1059-23 Mišljenje povodom pritužbe AA protiv BB direktora Socijalne kooperative „GG”

28. Mar 2024.

br. 07-00-415/2023-02 datum: 28.3. 2024.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnela u ime svog sina protiv BB direktora Socijalne kooperative „GG” (u daljem tekstu: kooperativa „GG”) zbog diskriminacije njenog sina koji ima autizam. U pritužbi i dopunama pritužbe podnositeljka je navela da njen sin ima autizam i da je do trenutka dok nije navršio 25. godinu života bio korisnik usluga dnevnog boravka koji se prema odluci grada Kragujevca nalazi pri ŠOSO „OO“. Dalje, navela je da je na njen zahtev 22. juna 2023. godine Centar za socijalni rad „Solidarnost” izdao uput njenom sinu za korišćenje usluge dnevnog boravka koji se nalazi pri kooperativi, da joj je direktor te ustanove rekao da „on autizam ne prima zato što nema kadar da radi sa takvom populacijom i da mu je kapacitet pun ali da će joj izaći u susret da pokuša“. Dalje, navela je da je njen sin krenuo na prilagođavanje u kooperativu po dva sata dnevno, gde je boravio u periodu od 31. jula do 3. avgusta 2023. godine kada je odlukom direktora „izbačen iz boravka“. Takođe, navela je da je ovom događaju prethodila situacija o kojoj je obaveštena od DD prema čijim navodima je, u njenom prisustvu, direktor kooperative za sina podnositeljke pritužbe izjavio: „A ovaj autista ovde dušu mi pojede. On laje kao pas i riče kao životinja“. S tim u vezi, navela je da je sledećeg dana 3. avgusta 2023. godine otišla u kooperativu i pitala direktora „zbog čega joj vređa dete“, da je on odgovorio da se ta izjava nije odnosila na njega „već na drugog autističnog korisnika“, kao i da je „njenom sinu od tog trenutka pristup u kooperativu zabranjen i da u kooperativi autizmu nema mesta“. Istakla je da je „mesec dana pre ovog događaja” održan sastanak na kojem su prisustvovali direktor BB, gradska većnica grada Kragujevca i direktorka škole „OO“, kao i da je cilj sastanka bio da se „prevaziđe problem neprimanja osoba sa autizmom u socijalnu kooperativu „GG“, ali da je direktor te ustanove „bio izričit da autizam neće primati“. Poverenik konstatuje da je istim povodom i sa opisom istog činjeničnog stanja pritužbu podneo i Savez ĐĐ u ime i uz saglasnost AA, zbog čega je došlo do spajanja postupaka po ovim pritužbama. U izjašnjenju direktora kooperative „GG“ navedeno je da „uput od strane socijalnog ne znači automatski i prijem korisnika u centar“, da je tačno da je podnositeljki pritužbe rekao da će njenog sina primiti na određeno vreme „ali da nije upotrebio izraz prilagođavanje znajući situaciju u njegovoj organizaciji“. Dalje, naveo je da je osnovna delatnost kooperative socijalne zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa „posebnim potrebama“, da kooperativa „GG“ ima licencu za 15 korisnika, od kojih se 12 nalazi u njihovim prostorima dok su tri korisnika sa autizmom smeštena u ŠOSO „Vukašin Marković“ na osnovu sporazuma koji je kooperativa potpisala sa školom i da su ovi korisnici stariji od 26 godina i da je „ciljna grupa usluge koja se pruža u kooperativi osoba sa navršenih 26 godina“. U izjašnjenju je dalje navedeno da osobe sa autizmom zahtevaju drugačiji metodološki pristup u radu, drugačije opremljen prostor, ambijent, stručni kadar i individualni pristup kako bi im se na adekvatan način pružila usluga i zadovoljile potrebe, a da GG ima samo 4 zaposlena lica. Takođe, naveo je da je tokom boravka sina podnsoiteljke pritužbe bio u nadležnosti defektologa i medicinske sestre, „što je dva angažovana radnika na jednu osobu sa invaliditetom“, da mu on nije prilazio ali da je čuo „njegov vrisak koji je preplašio sve korisnike i video njegovo udaranje u grudi pesnicama“, da su „ova deca sklona samopovređivanju i da moraju biti pod najstrožim nadzorom“. Istakao je da je u planu proširenje licence kooperative, da su „pritisci na organizaciju da u novom prostoru primaju i osobe sa dijagnozom autizma veliki, kao i da roditelji njihovih korisnika ne žele tako mešovite grupe“. Takođe, naveo je da „povodom pripisane izjave – pas koji laje i riče kao životinja, želi da kaže da je istina samo u tome da imaju korisnika koji ima dijagnozu mentalne retardacije, nikako autizma, i koji povremeno prenosi dijaloge iz crtanih filmova, i da je to preneseno u kontekstu razgovora o principima rada i ponašanja u dnevnom boravku, a nikako sa namerom vređanja bilo kog korisnika”. U toku postupka uzete su izjave od predloženih svedoka. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da je 4. avgusta 2023. godine direktor obavestio podnositeljku pritužbe da je jedan od razloga zbog kojih je njenom sinu uskraćeno dalje pružanje usluga u tom dnevnog boravka činjenica da nije navršio 26 godina života. Iz dostavljenih dokaza proizlazi da je kooperativa , 6. aprila 2023. godine zaključila ugovor o pružanju usluge dnevnog boravka za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju za maksimalno 15 korisnika sa gradom Kragujevac, odnosno da je 7. aprila 2023. godine kooperativa „GG“ zaključila ugovor o saradnji sa ŠOSO „OO“ kojim su ugovorne strane uredile saradnju na organizovanju usluge dnevnog boravka za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica u okviru punkta 2 socijalne kooperative. U skladu sa ovim sporazumom kooperativa „GG“ preuzela je obavezu da organizuje rad na realizaciji usluge dnevnog boravka u prostorijama škole za korisnike koje Centar za socijalni rad uputi. Dalje, uvidom u Pravila kooperative „GG“ od 12. jula 2021. godine utvrđeno da je predmet delatnosti kooperative, između ostalog, socijalna zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa „posebnim potrebama“ i delatnost dnevne brige o deci, organizovanje specijalnog obrazovanja, predškolsko obrazovanje, ostali vidovi socijalne zaštite, celodnevna briga o deci i dr. Ugovorom o pružanju usluge koji je kooperativa potpisala sa gradom Kragujevac, kao ni sporazumom o saranji sa ŠOSO „OO” nije propisano da su korisnici usluga ove ustanove isključivo lica koja su navršila 26 godina života. Takođe navedeno ograničenje ne propisuju ni propisi iz oblasti socijalne zaštite kojima je uređena ova usluga. Poverenik je imao u vidu i navode iz izjave direktorke ŠOSO sa kojom kooperativa „GG” ima potpisan sporazum o saradnji. iz koje je nesporno da je ova škola istovremeno i pružalac usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 7. do 25. godine života za maksimalno 60 korisnika, da se korisnici ne odvajaju prema tipu i stepenu invaliditeta, već su grupe heterogene i da je upravo na inicijativu roditelja iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „došlo do otvaranja Socijalne kooperative „GG“ u koju prelaze korisnici kada napune 25 godina života. Dalje, prilikom analize navoda o popunjenosti kapaciteta kao razlozima za uskraćivanje daljeg pružanja usluge koje je direktor naveo u dopisu majci od 4. avgusta 2023. godine, uvidom u dopis Centra za socijalni rad od 17. oktobra 2023. godine utvrđeno je da je navedeno da je na evidenciji korisnika do 1. avgusta 2023. godine registrovano 11 korisnika/ca koji aktuelno koriste uslugu dnevni boravak u kooperativi „GG“. Pored toga uvidom u uput koji je izdao ovaj centar može se konstatovati da je upućen na korišćenje usluge dnevnog boravka koji pruža kooperativa „GG“ počev od 15. jula do 31. decembra 2023. godine. Poverenik je cenio i navode podnositeljke pritužbe „da direktor kooperative „GG“ „ne želi u svom boravku osobe sa autizmom“, kao i da ove navode potvrđuje i peticija koju je potpisalo devet roditelja osoba sa autizmom jer „njihova deca koja su navršila 25 godina u proteklih 5 godina nisu bila u mogućnosti da koriste uslugu dnevnog boravka jer je i pored nepopunjenih kapaciteta rukovodstvo „GG“ odlučilo da bira i u program rada uključuje samo korisnike sa lakšim oblicima invaliditeta, dok su korisnici sa autizmom bili diskriminisani i nije im dozvoljeno korišćenje usluge od strane rukovodioca tog dnevnog boravka iako su imali uput Centra za socijalni rad“. S tim u vezi analizirane su i izjave svedoka. U izjavi direktorke ŠOSO „OO“ je, navedeno da „Interresorna komisija svojim mišljenjem i uputom centra za socijalni rad upućuje korisnike u Dnevni boravak i da nema odvojanja korisnika prema tipu i stepenu invaliditeta, već su grupe heterogene“, kao i da je prema informacijama koje ima od roditelja korisnika usluge dnevnog boravka, „problem što GG ne želi da prima korisnike sa autizmom, korisnike koji imaju ispade u ponašanju i korisnike koji se preglasno oglašavaju i da odluku o tome donosi isključivo direktor“. Ove navode potvrdili su i drugi svedoci. Tako je u izjavi članice Komisije za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i obrazovanje grada Kragujevca navedeno da je direktor GG upoznat sa načinom licenciranja pružaoca usluga i potrebama korisnika u Kragujevcu, „ali da je njegov stav i odnos prema osobama sa invaliditetom upitan, nevezano za kapacitete“, da kooperativa „GG” postoji dve decenije i da su se prvi put pritužbe na rad te ustanove pojavile kada su mladi sa autizmom ostali bez mogućnosti daljeg boravka u školi „OO“ zbog uzrasta preko 25 godina“. Takođe, navela je da je stupila u kontakt sa predstavnicom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za oblast licenciranja, koja joj je potvrdila da se licenca izdaje za dnevni boravak osoba sa invaliditetom i da ta licenca obuhvata i osobe sa autizmom, kao i da nije moguće finansirati još jedan dnevni boravak. Iako iz svega napred navedenog proizlazi da kooperativa „GG“ ima tri korisnika sa autizmom, nesporno je da se svi ovi korisnici ne nalaze u prostorijama kooperative već u školi „OO“. Imajući u vidu izjave svedoka Poverenik je razmatrao i navode iz izjašnjenja direktora „da će nakon dobijanja novog prostora i proširenja licence ustupiti sadašnje prostorije kooperative osobama sa autizmom, a da će oni sa ostalim korisnicima preći u drugi prostor“. Povodom izjava podnositeljke pritužbe kao i svedokinje da je direktor izjavio: „osobe sa autizmom i osobe sa težim invaliditetom ne prima i da mu je kapacitet pun“, da je razgovor proticao u „napetnoj” atmosferi, kao i da se u jednom momentu direktor okrenuo i rukom pokazao ka sinu podnositeljke pritužbe koji je tu bio prisutan i rekao: „A ovaj autista ovde dušu mi pojede, on riče kao životinja i laje kao pas – ne mogu da ga podnesem“. S obzirom da direktor kooperative nije osporio ovu izjavu, kao i da je u izjašnjenju naveo da nije imao nameru da time bilo koga vređa Poverenik najpre ukazuje da za postojanje akta diskriminacije namera nije pravnorelevantna i ističe da je ovakva izjava duboko uznemiravajuća i predstavlja povredu dostojanstva svih lica odnosno grupe lica koje povezuje isto lično svojstvo – zdravstveno stanje i invaliditet i u odnosu na njih stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Čak i da ova izjava nije bila upućena sinu podnositeljke pritužbe, neophodno je istaći da je izjava ponižavajuća, uznemiravajuća i da stvara neprijateljsko, degradirajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik na kraju ukazuje da lica koja su u neposrednom kontaktu sa osobama sa invaliditetom i koja pružaju uslugu socijalne zaštite treba da budu dodatno empatična, tolerantna, i iznad svega odgovorna u pružanju usluge uz poštovanje fizičkog i psihičkog integriteta korisnika, njihove bezbednosti, kao i uz puno uvažavanje njihove ličnosti i zajemčenih ljudskih prava i sloboda. Ceneći sve napred navedeno Poverenik je dao mišljenje da su postupanjem direktora Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca povređene odredbe člana 6, člana 12. stav 1. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa članom 13. stav 1. i stav 5. tačka 1. i člana 15. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Direktoru kooperative „GG“ je preporučeno da: otkloni posledice diskriminatornog postupanje tako što će sinu podnositeljke pritužbe pružiti uslugu u skladu sa izdatim uputom Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Kragujevac od 22. juna 2023. godine; uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja Poverenika zbog događaja od 2. avgusta 2023. godine; organizuje obuku za sve zaposlene u Socijalnoj kooperativi na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije; izmeni akta kooperative tako što će diskriminatorne i nekorektne termine kao što je „lica sa posebnim potrebama“ i „specijalno obrazovanje“ zameniti odgovarajućim terminima u skladu sa zakonom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti i prilikom obraćanja korisnicima usluge socijalne zaštite ili u razgovoru koji se na njih odnosi ne postupa na uvredljiv, ponižavajući i diskriminatoran način, odnosno ne krši propise o zabrani diskriminacije.

