МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организацијa Ц.У.П.С и C.R.D, поднете против Јавног предузећа „Пошта Србије”, због дискриминације на основу  инвалидитета. У притужби је наведено да објекат поште у Л. није приступачан за особе са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица, због постојања архитектонских баријера. У изјашњењу Јавног предузећа „Пошта Србије”, између осталог, наведено је да је у питању објекат Поште 16000 Л. 1, у ул. … бр .… у Л, који је изграђен пре више од 40 година и на коме у скорије време нису извођени радови инвестиционог одржавања, којом приликом би била обезбеђена и приступачност овог објекта особама са инвалидитетом. Такође, у изјашњењу је наведено да је након пријема притужбе, запослено стручно лице, упућено на терен, како би извршило снимање постојећег стања објекта и утврдило техничке могућности за постављање рампе за особе са инвалидитетом на објекту, након чега се приступило изради техничке документације. Даље је наведено да је израђена скица идејног решења, са диспозицијом спољне рампе, као могуће решење, с обзиром да се овом објекту приступа преко пет спољашњих степеника, којима се савладава висинска разлика од 70 цм, као и да Јавно предузеће „Пошта Србије“ предузима све активности везане за прибављање дозвола и сагласности надлежног органа јединице локалне самоуправе, како би се у најкраћем року приступило извођењу радова на постављању рампе за особе са инвалидитетом. У току поступка, је утврђено да објекат Поште 16000 Л. 1, у ул. … бр. … у Л, није неприступачан особама са инвалидитетом, чиме је дошло до повреде одредаба чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Јавном предузећу „Пошта Србије” је дата препорука да настави активности у циљу обезбеђивања приступачности овог објекта како би се омогућило да особе са инвалидитетом имају једнак приступ објекту, као и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Ц.У.П.С и C.R.D., поднету против Јавног предузећа „Пoште Србије.”.

1.2.  У притужби је, између осталог, наведено:

– да регионална радна јединица „Л“ Јавног предузећа „Поште Србије“ особама са инвалидитетом које се крећу уз помоћ инвалидских колица није обезбедила несметан приступ објекту Поште у Л;

–  да се у просторије поште у Л. може ући само коришћењем степеница које представљају трајну несавладиву архитектонску препреку за особе које се крећу уз помоћ инвалидских колица;

– да је Јавно предузеће „Пошта Србије“, као орган јавне власти дужно да обезбеди свим особама са инвалидитетом које се крећу уз помоћ инвалидских колица несметан самостални приступ објекту у којем је смештена Пошта у Л, на тај начин што ће уклонити архитектонске препреке које им овај приступ онемогућавају;

– да је у конкретном случају извршена повреда одредби Устава, као и појединих одредби Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

1.3.  Уз притужбу је достављена фотографија објектa Поште у Л.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  Јавног предузећа „Пошта Србије“.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је по пријему притужбе, запослено стручно лице у Јавном предузећу „Пошта  Србије“ упућено на терен, како би извршило снимање постојећег стања објекта поште у Л и утврдило техничке могућности хитног постављања рампе за особе са инвалидитетом на том објекту;

– да је у питању објекат поште 16000 Л. 1, у ул. … бр. …, који је изграђен пре више од 40 година и на коме у скорије време нису извођени радови инвестиционог одржавања, којом приликом би била обезбеђена приступачност овог објекта особама са инвалидитетом;

– да се одмах по повратку са терена приступило изради техничке документације, ради прибављања решења о одобрењу за извођење радова у поступку спровођења обједињене процедуре, сагласно члану 145. Закона о планирању и изградњи;

– да је у конкретном случају израђена скица идејног решења, са диспозицијом спољне рампе, као могуће решење, с обзиром да се том објекту приступа преко пет спољашњих степеника, којима се савладава висинска разлика од 70 цм;

– да Јавно предузеће „Пошта Србије“ предузима све активности везане за неодложно прибављање дозвола и сагласности надлежног органа јединице локалне самоуправе, како би се у најкраћем року приступило извођењу радова на постављању рампе за особе са инвалидитетом;

– да је особама са инвалидитетом без икаквих препрека омогућен приступ објекту поште 16104 Л. 4, у ул. … бр. …, који се налази на 450м удаљености од поште 16000 Л 1, на којој локацији могу несметано да користе поштанске услуге;

– да је Јавно предузеће „Пошта Србије“, друштвено одговорна компанија, која више од једне деценије предузима активности усмерене на превазилажење постојећих проблема и изналажење одговарајућих архитектонских решења, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ свим њеним објектима;

– да је Јавно предузеће „Пошта Србије“ у 2018 години поставила рампе за особе са инвалидитетом на више објеката, и то: у К- Пошта 34000 и 34300, у Ч- Пошта 32103 и у Б- Пошта 11210;

– да је у току прибављање дозволе за извођење радова на постављању рампе на објекту поште 18400 П;

– да Јавно предузеће „Пошта Србије“ води бригу о својим корисницима, при чему посебну пажњу поклања особама са инвалидитетом, које имају приоритет у пружању усуга овог предузећа.

1.6. Уз изјашњење је достављена скица идејног решења приступа објекту Пошта 16000 Л. 1, као и фотографије приступа објектима поште у К, Ч и Б.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, неспорно је да објекат Поште 16000 Л. 1, у улици … бр. … у Л. није приступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Повереник за заштиту равноправности најпре указује да Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].
• Повереник за заштиту равноправности затим констатује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[7] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[8] (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[9] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.^[10] Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[11], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
• Законом о планирању и изградњи[12] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[13] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају поште. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Јавно предузеће „Пошта Србије”, необезбеђивањем приступачности објекта Поште 16000 Л. 1, у улици … бр. … у Л, дискриминисала особе са инвалидитетом.
• Анализа навода притужбе и изјашњења показује да је међу странама неспорно да објекат Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … у Л, није приступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица, што и наводи из изјашњења јасно потврђују. Наиме, у изјашњењу Јавног предузећа „П. С.“ наведено је да је објекат Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … изграђен пре више од 40 година и да у скорије време на овом објекту нису извођени радови инвестиционог одржавања, односно реконструкције, адаптације или доградње, у оквиру којих би била обезбеђена приступачност овог објекта особама са инвалидитетом. У изјашњењу се такође истиче, да је након пријема притужбе извршено снимање објекта, ради постављања рампе за особе са инвалидитетом и у прилогу је достављена скица идејног решења, са диспозицијом спољне рампе, као могуће решење.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је међународним и домаћим правним актима прописана обавеза обезбеђивања приступачности физичког окружења особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Законом о планирању и изградњи уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Повереник за заштиту равноправности указује да иако је објекат Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … у Л, изграђен пре више од 40 година, односно пре усвајања прописа који утврђују обавезу обезбеђивања приступачности за све објекте у јавној употреби, власник, односно корисник објекта је био у обавези да након усвајања ових прописа предузме све потребне мере како би обезбедио да објекат буде приступачан особама са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља основни предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер им омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа објекту поште онемогућава особу са инвалидитетом да самостално користи услуге које се у објекту пружају и тако оствари своја загарантована права, што представља акт непосредне дискриминације. Наиме, пропуштање да се обезбеди приступачност објекта доводи до последице да је одређеној групи лица која не могу да савладају физичке баријере, онемогућено да користе услуге под једнаким условима и равноправно са другим грађанима и грађанкама.
• Повереник за заштиту равноправности поздравља активности које је Јавно предузеће „Пошта Србије”, након пријема притужбе предузела како би у најкраћем року обезбедила приступачност објекта поште у Л, који је предмет ове притужбе, као и све напоре и активности које је Јавно предузеће „П. С.” до сада уложила како би обезбедила приступачност објеката поште на територији Републике Србије. Међутим, Повереник за заштиту равноправности указује да је потребно да сви објекти поште, па и објекат Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … у Л, буду приступачни свим грађанима и грађанкама.

4. МИШЉЕЊЕ

Објекат Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … у Л, није приступачан особама са иналидитетом, чиме је дошло до повреде одредаба чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са  одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Јавном предузећу „Пошта Србије”:

5.1. Да настави активности у циљу обезбеђивања приступачности објекта Поште 16000 Л 1, у улици … бр. … у Л, како би се омогућило да особе са инвалидитетом имају једнак приступ објекту.

5.2. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Јавно предузеће „Пошта Србије” обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Јавно предузеће „П. С.” не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[3] „Службени гласник РС”, број  98/06

[4] Устав Републике Србије, члан  21.

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[8] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[9] www.ljudskaprava.gov.rs

[10] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[11] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[12] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 , 145/14 и 83/18

[13] „Службени гласник РС“, број  22/15

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1211-18 М. са П. по прит. Ц.У.П.С. против ЈП Пошта Србије диск. на основу инвалидитета и приступачност објекту у јавној употреби