дел. бр. 07-00-241/2013-02 датум: 22. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео А. Б. против Секретаријата за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац, поводом уписа детета у матичне књиге рођених на језику и писму румунске националне мањине.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се А. Б. притужбом против матичне службе општине Савски венац а поводом уписа новорођеног детета у матичне књиге рођених на језику и писму румунске националне мањине.

1.2. У притужби је наведено:

– да су А. и К. Б. припадници румунске мањине и да имају троје деце, А. (А.), А. Ј. (A. I.) и Ф. (F.);
– да је син Ф. рођен 11. новембра 2012. године и да се А. Б. обратио матичној служби општине Савски венац са захтевом да се име детета упише прво на језику мањине, односно румунском латиницом, а потом српском ћирилицом;
– да је надлежна матична служба одбила да овако изврши упис;
– да је Градски центар за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица донео решење којим је наложио Одсеку за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборних права општине Савски венац да лично име детета упише на румунском латиничном писму уз паралелан упис на српском ћириличком писму;
– да Градска управа града Београда, којој је предмет поверен, одлаже примену решења Градског центра за социјални рад у Београду;
– да дете већ пет месеци није уписано у матичну књигу рођених;
– да су њихове старије ћерке (рођене 2009. и 2010. године) уписане у матичну књигу рођених на румунском језику.

1.3. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , у току поступка је затражено изјашњење Градске општине Савски венац, а 17. маја 2013. године је примљено изјашњење Градске управе града Београда, Секретаријата за управу број XI-01-031-191/2012 од 7. маја 2013. године, у којем је наведено следеће:

– да се матичару за матично подручје Савски венац у Београду 6. децембра 2012. године обратио А. Б. са супругом, ради пријаве рођења и одређивања личног имена детету мушког пола, рођеном 11. новембра 2012. године;
– да су родитељи детета поднели захтев да лично име детета буде уписано на језику и писму румунске националне мањине, тј. на латиници и истакли примедбу што је матичар извршио упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом;
– да је матичар поучио родитеље детета да се лично име детета припадника националне мањине уписује у матичну књигу на језику и писму националне мањине, после уписа на српском језику ћириличким писмом и да је отац детета том приликом одбио да потпише пријаву рођења детета, о чему је матичар обавестио шефицу Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборних права – Савски венац, код које је отац детета даље упућен;
– да се отац детета обратио шефици Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборних права – Савски венац јер матичар није „удовољио његовом захтеву да име детета пише на румунском језику, латиничним писмом, са напоменом да не жели да му ишта пише на ћирилици и да не жели да му било ко посрбљава дете“. Шефица Одсека га је поучила о праву припадника националних мањина на упис личних имена према правилима језика и писма националне мањине;
– да је матичар, по протеку законског рока из члана 54. Закона о матичним књигама , предмет са списима проследио надлежном органу старатељства, ради доношења решења о одређивању личног имена, с обзиром да су родитељи приступили матичару у законском року, али су одбили да се поступак одређивања личног имена оконча пред матичарем;
– да је Градски центар за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица, донео решење бр. 57230-8904/2012 од 8. јануара 2013. године, којим се малолетном детету мушког пола, рођеном 11. новембра 2012. године у Београду, од оца А. Б. и мајке К. Б, одређује име F. B. и налаже матичној служби општинске управе СО Савски венац да лично име F. B. на румунском латиничном писму упише у матичну књигу СО Савски венац;
– да је Секретаријат за управу Градске управе града Београда обавестио Градски центар за социјални рад у Београду да је решење бр. 57230-8904/2012 од 8. јануара 2013. године незаконито и предложио да се стави ван снаге и донесе ново засновано на закону;
– да је одредбом члана 17. став 1. Закона о матичним књигама прописано да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом;
– да је Упутством о изменама и допунама Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига прописано да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује у матичну књигу рођених на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику, ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова;
– да је Градски центар за социјални рад, Одељење Чукарица доставио Одсеку за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права Савски венац, решење о одређивању личног имена детету, број 57230-1411/2013 од 21. фебруара 2013. године, којим је детету одређено лично име F. B. (Ф. Б.), као и решење којим је укинуто раније решење због неправилне примене материјалног закона и изјава родитеља детета у којој се, између осталог, наводи да су сагласни да се у „новом решењу име малолетног НН мушког детета, које ће њиме бити одређено на румунско-латиничном писму, у загради напише и на српском језику и ћириличком писму“;
– да је новим решењем Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица лично име детета на српском језику и ћириличком писму одређено након имена на језику и писму националне мањине, што је у супротности са одредбама члана 17. став 1. Закона о матичним књигама, тачке 15а Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига, којима је јасно утврђен редослед уписа личног имена;
– да је Градска управа града Београда, Секретаријат за управу, затражила од Министарства рада, запошљавања и социјалне политике стручно мишљење за поступање у овој управној ствари;
– да матичар за матично подручје Савски венац у Београду није спровео упис личног имена малолетном детету на основу решења Градског центра за социјални рад, Одељење Чукарица о одређивању личног имена детету број 57230-1481/2013 од 21. фебруара 2013. године;
– да је отац детета покренуо и поступак пред Заштитником грађана града Београда;
– да у предметном поступку нису повређена права на упис личног имена према језику и писму националне мањине којој припада подносилац притужбе.

1.4. У прилогу изјашњења достављенa је пријава рођења детета; службена белешка М. Н. шефице Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборних права Савски венац од 6. децембра 2012. године; допис Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборних права Савски венац број XI-03-200.13-1/2012 од 20. децембра 2012. године; решење Градског центра за социјални рад у Београду број 57230-8904/2012 од 8. јануара 2013. године; записник – изјава странке број 57230-8904/2012 састављен 3. јануара 2013. године; допис Градске управе града Београда, Секретаријат за управу број XI-01-031-191/2012 од 1. фебруара 2013. године; решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица број 57230-1481/2013 од 21. фебруара 2013. године; записник – изјава странке број 57230-1481/2013 састављен 2. фебруара 2013. године; решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица број 57230-8904/2012 од 21. фебруара 2013. године; допис Заштитника грађана града Београда број 07-286/2012 од 18. јануара 2013. године и допис Градске управе града Београда, Секретаријат за управу број XI-01-031-191/2012 од 15. априла 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Анализа навода из притужбе и изјашњења показује да је међу странама неспорно да су се 6. децембра 2012. године А. Б. и К. Б. обратили матичару за матично подручје Савски венац у Београду ради пријаве рођења и одређивања имена детета. Такође, неспорно је да су родитељи одредили име детету и тражили да се у матичну књигу рођених упише име Ф. Б. на језику и писму румунске националне мањине.

2.2. Увидом у пријаву рођења ГАК „Народни фронт“ бр. 5927, поред чињенице рођења и других релевантних података, утврђено је да је у овом документу, у делу „Белешка матичара“ уписано име детета Ф. (F.), да недостаје потпис матичара и да постоји белешка: „Послато у Центар за социјални рад Чукарица, 12. децембра 2012. године“, као и да је белешка потписана, али је потпис нечитак.

2.3. Увидом у службену белешку коју је сачинила М. Н, шефица Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац, утврђено је да отац детета А. Б. није прихватио да се упис у матичну књигу рођених изврши на српском језику, ћириличким писмом.

2.4. Увидом у решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица број 57230-8904/2012 од 8. јануара 2013. године утврђено је да малолетном мушком детету одређено име F. B. и да је овим решењем наложено матичној служби да лично име детета упише у матичну књигу рођених на румунском латиничном писму.

2.5. Увидом у допис Градске управе града Београда, Секретаријат за управу број XI-01-031-191/2012 од 1. фебруара 2013. године утврђено је да је Секретаријат за управу затражио од Градског центра за социјални рад града Београда да решење број 57230-8904/2012 од 8. јануара 2013. године стави ван снаге и донесе ново решење у складу са Законом о матичним књигама и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига .

2.6. Увидом у решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица број 57230-1481/2013 од 21. фебруара 2013. године утврђено је да малолетном мушком детету одређено име F. B. (Ф. Б.) и да се налаже матичној служби да се лично име упише у матичне књиге рођених на румунском латиничном писму уз паралелан упис на српском језику и ћириличком писму.

2.7. Увидом у изјашњење на наводе из притужбе, утврђено је да матичар за матично подручје Савски венац у Београду није извршио упис личног имена малолетног детета А. и К. Б. у матичну књигу рођених.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета . Даље, одредбом члана 37. став 4. Устав гарантује свакоме слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, а одредбом члана 79. прописано је да припадници националних мањина имају, између осталог, право да на свом језику користе своје име и презиме.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је одредбом члана 2. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбама Породичног закона прописано је да свако има право на лично име и да се то право стиче рођењем , да родитељи имају право да се име детета упише у матичну књигу рођених и на матерњем језику и писму једног или оба родитеља, да имају право да слободно изаберу име детета, али да не могу одредити погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине. Одредбом члана 344. став 4. Породичног закона прописано је да име детета одређује орган старатељства ако родитељи нису живи, ако нису познати, ако у законом одређеном року нису одредили име детету, ако не могу да постигну споразум о имену детета, односно ако су одредили погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности да обичајима и схватањима средине.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе према језику и правопису припадника националне мањине, као и да ово право не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.

3.7. Одредбама члана 18а Закона о службеној употреби језика и писма прописано је да припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе, службене евиденције и збирке личних података према језику и правопису припадника националне мањине, као и да ово право не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.

3.8. Законом о матичним књигама прописано је да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом. У конкретном случају, релевантне су и одредбе члана 54. Закона о матичним књигама којима је прописано да су лица која су по прописима о личном имену дужна да ради уписа у матичну књигу рођених пријаве надлежном матичару лично име детета најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета, као и дужност да обавесте матичара у року од 30 дана уколико се не споразумеју о личном имену детета, а уколико је рок од 30 дана протекао, упис личног имена детета извршиће се на основу решења надлежног органа старатељства.

3.9. Одредбом члана 15а Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига прописано је да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује у матичну књигу на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова. У тачки 16. овог упутства прописано је да о прочитаном упису чињенице рођења, закључења брака или смрти пријавиоцу, односно супружницима и сведоцима у матичне књиге, у рубрику „Примедбе“ уписује се забелешка: „Упис прочитан, нема примедаба“, а ако их има: „Упис прочитан, … (уписују се примедбе)“. У конкретном случају, релевантна је и одредба тачке 28. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига којом је прописано да се о одређивању имена детету од родитеља узима изјава на записник у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, а образац записника о пријави рођења прописан је наведеним упутством (образац бр. 11). Ако родитељи не постигну споразум о имену детета, односно ако у законом одређеном року нису одредили име детету, односно ако су одредили погрдно име, име које вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине, поступа се на начин прописан у тачки 27. став 2. овог упутства.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереница за заштиту равноправности, након утврђивања чињеничног стања и релевантног правног оквира, имала је задатак да испита да ли је поступањем Одсека за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац повређено начело једнаких права и обавеза. Стога, Повереница је разматрала да ли су малолетном сину подносиоца притужбе ускраћена права, односно, наметнуте обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се лично име детета не упише у матичну књигу рођених на румунском језику, латиницом, у складу са националном припадношћу његових родитеља.

3.11. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да у конкретном случају није потребно утврдити „упоредника“, односно, особу која се налази у истој или сличној ситуацији, јер је евидентно да дете чији су родитељи већинске националне припадности не може да се нађе у истој или сличној ситуацији. Након тога, било је потребно размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се чињеница рођења детета, чији су родитељи припадници румунске националне мањине и желе да се име детета упише на румунском језику и латиничним писмом, не упише у матичну књигу. То подразумева да се испита да ли је, у смислу чл. 8. Закона о забрани дискриминације, оправдана последица која је у конкретном случају наступила неуписивањем чињенице рођења детета.

3.12. Анализом наведених правних прописа утврђено је да припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине. Ово право је гарантовано, како Уставом РС као највишим правним актом, тако и осталим законима који регулишу материју права припадника националних мањина, односно садржину и начин вођења матичних књига – Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о службеној употреби језика и писма и Закон о матичним књигама. Такође, ови прописи садрже одредбу којом је прописано да се уписом имена на језику и писму националне мањине не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.

3.13. Увидом у притужбу и изјашњење, утврђено је да матична служба није извршила упис у матичну књигу рођених ни на начин на који су тражили родитељи (на румунском језику латиничним писмом), ни на начин на који је одређено решењем Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица број 57230-1481/2013 од 21. фебруара 2013. године (на румунском латиничним писмом уз паралелан упис на српском ћириличким писмом), као ни на начин прописан Законом о матичним књигама и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига.

3.14. Повереница за заштиту равноправности истиче да је недопустиво да месецима по рођењу дете не буде уписано у матичну књигу рођених, јер је на тај начин детету ускраћено остваривање свих права која су повезана са уписом у матичну књигу рођених – право на лично име, право на здравствену заштиту, право на социјалну заштиту, право на путну исправу и др. Последице оваквог поступања су несагледиве за дете, јер дете чије рођење није уписано у матичну књигу рођених фактички правно не постоји и не може да оствари права која су му гарантована.

3.15. Неспорно је да је матична служба била дужна да изврши упис чињенице рођења детета, као и да упише име детета и изда извод из матичне књиге рођених. Матичар је дужан да пријављени податак упише у матичну књигу без одлагања . Уколико родитељ одбије да потпише упис у матичну књигу, матичар ће о томе сачинити забелешку у којој ће навести разлоге због којих упис није потписан . На тај начин би чињеница рођења детета била уписана у матичне књиге и детету би било одређено лично име и спречиле би се последице које су настале, а родитељи уколико су незадовољни имају законску могућност оспоравања уписа и вођења управног поступка, у складу са релевантним прописима. Наиме, тачком 16. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига прописано је да се о прочитаном упису чињенице рођења, закључења брака или смрти пријавиоцу, односно супружницима и сведоцима у матичне књиге, у рубрику „Примедбе“ уписује забелешка: „Упис прочитан, нема примедаба“, а ако их има: „Упис прочитан, … (уписују се примедбе)“, а одредбом тачке 28. овог упутства је прописано да се о одређивању имена детету од родитеља узима изјава на записник у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, а образац записника о пријави рођења прописан је наведеним упутством (образац бр. 11).

3.16. Иако то не спада у надлежност Повереника за заштиту равноправности, потребно је указати и на чињеницу да је матична служба општине Савски венац затражила од надлежног органа старатељства да донесе решење о одређивању личног имена детету, супротно одредбама Породичног закона и Закона о матичним књигама којима су прописани случајеви у којима орган старатељства одређује име детету – одредбом члана 344. став 4. Породичног закона прописано је да име детета одређује орган старатељства ако родитељи нису живи, ако нису познати, ако у законом одређеном року нису одредили име детету, ако не могу да постигну споразум о имену детета, односно ако су одредили погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине, док је одредбама члана 54. Закона о матичним књигама прописано да су лица која су по прописима о личном имену дужна да ради уписа у матичну књигу рођених пријаве надлежном матичару лично име детета најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета, као и дужност да обавесте матичара у року од 30 дана уколико се не споразумеју о личном имену детета, а уколико је рок од 30 дана протекао, упис личног имена детета извршиће се на основу решења надлежног органа старатељства. Евидентно је да у конкретном случају ниједан услов није био испуњен јер су родитељи живи и познати, заједнички су одредили име детету које није погрдно, не вређа морал и није у супротности са обичајима и схватањима средине, а приступили су матичној служби у законском року да пријаве лично име детета.