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz Kragujevca u ime svog sina, protiv direktora Socijalne kooperative „GG ” Kragujevac (u daljem tekstu: „GG”) zbog diskriminacije njenog sina koji ima autizam. Istim povodom, protiv direktora Socijalne kooperative „GG ” Kragujevac, Povereniku se u ime i uz saglasnost AA pritužbom obratilo i udruženje Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, zbog čega je došlo do spajanja postupaka po ovim pritužbama.
    • Podnositeljka je u pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navela:
  • da njen sin ima autizam, da je rođen 12. maja 1998. godine i da ove godine navršava 25 godina starosti;
  • da prema odluci grada Kragujevca njen sin ima pravo na dnevni boravak koji se do 25. godine nalazi pri ŠOSO „OO ” i da je u maju mesecu 2023. godine podnositeljka zatražila uput iz Centra za socijalni rad „Solidarnost” kako bi ga „prebacila” u „GG “, da joj je centar na njen zahtev izdao uput i da je sina odvela u novi boravak;
  • da joj je direktor kooperative „GG ” rekao da „on autizam ne prima zato što nema kadar da radi sa takvom populacijom i da mu je kapacitet pun ali da će joj izaći u susret da pokuša“;
  • da se direktoru kooperative „GG“ prvi put obratila u ponedeljak 24. jula 2023. godine i da joj je tom prilikom rekao da sina dovede u sredu 26. jula 2023. godine u 10 časova na sat vremena, a zatim da ga ipak dovede u petak 28. jula 2023. godine, kao i da je pozvao 27. jula 2023. godine i rekao „da ga ne dovodi u petak jer je muž jedne od zaposlenih povredio ruku“;
  • da je njen sin krenuo na prilagođavanje u kooperativu „GG“ po dva sata i da je išao 31. jula, 1., 2. i 3. avgusta 2023. godine kada je „izbačen iz boravka“;
  • da je 2. avgusta 2023. godine pozvala prijateljica VV koja ima sina koji ima intelektualne poteškoće i da joj je tom prilikom rekla da je imala veoma neprijatan razgovor sa direktorom kooperative „GG“ koji je joj je pretio da će njenog sina da prevaspita batinama zato što je imao jedan agresivan ispad, kao i da je u jednom trenutku pokazao na sina podnositeljke pritužbe i rekao: „A ovaj autista ovde, dušu mi pojede, on laje kao pas i riče kao životinja“;
  • da je podnositeljki pritužbe posle ove izjave bilo loše, da nije mogla da spava „pogotovo što zna da njen sin nije takav, da on ima autizam ali da je miran i poslušan i da hoće da sarađuje“;
  • da je 3. avgusta 2023. godine odvela svog sina u kooperativu „GG “, da je zatekla ispred direktora i da ga je pitala zašto joj vređa dete, a da joj je on tom prilikom odgovorio „kako sme da mu se obrati i da se to što je rekao ne odnosi na njeno dete nego na drugog autističnog korisnika“, odnosno da nije ni negirao da je to rekao;
  • da mu je podnositeljka pritužbe tom prilikom rekla da nijedno ljudsko ljudsko biće ne sme da se omalovažava, vređa i naziva životinjom, zbog čega se direktor uvredio i rekao joj da dođe po sina za sat vremena iako je dogovor bio da ostane dva sata;
  • da je nakon dva sata došla po sina i da je direktor tada počeo da viče na nju, da joj rekao da je on zakon u kooperativi i da je njenom sinu od tog trenutka „pristup u kooperativu zabranjen i da u kooperativi autizmu nema mesta“;
  • da je „mesec dana pre ovog nemilog događaja“, bio organizovan sastanak u kancelariji gradske većnice, na koji su osim podnositeljke pritužbe koja je tom sastanku prisustvovala u svojstvu predsednice Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kragujevac, pozvani direktor kooperative i direktorka ŠOSO „OO“, oko preuzimanja korisnika sa navršenih 25 godina života;
  • da je direktoru kooperative „GG “ od strane gradske većnice bilo naloženo da uđe u postupak proširenja licence, da je on na tom sastanku bio „vrlo neprijatan“ i da je izjavio da će podnositeljki pritužbe „učiniti ustupak i primiti njenog sina na deset dana prilagođavanja, a posle toga šut karta i napolje“;
  • da se direktor „branio stavom da su oni unutar kooperative doneli odluku da se autizam ne prima, što se kosi sa njegovim statutom, licencom odlukom i Pravilnikom o bližim uslovima korišćenja usluge u oblasti socijalne zaštite Grada Kragujevca“;
  • da „kome god se na lokalnom nivou obratila rekli su da su nemoćni, a to su Centar za socijalni rad i Gradska uprava Grada Kragujevca“;
  • da „misli da kapacitet kooperative nije pun ali da to niko ne može da utvrdi“, kao i da ima saznanja da u kooperativu  ide 4 do 5 korisnika tokom cele godine;
  • da zna da ima još zainteresovanih roditelja koji žele da upišu decu u ovu ustanovu zato što je roditeljima preko potrebna usluga, ali da ih je direktor svojim „nadmenim, nekorektnim i bezobraznim stavom odbijao i odvraćao“;
  • da podnositeljka pritužbe smatra da „ovakav čovek nikako ne sme biti rukovodilac ovakve organizacije, niti da uopšte radi u ovakvoj organizaciji“, kao i da roditelje zastrašuje zato što je to jedino mesto u Kragujevcu u kome mogu da borave osobe sa intelektualnim poteškoćama preko 25 godina života.
    • U dopunama pritužbe, podnositeljka je, između ostalog, navela:
  • da aktom diskriminacije smatra to što njenom sinu sa autizmom nije omogućeno korišćenje usluge dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom „GG “ od strane direktora te ustanove, odnosno to što mu direktor ove ustanove nije omogućio da prođe period adaptacije i prilagođavanja;
  • da njen sin ima 25 godine, da je socijalizovan i da je mogao da se uklopi u novi ambijent „ali da mu direktor to nije omogućio”;
  • da njen sin „nije imao nikakve oblike nepoželjnog ponašanja za četiri dana koliko je boravio u toj ustanovi“, da je odgovor direktora da je kapacitet ustanove pun, „ali da ona misli da nije“, kao i da se u svom odgovoru direktor ustanove „poziva na odluku iz 2007. godine za koju smatra da nije validna jer sve odluke donose Upravni odbor i Skupština“;
  • da aktom diskriminacije takođe smatra to što je direktor njenog sina verbalno uvredio nazivajući ga „psom koji laje i životinjom koja riče“ i da je diskriminaciju naneo i njoj kao majci koja je usled 24 časovne brige o njemu onemogućena da radi i obavlja redovne životne aktivnosti;
  • da je „mesec dana pre ovog nemilog događaja“ direktor pozvan u kancelariju gradske većnice, na kojem je takođe bila prisutna i direktorka ŠOSO „OO“, kao i da je cilj ovog sastanka bio da se mirnim putem, dijalogom i dogovorom „prevaziđe problem neprimanja osoba sa autizmom u socijalnu kooperativu „GG“, ali da je direktor te ustanove „bio izričit da autizam neće primati“;
  • da je posle „skoro dva sata veoma neprijatnog i žučnog razgovora rekao da će njoj učiniti ustupak i da će primiti njenog sina na deset dana prilagođavanja, a posle toga šut karta i napolje“;
  • da se pritužbom na rad ustanove i direktora kao i zahtevom za preispitivanje dobijene licence obratila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ali da nije dobila odgovor;
  • da je podnela zahtev Centru za socijalni rad „Solidarnost“ u Kragujevcu, u ime Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, da joj se dostavi podatak koliko je uputa izdato od momenta kada su njenog sina „izbacili iz socijalne kooperative“ i da je prema usmenoj informaciji iz centra dobila podatak da je izdato 13 uputa ukupno, zajedno sa uputom za ĐĐ;
  • da je u Kragujevcu pokrenuta peticija koju potpisuju roditelji osoba sa autizmom da se preispita licenca socijalne kooperative „GG “;
  • da je 11. decembra 2023. godine kontaktirala članicu gradskog veća koja joj je usmenim putem saopštila da je direktor socijalne kooperative „GG“ podneo zahtev za uvećanje budžeta za njenog sina „ali da je njegov zahtev neosnovan zato što kapacitet kooperative nije pun (kooperativa je dobila licencu za pružanje usluga u socijalnoj zaštiti za 15 korisnika), a dobija finansijska sredstva kao da joj je kapacitet pun“;
  • da iz dopisa Centra za socijalni rad od 17. oktobra 2023. godine proizlazi da kooperativa ima 11 korisnika;
  • da je takođe kontaktirala i direktorku ŠOSO „OO” koja je usmeno obavestila da nema nikakva saznanja o zahtevu koji je uputio direktor kooperative „i začudila se kako direktor socijalne kooperative „GG“ može da smešta korisnike kod nje u boravak koji je pun, a da pri tom nju ni ne pita, pa makar i informativno“;
  • da joj je direktorka škole rekla da „planira da sa njim više ne produžava ugovor, tako da u skorijoj budućnosti odeljak socijalne kooperative u ŠOSO „OO“ više neće ni postojati iz razloga njegove nekorektnosti i bahatog ponašanja“;
  • da je njenom sinu i dalje onemogućen pristup i boravak u socijalnoj kooperativi i da smatra da „ovakvim svojim stavom i ponašanjem direktor nedvosmisleno pokazuje da mu uopšte nije cilj rešavanje problema koji je izazvao već isključivo kupovina vremena u svrhu pokušaja izbegavanja odgovornosti“;
  • da je zbog onemogućavanja njenog sina da koristi usluge dnevnog boravka koji finansira grad Kragujevac, a na koji on ima pravo, podnositeljki pritužbe onemogućeno da obavlja svakodnevne životne aktivnosti.
    • Uz pritužbu i dopune pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: 1) rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu od 29. maja 2019. godine; 2) uput Centra za socijalni rad „Solidarnost“ od 22. juna 2023. godine; 3) odgovor Socijalne kooperative „GG“ od 4. avgusta 2023. godine; 4) zahtev od 3. oktobra 2023. godine; 5) peticija za preispitivanje ispravnosti rada kooperative i 6) dopis Centra za socijalni rad „Solidarnost“ od 17. oktobra 2023. godine.
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se, u ime i uz saglasnost AA, obratio Savez Udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, protiv direktora Socijalne kooperative „GG“.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
  • da su jedini savez u Srbiji koji sačinjavaju roditelji osoba sa autizmom;
  • da je AA predsednica Udruženja i da im je ogromna podrška u radu;
  • da je u konkretnom slučaju postupanjem direktora Socijalne kooperative „GG “ iz Kragujevca naneta šteta celoj porodici, kao i da „roditelji neće biti u mogućnosti da žive koliko-toliko normalnim životom i da se bave aktivnostima koje bi očuvale biološku porodicu“;
  • da aktom diskriminacije smatraju to što „momku sa poremaćajem iz spektra autizma“, iz Kragujevca, nije omogućeno da koristi dnevni boravak za osobe sa invaliditetom „GG“ od strane direktora te ustanove koji mu je uskratio period adaptacije i prilagođavanja;
  • da ĐĐ ima 25 godina i da je socijalizovan, da nije imao „nikakve nepoželjne oblike ponašanja za četiri dana po dva sata koliko je boravio u tom objektu tako da je postojala mogućnost da se uklopi u novi ambijent, ali mu to direktor nije omogućio;
  • da je direktor kooperative rekao da im je kapacitet pun ali da su roditelji mišljenja da „to nije tačan podatak i da ima slobodnih mesta“;
  • da je direktor kooperative vređao ĐĐ nazivajući ga „psom koji laje i životinjom koja riče“ i da je svedokinja VV prisustvovala ovom događaju;
  • da je „diskriminaciju naneo i majci, zbog nemogućnosti da radi i obavlja redovne životne aktivnosti jer je primorana da bude kod kuće i brine o svom sinu koji ima poremećaj iz spektra autizma svakodnevno 24/7“;
  • da je po rečima majke „mesec dana pre ovog nemilog događaja“, bio organizovan sastanak u kancelariji gradske većnice, na koji su osim AA prisustvovali i direktor kooperative „GG“ i direktorka „OO“;
  • da je na sastanku pokušano da se mirnim putem, dijalogom i dogovorom „prevaziđu problemi neprimanja osoba sa poremećajem iz spektra autizma u socijalnu kooperativu „GG“, ali da je direktor bio izričit da osobe sa poremaćajem iz spekgra autizma neće primiti“;
  • da je „posle skoro dva sata vrlo neprijatnog razgovora majci rekao da će učiniti ustupak i da će primiti ĐĐ na deset dana prilagođavanja, a posle toga šut karta i napolje“;
  • da socijalna kooperativa „GG“ nema vidljivost u svom radu, kao i da nisu uspeli da se informišu „čime se oni zapravo bave, odnosno koji su rezultati njihovog rada sa korisnicima do sada“;
  • da se majka ĐĐ obratila institucijama na lokalnom nivou i da je dobila odgovor da „niko nije nadležan nad njim zato što se on tretira kao Javno privatno partnerstvo“.
    • Uz pritužbu je kao dokaz dostavljena pritužbe kojom se AA već obratila Povereniku.
    • U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani disžriminacije, u toku postupka pribavljene su izjave lica za koja su podnositeljka pritužbe AA i Savez Udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, naveli da imaju neposredna saznanja o događajima povodom kojih su podnete pritužbe, i to:VV, MM, SS i UU. Poverenik konstatuje da do dana donošenja ovog mišljenja svedok Mihailo Krečković nije dostavio svoju izjavu.
    • U izjavi svedokinje VV, između ostalog, navedeno je:
  • da je u utorak 2. avgusta 2023. godine oko 10 časova otišla u kooperativu „GG“ sa svojim sinom ŠŠ koji je osoba sa intelektualnim poteškoćama da se raspita oko premeštaja njenog sina koji uskoro puni 25 godina života, s obzirom da je ta ustanova jedina „opcija“ u Kragujevcu za decu koja napuštaju ŠOSO „OO “;
  • da je navedenog dana na razgovor primio direktor kooperative i da joj je tom prilikom rekao da „osobe sa autizmom i osobe sa težim invaliditetom ne prima i da mu je kapacitet pun“;
  • da je razgovor proticao u „napetnoj“ atmosferi, da se direktor prema njoj ponašao „nadmeno“ i da se usled svega njen sin uznemirio i „udario defekgološkinju koja tu radi i pljunuo je“;
  • da je u tom momentu direktor kooperative počeo da viče na nju i da joj je rekao kako je „njen sin razmažen i da on to neće da trpi, da njen sin nije socijalizovan i da nije znala da ga dovede u red“;
  • da je i dalje nastavio da viče i da joj je rekao: „Neka dođe ovde pa ću ja batinama da ga prevaspitam, biću ga svaki dan dok se ne smiri“;
  • da se u jednom momentu okrenuo i rukom pokazao ka sinu podnositeljke pritužbe koji je tu bio prisutan i rekao: „A ovaj autista ovde dušu mi pojede, on riče kao životinja i laje kao pas – ne mogu da ga podnesem“;
  • da „tvrdi“ da je svaku napred izogovorenu reč uputio i rukom pokazao ka ĐĐ koji je za sve vreme njenog boravka bio dobar i „nije se čuo niti je imao bilo kakve ispade u ponašanju“;
  • da se posle svih tih izgovorenih reči jako uznemirila „uzela svog sina i otišla kući“, kao i da je pozvala podnositeljku pritužbe i „sve joj rekla“.
    • U izjavi svedokinje MM, između ostalog, navedeno je:
  • da je 3. avgusta 2023. godine u jutarnjim časovima sedela sa korisnicima, koleginicom i direktorom ispred centra i da je u jednom trenutku stigla AA „vidno uzrujana i počela verbalno da napada direktora po pitanju vređanja njenog sina “;
  • da je direktor „iznenađen upitao AA: „Ja sam to rekao?“, kao i da je ona nastavila sa svađom i optužbama „da glasno izlaže svoje viđenje“;
  • da su je svedokinja i njena koleginica upozorile da svojim ponašanjem „ne pravi scenu ispred korisnika na šta se ona nije obazirala već je nastavila i dalje“;
  • da su se korisnici „jako uznemirili i da su morale da ih smiruju sa objašnjenjem da oni nisu predmet rasprave“.
    • U izjavi svedokinje dr SS, direktorke Škole za osnovno i srednje obrazovanje „OO“, između ostalog, navedeno je:
  • da se Škola za osnovno i srednje obrazovanje „OO“ iz Kragujevca bavi obrazovanjem učenika sa smetnjama u razvoju, da se u školi realizuje predškolski program, obrazovni program osnovnog obrazovanja, srednje stručnog obrazovanja i obrazovanje odraslih sa smetnjama u razvoju;
  • da školu upisuju svi učenici bez obzira na vrstu i stepen invaliditeta i da je škola od 2022. godine Regionalni resursni centar „što znači da daju podršku svoj deci/učenicima koji imaju smetnje, a nalaze se u redovnom obrazovnom sistemu“;
  • da je škola istovremeno i pružalac usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 7. do 25. godine života za maksimalno 60 korisnika koji imaju višestruke smetnje, smetnje u intelektualnom funkcionisanju i smetnje iz spektra autizma, da je ova usluga iz sistema socijalne zaštite i da sve troškove snosi grad Kragujevac, kao i da boravak radi od 1991. godine;
  • da Interresorna komisija svojim mišljenjem i Uputom centra za socijalni rad upućuje korisnike u Dnevni boravak i da nema odvojanja korisnika prema tipu i stepenu invaliditeta, već su grupe heterogene;
  • da nakon navršene 25. godine života korisnici prelaze u Dnevni boravak Socijalne kooperative „GG “;
  • da prema informacijama koje ima od roditelja korisnika usluge Dnevnog boravka, „problem je što GGne želi da prima korisnike sa autizmom, korisnike koji imaju ispade u ponašanju i korisnike koji se preglasno oglašavaju i da odluku o tome donosi isključivo direktor “;
  • da joj je u jednom razgovoru direktor kooperative rekao da su mu „stručnjaci rekli da autizam ne ide zajedno sa intelektualnom ometenošću“;

– da joj nije rekao „koji su mu to stručnjaci rekli i da ga je podsetila da je i sama stručnjak s obzirom da je po zanimanju defektološkinja i doktorka medicinskih nauka, kao i da ima iskustvo od 32 godine rada sa tom populacijom”;

  • da je od roditelja čula da „period prilagođavanja, najčešće par dana, on sam određuje i odlučuje o tome ko ostaje, a ko ne“;
  • da ga je na jednom sastanku „u junu mesecu opomenula da je to kršenje zakona, ali da joj je odgovorio da on rukovodi ustanovom i da je on zakon“;
  • da je sin podnositeljke pritužbe bio učenik škole „00“ (obrazovanje odraslih) i korisnik Dnevnog boravka, da je on osoba sa autizmom ali izuzetno adaptiran, poslušan i saradljiv „bez agresivnih ispada i da u školi sa njim nikada nije bilo problema“;
  • da svake godine grad Kragujevac raspisuje javnu nabavku na koju se kao pružalac usluge javlja škola „00“, da uslugu finansira Grad i da korisnici na osnovu mišljenja Interresorne komisije i Uputa centra za socijalni rad ostvaruju pravo na ovu uslugu;
  • da na kraju svakog meseca škola dostavlja spisak korisnika, račune za ishranu i obračun zarada za četvoro zaposlenih u Dnevnom boravku, da su roditelji izuzetno zadovoljni uslugom i da grad Kragujevac pruža podršku školi u održavanju ove usluge;
  • da se u međuvremenu ukazala potreba za dnevnim boravkom za mlade starosti preko 25 godina i na inicijativu roditelja iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom dolazi do otvaranja Socijalne kooperative „GG“ u koju prelaze korisnici kada napune 25 godina;
  • da je „u početku bilo veliko interesovanje i da su brzo popunjeni kapaciteti u boravku GG, što je dovelo do toga da škola i GG sklapaju ugovor o saradnji i formiraju punkt 2, u prostorijama škole, da bi se roditeljima izašlo u susret i da kada se kapaciteti u GG popune da se ostali zainteresovani korisnici upute u punkt 2 u prostorijama škole“;
  • da je kapacitet punkta 2 ukupio 5 korisnika, da se u međuvremenu taj broj smanjivao i da sada punkt 2 koristi troje korisnika do aprila ove godine kada ističe ugovor škole i Vivere“;
  • da „zbog povećanog broja učenika krji koriste boravak pri školi, škola više nije u mogućnosti da ustupa prostor za punkt 2 i neće produžavati ugovor sa kooperativom GG, koja ističe u aprilu 2024. godine“.
    • U izjavi KK,, između ostalog, navedeno je:
  • da kooperativa „GG “ postoji dve decenije i da su se prvi put pritužbe Udruženja za pomoć osobama sa autizmom javile 2023. godine, kada su mladi sa autizmom ostali bez mogućnosti daljeg boravka u školi „OO“, zbog uzrasta preko 26 godina;
  • da je održan sastanak sa direktorom kooperative „GG “, , načelnicom Uprave za društvene delatnosti GGG, direktorkom škole „OO“ i predstavnicima Udruženja za pomoć osobama sa autizmom;
  • da je GG „tada obećao da će u skladu sa slobodnim kapacitetom primiti na prilagođavanje dva lica sa autizmom“, kao i da je „nakon nekoliko dana ta lica otpustio pod navodom da se nisu prilagodila“;
  • da je „i tada i kasnije tvrdio da on nema prostora, mogućnosti ni kadra da prima osobe sa autizmom i da su on i njegov stručni radnik mišljenja da je nemoguće brinuti o osobama sa autizmom na adekvatan način u trenutnim uslovima“;
  • da su prema podacima Centra za socijalni rad „njima kapaciteti puni, dok, prema rečima roditelja, u Dnevnom boravku nikada nije prisutno 15 korisnika“;
  • da je direktor na sastanku izjavio „da bi prihvatio da uđe u postupak za proširenje licence u pogledu kapaciteta sa 15 na 25 korisnika“;
  • da yrovop na godišnjem nivou sa licenciranim pružaocem usluga u oblasti socijalne zaštite koji se javi po javnom pozivu potpisuje načelnik uprave i da trenutni ugovor traje do kraja marta 2024. godine;
  • da je stupila u kontakt sa predstavnicom Ministarstva za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za oblast licenciranja, i da je ona potvrdila da se licenca izdaje za dnevni boravak osoba sa invaliditetom, i da ta licenca obuhvata i osobe sa autizmom, kao i da nije moguće finansirati još jedan dnevni boravak;
  • da je „u ovom trenutku ogromno nezadovoljstvo roditelja mladih sa autizmom, navode sukobe i pogredne reči upućene i mladima i njima, a da se direktor kooperative drži principa ispunjenosti kapaciteta“;
  • da je na njeno upozorenje da bi mogao da izgubi licencu zbog diskriminatornog ponašanja odgovorio da „nema te osobe koja njemu može oduzeti licencu“;
  • da je sa druge strane „fantastičan rad Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, uspesi i priznanja na nacionalnom i Evropskom nivou, a pre svega posvećenost i briga ovih porodica za kvalitetniji i uspešniji život“;
  • da grad Kragujevac ima izvrsnu saradnju sa školom „OO” i da do sada nije bilo prigovora roditelja ni po kom osnovu;
  • da je direktor GG upoznat sa načinom licenciranja pružaoca usluga i potrebama korisnika u Kragujevcu, „ali je njegov stav i odnos prema osobama sa invaliditetom upitan, nevezano za kapacitete“;
  • da se direktor kooperative tokom decembra 2023. godine obratio načelnici uprave za društvene delatnosti, koja kao ovlašćeno lice potpisuje ugovore sa pružaocima usluga po sprovedenim postupcima javnih nabavki, za aneksiranje postojećeg ugovora i uvećanje finansijskih sredstava u iznosu od 250.000,00 dinara na ime prijema sina podnositeljke pritužbe u dnevni boravak u školi „OO“ i to „bez dogovora sa direktorkom škole koja već ima popunjena mesta za tri korisnika starija od 25 godine u skladu sa Ugovorom“;
  • da je uzimajući u obzir i privremeno finasiranje grada zbog prevremenih izbora, nepostojanje godišnjeg budžeta grada, kao i popunjenost kapaciteta socijalne kooperative „GG “ u školi „OO“ po mišljenju načelnice ovaj zahtev bio „potpuno neosnovan“.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje direktora Socijalne kooperative „GG“ iz Kragujevca.
    • U izjašnjenju direktora Socijalne kooperative „GG“, između ostalog, navedeno je:
  • da je uput za sina podnositeljke pritužbe stigao u organizaciju „preko vozača, što je nelegalan tok uputa, da se službena pošiljka šalje poštom i u primerku koji primalac potpisuje, što nije učinjeno“, kao i da „uput od strane socijalnog ne znači automatski i prijem korisnika u centar“;
  • da je na sastanku sa gradskom većnicom tema bila prelazak u novi prostor koji je već završen i da „kako je pomenuti ĐĐ napustio školu „OO“ njegova majka je zahtevala da bude primljen u GG, što je on odbio iz u dopisu majci navedenih razloga“;
  • da je tačno da je podnositeljki pritužbe rekao da će sina podnositeljke pritužbe primiti na određeno vreme „da bi njegovoj majci pomogao u njenim aktivnostima, ali da nije upotrebio izraz prilagođavanje znajući situaciju u njegovoj organizaciji“;
  • da je „kako je i obećao na pomenutom sastanku, dete primio uz nadzor defektologa, kao i da mu nije prilazio iz razloga drugih obaveza“;
  • da je primio izveštaj o ponašanju sina podnositeljke pritužbe od defektologa, „kao i da je čuo njegov vrisak koji je preplašio sve korisnike i video njegovo udaranje u grudi pesnicama“, da su „ova deca sklona samopovređivanju i da moraju biti pod najstrožim nadzorom“;
  • da „kako nije prilazio tom detetu nikako mu se ne može pripisati izjava ovaj autista dušu vadi“, kao i da je izjava „prevaspitavanje batinama, koja mu se takođe pripisuje insinuacija i laž“;
  • da su navodi o dolasku malog broja korisnika „potpuno neistiniti“, da oni po ugovoru sa gradom naplaćuju uslugu po broju korisnika i da su podaci o tome vidljivi i na fakturama i u evidenciji koju „uredno vode“;
  • da „cela priča počinje dolaskom VV i njenog sina na dogovor o prijemu deteta u Centar kada se stavi u funkciju novi prostor“, da se njihov razgovor odvijao u prostorijama trpezarije i da je za to vreme njen sin „vukao za kosu defekgologa, udario u glavu i rame negovateljicu i ispljuvao vozača koji ih je dovezao“;
  • da se „verovatno zatečena tim događajem i najverovatnije zatvorenim vratima njenom sinu u ovom centru obratila podnositeljki pritužbe sa optužujućim rečima“;
  • da je tačno da je suprug defektološkinje povredio ruku i da ga je ona tog dana vodila na ušivanje „pa kako ona ne radi nema ko da bude sa navedenim detetom“;
  • da je Socijalna kooperativa „GG “ ozbiljna ustanova koja ima redovne roditeljske sastanke, redovno zasedanje Skupštine, da je on direktor u poslednja dva mandata, da je od strane Skupštine jednoglasno izabran, kao i da poseduje licencu stručnog radnika od strane Komore socijalne zaštite koja je „nedavno produžena na period do maja 2028. godine“;
  • da Socijalna kooperativa „već 12 godina ima ugovor sa ŠOSO „OO“ i Gradom o organizovanju usluge dnevnog boravka za umereno i teže nedovoljno razvijena lica gde se dnevno zbrinjavaju osobe sa autizmom“;
  • da u konkretnom slučaju sina podnositeljke pritužbe nije primio na prilagođavanje „iz određenih razloga, pa ga time nije ni mogao izbaciti iz ustanove i da je neophodno pažljivo pročitati odgovor koji je dao majci deteta iako taj odgovor nije bio dužan dati“;
  • da ubrzo stiče uslov za penziju „ali da to ne znači da iza sebe ostavi kolege u haosu i da kao čovek koji je u Srbiju došao iz Splita bez ičega u rukama ima manji broj godina radnog staža, pa će najverovatnije i ostati radno aktivan“;
  • da povodom „pripisane mu izjave: „Pas koji laje i riče kao životinja“, želi da kaže da je istina samo u tome da imaju korisnika koji ima dijagnozu mentalne retardacije, nikako autizma, i koji povremeno prenosi dijaloge iz crtanih filmova, i da je to preneseno u kontekstu razgovora o principima rada i ponašanja u dnevnom boravku, a nikako sa namerom vređanja bilo kog korisnika“;
  • da po Zakonu o socijalnoj zaštiti odrasla osoba koja je ciljna grupa usluge koja se pruža u kooperativi je osoba sa navršenih 26 godina i da su „pritisci na organizaciju da u novom prostoru primaju i osobe sa dijagnozom autizma veliki, kao i da roditelji njihovih korisnika ne žele tako mešovite grupe“;
  • da poseduju licencu za 15 korisnika i da škola „OO “, „ne bi smela kao državna škola da na ovaj način prima decu sa autizmom i da su i oni prisiljeni na takav prekršaj od strane grada“;
  • da je „vrlo neugodno odgovarati na ovako neosnovane optužbe majke korisnika kojoj je pre dve godine pomogao, primio je u svoje prostorije i ponudio nesebičnu pomoć u osnivanju, radu na potrebnoj dokumentaciji i sve što je potrebno za licenciranje usluge dnevnog boravka za osobe sa dijagnozom autizam“;
  • da je Socijalna zadruga „GG“ institucija koja funcioniše u sistemu socijalne zaštite grada, da je osnovana pre punih 18 godina najpre kao deo projekata „Razvoj socijalnog preduzetništva u centralnoj i južnoj Srbiji“ i da je u to vreme bila prva socijalna kooperativa koja se bavila pružanjem socijalnih usluga, a zatim je ta projektna aktivnost prerasla u institucionalnu uslugu na lokalnom nivou, registrovan kod svih potrebnih nadležnih institucija, kome će Grad u saradnji sa donatorom poveriti na upravljanje potpunio nov objekat namenjen osobama iz spektra osnovne delatnosti ove ustanove;
  • da je na sastanku kod članice gradskog veća 13.oktobra 2023. godine dobio saglasnost za proširenje usluge i rešavanje problema lica sa „dijagnozom autizam“ koji će biti smešteni u njihovom sadašnjem prostoru, a da se kooperativa seli u novi prostor sa većim brojem korisnika, kao i da ostaje da se reši problem budžeta za ovako proširenu uslugu;
  • da postoje roditelji koji od institucija države „zahtevaju i dobijaju sve, dnevni boravak, personalnog asistenta, kući im deca dolaze samo na spavanje, pa kada deo toga i privremeno izgube spremni su na sve da bi došli do svog cilja“.
    • U dopuni izjašnjenja direktora Socijalne kooperative „GG “, između ostalog, navedeno je:
  • da kooperativa „GG “ ima licencu za 15 korisnika, kao i da je od toga 12 korisnika u prostoru u Kopaoničkoj 44, dok su tri korisnika sa autizmom u ŠOSO „OO“;
  • da su ovi korisnici stariji od 26 godina i da se u dnevnom centru navedene škole nalaze po ugovoru po kome GG iz svog budžeta izdvaja sredstva za mesečne fakture, da navedena situacija traje 12 godina i da su se obratili Gradu sa zahtevom za uvećanje budžeta „kako bi rešili pitanje žalioca“;
  • da se sredstva za rad kooperative „GG“ obezbeđuju javnom nabavkom grada, da su ova sredstva ograničena i da oni kapacitete ne mogu prekoračiti ni po licenci, ni po finansijskim sredstvima;
  • da je osnovna delatnost koolerative 8810 – socijalne zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa „posebnim potrebama“, kao i da je „po najnovijim zakonskim rešenjima starije lice, ono lice koje je navršilo 26 godina, a ne 25 kao nekada“;
  • da osobe sa autizmom zahtevaju drugačiji metodološki pristup u radu, drugačije opremljen prostor, ambijent, stručni kadar i individualni pristup kako bi im se na adekvatan način pružila usluga i zadovoljile potrebe;
