1010-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-368/2023-02 datum: 10. 10. 2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja .. iz B. protiv A.A. zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. U pritužbi je navedeno da je A.A. …, i da je napisao dve kratke objave na društvenoj mreži Fejsbuk povodom pobede transrodne manekenke na izboru za Mis Holandije 2023. – u prvoj poruci izjavio je da je „O tempora o mores… Predstavnica Holandije na izboru za Miss Universe je predstavnik (sa emotikonom koji se smeje)! Atak na tradicionalnu porodicu sa svih strana, e to je!“, a da je u drugoj objavi ponovio diskriminatorni stav iznevši da „odmah pobegne u Bosnu čim čuje da je muškarac pobedio na izboru za Mis u Holandiji“. U prilogu pritužbe dostavljeni su snimci objava na profilu A. A. U izjašnjenju A.A. je navedeno da je „objava svakako objava na mom ličnom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk“, kao i da fotografija koja je dostavljena uz pritužbu kao njegova objava ne postoji kao takva na njegovom profilu na društvenim mrežama, tj. po sadržaju nije istinita. Uz izjašnjenje A.A. nisu dostavljeni dokazi koji osporavaju navode pritužbe, dok je neposrednim uvidom u njegovu profilnu stranicu na Fejsbuku utvrđeno da je stavljao i menjao objave koje i nakon izjašnjenja sadrže komentare povodom činjenice da je za Mis Holandije izabrana trans žena, odnosno komentare koji aludiraju da je u pitanju muškarac. U skladu sa odredbama člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, A.A. nije dostavio dokaze kojim je osporio navode pritužbe. U vezi sa navedenim, Poverenik je doneo mišljenje da je A.A, …, povredio dostojanstvo trans osoba na osnovu rodnog identiteta tako što je javno, na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk, izneo stavove koji stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio A.A. da ukloni objave sa svog profila na društvenoj mreži Fejsbuk koje se odnose na izbor za Mis Holandije; da se sastane sa podnosiocima pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom trans osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju trans osobe, kao i da ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje … iz B, protiv A, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.
U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

da je A, …, na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk a povodom izbora za Mis Holandije, objavio status da je „predstavnica te zemlje zapravo predstavnik“ kao i da je na taj način „izvršen atak na tradicionalnu porodicu“;
da smatraju da je ovim statusom izvršen akt diskriminacije na osnovu rodnog identiteta jer su transrodne i transseksualne osobe stavljene u ponižavajući kontekst, a posebno je opasna činjenica da je u pitanju visoki državni predstavnik;
da smatraju da je ovakvim stavovima ugroženo dostojanstvo transrodnih osoba po osnovu rodnog identiteta, i da je napravljen još veći jaz između trans zajednice i većinske (cis) zajednice u Srbiji;
da je …, A.A., 10. jula 2023. godine napisao dve kratke objave na društvenoj mreži Fejsbuk povodom pobede transrodne manekenke na izboru za Mis Holandije 2023.
da je u prvoj poruci izjavio da je „predstavnica Holandije zapravo predstavnik“, te da ta činjenica predstavlja „atak na tradicionalnu porodicu“;
da je u drugoj objavi ponovio diskriminatorni stav iznevši da „odmah pobegne u Bosnu čim čuje da je muškarac pobedio na izboru za Mis u Holandiji“;
da je A.A. zaposlen … (počev od 2020. godine) i po pozivu bi trebalo da radi na promociji ljudskih prava, naročito prava manjina i ranjivih grupa;
da je ovakvim izjavama, naročito imajući u vidu da dolazi sa najviših položaja i od osobe koja bi ljudska prava trebalo da unapređuju, ozbiljno ugroženo dostojanstvo transrodnih osoba, šanse za unapređenje prava ove zajednice, kao i da ovakve i slične izjave predstavljaju oblik psihološkog nasilja nad izuzetno ranjivom grupom u našem društvu, pogotovo imajući u vidu da su izrečene od …, te doprinose normalizaciji nasilja što za posledicu može imati pojačani stepen različitih vidova nasilja prema trans osobama u Srbiji.
- U prilogu pritužbe dostavljeni su dva snimka profilne stranice A. na društvenoj mreži Fejsbuk.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje A.A. Poverenik je od A.A. prvi put zatražio da se izjasni o navodima i osnovanosti pritužbe 21. jula 2023. godine, a zatim ponovo 28. avgusta 2023. godine.
- U izjašnjenju A.A, …, od 30. avgusta 2023. godine navedeno je:
da ne postoje nikakve diskriminatorne tendencije u objavi „koja je svakako objava na mom ličnom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk“;
da fotografija koja je dostavljena uz pritužbu kao „moja objava“ ne postoji kao takva na njegovom profilu na društvenim mrežama, tj. po sadržaju nije istinita;
da smatra da nikako njegova objava ne predstavlja govor mržnje prema bilo kome, jer „to nije niti kao namera niti suštinski“;
da je njegov „lični stav da LGBT osobe u Srbiji imaju mnogo veće probleme od izbora za najlepšeg u Holandiji, na kojima moramo zajednički raditi, kako bi unapredili položaj LGBT osoba i ostvarili njihovu punu društvenu uključenost“;
da smatra „vrlo tendencioznim iskazivanjem isključivo navodno negativnog stava, dok recimo moja lična javna višegodišnja podrška putem iste društvene mreže ali i ličnim prisustvom na Europrajdu u Beogradu su ostali nezapaženi od organizacije koja sada ima primedbe na moj stav i optužuje me, duboko verujem, zbog lične samopromocije pojedinaca unutar organizacije“;
da LGBT zajednicu ničim i nikada nije uvredio, a naročito na čijoj zaštiti je radio i radiće i dalje, pre svega dajući podršku normativnom okviru u pravima i obavezama.

