бр. 07-00-575/2021-02  датум: 22.2.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Удружења грађана A.A., против осигуравајућег друштва Б. Б.., због дискриминације лица на основу старосног доба, у области пружања услуга путног здравственог осигурања. Удружење грађана А. А., обавестило је Повереника за заштиту равноправност о намери да спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“. Добровољна испитивачица дискриминације телефоном је позвала осигурање Б. Б. како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, запослена службеница јој је навела да не пружају услугу путног осигурања особама које су старије од 83 године. У изјашњењу осигуравајућег друштва је, између осталог, наведено  да приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству, процена стручних служби осигуравајуће компаније да популација старија од 83 године представља висок ризик за који не постоји могућност одређивања одговарајуће цене – премије осигурања која би омогућила дугорочно пословање у овој врсти осигурања и правовремено испуњење преузетих обвеза за све друге осигуранике. Да је ценећи ризике друштво проценило да је за лица старија од 83 године, ризик смрти изузетно висок. Повереник је истако да је неспорно је да је осигурање Б. Б., као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности је навео да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 83 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од осигурања Б. Б. у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама преко 83 година живота не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. Повереник за заштиту равноправности је донео мишљења да је  прописивањем горње старосне границе од 83 године живота као услов за пружање услуге осигурања за време путовања и боравка у иностранству осигурање Б. Б., повредило је одредбе чл. 6, 17. ст. 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења грађана А. А. против осигурања Б. Б., због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да je Удружење грађана А. А., обавестило Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“, како би непосредно проверили да ли запослени у осигуравајућим агенцијама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације;
• да је ситуационо тестирање спроведено 3. августа 2021. године, тако што је тестерка, телефоном позвала осигурање Б. Б. телефоном, како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, током путовања на летовање које планира у септембру месецу, и током разговора са оператерком нагласила је да је „старија особа“;
• да је запослена оператерка питала колико има година, када је одговорила да има 87 година, добила је одговор да је старосна граница за путно осигурање 83 године, те да немају осигурање за особе старије од 83 године;
• да је поставила питање зашто имају старосно ограничење за осигурање, и да је добила одговор да о томе не одлучује оператер већ да су „то правила осигуравајуће куће“.;
• да је разговор са оператерком обавила у присуству В. В. председнице управног одбора удружења грађана А. А. и координаторке ситуационог тестирања;
• да није било потребе за контролним тестирањем с обзиром да је у телефонском разговору јасно речено да су године живота разлог због којег не може да се уплати осигурање.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за осигурање Б. Б.; 3) Обавештење о резултатима ситуационог тестирања за осигурање Б. Б.; 4) Извештај тестерке.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Г. Г., председника Извршног одбора.
  • У изјашњењу Г. Г., председникa Извршног одбора наведено је:
• да осигурање лица за време пута и боравка у иностранство са становишта осигуравајућег друштва представља значајну врста осигурања, јер грађанима треба да омогући покриће трошкова насталих изван Републике Србије изазваних изненадним обољењем, несрећим случајем или смрћу за време путовања или боравка у иностранству;
• да као одговорна компанија пажљиво приступају управљању ризицима, пре свега кроз одговорно преузимање ризика у осигурању;
• да под одговорним преузимањем ризика у осигурању сматрају утврђивање генералних и посебних правила за сваку врсту осигурања, дефинисаних интерним актима и условима пословања;
• да на овај начин друштво води рачуна о томе да за ризике које преузима у осигурању, у дугорочном периоду буде способно и да исплаћује настале штете. У супротном би изневерило поверење својих осигураника јер неконтролисаним преузимањем ризика и исплатама штете довели би у питање способност да испуне своје обавезе;
• да приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству, процена стручних служби осигуравајуће компаније да популација старија од 83 године представља висок ризик за који не постоји могућност одређивања одговарајуће цене – премије осигурања, која би омогућила дугорочно пословање у овој врсти осигурања и правовремено испуњење преузетих обвеза за све друге осигуранике;
• да је из наведеног разлога условима осигурања предвиђено да се могу осигурати лица старија од 83 године само у изузетним случајевима, код продужења осигурања за особе које током боравка у иностранству напуне наведене године;
• да ценећи ризике друштво је проценило да је за лица старија од 83 године, ризик смрти изузетно висок;
• да Републички фонд за здравствнео осигурање за особе старије од 75 година ограничава број осигуравајућег покрића током боравка у иностранство до 31 дана;
• да осигурање лица током боравка у иностранству представља искључиво добровољно уговорно осигурање, полиса осигурања лица за време пута и боравка у иностранство није неопходан услов за одлазак на путовање;
• да одредбе Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству не сматрају дискриминатторним, јер на тај начин штите свој портфељ осигурања од реализације штетних догађаја које не могу да квантификују;
• да је у питању уговорено осигурање које је добровољно и није предуслов за одлазак на путовање и да постоји могућност да граћани старији од 83 године закључе ово осигурање у другим осигуравајућим кућама у складу са њиховом пословном политиком;
• да је влада Велике Британије Уредбом о старосним изузецима из 2012. године, прописала изузетак од забране старосне дискриминације у пружању финансијских услуга када је неопходно дозволити да се године и даље користе као фактро у процени ризика и да процена ризика по годинама старости упућује на релевантне информације од значаја за саму процену ризика;
• да је у Великој Британији организација „Помоћ старијима“ у студији коју је спровела установила да више од 91% полиса путног осигурања намеће горњу старосну границу приликом закључивања уговора;
• да Закон о осигурању Словачке у члану 521. став 6. прописује да су осигуравајућа друштва у обавези да сва заинтересована лица и потенцијалне осигуранике третирају једнако, међутим у поступку израде селекције, процене ризика и одређивања премија и услова плаћања накнаде за осигуранике могу се узети у обзир критеријуми стручњака за осигурање или саме личне карактеристике потенцијалног осигураника и то: године старости, здравствено стање, инвалидитет…као и све друге околности које могу разумно утицати на износ претпостављеног ризика, уз изузетак материнства и трудноће;
• да Закон о забрани дискриминације Републике Хрватке у члану 9. став 2. тачка 6. прописује изузетак од примене прописа о забрани дискриминације у погледу одређивања премија осигурања, износа осигурања као и других услова осигурања у складу са релевантним статистичким подацима и правилима актуарских прорачуна уз изузетак трудноће и материнства;
• да Закон о дискриминацији Шведске у поглављу 2. одељак 12б, прописује да се прописи у вези забране дискриминације по основу старости не примењују у односу на пружање услуга осигурања;
• да закони Литваније и Пољске, такође прописују могућност неједнаког третмана потенцијалних осигураника по основу година старости уколико се такав третман примењује зарад адекватне и потпуне процене ризика;
• да је Пољски повереник по притужби из 2012. године, упутио питање Комори осигуравајућих друштава Пољске за њихов став у вези старосне дискриминације и да је добио одговор да се таква диференцијација по основу старости не треба третирати као дискриминаторна већ да одржава прорачун ризика.
• да важећи Закон о забрани дискриминације различито поступање на основу старосне доби не сматра дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем.
• да Повереник на основу наведеног „уважи став“ да се не ради у конкретном случају о дискриминаторном поступању осигуравајућег друштва већ о поступању мотивисаним заштитом портфеља осигурања на основу процене ризика везаног за старосну доб корисника.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 4. августа године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је тестерка, тестирала да ли је коришћење услуге путног здравственог осигурања доступно само за особе старије од 83 године. Дана 3. августа 2021. године, у 12:40 минута телефоном је позвала осигурање Б. Б. телфоном, како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, током путовања на летовање које планира у септембру месецу, и током разговора са оператерком нагласила је да је „старија особа“. Запослена оператерка је питала колико има година, када је одговорила да има 87 година, добила је одговор да је старосна граница за путно осигурање 83 године, те да немају осигурање за особе старије од 83 године. Истакла је да је поставила питање зашто имају старосно ограничење за осигурање, и да је добила одговор да о томе не одлучује оператер већ да су „то правила осигуравајуће куће“. Тестерка је разговор са оператерком обавила у присуству председнице управног одбора удружења  В. В.,  координаторке ситуационог тестирања.
• У изјави тестерке наведено је:“ Дана 3. августа 2021. огдине, сам позвала“ осигурање Б. Б. и обавестила сам службеницу те куће о дужини боравка и интересовала се за цену путног осигурања. Иста ме је обавестила да прихватају осигурање и упитала ме за године старости. Када сам јој рекла да имам 87 година, обавестила ме је да њихова кућа осигурава особе до 83 године старости“. Даље наводи да је упитала службеницу да ли може да јој препоручи неку другу осигуравајућу кућу која прихвата путно осигурање за особе преко 83 године старости и да је упутила на друго осигурање.
• У изјашњењу осигурање Б. Б. није оспорило наводе из притужбе да не пружају услугу путног осигурања лицима која су старија од 83 године, јер приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранство, процена стручних служби осигуравајуће компаније је да популација старија од 83 године представља висок ризик за који не постоји могућност одређивања  одговарајуће цене – премије осгурања која би омогућила дугорочно пословање у овој врсти осигурања и правовремено испуњење предузетих обавеза за све друге осигуранике. Ценећи ризике друштво је проценило да је за лица старија од 83 године ризик смрти изузетно висок.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[3]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 6. Закона o забрани дискриминације прописано je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. ст. 1.-3. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да је  забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга. Различито поступање на основу старосног доба не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су: 1) постављање посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање, укључујући и услове у погледу зараде и престанка радног односа, за омладину, старије и лица која имају обавезу издржавања или старања, а са циљем подстицања њиховог укључивања на тржиште рада или обезбеђивања њихове заштите; 2) одређивање минималних услова у погледу старосног доба, радног искуства или година службе за приступ запошљавању или обезбеђивању одређених предности у вези са запошљавањем; 3) одређивање највише старосне границе за попуњавање радних места, која се заснива на захтевима везаним за додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање за одређено радно место или на потреби за разумном дужином радног стажа пре испуњавања услова за остварење права на пензију.

• Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[5] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је осигурањe Б. Б., прописивањем да услугу путног здравственог осигурања не пружа особама старијим од 83 године повредило одредбе Закона о забрани дискриминације ставивши ова лица у неоправдано неповољнији положај само на основу њиховог старосног доба, односно година живота.
• С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање ваљаног доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. С тим у вези, према члану 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају. Ситуационо тестирање представља метод доказивања дискриминације, а један од циљева ове методе је да се докаже да постоји пракса да се особе које поседују одређено лично својство, у упоредивој ситуацији, неповољније третирају у односу на особе које не поседују то лично својство.
• Наиме, у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у телефонском разговору са службеницом осигурања Б. Б. у пословници на Новом Београду 3. августа 2021. године, исход тестирања је показао да постоји вероватноћа у постојање дискриминације приликом осигурања лица за време пута и боравка у иностранству и то према особама старијим од 83 године живота, што је констатовано у извештају о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 4. августа 2021. године. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба.
• На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 4. августа 2021. године, као и изјаве тестерке, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је осигурање В. В. пружило доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.
• Повереник најпре констатује да је осигурање Б.Б. навело да је приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству, општег акта друштва, процена стручне службе да популација старија од 83 године представља висок ризик. Повереник је посебно анализирао наводе изјашњења да се према Закону о забрани дискриминације различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем. Наиме, одредбама члана 23. став 1. овог закона забрањена је дискриминација на основу старосног доба, док је ставом 2. прописано право старијих на једнак приступ и заштиту у коришћењу јавних услуга. Истим чланом прописан је изузетак када се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом – уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су случајеви постављања посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, приступ запошљавању или обезбеђивање одређених предности у вези са запошљавањем и за попуњавање радних места (став 3.). Анализом овог члана Закона јасно је да је законодавац прописао да се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом у колико је објективно оправдано легитимним циљем и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, док је као посебно легитимне циљеве законодавац набројао циљеве утврђене политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања и набројао три посебна случаја у области рада и запошљавања. Осигурање Б. Б. сматра да се прописивање горње старосне границе као услов за пружање услуге путног здравственог осигурања није дискриминација јер је мотивисано искључиво проценом ризика.
• Због тога у конкретном случају, задатак Повереника је да цени да ли је различито поступање осигуравајућег друштва на основу старосног доба разумно и објективно оправдано легитимним циљем, као и да ли су начини остваривања тог циља примерени и нужни. Неспорно је да осигуравајућа друштва имају легитимни циљ да у складу са Законом о осигурању и Законом о облигационим односима прописују услове уговора о осигурању и идентификују, процењују и мере ризике којима је осигуравајуће друштво изложено у свом пословању, као и да је потпуно легитимно, разумно и оправдано да осигуравајуће друштво тежи да послује у правцу остваривања профита и заштите од ризика. Даље је потребно анализирати да ли постављање горње старосне границе као услова за пружање услуге примерен и нужан начини остваривања циља.
• У изјашњењу осигуравајућег друштва је између осталог наведено, да је процена стручних служби осигуравајуће компаније да популација старија од 83 године представља висок ризик за који не постоји могућност одређивања одговарајуће цене – премије осигурања која би омогућила дугорочно пословање у овој врсти осигурања и правовремено испуњење предузетих обавеза за све друге осигуранике, због процене да је за лица старија од 83 године ризик смрти изузетно висок. Даље је у изјашњењу наведено да се могу осигурати лица старија од 83 године само у изузетним случајевима – код продужења осигурања за особе које током боравка у иностранству напуне наведене године – а све у складу са условима осигурања. Повереник констатује да процена ризика, као и обавеза осигуравајућег друштва да дугорочно испуњава своје обавезе одговорним преузимањем ризика, могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о осигурању, али никако не могу бити фактор који искључује пружање услуге осигурања одређеном кругу лица.
• Повереник, надаље, констатује да се у конкретном случају ради о пружању услуге која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству мора бити доступан свим особама, без дискриминације.
• Дакле евидентно је да не постоји сразмера између предузетих мера, да се особама старијим од 83 године, не пружа услуга путног здравственог осигурања због процене да је за та лица ризик смрти изузетно висок, и да би угрозио пословање осигуравајућег друштва, с обзром да би се циљ који се жели постићи могао остварити и на други начин који не би у искључио могућност да особе старије од 83 године закључе уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству. Наиме осигуравајућем друштву су на располагању друге методе којима може да се постигне баланс између „пословног ризика“ и могућности пласирања услуге путног здравственог осигурања особама старијим од 83 година живота, као што су: потврда о здравственом стању клијента, ценовни оквир, случајеви које покрива путно здравствен осигурање и др.
• Неспорно је да је осигурање Б. Б., као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 83 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од осигурања Б. Б. у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама старосног доба преко 83 године не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. С обзиром на наведено, Повереник је мишљења да ускраћивање пружања услуге осигурања за време путовања и боравка у иностранству особама старијим од 83 године није примерен и нужан начини остваривања циља осигуравајућег друштва (управљање ризицима, одговорно пословање).
• Поводом навода из изјашњења да Републички фонд за здравствено осигурање ограничава могућност осигурања лица старијих од 75 година преко 31 дана, указујемо да притужба није поднета против овог правног лица, те да наведено није било предмет анализе Повереника у конкретном случају. Пословна пракса или политика других осигуравајућих друштава или установа не може представљати основ за ослобођење осигурања Б. Б. обавезе поштовања антидискриминационих прописа, нити је од значаја за оцену законитости поступања овог осигуравајућег друштва као пружаоца јавних услуга. Међутим може се констатовати да Фонд пружа услугу осигурања старијим лицима на краћи временски период, док према условима пословања осигурања Б. Б., одређена категорија старијих лица не може да се осигура ни под каквим условима.
• Поводом навода из изјашњења да је за ову област у другим правним системима прописан изузетак од забране старосне дискриминације у пружању финансијских услуга, Повереник пре свега указује да се на територији Републике Србије примењује домаће законодавство и да норме закона других држава нису обавезујуће на територији Републике Србије. Такође, Повереник указује да је у наведеним одредбама иностраних закона за разлику од Закона о забрани дискриминације Републике Србије наведено да је „старост релевантан фактор“ у процени ризика и да се у „поступку израде селекције, процене ризика, одређивања премија и услова плаћања накнаде за осигурање могу узети у обзир„ и/или личне карактеристике потенцијалног осигураника (укључујући и године живота), али не и да се у потпуности ускраћује пружање услуге постављањем горње старосне границе.
• Међутим у том контексту Повереник наводи да је Република Србија у процесу преговора о приступању Европској Унији, који се између осталог састоји у хармонизцији законодавства Републике Србије са комунираним правом Европске Уније, и да је Директивом ЕУ бр. 2016/97[6] Европског Парламента која се односи на осигуравајућа друштва и сектор осигурања, између осталог наведено да је Директива донета како би „Потрошачи/клијенти имали исти ниво заштите упркос разликама између канала дистрибуције. Како би се гарантовала примена истог нивоа заштите и да потрошачи могу имати користи од упоредивих стандарда, посебно у области пружања ислуга и информација које се односе на сектор осигурања“. У директиви је истакнуто такође „да су тренутне финансијске турбуленције нагласиле важност обезбеђивања ефикасне заштите потрошача у свим финансијским секторима. Стога је потребно ојачати поверење клијената и учинити регулаторни третман дистрибуције производа осигурања уједначенијим како би се обезбедио адекватан ниво заштите свих корисника услуге осигурања широм Уније без дискриминације“(тачке 6. и 10. преамбуле диркетиве). Ова Директива неће утицати на овлашћење држава чланица да предузимају одговарајуће и недискриминаторске мере поводом неправилности у раду пружалаца услуге осигурања на њеној територији које су у супротности са домаћим законским одредбама, у мери у којој је то неопходно (члан 9. став 1).

Такође у том контексту, сведочи и пример из праксе надлежног органа за заштиту од дискриминације Румуније[7] из 2020. године где је једногласно утврђено „да наметање максималне старосне границе при склапању уговора о путном здравственом осигурању представља дискриминацију према Румунском законодавству. Савет је закључио да таква пракса, која преовлађује у сектору осигурања, представља акт дискриминације на основу година старости, јер представља акт искључења/одбијања приступа јавним здравственим услугама, за поједине категорије грађана. Чланови Савета су једногласно усвојили одлуку и обавезали осигуравајуће куће да измене услове пословања који се односе на године старости приликом склапање уговора о путном здравственом осигурању“.

• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да јЕ осигурање Б. ., прописивањем горње старосне границе од 83 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем горње старосне границе од 83 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству осигурање Б. Б. из Београда, прекршило је одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује осигурању Б. Б. да усклади Услове за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству са антидискриминационим прописима, тако што ће прописати могућност осигуравања и лица преко навршених 83 година живота.

Потребно је да осигурање Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико  осигурање Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације, број 22/09 и 52/21

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Препорука СM/Rec(2014)2  усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године

[6] Дирктива ЕУ бр.2016/97. доступно на: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[7] Одлука Румунског савета за борбу против дискриминације из 2020. године, доступно на: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

741-21 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства старосно доба