  • da GG ima 4 zaposlena lica, da sadašnja grupa ima 12 korisnika, da su tu „obaveze za doručak, užinu i ručak, kao i godišnji odmori gde svako od zaposlenih na godišnjem nivou izostaje sa posla najmanje mesec i po dana“;
  • da „propisi ne dozvoljavaju da se dve organizacije u jednom gradu bave istim poslom u jednoj socijalnoj oblasti i da se nadaju da će njihova organizacija dobiti nov proširen posao, naravno uz uslove proširenja licence, posedom novog prostora i rešenjem budžeta od strane grada, kao i zapošljavanjem novih stručnih lica“;
  • da bi na ovaj način bio rešen i „dugogodišnji problem – dnevno zbrinjavanje osoba sa autizmom, kao i da problem nije do njih već do odgovornih u gradu i da se nadaju da je privremenog karaktera“;
  • da je sin podnositeljke pritužbe „bio kod njih, da je bio u nadležnosti defektologa i medicinske sestre, što je dva angažovana radnika na jednu osobu sa invaliditetom, i da mu on nije prilazio jer je morao da obavlja svoje dužnosti i istovremeno pomogne koleginici u zbrinjavanju njihovih ostalih korisnika“;
  • da je na zadnjoj sednici Saveta osoba sa invaliditetom Grada Kragujevca, koja je održana 27. novembra 2023. godine u prisustvu svih članova ovog saveta bio napadnut od strane AA sa pretnjom u poslednjoj rečenici: „Videćeš ti tek šta će vam se desiti“;
  • da su oni „već šest meseci izloženi konstatnim pritiscima od strane osobe koja ih tuži u vidu lobiranja u lokalnoj samoupravi, telefonskim pozivima roditeljima koji su korisnici usluga, širenju neistine o njima ne bi li se na taj način urušio ugled njihove organizacije i na taj način izgubili novi prostor koji je njima namenjen i u čiju su izgradnju od samog početka angažovani kao konsultanti“;
  • da su „optužbe od strane Udruženja za autizam, samo prenesene optužbe majke AA koja je već isti tekst podnela i Gradu, inspektorima socijalne zaštite, centru za socijalni rad i koji su joj veća adekvatno odgovorili, te da se ne bi dalje izjašnjavao“.
    • Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) kopija pravila kooperative zadruge socijalne kooperative „GG “; 2) izjava roditelja – staratelja korisnika Socijalne kooperative „GG “; 3) spisak radnika i njihovih ličnih telefona; 4) kopija zapisnika o vanrednom događaju; 5) ugovor o osnivanju broj 845 od 28. jula 2016. godine; 6) sporazum o saradnji od 20. februara 2012. godine, 7) ugovor o saradnji od 7. aprila 2023. godine; 8) ugovor o pružanju usluge dnevnog boravka za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju od 6. aprila 2023. godine; 9) faktura za novembar mesec 2023. godine i 10) zahtev Socijalne kooperative od 1. decembra 2023. godine.
  1. ČINjENIČNO STANjE
    • Uvidom u rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu broj 2R2-32/18 od 29. maja 2019. godine utvrđeno je da je navedenim rešenjem produženo roditeljsko pravo predlagačima AA, Bulevar Kraljice Marije broj 33 posle punoletstva protivnika predlagača njihovog sina N.N. iz Kragujevca. Stavom 2. istog rešenja konstatovano je da se protivnik predlagača, sin N.N. izjednačava sa maloletnikom mlađim od 14 godina.
    • Uvidom u uput Centra za socijalni rad „Solidarnost“ broj 551 10088/2023 od 22. juna godine utvrđeno je da je konstatovano da se N. N. upućuje na korišćenje usluge Dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju koju pruža „GG “ iz Kragujevca počev od 15. jula do 31. decembra 2023. godine.
    • Uvidom u Sporazum o saradnji na organizovanju usluge Dnevnog boravka za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica od 7. februara 2012. godine utvrđeno je da je ovaj sporazum zaključen između Grada Kragujevca, ŠOSO „OO “ iz Kragujevca i Socijalne kooperative „GG“ Daljim uvidom utvrđeno je da je, između ostalog, članom 1. propisano da se ovim sporazumom uspostavlja saradnja potpisnika na organizaciji i realizaciji usluge Dnevnog boravka za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena lica u cilju pružanja podrške odraslim licima sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, kao i da uslugu pruža Socijalna kooperativa u okviru drugog punkta uz podršku škole. Članom 2. propisano je da Grad Kragujevac obezbeđuje sredstva u budžetu za finansiranje troškova organizovanja i realizacije Dnevnog boravka, dok je članom 4. propisano da socijalna kooperativa organizuje rad na realizaciji usluge Dnevnog boravka u navedenom prostoru za korisnike koje Centar za socijalni rad uputi.
    • Uvidom u Ugovor o osnivanju zadruge socijalne kooperative broj 845 od 20. jula 2016. godine utvrđeno je da se navedenim ugovorom osniva zadruga čiji je puni naziv „Zadruga socijalna kooperativa sa sedištem zadruge u Kragujevcu, Kopaonička 44, kao i da je osnovna delatnost zadruge 88.10 – socijalna zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama. Članom 1. Ugovora propisano je da ugovarači u svojstvu osnivača dobrovoljno i u duhu svojih namera, osnivaju ovu zadrugu radi ostvarivanja socijalnih, ekonomskih, kulturnih i drugih interesa, poslovanjem i pružanjem usluga na zadružnim principima dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje.
    • Uvidom u Pravila kooperative broj 1124 od 12. jula 2021. godine utvrđeno je da je članom 6. propisano da je osnovna delatnost zadruge 88.10 – „socijalna zaštite bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama, kao i da je predmet delatnosti kooperative: Socijalna zaštite bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama, delatnost dnevne brige o deci, organizovanje specijalnog obrazovanja, predškolsko obrazovanje, ostali vidovi socijalne zaštite, celodnevna briga o deci, ostali socijalni rad u ustanovama bez smeštaja, ketering, proizvodnja rublja za domaćinstvo i ručno tkanje tapiserija, proizvodnja tepiha i prekrivača za pod, proizvodnja ostalih tekstilnih proizvoda, proizvodnja papira, kartona i ambalaže od kartona, proizvodnja svežih kolača i drugih nekonzervisanih proizvoda od testa, proizvodnja predmeta od slame, pruća i drugih pletarskih materijala, štampanje, usluge štampanja, fotokopiranje, proizvodnja imitacije nakita (bižuterije), proizvodnja ostalih raznovrsnih proizvoda, čišćenje objekta, usluge pakovanja, gajenje povrća, cveća, ukrasnog bilja, pečuraka, uređenje i održavanje parkova, zelenih i rekreacionih površina.“
    • Uvidom u ugovor o pružanju usluge dnevnog boravka za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju utvrđeno je da je navedeni ugovor zaključen 6. aprila 2023. godine između grada Kragujevca i Socijalne kooperative Kragujevac, kao i da je članom 2. ovog ugovora propisano da je predmet ugovora pružanje usluge socijalne zaštite – dnevnog boravka za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju za maksimalno 15 korisnika, u periodu od 07:00 do 15:00 časova, 5 dana u nedelji (ponedeljak-petak) u adekvatnom prostoru i 3 obroka (doručak, ručak, večera).
    • Uvidom u Ugovor o saradnji između ŠOSO „OO“ iz Kragujevca i Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac od 7. aprila 2023. godine utvrđeno je da je članom 1. propisano da ovim ugovorom potpisnici bliže uređuju svoju saradnju na organizovanju usluge dnevnog boravka za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica u okviru punkta 2 Socijalne kooperative. Daljim uvidom utvrđeno je da je članom 2. propisano da socijalna kooperativa organizuje rad na realizaciji usluge Dnevnog boravka u prostorijama škole za korisnike koje Centar za socijalni rad uputi. Članom 9. ovog ugovora propisano je da se ovaj ugovor primenjuje od 6. aprila 2023. godine do 6. aprila 2024. godine.
    • Uvidom u zapisnik o vanrednom događaju od 2. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je konstatovano da je dana 2, avgusta 2023. godine na dogovoreni sastanak u vezi prijema njenog deteta u dnevni boravak u 11:00 časova došla majka korisnika ŠŠ, VV, kao i da je za vreme sastanka u hodniku centra ŠŠ „napao“ defektološkinju VVV „vukući je jako za kosu, a prilaskom negovateljive ĐĐĐ da ih razdvoji dobila je udarac u glavu, preko ruke u rameni deo, kao i da je u svemu ovome i vozač kombija ispljuvan kao i defektolog centra“. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno da „majka korisnika nije upozorila osoblje Centra na moguću agresiju tog dana njenog deteta“, kao i da su navedeni zapisnik potpisali VVV, ĐĐĐ, MM i DD.
    • Uvidom u dopis Socijalne kooperative „ od 4. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je navedeni dopis upućen na zahtev AA majke korisnika N. N. Daljim uvidom utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da korisnik N. „ni po kom osnovu ne može biti trenutno korisnik Dnevnog boravka“; da su kapaciteti Dnevnog boravka popunjeni u skladu sa dobijenom licencom; da „ciljna grupa kojoj pripada potencijalni korisnik usluga ne odgovara radu dnevnog boravka“ i da korisnik sa svojih navršenih 25 godina ne spada u starosnu kategoriju lica sa kojim radi Dnevni boravak; da imajući u vidu da je pružanje kvalitetne usluge u interesu svakog korisnika u ovom trenutku nisu u stanju da zadovolje potrebe korisnika; da je dnevni boravak bez obzira na navedene činjenice izašao u susret majci korisnika, ali da ona svojim neprikladnim ponašanjem ne zaslužuje njihovu pomoć, te da se ona ponovo može obratiti zahtevom za prijem njenog deteta tek nakon sticanja nove proširene licence, prostornih kapaciteta i zapošljavanja adekvatnog kadra, te adekvatnoj starosti deteta“.
    • Uvidom u peticiju za preispitivanje ispravnosti rada Socijalne kooperative „Vivere“ od 8. oktobra 2023. godine utvrđeno je da je navedenu peticiju potpisalo devet roditelja osoba sa autizmom preko 25 godina starosti iz Kragujevca. Daljim uvidom, utvrđeno je da je u peticiji, između ostalog, navedeno da su ovi roditelji „bili svedoci nepoštovanja načela propisanih Zakonom o socijalnoj zaštiti, kao i podzakonskih akata kada je u pitanju dostupnost usluga socijalne zaštite u lokalnoj sredini“, da u „proteklih 5 godina, od kada je usluga dostupna, njihova deca nisu bila u mogućnosti da koriste uslugu Dnevnog boravka jer i pored nepopunjenih kapaciteta rukovodstvo Zadruge je odlučilo da bira korisnike i u program rada uključuje samo korisnike sa lakšim oblicima invaliditeta, dok su korisnici sa autizmom bili diskriminisani i nije im dozvoljeno korišćenje usluge od strane rukovodioca Dnevnog boravka iako su imali uput Centra za socijalni rad“.
    • Uvidom u dopis Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kragujevac od 12. oktobra 2023. godine utvrđeno je da je navedeni dopis potpisalo 8 udruženja osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju iz Kragujevca. Daljim uvidom, utvrđeno je da je između ostalog navedenu da su ova udruženja stava da za potrebe njihovih čalnova i članica neophodno da Grad Kragujevac obezbedi uslugu Dnevni boravak za decu, mlade i odrasle sa smetnjama u razvoju u većem obimu i na više lokacija; da ovu uslugu u Kragujevcu trenutno pruža jedino „GG“koji je od 19. aprila 2018. godine licencirani pružalac usluge dnevnog boravka i registrovan na 15 korisnika.
    • Uvidom u dopis Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Kragujevca od 17. oktobra 2023. godine utvrđeno je da je između ostalog navedeno da je na evidenciji korisnika do 1. avgusta 2023. godine registrovano 11 korisnika/ca koji aktuelno koriste uslugu Dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju čiji je pružalac Socijalna kooperativa „GG“
    • Uvidom u zahtev Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac upućen gradu Kragujevcu – gradskoj upravi za društvene delatnosti od 1. decembra 2023. godine utvrđeno je da je navedenim zahtevom Socijalna kooperativa tražila da se uveća jedinična cena usluge jer Socijalna kooperativa „GG“ „ima potrebu“ za prijem još jednog korisnika (N. N.) koji bi se nalazio u dnevnom boravku ŠOSO „OO “.
  2. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da or(anima javne vlasš preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1],
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pace, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 23. propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i države članice treba da uvažavaju pravo invalidnog deteta na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu. Stavom 3. ovog člana propisano je da uvažavajući posebne potrebe invalidnog deteta, pomoć se u skladu sa tačkom 2. pruža besplatno uvek kada je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu i koja je tako osmišljena da dete sa invaliditetom ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta uključujući kulturni i duhovni razvoj.
  • Članom 26. Konvencije je propisano da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu, uključujući socijalno osiguranje i da je potrebno da preduzimaju sve mere neophodne za puno ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima. Takođe, članom 28. ove konvencije, propisano je da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole.
  • Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4] članom 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isžnjučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postrji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji opložaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana 1 stav 1. ovog zakona između ostalog propisano je da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge graži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbama člana 27. stav 1. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovoh porodica.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6] u članu 13. stav 1. propisuje da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja (stav 2.). Stavom 5. istog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata: 1) odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica 2. pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica. Odredbama člana 15. ovog zakona propisano je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti jeste uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje osoba sa invaliditetom – korisnika usluge zbog njene invalidnosti, kada te radnje vrši lice koje neposredno pruža uslugu ili njemu nadređeno lice.
  • Zakon o socijalnoj zaštiti[7] u članu propisuje da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona, dok je odredbama člana 17. propisano da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom. Odredbama člana 41. stav 1. ovog zakona propisano je da korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Stavom 2. tačka 3. iste odredbe propisano je da maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina života jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice, dok je stavom 3. tačka 1. ove odredbe propisano da punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 godina jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života. Članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija. Članom 68. ovog zakona, između ostalog, propisano je da postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika, dok je članom 75. ovog zakona propisano da ako ovlašćeni pružalac usluge odbije da korisniku pruži uslugu predviđenu uputom, dužan je da o tome odmah, pismenim putem, obavesti centar za socijalni rad i korisnika i da za to navede razloge. Povodom obaveštenja iz stava 1. ovog člana korisnik, u roku od osam dana od prijema tog obaveštenja, može uputiti pritužbu centru za socijalni rad.
  • Zakonom o lokalnoj samoupravi[8] u članu 20. stav 1. tačka 4. između ostalog propisano je da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti socijalne zaštite i dečije zaštite, dok je tačkom 5. iste odredbe propisano da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa.
  • Članom 67. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[9] propisano je da je usluga dnevnog boravka, svratišta i pomoći u kući dostupna najmanje osam sati dnevno pet dana u nedelji. Odredbom člana 68. stav 1. tačka 1. propisano je da je usluga dnevnog boravka dostupna deci i mladima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrnžom u održanju i razvijanju potencijala, na način koji ne ometa njihovo školovanje. Odredbom člana 69. ovog pravilnika propisano je da se svrha usluge dnevnog boravaka sastoji u unapređenju kvaliteta života korisnika u vlastitoj socijalnoj sredini kroz održanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život. Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju, i uz potrebni nadzor, zadovoljavaju razvojne potrebe, stiču i razvijaju životne veštine, ličnu i društvenu odgovornost radi razvoja samostalnosti, socijalnih, saznajnih i drugih važnih funkcija. Uslugom dnevnog boravka realizuje se pozitivno i konstruktivno iskustvo boravka izvan porodice, a članovima porodice slobodno vreme za bavljenje radnim i drugim aktivnostima. Usluga dnevnog boravka se realizuje kroz osmišljene programe, u planiranim i ograničenim vremenskim periodima. Odredbom člana 71. stav 1. tačka 1. propisano je da se minimalni broj stručnih radnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima dnevnog boravka, određuje se na sledeći način: 1) za decu i mlade sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama – dva stručna radnika i jedan saradnik za kapacitet do deset korisnika, a jedan stručni radnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika.
  • Odlukom o socijalnoj zaštiti grada Kragujevca[10] u članu 2. propisano je da pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba mogu ostvariti pravo na socijalnu zaštitu u skladu sa ovom odlukom. Članom 5. propisano je da su usluge u socijalnoj zaštiti aktivnosti pružanja podrške i pomoći građanima i njihovim porodicama radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika, nepovoljnih životnih okolnosti, kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan život. Stavom 2. iste odredbe propisano je da su usluge koje se utvrđuju ovom odlukom između ostalog i Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Članom 18. propisano je da dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju obezbeđuje strukturirane aktivnosti usmerene na sticanje praktičnih veština, podsticanje razvoja i održavanja socijalnih, kognitivnih i fizičkih funkcija korisnika, u skladu sa njihovim sposobnostima, sklonostima i ispoljenim interesovanjima. U okviru usluge pružaju se socijalne, zdravstvene, edukativne i usluge podrške i pomoći u aktivnostima svakodnevnog života.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Poverenik najpre konstatuje da je protiv direktora Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca pritužbu podnela AA u ime svog sina N.N. koji ima autizam, kao i da je pritužbu protiv istog lica podneo i Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom u ime i uz saglasnost AA zbog čega je došlo do spajanja postupaka po ovim pritužbama.
  • Imajući u vidu predmet pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je Socijalna kooperativa „GG“ Kragujevac (u daljem tekstu: kooperativa „GG“) diskriminisala sina podnositeljke pritužbe uskraćivanjem pružanja usluge dnevnog boravka na osnovu uputa Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Kragujevac.
  • Prilikom razmatranja ovog predmeta Poverenik je imao u vidu samo navode koji su od značaja za utvrđivanje povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dok navodi koji su se odnosili na određene nepravilnosti u radu nisu analizirani s obzirom da su za njih nadležni drugi državni organi. Takođe, važno je istaći da prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, osnov diskriminacije osoba koje imaju autizam je invaliditet kao lično svojstvo, dok u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije osnov diskriminacije osoba koje imaju smetnje u razvoju pored invaliditeta predstavlja i lično svojstvo- zdravstveno stanje.
  • Poverenik najpre konstatuje da je nesporno da sin podnositeljke pritužbe, ima autizam i da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu njegovim roditeljima nad njim produženo roditeljsko pravo. Dalje, nesporno je da je N.N. od osme godine pohađao Dnevni boravak ŠOSO „OO“ koja je pružalac usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 7. do 25. godine života, i da je, nakon što je 12. maja 2023. godine navršio 25 godina života, izgubio pravo na ovaj dnevni boravak. Dalje, među stranama u postupku nije sporno da je sinu podnositeljke pritužbe juna 2023. godine Centar za socijalni rad „Solidarnost“ izdao uput za korišćenje usluge koju pruža kooperativa, čija je delatnost – socijalna zaštita bez smeštaja „za stara lica i lica sa posebnim potrebama“. Takođe, nesporno je da je sin podnositeljke pritužbe koristio usluge dnevnog boravka „GG “ u periodu od 31. jula – 3. avgusta 2023. godine, dva sata dnevno, kada mu je odlukom direktora onemogućeno dalje korišćenje ove usluge. Imajući u vidu ovako nesporno utvrđeno činjenično stanje, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li su postojali opravdani razlozi zbog kojih je direktor kooperative „GG“ nakon četiri dana, uskratio pružanje usluge dnevnog boravka sinu podnositeljke pritužbe koji je osoba sa autizmom.
  • U izjašnjenju direktora, između ostalog, navedeno je da kooperativa „GG “,već 12 godina ima ugovor sa ŠOSO „OO“ i Gradom o organizovanju usluge dnevnog boravka za umereno i teže nedovoljno razvijena lica gde se dnevno zbrinjavaju osobe sa autizmom i da je kapacitet ove ustanove 15 korisnika, od čega se 12 korisnika nalazi u njihovom prostoru, dok se tri korisnika sa autizmom nalaze u ŠOSO „OO”. Dalje, navedeno je da po Zakonu o socijalnoj zaštiti, odrasla osoba koja je ciljna grupa usluge koja se pruža u kooperativi je osoba sa navršenih 26 godina, kao i da je „po najnovijim zakonskim rešenjima starije lice ono lice koje je navršilo 26 godina života, a ne 25 kao ranije“. Imajući u vidu navedeno Poverenik najpre konstatuje da iz dostavljenih dokaza proizlazi da je kooperativa „GG“ aprila 2023. godine zaključila ugovor o pružanju usluge dnevnog boravka za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju za maksimalno 15 korisnika sa gradom Kragujevac, odnosno da je 7. aprila 2023. godine kooperativa „GG “ zaključila ugovor o saradnji sa ŠOSO „OO“ kojim su ugovorne strane bliže odredile saradnju na organizovanju usluge dnevnog boravka za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica u okviru punkta 2 socijalne kooperative. Navedenim sporazumom je, kako to proizlazi iz dostavljenih dokaza, kooperativa „GG “ preuzela obavezu da organizuje rad na realizaciji usluge dnevnog boravka u prostorijama škole za korisnike koje Centar za socijalni rad uputi. Dalje, uvidom u Pravila kooperative „GG“ od 12. jula 2021. godine utvrđeno da je predmet delatnosti kooperative, između ostalog, socijalna zaštita bez smeštaja „za stara lica i lica sa posebnim potrebama i delatnost dnevne brige o deci, organizovanje specijalnog obrazovanja, predškolsko obrazovanje, ostali vidovi socijalne zaštite, celodnevna briga o deci“ i dr. S obzirom na ovako definisanu delatnost, kao i kategorije lica koja mogu biti potencijalni korisnici usluga ovog dnevnog boravka, a koja prema navedenim pravilima uključuju i decu, kao i činjenicu da ni ugovorom o osnovanju, odnosno ugovorom o pružanju usluge koji je socijalna kooperativa „GG“ potpisala sa gradom Kragujevac, kao ni sporazumom o saradnji sa ŠOSO „OO” nije propisano da su korisnici usluga ove ustanove isključivo lica koja su navršila 26 godina života, ne mogu se kao opravdani prihvatiti navodi da je razlog prestanka pružanja usluge sinu podnositeljke pritužbe leži u njegovim godinama života. Takođe, Poverenik ukazuje da Zakon o socijalnoj zaštiti u članu 41. između ostalog propisuje da korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina života jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), odnosno da punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 godina jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji. Pored toga, Poverenik ukazuje da je kooperativa „GG“ dobila licencu za pružanje ove vrste usluga i osobama koje su starosti kao i sin podnositeljke pritužbe. Takođe, Poverenik je imao u vidu i navode iz izjave direktorke ŠOSO „OO“ sa kojom kooperativa „GG“ ima potpisan sporazum o saradnji. U izjavi svedokinje navedeno je da je ova škola istovremeno i pružalac usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 7. do 25. godine života za maksimalno 60 korisnika, da se korisnici ne odvajaju prema tipu i stepenu invaliditeta, već su grupe heterogene i da je upravo na inicijativu roditelja iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „došlo do otvaranja Socijalne kooperative „Vivere“ u koju prelaze korisnici kada napune 25 godina života. Uostalom iz dostavljenih dokaza je nesporno da je sin podnositeljke pritužbe u skladu sa članom 70. i 71. Zakona o socijalnoj zaštiti upućen od strane Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Kragujevac da koristi uslugu upravo u dnevnom boravku Koperative „GG“. Pored toga iz svih utvrđenih činjenica je nesporno da je sin podnositeljke pritužbe ovu uslugu i koristio u periodu od 31. jula do 3. avgusta 2023. godine iako u tom trenutku još uvek nije navršio 26 godina života, odnosno da je  1. decembra 2023. godine direktor kooperative uputio zahtev Gradu za uvećanje jedinične cene usluge „jer Socijalna kooperativa „GG“ ima potrebu za prijem još jednog korisnika (N.N. – sina podnositeljke pritužbe) koji bi se nalazio u dnevnom boravku ŠOSO „OO “.

