дел. бр. 902 датум: 11. 6. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Б. М, коју је поднела у име свог сина М. М. против А. С. Ћ, психолошкиње у Е. т. ш. „П. М.“ у П, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Б. М. из Б, коју је поднела у име свог сина М. М. против А. С. Ћ, психолошкиње у Е. т. ш. „П. М.“ у П, није утврђено да су однос и понашање А. С. Ћ. према ученику М. М. засновани на личном својству ученика – сметњама у развоју, па се не могу квалификовати као дискриминаторни.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Б. М, коју је поднела у име сина М. М. против А. С. Ћ, психолошкиње у Е. т. ш. „П. М.“ у П, поводом понашања А. С. Ћ. према М. М. Подноситељка притужбе тврди да је А. С. Ћ. дискриминисала М. М. на основу личног својства (сметњи у развоју), као и да А. С. Ћ. има „аверзију“ према М. М. и према „већини деце којој предаје психологију“.

У притужби је, поред осталог, наведено:

– да је А. С. Ћ. на почетку прве године средње школе М. М, обавештена да је он емоционално незрео, да му је констатована хиперактивност и да има проблеме ноћног мокрења. Због тог обавештења, М. М. је био одбачен као „ненормалан“, и по мишљењу психолошкиње, неподобан јер је агресиван, а називала га је „кретеном, клошарем и говорила да ће му она лично доћи главе“;
– да М. М. упорно приказује као делинквента и наркомана који наоружан долази у школу, а једном приликом је на час довела и полицајца да га претресе;
– да је М. редовно понижавала у својој канцеларији, као некога „ко нема ниједан квалитет“;
– да је забранила деци из разреда да се друже са М. и да психолошкиња „мрзи“ М, као и да „мрзи сву осталу децу“;
– да А. С. Ћ. годину и по дана „пресира и манипулише М. М;
– да је А. С. Ћ. „политички обојена“, активна у скупштини П. и да је судски вештак у П, због чега је, уз широк круг пријатеља на положају, себи дала за право бахато понашање према деци и колегама који је се плаше;
– да је у новембру 2011. године М. био избачен из школе, али да га је у школу вратила просветна инспекција у децембру 2011. године;
– да је 26. јануара 2012. године био заказан састанак у школи са циљем да се М. М. избаци из школе по три основа и то: јер нема санитарну књижицу (коју је Б. М. донела), због 36 неоправданих часова из првог полугодишта и због наговарања на блудне радње детета са сметњама у развоју;
– да је А. С. Ћ. на „претходној седници“ пред колегама изјавила: да је М. М. наркоман, да је у току поступак пред криминалистичком полицијом, али да пошто је малолетан, школа није у могућности да добије податке о току поступка већ је упућена на јавно тужилаштво, чиме је индиректно утицала на мишљење колега;
– да је Б. М. на састанку у школи изјавила да М, исто као и дечак са сметњама у развоју (за кога се у школи наводи да га је М. наговарао на блудне радње), има проблеме за које је психијатар из Института за ментално здравље у Палмотићевој дао дијагнозу, као и да су о томе обавештени разредни старешина и психолошкиња;
– да је на седници у школи, Б. М. изјавила да су психолошкиња, школа и инспекцијски надзор у П. добили извештај лекара специјалисте, али да су психолошкиња и директорка школе бурно реаговале и изјавиле да то није истина. Директорка школе је том приликом позвала просветног инспектора пред свим колегама да види да ли такав налаз специјалисте постоји у документима, као и да је просветни инспектор рекао да се такав налаз не налази у документацији. Да је то био начин прикривања стварног стања, након чега је Б. М. послала школи извештај специјалисте;
– да је на седници 2. фебруара 2012. године донета одлука да се М. М. искључи из школе. Седницу је водила психолошкиња, а почела је речима „ко подржава онанисање на часу, хајде да гласамо“, чиме је изазвала да М. М. буде опет избачен из школе;
– да је Б. М. питала децу из М. разреда да ли је он наговарао дечака са сметњама у развоју да онанише на часу и да су деца одговорила да то није истина, а дечак са сметњама у развоју је рекао да га је жуљао каиш;
– да моли Повереника за заштиту равноправности да спречи искључивање М. М. из школе, односно, да реагује како би био враћен у школу.

Први допис је Б. М. доставила Повереници за заштиту равноправности пре него што је М. М. искључен из школе, и тим дописом је тражено од Поверенице за заштиту равноправности реагује тако што ће спречити М. искључење из школе. Након захтева да подноситељка притужбе уреди притужбу, како би се по њој могло поступати, Б. М. је уредила притужбу, а како је у том тренутку М. већ био искључен из школе, притужбом је тражено од Поверенице за заштиту равноправности да пружи помоћ, како би М. М. био враћен у школу.

Уз притужбу су поднети следећи докази: молба Б. М. упућена директорки школе од 29. октобра 2011. године; молба Б. М. упућена школском одбору поводом искључивања из школе М. М. од 14. новембра 2011. године; молба Б. М. упућена наставничком већу поводом искључивања из школе М. М. од 14. новембра 2011. године; допуна жалбе коју је поднела Б. М. на рад психолога школе „П. М.“ и на одлуку наставничког већа од 15. новембра 2011. године; допис који је Б. М. упутила као допуну жалбе достављене школском одбору 14. новембра 2011. године, жалба Б. М. упућена органу управљања на одлуку о искључењу М. М. из школе од 5. децембра 2011. године; жалба поводом искључивања из школе М. М. од 5. децембра 2011. године упућена Министарству просвете и науке, решење директора школе којим се М. М. искључује из Е. т. ш. „П. М.“; притужба Б. М. Заштитнику грађана због искључивања М. М. из Е. т. ш. „П. М.“; допис Заштитника грађана о покретању поступка контроле правилности и законитости рада Е. т. ш. „П. М.“, препорука Заштитника грађана, којом је наложено стављање ван снаге решења којим је М. М. искључен из школе; решење којим се М. М. изриче укор директора, васпитно–дисциплинска мера због учињене теже повреде обавеза ученика, и то: неоправдано изостајање из школе, 36 неоправданих часова и ометање наставе за школску 2011/2012, из чл. 62. ст. 4. Закона о средњој школи; одлука наставничког већа којом се М. М. искључује из Е. т. ш. „П. М.“ због учињене повреде из чл. 45. ст. 1. Закона о основама система образовања и васпитања и чл. 4. ст. 1. т. 11. Правилника о дисциплинској одговорности ученика Е. т. ш. „П. М.“; решење Вишег суда у Београду од 27. јануара 2012. године којим се обуставља припремни поступак за кривично дело недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материјала због недостатка доказа; извештај лекара специјалисте Института за ментално здравље у Палмотићевој у Београду од 30. новембра 2011. године, којим се констатује губитак концентрације, агресивност у школи и породици, лоша комуникација са оцем, ноћно мокрење М. М, од чега се и раније лечио; извештаj лекара специјалисте Института за ментално здравље „Палмотићева“ од 9. фебруара 2012. године, којим се констатује да се М. М. осећа боље и да је редуковао напетост и агресивност; психијатријски извештај Института за ментално здравље од 9. септембра 2011. године, којим се констатује да су код М. М. присутне развојне тешкоће које имају обележја развојног поремећаја пажње и активности са придруженим поремећајем у понашању.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Е. т. ш. „П. М.“ у П. од 25. априла 2012. године и изјашњење психолошкиње С. А. Ћ. У изјашњењу школе се, поред осталог, наводи следеће:

– да је М. М. уписан у Е. т. ш. „П. М.“ у П. школске 2010/2011. године са лекарским уверењем бр. 1994 од 25. априла 2010. године из ког се ни у једном сегменту не види постојање инвалидитета детета;
– да, с обзиром на наведено лекарско уверење, психолошко педагошка служба школе није утврдила постојање потребе за посебним радом са М. М;
– да су контакти М. М. са психолошко педагошком службом почели почетком његовог школовања, његовим насртајима на „децу са посебним потребама“, да су кулминирали догађајима од 18. и 19. јануара 2012. године када је М. сексуално злостављао ученика „са посебним потребама“;
– да је ученик М. М. долазио на разговоре у психолошко педагошку службу после инцидената у којима је био учесник, а да разговори са њим никад нису обављени насамо, већ увек у присуству педагошкиње Ј. Г, психолошкиње А. С. Ћ. и радника обезбеђења или директорке школе, па је у разговору са њима утврђено да психолошкиња школе није употребљавала погрдне називе, нити да је према њему имала другачији третман него према осталој деци;
– да мајка М. М. тек након спроведеног дисциплинског поступка од 26. јануара 2012. године, у току којег изјављује да је њено дете „особа са посебним потребама“ због ноћног мокрења и хиперактивности, школи доставља извештај лекара специјалисте и психијатријски извештај Института за ментално здравље. Том приликом је тврдила да је извештаје доставила већ на почетку његовог школовања 1. септембра 2010. године разредном старешини, секретаријату школе, Просветној инспекцији у Панчеву, што није могуће, јер ниједна од ове три стране нема ове извештаје;

Уз изјашњење су поднети следећи докази: пријава Ј. И, оца ученика Н, против М. М, у којој наводи да је М. Н. наговарао на разне блудне радње, као на пример да онанише на часу; белешка о обављеном разговору између М. М, М. оца и директорке школе Н. Ч, психолошкиње С. А. Ћ, педагошкиње Ј. Г, школског полицајца А. Ж. и радника обезбеђења школе А. Б; мишљење Савета родитеља Е. т. ш. „П. М.“ којим се изражава незадовољство одлуком Заштитника грађана да М. М. буде враћен у школу; обавештење психолошко педагошке службе Е. т. ш. „П. М.“ Заштитнику грађана о предузетим мерама и активностима у односу на ученика М. М; изјава С. А. Ћ, психолошкиње школе о понашању М. М. и мерама предузетим у односу на њега.

У изјашњењу психолошкиње С. А. Ћ. се, поред осталог, наводи и следеће:

– да јој је Б. М, М. мајка, претила да ће јој се осветити, не за оно што се дешава њеном сину, већ њеном мужу, који је на служби у Војсци Србије и чији углед она наводно каља;
– да јој је М. М. рекао да у кући има пуно наоружања из Сребренице и са Косова;
– да је М. М, М. отац, слао своје колеге у војним џиповима да надгледају М. док је у школи;
– да је о инвалидитету М. М. сазнала из дописа Повереника за заштиту равноправности и да је, тек након што је по други пут покренут поступак за његово искључење из школе, његова мајка почела да доноси лекарске извештаје према којима је он, наводно, хиперактиван;
– да због молбе М. мајке није обавестила на време Центар за социјални рад о М. понашању;
– да јој је М. рекао пред сведоцима да су му родитељи забранили да прича са њом.

Уз изјашњење су поднети следећи докази: белешка С. А. Ћ. о разговору са интервентном полицијом, која је позвана да заштити М. М. од осталих ученика који су били револтирани његовим малтретирањем, белешка С. А. Ћ. о разговору са Б. М, М. мајком у вези са његовим наводним пуцањем из пиштоља, допис Е. т. ш. „П. М.“ Градском центру за социјални рад одељење Нови Београд у коме се Градски центар за социјални рад обавештава о девијантном понашању М. М. и незаинтересованости његових родитеља да то спрече.

Заштитник грађана обавестио је Повереницу за заштиту равноправности да је по притужби Б. М. спровео поступак контроле законитости и правилности рада Е. т. ш. „П. М.“ у П. и да је након утврђених пропуста на штету деце и ученика, школи упутио мишљење са препорукама. Утврђено је пропуштање стручне службе и директорке школе да, након сазнања и сумњи на насиље, злостављање и занемаривање ученика, спроведу поступак и предузму мере у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање у образовно–васпитним установама, као и пропуштање школе да о насиљу, злостављању и занемаривању ученика обавести друге надлежне органе, установе и службе и затражи њихово учешће у решавању проблема, у моменту када су они превазишли компетенције и надлежности школе. У препорукама се, између осталог, налаже да се без одлагања стави ван снаге решење којим је М. М. искључен из школе и да му се омогући несметано похађање наставе.

Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе подноситељке притужбе и наводе из изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 26. ст. 1. забрањено поступање противно начелу једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Чланом 18. ст. 2. т. 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да је забрањено искључење из васпитне, односно образовне установе коју већ похађа дете предшколског узраста, ученик, односно студент са инвалидитетом из разлога везаних за његову инвалидност, док је Законом о основама система образовања и васпитања чл. 45. забрањено физичко, психичко и социјално насиље: злостављање и занемаривање деце и ученика; физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба деце и ученика или запослених. За повреду ове забране, прописано је искључење из школе, као једна од васпитно дисциплинских мера за ученике средњих школа (чл. 115. ст. 1. т. 3.).

Повереница за заштиту равноправности констатује да је Заштитник грађана утврдио одређене пропусте на штету М. М. приликом његовог искључења из школе, као и да је поводом ових пропуста донео препоруку којом је школи наложено предузимање одређених мера. Из свих навода и доказа, како из притужбе, тако и из изјашњења психолошкиње С. А. Ћ. и директорке школе, може се закључити да је дошло до поремећаја у односима између психолошкиње С. А. Ћ. са једне стране, и М. М. и његових родитеља М. и Б. М, са друге стране. Психолошкиња С. А. Ћ. није успела да успостави добре односе са М, као ни са његовим родитељима. Конфликтни односи су ескалирали, што је довело до потпуног губитка међусобног поверења које је неопходно у даљем процесу образовања М. М.

Повереница за заштиту равноправности указује да је у овом случају, сагласно законским прописима, надлежна да испита да ли је поступањем А. С. Ћ, психолошкиње, извршен акт дискриминације према ученику М. М. У притужби и током поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли наводе из притужбе да су однос и понашање С. А. Ћ. према ученику М. М. узроковани његовим личним својством – сметњама у развоју. Због тога у конкретном случају није утврђено да је С. А. Ћ. извршила повреду права М. М. у смислу Закона о забрани дискриминације. То, међутим, не искључује могућност да је дошло до евентуалних повреда неких других права М. М, које Повереник за заштиту равноправности није надлежан да утврђује.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Б. М. против А. С. Ц. због дискриминације на основу здравственог стања у области образовања