3.17. Повереница за заштиту равноправности скреће пажњу да се у управним поступцима често не прави разлика између права на лично име и службене употребе језика националне мањине. Лично име је основно обележје физичког лица и служи за идентификацију његовог личног статуса. Лично име (име и презиме) представља идентификацију и индивидуализацију особе, али уједно представља везу особе са породицом или широм сродничком групом и изражава припадност одређеној култури и народности. Због тога је право на лично име једно од основних права на којем се заснива идентификација, индивидуализација, изградња и очување личног идентитета. Уставом је гарантована слобода грађана у избору свог имена и имена своје деце, као и право припадника националне мањине на коришћење имена и презимена на свом језику. Због тога је неопходно правити разлику између уписа личног имена у изворном облику и службене употребе језика националних мањина приликом уписа у матичне књиге, јер румунско име F. B. није исто као и име Ф. Б.

3.18. Поред тога, лично име служи и да би се писано и говорно означило физичко лице. Свако има право да се служи својим именом и оспоравање права на лично име представља један од начина повреде права на лично име, регулисано чланом 351. Породичног закона. Наиме, приписивањем имаоцу другачијег личног имена или дела имена, односно тврдњом да је ималац дужан да се служи другачијим личним именом или делом имена, означавањем имаоца другачијим личним именом од његовог, оспоравањем имаоцу на други начин права да се служи својим личним именом, представља повреду права на лично име. Право на лично име подразумева и право да се лично име изговара оним гласовима како је изабрано да се изговара, али и да се пише на начин и користи како је изабрано. Право уписа имена на језику националне мањине није само право припадника националне мањине да користе свој језик и писмо, односно примена правила о службеној употреби језика и писма националних мањина, већ право сваког грађанина и грађанке да слободно изабере, изрази и користи своје лично име, на било ком језику и писму. Поред тога, упис личног имена у изворном облику у матичну књигу рођених основ је за остваривање права на упис личног имена у друге јавне исправе и службене евиденције (лична карта, пасош, возачка дозвола и др).

3.19. Повереница за заштиту равноправности указује на несагласност одредбе члана 15а Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига којом је прописано да се лично име детета, родитеља, супружника и умрлог припадника националне мањине уписује у матичну књигу на језику и писму националне мањине после уписа на српском језику ћириличким писмом, испод њега истим обликом и величином слова са важећим прописима о праву припадника/ца националних мањина на уписивање личних имена у све јавне исправе према језику и правопису припадника националне мањине, гарантованом и регулисаном Уставом Републике Србије, Законом о службеној употреби језика и писма и Законом о матичним књигама. Користећи своја законска овлашћења, Повереница за заштиту равноправности врши детаљну анализу прописа о упису и коришћењу личног имена припадника/ца националних мањина ради покретања поступка за оцену уставности и законитости одредбе члан 15а Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига.

3.20. Сагледавајући све чињенице, Повереница за заштиту равноправности је става да је матична служба за матично подручје Савски венац прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације, јер је неуписивање детета у матичну књигу рођених због одбијања да родитељима који су припадници румунске националне мањине упишу име детета на румунском језику и латиничним писмом, довело до немогућности остваривања других права детета на основу личног својства родитеља – припадности румунској националној мањини.

4. МИШЉЕЊЕ

Неуписивањем у матичну књигу рођених чињенице рођења мушког детета А. и К. Б, рођеног 11. новембра 2013. године, због несагласности матичара и родитеља детета у погледу уписа личног имена детета у матичну књигу у изворном облику на језику и писму националне мањине, чиме је дете онемогућено да у периоду дужем од шест месеци остварује своја права која су повезана са уписом у матичну књигу рођених, укључујући право на здравствену и социјалну заштиту, право на путну исправу и др, Секретаријат за управу Градске управа града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац, дискриминисао је ово дете на основу националне припадности његових родитеља.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Секретаријату за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац да:

5.1. Отклони последице дискриминаторног поступања и изврши упис чињенице рођења детета А. и К. Б, мушког пола, рођеног 11. новембра 2012. године у матичну књигу рођених, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће води рачуна да приликом уписа чињеница у матичне књиге не крши прописе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац обавестиће Повереницу за заштиту равноправности, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Савски венац не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба A. Б. прoтив Сeкрeтaриjaтa зa упрaву ГУ Грaдa Бeoгрaдa збoг дискриминације пo oснoву нaциoнaлнe припaднoсти у пoступку прeд oргaнимa jaвнe влaсти