 

  • Dalje, Poverenik je imao u vidu da je u odgovoru podnositeljki pritužbe 4. avgusta 2023. godine direktor ustanove kooperativa „GG“, kao razloge za odbijanje, odnosno prestanak pružanja usluge tog dnevnog boravka između ostalog, naveo da njen sin ne može biti njihov korisnik jer su kapacitetu popunjeni u skladu sa dobijenom licencom. Pre svega, može se konstatovati da je ovaj odgovor dat nakon što je sin podnositeljke pritužbe proveo četiri dana u ovom dnevnom boravku. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Centar za socijalni rad izdao uput u kojem je sin podnositeljke pritužbe upućen u ovaj dnevni boravak u skladu sa članom 71. Zakona o socijalnoj zaštiti kojim je između ostalog propisano da uput za korišćenje usluge obavezno sadrži: ime i prezime korisnika, vrstu usluge, pružaoca usluge, cenu usluge, podatke o licu koje učestvuje u plaćanju usluge i iznos učešća u plaćanju usluge, a može da sadrži i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.Stavom 3. istog člana je propisano da je ustanova socijalne zaštite, odnosno ovlašćeni pružalac usluge socijalne zaštite dužna da pruža uslugu korisniku u skladu sa standardima propisanim za tu uslugu. Takođe, uvidom u dopis Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Kragujevac od 17. oktobra 2023. godine utvrđeno je da je između ostalog navedeno da je na evidenciji korisnika do 1. avgusta 2023. godine registrovano 11 korisnika/ca koji aktuelno koriste uslugu dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju čiji je pružalac Socijalna kooperativa „GG“ Kragujevac. Imajući u vidu da je kapacitet kooperative „GG“ 15 korisnika, u trenutku prijema sina podnositeljke pritužbe nisu bili popunjeni kapaciteti ovog dnevnog boravka. Čak i u slučaju da su kapaciteti bili popunjeni, Centar za socijalni rad izdao uput za korišćenje usluge koju je sin podnositeljke pritužbe koristio nekoliko dana, dok mu nakon toga ova usluga nije bila uskraćena od strane direktora dnevnog boravka.

 

  • S obzirom da je podnositeljka u pritužbi navela da direktor kooperative „GG“ „ne želi u svom boravku osobe sa autizmom“, kao i da ove navode potvrđuje i peticija koju je potpisalo devet roditelja osoba sa autizmom a u kojoj se navodi da „njihova deca koja su navršila 25 godina u proteklih 5 godina nisu bila u mogućnosti da koriste uslugu dnevnog boravka jer je i pored nepopunjenih kapaciteta rukovodstvo odlučilo da bira i u program rada uključuje samo korisnike sa lakšim oblicima invaliditeta, dok su korisnici sa autizmom bili diskriminisani i nije im dozvoljeno korišćenje usluge od strane rukovodioca tog dnevnog boravka iako su imali uput Centra za socijalni rad“, Poverenik je dalje razmatrao da li su razlozi zbog kojih je nakon četiri dana provedenih u dnevnom boravku „GG“, sinu podnositeljke pritužbe uskraćeno dalje pružanje usluge zbog činjenice da ima autizam.

 

  • U izjašnjenju direktora između ostalog, navedeno da kooperativa „GG“ ima tri korisnika sa autizmom koji se nalaze u prostorijama ŠOSO „OO“. Dalje, navedeno je da osobe sa autizmom zahtevaju drugačiji metodološki pristup u radu, drugačije opremljen prostor, ambijent, stručni kadar i individualni pristup kako bi im se na adekvatan način pružila usluga i zadovoljile potrebe, kao i da je na sastanku kod članice gradskog veća, 13. oktobra 2023. godine dobio saglasnost za proširenje usluge i rešavanje problema lica sa „dijagnozom autizam“ koji će biti smešteni u njihovom sadašnjem prostoru, a da se kooperativa „GG“ seli u novi prostor sa većim brojem korisnika. Što se tiče perioda tokom kojeg je u kooperativi „Vivere“ boravio sin podnositeljke pritužbe, direktor te ustanove je naveo da je „bio u nadležnosti defektologa i medicinske sestre, što je dva angažovana radnika na jednu osobu sa invaliditetom“ i da mu „on nije prilazio ali da je čuo njegov vrisak koji je preplašio sve korisnike i video njegovo udaranje u grudi pesnicama“, da su „ova deca sklona samopovređivanju i da moraju biti pod najstrožim nadzorom“. Takođe, navedeno je da ustanova ima samo četvoro zaposlenih i 12 korisnika oko kojih su angažovani, da su „pritisci na organizaciju da u novom prostoru primaju i osobe sa dijagnozom autizma veliki, kao i da roditelji njihovih korisnika ne žele tako mešovite grupe“. Prilikom analize ovih navoda Poverenik je imao u vidu i izjave svedoka. Naime, u izjavi direktorke ŠOSO „OO “ je, između ostalog, navedeno da „Interresorna komisija svojim mišljenjem i uputom centra za socijalni rad upućuje korisnike u Dnevni boravak i da nema odvojanja korisnika prema tipu i stepenu invaliditeta, već su grupe heterogene“, kao i da je prema informacijama koje ima od roditelja korisnika usluge dnevnog boravka, „problem što „GG“ ne želi da prima korisnike sa autizmom, korisnike koji imaju ispade u ponašanju i korisnike koji se preglasno oglašavaju i da odluku o tome donosi isključivo direktor “. Takođe, navela je da joj je u jednom razgovoru direktor kooperative rekao da su mu „stručnjaci rekli da autizam ne ide zajedno sa intelektualnom ometenošću, da joj nije rekao koji su to stručnjaci i da ga je podsetila da je i sama stručnjakinja s obzirom da je po zanimanju defektološkinja i doktorka medicinskih nauka, kao i da ima iskustvo od 32 godine rada sa ovom populacijom”. Takođe, navela je da je sin podnositeljke pritužbe bio učenik škole ŠOSO „OO “ i korisnik Dnevnog boravka, da je on osoba sa autizmom ali izuzetno adaptiran, poslušan i saradljiv „bez agresivnih ispada i da u školi sa njim nikada nije bilo problema“. U izjavi članice Komisije za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i obrazovanje, između ostalog, navedeno je da je direktor upoznat sa načinom licenciranja pružaoca usluga i potrebama korisnika u Kragujevcu, „ali da je njegov stav i odnos prema osobama sa invaliditetom upitan, nevezano za kapacitete“, da kooperativa „GG“ postoji dve decenije i da su se prvi put pritužbe na rad te ustanove pojavile kada su mladi sa autizmom ostali bez mogućnosti daljeg boravka u školi „OO“ zbog uzrasta preko 25 godina, Takođe, navela je da je održan sastanak sa direktorom kooperative „GG “,načelnicom Uprave za društvene delatnosti, direktorkom škole „OO“ i predstavnicima Udruženja za pomoć osobama sa autizmom i da je direktor kooperative „GG“ „tada obećao da će u skladu sa slobodnim kapacitetom primiti na prilagođavanje dva lica sa autizmom“, kao i da je „nakon nekoliko dana ta lica otpustio pod navodom da se nisu prilagodila“. Istakla je da je direktor „i tada i kasnije tvrdio da on nema prostora, mogućnosti ni kadra da prima osobe sa autizmom i da su on i njegov stručni radnik mišljenja da je nemoguće brinuti o osobama sa autizmom na adekvatan način u trenutnim uslovima“. Takođe, navela je da je stupila u kontakt sa predstavnicom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za oblast licenciranja, koja joj je potvrdila da se licenca izdaje za dnevni boravak osoba sa invaliditetom i da ta licenca obuhvata i osobe sa autizmom, kao i da nije moguće finansirati još jedan dnevni boravak. Iako iz svega napred navedenog proizlazi da kooperativa „GG “ ima tri korisnika sa autizmom, nesporno je da se svi ovi korisnici ne nalaze u prostorijama kooperative već u školi „OO “. Naime, iako je usled potrebe za većim brojem korisnika došlo do potpisivanja sporazuma o saradnji između kooperative „GG “ i škole, na osnovu kojeg „GG “ u okviru punkta 2 koji je otvoren u školi, realizuje uslugu dnevnog boravka lica na osnovu uputa Centra za socijalni rad, očigledno je da je navedeni prostor kooperativa predvidela samo za korisnike koji imaju autizam čime se potvrđuju navodi iz pritužbe da „direktor kooperative ne želi autizam u svom boravku“. S obzirom da iz dokaza proizlazi da je nesporno da licenca koja se izdaje dnevnom boravku obuhvata sve vrste invaliditeta i da se korisnici ne razdajaju po stepenu i vrsti invaliditeta ovakvo postupanje kooperative pokazuje nerazumevanje koncepta društvene inkluzije, kao i nerazumevanje svrhe usluga socijalne zaštite za koju su osnovani i za koju im je data licenca. Poverenik je posebno cenio navode iz izjašnjenja direktora „da će nakon dobijanja novog prostora i proširenja licence ustupiti sadašnje prostorije kooperative osobama sa autizmom, a da će oni sa ostalim korisnicima preći u drugi prostor“. Na ovom mestu Poverenik koristi priliku da ukaže svrhu i razlog ustanovljavanja usluge socijalne zaštite, kao i na odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti koji pored Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskrimnacije osoba sa invaliditetom propisuje zabranu diskriminatornog postupanja prema korisnicima po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.

 

  • Poverenik je u svojim redovnim i posebnim izveštajima o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti konstantno ukazuje na važnost pravovremenog i kontinuiranog pružanja usluga socijalne zaštite onima kojima je utvrđeno da je usluga potrebna. Važno je istaći da se od jedinica lokalne samouprave očekuje da pronađe kapacitete da obezbedi dovoljan broj i vrstu usluga socijalne zaštite na koje građani imaju pravo i za kojima postoji potreba u lokalanoj zajednici. Lokalna samouprava treba da utvrdi potrebe građana i identifikuje usluge koje mogu da odgovore tim potrebama, kao i da planira obezbeđenje potrebnih usluga u odnosu na definisane prioritete, a licencirani pružaoci usluga su dužni da ovu uslugu pruže u skladu sa propisanim standardima za uslugu za koju su licencirani. Licencirani pružalac usluge u skladu sa zakonom treba uslugu da pruži bez diskriminacije i isključivanja osobe samo zato što ima određeno zdravstveno stanje ili invaliditet, odnosno pružalac usluge je dužan da pruži uslugu korisniku za koga je Centar za socijalni rad izdao uput u skladu sa zakonom. Pružalac usluge ne može i ne sme da „bira“ korisnika i diskriminiše lice samo zato što po njihovim merilima zahtevaju veći stepen podrške i angažovanja zaposlenih. Takođe, Poverenik ističe da su naročito zabrinjavajući navodi iz pritužbe prema kojima je direktor kooperative „Vivere“ za sina podnositeljke pritužbe izjavio da je „pas koji laje i životinjom koja riče“, a za koju je ona saznala od VV u čijem je prisustvu ova izjava data. U izjavi koju je u svojstvu svedokinje za potrebe ovog postupka dala VV, između ostalog, navedeno je da je avgusta 2023. godine oko 10 časova otišla u kooperativu „GG“ sa svojim sinom koji je osoba sa intelektualnim poteškoćama i uskoro puni 25 godina života kako bi se raspitala oko premeštaja u tu ustanovu. Dalje, navela je da joj je direktor kooperative tom prilikom rekao da „osobe sa autizmom i osobe sa težim invaliditetom ne prima i da mu je kapacitet pun“, da je razgovor proticao u „napetnoj“ atmosferi, usled čega se njen sin uznemirio i „udario defekgološkinju koja tu radi i pljunuo je“ na šta joj je direktor rekao da je „njen sin razmažen i da on to neće da trpi, da nije socijalizovan i da nije znala da ga dovede u red”, a zatim je prema navodima svedokinje izjavio: „Neka dođe ovde pa ću ja batinama da ga prevaspitam, biću ga svaki dan dok se ne smiri“. Svedokinja je zatim navela da se u jednom momentu direktor okrenuo i rukom pokazao ka sinu podnositeljke pritužbe koji je tu bio prisutan i rekao: „A ovaj autista ovde dušu mi pojede, on riče kao životinja i laje kao pas – ne mogu da ga podnesem“, da se posle svih tih izgovorenih reči jako uznemirila i otišla, a zatim pozvala podnositeljku pritužbe i „sve joj rekla“. U izjašnjenju direktora kooperative „GG“ navedeno je „da je istina samo u tome da imaju korisnika koji ima dijagnozu mentalne retardacije, nikako autizma, i koji povremeno prenosi dijaloge iz crtanih filmova, i da je to preneseno u kontekstu razgovora o principima rada i ponašanja u dnevnom boravku, a nikako sa namerom vređanja bilo kog korisnika“. S obzirom da direkor kooperative nije osporio ovu svoju izjavu, Poverenik najpre ukazuje da za postojanje akta diskriminacije namera nije pravno relevantna i ističe da je ovakva izjava sama po sebi duboko uznemiravajuća i predstavlja povredu dostojanstva svih lica odnosno grupe lica koje povezuje isto lično svojstvo – zdravstveno stanje i invaliditet i u odnosu na njih stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Ovaj utisak dodatno pojačava činjenica da ju je izgovorilo lice koje je direktor dnevnog boravka za lica sa smetnjama u razvoju. Takođe, s obzirom da je nesporno da je izjava data 2. avgusta 2023. godine, da je u navedenom periodu u kooperativi boravio sin podnositeljke pritužbe, kao i da je svedokinja MM zaposlena u kooperativi „Vivere“ u svojoj izjavi navela da je 3. avgusta 2023. godine u jutarnjim satima u boravak došla podnositeljka pritužbe „vidno uzrujana i počela da verbalno napada direktora ustanove po pitanju vređanja njenog sina“, primenom pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, može se konstatovati da direktor kooperative „GG“ nije dokazao da se ova uvredljiva i ponižavajuća izjava nije odnosila na sina podnositeljke pritužbe. Čak i da ova izjava nije bila upućena sinu podnositeljke pritužbe, neophodno je istaći da je izjava ponižavajuća, uznemiravajuća i da stvara neprijateljsko, degradirajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik na kraju ukazuje da lica koja su u neposrednom kontaktu sa osobama sa invaliditetom i koja pružaju uslugu socijalne zaštite treba da budu dodatno empatična, tolerantna, i iznad svega odgovorna u pružanju usluge uz poštovanje fizičkog i psihičkog integriteta korisnika, njihove bezbednosti, kao i uz puno uvažavanje njihove ličnosti i zajemčenih ljudskih prava i sloboda.

 

  • Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik je dao mišljenje da su postupanjem direktora Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca povređene odredbe člana 6, člana 12. stav 1. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa članom 13. stav 1. i stav 5. tačka 1. i člana 15. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbama koje su podneli AA iz Kragujevca u ime svog sina N.N. i Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom u ime i uz saglasnost AA, protiv direktora Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca utvrđeno je da su povređene odredbe člana 6, člana 12. stav 1. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa članom 13. stav 1. i stav 5. tačka 1. i člana 15. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje direktoru Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca da:

5.1. Otkloni posledice diskriminatornog postupanje prema sinu podnositeljke pritužbe, tako što će mu pružiti uslugu u skladu sa izdatim uputom Centra za socijalni rad „Solidarnost“, Kragujevac od 22. juna 2023. godine.

5.2. Uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja Poverenika zbog događaja od 2. avgusta 2023. godine.

5.3. Organizuje obuku za sve zaposlene u Socijalnoj kooperativi „GG“ na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije.

5.4. Izmeni akta kooperative „GG“ tako što će diskriminatorne i nekorektne termine kao što je „lica sa posebnim potrebama“ i „specijalno obrazovanje“ zameniti odgovarajućim terminima u skladu sa zakonom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti i prilikom obraćanja korisnicima usluge socijalne zaštite ili u razgovoru koji se na njih odnosi ne postupa na uvredljiv, ponižavajući i diskriminatoran način, odnosno ne krši propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da direktor Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko direktor Socijalne kooperative „GG“ Kragujevac iz Kragujevca ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa inealiditetom („Službeni glasnik PC – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[5] član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“ br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik PC”, br. 24/11 i 117/22

v„Službeni glasnik PC“, br. 129/07, 83/14,101/16, 47/18 i 111/21

[9] „Službeni glasnik PC“, br. 42/13, 89/18 i 73/19

1°„Službeni list grada Kragujevca“, br. 16/11, 3/16, 34/18, 38/20 i 7/21

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon1059-23 Mišljenje povodom pritužbe AA protiv BB direktora Socijalne kooperative „GG” Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top