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u jednu fotografiju Fejsbuk profila A.A. koja je dostavljena uz pritužbu, utvrđeno je da je 17 časova pre fotografisanja profilne stranice, na profilu napisano „O tempora o mores… Predstavnica Holandije na izboru za Miss Universe je predstavnik (sa emotikonom koji se smeje)! Atak na tradicionalnu porodicu sa svih strana, e to je!“ Uz navedeni tekst dodate su dve fotografije snimka drugih Fejsbuk profila. Na jednoj fotografiji je objava sa tekstom: „Transrodna osoba izabrana za Mis Holandije 2023. godine“, dok je na drugoj fotografiji objava gde se postavljene fotografije žene koja je izabrana za Mis Holandije i žene koja je izabrana za Mis Rusije sa tekstom „Miss Universe Netherlands vs Miss Universe Russia“. Objava je podešena tako da se može videti javno.
Uvidom u drugu fotografiju sa društvene mreže Fejsbuk koja je dostavljena uz pritužbu, utvrđeno je da je 17 časova pre fotografisanja ove stranice, A.A. pored fotografije pejzaža napisao: „Odmah pobegnem u Bosnu čim čujem da je muškarac pobedio na izboru za Mis u Holandiji“. Objava je podešena tako da se može videti javno.
U postupku razmatranja pritužbe i njene osnovanosti neposrednim uvidom zaposlene u Stručnoj službi Poverenika u profil A. na društvenoj mreži Fejsbuk 17. jula 2023. godine, utvrđeno je da se na profilu A.A. nalazi objava od 9. jula 2023. godine (20,52 časova, sa statusom javno) na kojoj je napisano „O tempora o mores… Predstavnica Holandije na izboru za Miss Universe je predstavnik (sa emotikonom koji se smeje)“ sa dve fotografije sa dva druga profila. Na jednoj fotografiji je objava sa tekstom: „Transrodna osoba izabrana za Mis Holandije 2023. godine“, dok je na drugoj fotografiji objava gde se postavljene fotografije žene koja je izabrana za Mis Holandije i žene koja je izabrana za Mis Rusije sa tekstom „Miss Universe Netherlands vs Miss Universe Russia“.
Nakon dostavljenog izjašnjenja na navode iz pritužbe, neposrednim uvidom u profil A. na društvenoj mreži Fejsbuk 18. septembra 2023. godine, utvrđeno je da se na ovom profilu i dalje nalazi objava od 9. jula 2023. godine (sa statusom javno) i da je izmenjena. Umesto ranijeg teksta, objavljen je samo emotikonom koji se smeje, dok su fotografije sa druga dva profila i dalje u objavi. Na jednoj fotografiji je objava sa tekstom: „Transrodna osoba izabrana za Mis Holandije 2023. godine“, dok je na drugoj fotografiji objava gde se postavljene fotografije žene koja je izabrana za Mis Holandije i žene koja je izabrana za Mis Rusije sa tekstom „Miss Universe Netherlands vs Miss Universe Russia“. Istog dana izvršen je uvid i u objavu od 9. jula 2023. godine sa fotografijom pejzaša i utvrđeno je da je tekst koji prati fotografiju promenjen, odnosno da je tekst „Odmah pobegnem u Bosnu čim čujem da je muškarac pobedio na izboru za Mis u Holandiji“ zamenjen tekstom „A izbori za Miss Holandije imaju pobednika … Da, daa…“.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[2]
Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje^[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.^[5]
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Članom 20. ovog zakona, između ostalog, zabranjeno je fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Odredbama člana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti^[8] u članu 6. stav 1. tačka 1. propisano je da rod označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene u zavisnosti od pola. Tačkom 2. iste odredbe propisano je da su osetljive društvene grupe žene sa sela, žrtve nasilja, kao i grupe lica koje se zbog društvenog porekla, nacionalne pripadnosti, imovnog stanja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, starosti, psihičkog i/ili fizičkog invaliditeta, života u nerazvijenom području ili iz drugog razloga ili svojstva nalaze u nejednakom položaju, dok je tačkom 3. ove odrebe propisano da pol predstavlja biološku karakteristiku na osnovu koje se ljudi određuju kao žene ili muškarci.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je A.A, tako što je na svoj profil na društvenoj mreži Fejsbuk stavio objavu: „O tempora o mores… Predstavnica Holandije na izboru za Miss Universe je predstavnik (sa emotikonom koji se smeje)! Atak na tradicionalnu porodicu sa svih strana, e to je!“, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li je na ovaj način izneo stavove koji predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva – rodnog identiteta.
Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije tako što je dostavio dokaz – fotografiju objave A.A. na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk. Naime, uvidom u priloženi dokaz podnositelja pritužbe i neposrednim uvidom u profil A.A. na Fejsbuku, utvrđeno je da je A. stavio objavu povodom pobede trans žene na izboru za Mis Holandije, kao i da se objava i dalje nalazi na Fejsbuk profilu A.A.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je posebno cenio navode iz izjašnjenja A.A: „Ne postoje nikakve diskriminatorne tendencije u objavi, koja je svakako objava na mom ličnom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk. Fotografija koju ste dostavili kao „moju objavu“, ne postoji kao takva na mom profilu na društvenim mrežama, tj. po sadržaju nije istinita.“ Iz navedenog se jasno zaključuje da A.A. ne osporava da je dostavljena objava sa njegovog profila, međutim osporava sadržaj objave koja je priložena uz pritužbu kao dokaz. S obzirom da je zaposlena u Stručnoj službi Poverenika prilikom obrade pritužbe 17. jula 2023. godine izvršila uvid u profilnu stranicu A.A. na društvenoj mreži Fejsbuk i sačinila snimak ekrana, a potom ponovo izvršila neposredan uvid u profilnu stranicu i 18. septembra 2023. godine i sačinila snimak ekrana, nesporno je da je objava na profilnoj stranici A.A. menjanja najmanje dva puta (nakon podnošenja pritužbe i nakon davanja izjašnjenja o osnovanosti navoda pritužbe). Naime, neposrednim uvidom u profilnu stranu A.A. nakon prijema pritužbe (17. jula 2023. godine), utvrđeno je da objava na stranici ne odgovara onoj koja je priložena uz pritužbu kao dokaz, međutim da i dalje sadrži tekst „O tempora o mores … Predstavnica Holandije na izboru za Miss Universe je predstavnik.“ Dakle, izbrisana je samo rečenica „Atak na tradicionalnu porodicu sa svih strana, e to je!“, dok je ostatak objave nepromenjen (tekst i slike). Takođe, objava koja se nalazi na profilnoj strani A.A. u trenutku sačinjavanja ovog akta, sadrži i dalje iste fotografije koje su na prilogu uz pritužbe, na kojima se upoređuju žena koja je izabrana za mis Holandije i žena koja je izabrana za mis Rusije sa tekstom „Miss Universe Netherlands vs Miss Universe Russia“, samo je izbrisan sav tekst i ostavljen emotikon koji se smeje. Na drugoj objavi (sa fotografijom pejzaža) izmenjen je tekst objave u odnosu na snimak ekrana koji je dostavljen u prilogu pritužbe na način da u trenutku izrade ovog dokumenta stoji objava: „A izbori za Miss Holandije imaju pobednika … Da, daa…“.
Uz izjašnjenje A.A. nisu dostavljeni nikakvi dokazi koji osporavaju navode pritužbe, dok je neposrednim uvidom u njegovu profilnu stranicu na Fejsbuku utvrđeno da je stavljao i menjao objave koje i nakon izjašnjenja sadrže komentare povodom činjenice da je za Mis Holandije izabrana trans žena, odnosno komentare koji aludiraju da je u pitanju muškarac. U skladu sa odredbama člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, A.A. nije dostavio dokaze kojim je osporio da fotografija koja je dostavljena uz pritužbu „po sadržaju nije istinita“ sa objavom na njegovom profilu, kao ni dokaze da nije došlo do povrede načela ravnopravnosti.
Osporavanjem činjenice da je trans žena osoba ženskog pola, podstiču se predrasude da su trans osobe ulaskom u socijalnu ili medicinsku tranziciju „promenile“ rod, odnosno pol. Analizirajući navode iz izjašnjenja da „LGBT osobe u Srbiji imaju mnogo veće probleme od izbora za najlepšeg u Holandiji“ očigledno je da A.A. negira činjenicu da je trans žena koja je izabrana za najlepšu ženu u Holandiji jeste žena i negira njeno pravo da se izjašnjava kao žena. Poverenik ukazuje i da podsticanju predrasuda o trans osobama doprinosi i to što A. na svom profilu na društvenoj mreži i dalje koristi muški rod kada piše o ženi koja je izabrana za Mis Holandije („izbori za Miss Holandije imaju pobednika“), kao i da u izjašnjenju na navode pritužbe koje je dostavio Povereniku takođe koristi muški rod („izbora za najlepšeg…“). Dalje, navodi iz izjašnjenja da A.A. pruža višegodišnju podršku LGBT osobama putem društvenih mreža, lično prisustvom na Europrajdu u Beogradu, kao i davanjem podrške „normativnom okviru u pravima i obavezama“ ne predstavljaju dokaze koji osporavaju navode pritužbe.
Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i obraćanja organizacija za zaštitu prava transrodnih i rodno varijantnih osoba pokazuju da su predrasude prema trans osobama jake i da je njihov položaj u društvu izrazito osetljiv. Tanspolne i transrodne osobe spadaju u izrazito marginalizovanu grupu koja je često izložena različitim vidovima diskriminacije, iako postoje pomaci u poboljšanju njihovog položaja. Iz tih razloga važno je da se u javnom prostoru ne podstiču predrasude, a pogotovo ne od …, već da se neguje kultura dijaloga o svim društvenim temama, na način da se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju. Kreiranjem pozitivnog stava prema transrodnim i rodno varijantnim osobama je moguće uticati na razgradnju prisutnih predrasuda i stereotipa koji se vezuju za ove osobe i umanjenje stepena socijalne distance prema njima.
U Preporukama za medijsko izveštavanje o transrodnim, interpolnim i rodno varijantim (TIRV) osobama[9] navedeno je: „I baš zbog tog svojstva i moći jezika da kategorizuje individue, kao prvo i načelno pravilo, koga se treba pridržavati prilikom izveštavanja o transrodnim osobama ili temama, jeste – obavezno poštovanje želje i preferacije osobe po pitanju korišćenja terminologije koja je najbolja opisuje i koja najbolje definiše njen identitet. Time se pristupa s poštovanjem i uvažavanjem identiteta ne samo jedne osobe, već i čitave zajednice kojoj ona pripada ili zastupa. (…) Često ponavljanje neadekvatne terminologije stvara pogrešnu sliku o tome šta transrodnost jeste i tako loše utiče ne samo na prihvatanje transrodnosti od strane šire javnosti već negativno utiče i na same transrodne osobe koje se nalaze u procesu (samo)otkrivanja i spoznaje sopstvenog rodnog identiteta.“
Poverenik ukazuje i na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava. U slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom^[10] Evropski sud za ljudska prava navodi: „u dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transrodne osobe žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“
Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Istraživanje FRA o položaju LGBT otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i radnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%).
Poverenik na kraju još jednom ukazuje da je posebno neprihvatljivo da … javno iznosi stavove koji stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje za trans osobe. Nosioci javne vlasti, kao i svi drugi koji svojim radom i autoritetom utiču na formiranje stavova javnog mnjenja, moraju biti svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč i moraju dodatno da vode računa da li svojim izjavama uznemiravajuće i ponižavajuće postupaju prema licu ili grupi lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Zbog toga je još naglašenija njihova obaveza da svojim aktima ne podržavaju i podstiču stereotipe i predrasude prema trans osobama. Odgovornost za javno izgovorenu reč postoji i na platformama kao što su društvene mreže, jer su to mesta koja su dostupna široj javnosti, posebno što se radi o profilu otvorenom za javnost.
U vezi sa svim navedenim, A., …, povredio je dostojanstvo trans osoba na osnovu rodnog identiteta tako što je javno, na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk, izneo stavove koji predstavljaju povredu ličnosti trans osoba i stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

MIŠLjENjE

A.A., …, povredio je dostojanstvo trans osoba na osnovu rodnog identiteta tako što je javno, na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk, izneo stavove koji stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje A.A. da:

Ukloni objave sa svog profila na društvenoj mreži Fejsbuk koje se odnose na izbor za Mis Holandije.
Da se sastane sa podnosiocem pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom trans osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju trans osobe.
Ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da A.A. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko A.A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[6] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] član 2.

[8] „Sl. glasnik RS“ broj 52/2021

[9] https://talas.org.rs/publikacije/ Talas, Beograd, 2022.

[10] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković