бр. 07-00-584/2022-02   датум: 8.3.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације АА поднете против ББ, због дискриминације на основу националне припадности или етничког порекла. У притужби је наведено да је портал ВВ на својој Фејсбук страници објавио вест „Роми без струје из Ниша: Боле нас коментари да смо привилеговани“, која је изазвала велики број негативних коментара, међу којима је посебно опасан коментар ББ: „да је Хитлер имао још само једну суботу спасио би се свет њих…Али биће и тога JJ“. Подносилац притужбе сматра да ББ оправдава поступање Хитлера током Другог светског рата и да овим коментаром позива на насиље према Ромима. У притужби је даље наведено да с обзиром да је коментар уклоњен, притужба је поднета само против ББ а не и против портала ВВ. На захтев за изјашњење на притужбу, ББ није доставила одговор. За анализу овог предмета битно је правило о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против ког је притужба поднета. У складу са овим чланом ако је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, лице се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив. У току поступка Повереник је најпре констатовао да је акт дискриминације учињен вероватним, с обзиром на то да је уз притужбу достављен принтскрин коментара ББ. Полазећи од тога да се ББ, иако је захтев за изјашњење уредно примила, на њега није изјаснила, Повереник је разматрао предмет на основу доказа и чињеница који су му достављени. У поступку је утврђено да је испод објављене вести ББ оставила спорни коментар, јавно алудирајући на потребу истребљења припадника ромске националне мањине, те изразила жаљење што се наведено није десило још током Другог светског рата уз навођење „Али биће и тога JJ“. Овакав вид јавног иступања представља испољавање отворене мржње према припадницима одређене националне мањине, али је узнемирујући и за ширу заједницу посебно имајући у виду антифашистичку историју и велико страдање наших грађана и грађанки у Другом светском рату, као и вишевековни суживот припадника различитих националних, културних и етничких заједница. Ова изјава превазилази понижавајуће и увредљиво поступање, и представља говор мржње јер се у изјави указује да „преживеле“ припаднике овог народа чека судбина њихових сународника за време Хитлеровог режима. Наведена изјава је неприхватљива у демократском друштву и представља дискриминаторни акт којем посебну тежину даје чињеница да је извршен путем друштвених мрежа, чији је садржај јавно доступан великом броју људи. Због тога је Повереник дао мишљење да је ББ повредила одредбе члана 11. Закона о забрани дискриминације. ББ је препоручено да упути јавно извињење припадницама и припадницима ромске националне мањине, као и да убудуће не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је децембра 2022. године притужбу организације АА поднету против ББ, због дискриминације на основу националне припадности или етничког порекла.

• У притужби је, између осталог, наведено:

– да је портал ВВ на својој Фејсбук страници објавио вест „Роми без струје из Ниша: Боле нас коментари да смо привилеговани“;

– да је ова вест изазвала је велики број негативних коментара, међу којима је посебно опасан коментар ББ: „да је Хитлер имао још само једну суботу спасио би се свет њих…Али биће и тога JJ“;

– да сматрају да ББ оправдава поступање Хитлера током Другог светског рата и да овим коментаром позива на насиље према Ромима. У првој реченици јасно говори да Роми нису добродошли и да јој је жао што Хитлер није убио све Роме, док у другој реченици очигледно или позива на насиље према Ромима или се прети да ће се Роми истребити, што за циљ има да се Роми осећају небезбедно у свој држави Србији;

– да је ово поступање веома опасно, с обзиром на то да је дискриминаторан коментар био јавно доступан на Фејсбук страници ВВ, која има око 200.000 пратилаца;

– да притужбу не подносе против ВВ, јер је коментар обрисан.

1.3. У прилогу притужбе достављен je одштампани снимaк екрана (print screen) наведене објаве на Фејсбук страници.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење ББ. Захтев за изјашњење ББ је примила 20. јануара 2023. године, али Повереник до окончања овог поступка одговор именоване није добио.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

У току поступка извршен је увид у достављене објаве на Фејсбуку те је утврђено да је ГГ написала следеће: „Мене су данас на улици напале три ромкиње, само због тога што сам културно рекла да ли једна од њих може да се помери да прођем. Заинат су ишле полако и рашириле се у ионако узаном пролазу. Тачно ради провокације да бих им нешто рекла. Изгледа да ћемо ускоро морати да сагињемо главу када пролазимо, да их тиме не увредимо и не угрозимо њихова права. Колико пута сам чула како се потенцира да су …“ Одговор ББ на овај коментар је следећи: „да је Хитлер имао још само једну суботу спасио би се свет њих…Али биће и тога JJ“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе и достављене доказе.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

3.2. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[5] Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[6], одредбом члана 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације^[7], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.5. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.6. Према одредбама Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, заштита националних мањина и права и слобода припадника тих мањина саставни је део међународне заштите људских права,[8] а стране уговорнице се обавезују да ће припадницима националних мањина гарантовати равноправност пред законом и једнаку законску заштиту. У том смислу забрањена је било каква дискриминација на основу припадности националној мањини.[9]

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[10], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.8.С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је између осталог забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 11. прописана је забрана изражавања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

3.9. Законом о заштити права и слобода националних мањина[11] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.

3.10. Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[12], прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме  подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли коментар ББ „да је Хитлер имао још само једну суботу спасио би се свет њих…Али биће и тога JJ“, објављен на Фејсбук страници ВВ, представља акт дискриминације на основу личног својства – национална припадност или етничко порекло, односно припадност ромској националној мањини.

3.12. Повереник најпре указује да је наведени коментар ББ уклоњен, односно да се не налази на званичној Фејсбук страници портала ВВ. Повереник даље указује да је за анализу овог предмета битно правило о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против ког је притужба поднета. У складу са овим чланом ако је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, лице се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив.

3.13. У току поступка Повереник је најпре констатовао да је акт дискриминације учињен вероватним, имајући у виду да је уз притужбу достављен принтскрин коментара ББ. Стога је Повереник затражио изјашњење ББ, која је пропустила да одговори на овај на захтев. Полазећи од тога да се ББ, иако је захтев за изјашњење уредно примила, на њега није изјаснила, Повереник је разматрао предмет на основу доказа и чињеница који су му достављени.

3.14. За анализу овог предмета потребно је имати у виду да одредба члана 46. Устава јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док је ставом 2. овог члана прописано да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. Одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће  поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као једног од посебних облика дискриминације, док је одредбама члана 11. прописана забрана изражавања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

3.15. Као што је познато концепт говора мржње супроставља се слободи изражавања или мисли, савести или вероисповести, а понекад и слободи удруживања јер се не ради о апсолутним правима. Међутим, треба имати у виду да слобода говора није и не може бити оправдање за говор мржње. Мржња према одређеним групама може бити и мотив за извршење кривичних дела. Из праксе Повереника за заштиту равноправности можемо констатовати да речи и изрази, који се употребљавају код говора мржње, имају за циљ да изазову страх код појединаца или групе, да према њима створе нетрпељивост и мржњу, а неретко представљају позив на насиље или освету према лицима због неког њиховог личног својства. Извесно је да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

3.16. У поступку је утврђено да је испод објављене вести ББ оставила спорни коментар, јавно алудирајући на потребу истребљења припадника ромске националне мањине, те изразила жаљење што се наведено није десило још током Другог светског рата, уз навођење „Али биће и тога JJ“. Овакав вид јавног иступања представља испољавање отворене мржње према припадницима одређене националне мањине, али је узнемирујући и за ширу заједницу посебно имајући у виду антифашистичку историју и велико страдање наших грађана и грађанки у Другом светском рату, као и вишевековни суживот припадника различитих националних, културних и етничких заједница. Наведена изјава је неприхватљива у демократском друштву и представља дискриминаторни акт којем посебну тежину даје чињеница да је извршен путем друштвених мрежа, чији је садржај јавно доступан великом броју људи. Наиме, коментар је остављен на порталу ВВ испод вести „Роми без струје из Ниша: Боле нас коментари да смо привилеговани“.

3.17. Демократско друштво подразумева и слободу изношења вредносног суда. Међутим, на тај начин се не може вређати одређена популација нити нарушавати њен углед или достојанство, нити се може позивати на масовно истребљење. Јасно је да је оваквом изјавом нарушен углед припадника ромске националне мањине и угрожена њихова сигурност. Ова изјава превазилази понижавајуће и увредљиво поступање, и представља говор мржње јер се у изјави указује да „преживеле“ припаднике овог народа чека судбина њихових сународника за време Хитлеровог режима. Стога, може се закључити да је описаном објавом, ББ прекршила члан 11. Закона о забрани дискриминације којим је експлицитно забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

3.18. Повереник за заштиту равноправности указује да је упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Према методолошки верификованим извештајима и показатељима, већина Рома и Ромкиња се суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији.^[13] Наведено показује и пракса Повереника за заштиту равноправности према којој је национална припадност и етничко порекло у 2022. години  било први основ дискриминације по броју поднетих притужби (укупно 163 притужбe). Највећи број притужби, као и претходних година, поднет је због дискриминације припадника ромске националне мањине (143), што чини 87,7% од свих притужби по овом основу. У 2022. години је усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године^[14] и Акциони план за период 2022–2024. године за спровођење Стратегије^[15]. У овој стратегији се, поред осталог, у делу који се односи на преглед и анализу постојећег стања, дефинишу три хоризонталне (свепрожимајуће) теме, и то: борба против циганизма и дискриминације, сиромаштво и социјална искљученост и партиципација. Стратегија ставља акценат на појачавање социјалне укључености у свим областима и на свим нивоима у Републици Србији, посвећеност борби против дискриминације, укључујући циганизам и повећано укључивање Рома у образовање, запошљавање, здравство и социјалну заштиту, као и становање. Кључна је борба против дискриминације која треба да буде међусекторски приоритет у свакој области, допуњујући инклузивни приступ, заједно са партиципацијом. Овај заједнички фокус треба да обезбеди да Роми и Ромкиње имају ефикасан приступ економији и социјалној правди, као и једнаке могућности у свим областима. Како се види у овој стратегији, дискриминација је препозната као свепрожимајући разлог и кључна препрека за унапређење положаја припадника ромске националне мањине, што показује и пракса Повереника.

3.19. О положају припадника ромске националне мањине говоре и бројни извештаји и истраживања, у којима се указује да се Рoми суoчaвajу сa дискриминaциjoм, али да избeгaвaју дa се обрате надлежнима плашећи се одмазде, прихватајући дискриминaциjу кao „уoбичajeн дeo живoтa”. Нeгaтивни стaвoви и прeдрaсудe прeмa Рoмимa се чeстo пoнaвљajу, испoљaвajући сe у рaзличитим лoкaлним срeдинaмa, крoз грaфитe нa зидoвимa и прeкo друштвeних мрeжa.^[16]

4. МИШЉЕЊЕ

Коментаром „да је Хитлер имао још само једну суботу спасио би се свет њих…Али биће и тога JJ“, објављеном на Фејсбук страници ВВ, ББ повредила је одредбе члана 11. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ да:

5.1. По пријему препоруке, упути јавно извињење припадницама и припадницима ромске националне мањине.

5.2. Убудуће не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[4] Члан 46. став 1. Устава РС

[5] Члан 46. став 2. Устава РС

[6] „Сл. лист СЦГ“- Међународни уговори бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[7] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 31/67

[8] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 1.

[9] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 3. став 1.

[10] Закон о забрани дискриминације, („Сл. гласник РС“, број 22/09 и 24/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[11] Закон о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС и 4718), члан 3.

[12] „Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[13] Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Доступно на:https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[14]„Сл. гласник РС“, број 23/22

[15]„Сл. гласник РС“, број 105/22

[16]Изградња поверења у равноправности: унапређење приступа правди за Роме у Мађарској и Србији, Европска групa за права мањина, 2022, доступно на интернет страници: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/MRG_Rep_REILA_SB_Sept22_pdf.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

948-22 Дискриминација на основу националне припадности или етничког порекла у јавној сфери