratioca za svu decu koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, a kojima je ova usluga neophodna.

Potrebno je da Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd, obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Novi Beograd ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni list grada Beograda“, br. 4/2016

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[4] „Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 -dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 37/19 i 111/21 -dr. zakon

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11, član 40. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 44.

[10] Član 64. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti

[11] Član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti

[12] „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19

[13] „Službeni list Grada Beograda“, br. 55/11, 8/12 – ispr., 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13, 37/14, 82/15, 4/16, 37/16 i 56/16

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

106-202 Pritužba A.A. protiv SSZ Beograd zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga