551-26 Препорука мера за остваривање равноправности дата медијима • Повереник за заштиту равноправности

број: 021-02-1471/2026-02 датум: 17.6.2025.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује телевизијама са националном фреквенцијом, штампаним медијима и интернет порталима (у даљем тексту: медији) уписаним у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре,

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује медијима:

– да, у складу са законом, професионалним стандардима и уређивачком одговорношћу, предузиму све мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара који подстичу дискриминацију, мржњу и насиље или који представљају узнемиравајуће и понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање према одређеном лицу или групи лица због неког њиховог стварног или претпостављеног личног својстава;

– да у програмима уживо, новинари, водитељи, главни и одговорни уредници и друга лица која учествују у креирању медијског садржаја поступају са дужном новинарском пажњом и без одлагања реагују на изјаве, ставове и садржаје којима се подстичу предрасуде, дискриминација, мржња или насиље према лицу или групи лица због њиховог стварног или претпостављеног личног својства, како би се спречило ширење дискриминаторних наратива и обезбедило поштовање људског достојанства и права на равноправност.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Образложење

Повереник за заштиту равноправности, у оквиру надлежности утврђених Законом о забрани дискриминације прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равнорпавности и заштите од дискриминације, и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације. Изговорена реч у јавном простору има посебну тежину и носи већу одговорност, што нарочито обавезује све оне који својим деловањем утичу на обликовање јавног мњења.

Повереник је у последњем Годишњем извештају о стању у области заштите равноправности који је предат Народној скупштини у марту 2026. године указао да су у јавном и медијском простору и даље присутни дискриминаторни и увредљиви говор, говор мржње, као и различити облици стереотипизације и етикетирања лица и група лица на основу њихових личних својстава. У Извештају је посебно наглашено да неодговорно извештавање, употреба дискриминаторне терминологије, генерализација и повезивање националне, етничке или друге припадности са криминалом, насиљем и другим негативним појавама доприносе повећању нетрпељивости и социјалне дистанце према појединим друштвеним групама. Посебно забрињава када се овакви наративи емитују путем медија са великим дометом и утицајем, јер се тиме дискриминација, ширење стереотипа и предрасуда представља као дозвољено и прихватљиво понашање.

Повећан је број обраћања грађана и грађанки поводом објављених садржаја, а који у себи садрже дискриминаторне елементе или подстичу дискриминаторне коментаре и говор мржње према лицу или групи лица само због њиховог одређеног стварног или претпостављеног личног својства. Такође, пракса показује и да поједини медији одмах након указивања уклањају такве садржаје, док поједини медији настављају са својом негативном праксом необазирући се на законску регулативу и професионалне стандарде у овој области.

Емисије и други медијски садржаји који се емитују уживо представљају посебан изазов са становишта спречавања дискриминације и говора мржње, имајући у виду да није могуће у потпуности предвидети изјаве учесника нити извршити претходну редакцијску контролу садржаја пре његовог објављивања. Управо због непосредности преноса, дискриминаторне, увредљиве или подстицајне изјаве могу у кратком временском периоду допрети до великог броја гледалаца или слушалаца и произвести штетне друштвене последице, ширећи предрасуде, нетрпељивост или стигму према појединцу или друштвеној групи.

Због тога је од посебног значаја да у програмима уживо, новинари, водитељи, главни и одговорни уредници и друга лица која учествују у креирању медијског садржаја поступају са дужном новинарском пажњом и без одлагања реагују на изјаве, ставове и садржаје којима се подстичу предрасуде, дискриминација, мржња или насиље према лицу или групи лица због њиховог стварног или претпостављеног личног својства, како би се спречило ширење дискриминаторних наратива и обезбедило поштовање људског достојанства и права на равноправност. Изостанак такве реакције може код публике створити утисак да медиј прећутно одобрава или прихвата изнете ставове као друштвено прихватљиве и легитимне.

Поред тога, забрињавајући су и јавни наративи којима се неосновано доводи у питање легитимитет, независност или улога независних државних органа надлежних за заштиту људских права. Такви наративи могу допринети нарушавању поверења грађана и грађанки у институционалне механизме заштите права, обесхрабрити жртве дискриминације да затраже заштиту и умањити ефекте система успостављеног ради остваривања и заштите уставом гарантованог права на равноправност.

У Истраживању јавног мњења – Извештај о односу грађана и грађанки о дискриминацији у србији ^[2], наведено је да највећи број испитаника сматра да је говор мржње веома често и често присутан на друштвеним мрежама (74%), у политичком говору (72%), на телевизији и на интернет порталима (по 67%), као и на спортским догађајима (66%) и у свакодневном говору (61%). Највећи проценат испитаника сматра да медији не посвећују довољно пажње дискриминацији (71%), 8% да посвећују довољно а 9% да посвећују и превише.

У Анализи Присутност говора мржње у медијима у Србији^[3] дат је преглед истраживања на међународном и домаћем плану која илуструју учесталост и појавне облике говора мржње у Србији, као и перцепцију грађана на ову тему. У Анализи је наведено да бројни изазови у пракси доводе до тога да је говор мржње стално присутан и да се негативан однос према припадницима одређених група огледа и у дневно-политичким догађајима у којима расту тензије и нетрпељивост међу групама. Пракса Повереника за заштиту равноправности у последњих неколико година потврђује и илуструје присуство говора мржње и увредљивог и понижавајућег поступања, нарочито у односу на жене, Роме и Ромкиње, као и остале националне мањине и припаднике ЛГБТИ+ заједнице. Пракса показује да се говор мржње јавља у свим видовима извештавања, у новинама, ТВ емисијама, на друштвеним мрежама, али и путем графита, реклама и огласа. Такође, приметно је да се понављају исти дискриминаторни односно стереотипни обрасци/наративи у односу на припаднике одређених група које често заговарају јавне личности, политичари, академски, па и медијски радници. Посебну опасност представљају дискриминаторни ставови и узнемиравање и понижавајуће поступање , полно и родно узнемиравање од стране јавних личности и функционера чији ставови у већој мери утичу на јавно мњење, што може имати далекосежне последице.

Анализа садржаја указује и на то да је медијска сцена у доброј мери острашћена и сензационалистичка, као и да се удаљавамо од слободне медијске речи која је нераскидиво везана за право свих грађана да буду објективно информисани, али и обавезе професионалних медија да не буду полигон за говор мржње, као што ни новинари и новинарке не смеју бити мете притисака и напада.

Слобода изражавања представља једно од основних људских права, важних за демократију и развој сваког појединца у било ком друштву. Колики је значај слободе изражавања најбоље илуструје чињеница да она представља самостално право, али се јавља и као важна компонента других људских права, као што је на пример забрана дискримнације, право на удруживање или партиципацију у политичком животу. Слобода изражавања заузима централно место у остваривању других људских права предвиђених Уставом Републике Србије, домаћим прописима и међународним инструментима о људским правима. Међутим, и поред своје важности, слобода изражавања није апсолутно право већ се може ограничити под условима прописаним Уставом и законом.

Говор мржње, као и узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање забрањено је домаћим прописима, као и међународним инструментима. Различити међународни документи донети под окриљем Уједињених нација и Савета Европе у великој мери допуњују постојећи правни оквир и обогаћују га праксом Европског суда за људска права који се даље инкорпорирају у домаћу судску праксу. Различити антидискриминациони и медијски закони захтевају медијски плурализам и поштовање људских права и слобода на којима треба да почива систем извештавања.

Повереник подсећа да Устав Републике Србије^[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који дискриминацију дефинише као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 11. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док је чланом 12. прописано да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Посебно подсећамо да је, у складу са одредбама члана 13. став 1. тачка 3. овог закона пропагирање дискриминације путем јавних гласила одређено као тежак облик дискриминације.

Закон о јавном информисању и медијима[5] прописује да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности (члан 2), да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело (члан 86). Прописано је и да надлежни суд може забранити дистрибуцију информације или другог медијског садржаја ако је то неопходно у демократском друштву и ако се у информацији, између осталог, позива на акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националне припадности, политичке припадности, вероисповести, полу, сексуалне опредељености, родног идентитета, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин (члан 70. став 1. тачка 2). Овим законом прописана је и одговорност уредника, односно одговорног лица, за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује, те медиј мора имати одговорног уредника, да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, те да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује (члан 63).

Закон о електронским медијима[6] који, између осталог, уређује услове и начин пружања медијских услуга, прописује да се уређивање односа у тој области заснивају и на начелу потпуне афирмације и заштите људских права и слобода, а нарочито слободе изражавања, медијског и политичког плурализма, људског достојанства, забране свих облика говора мржње, добробити малолетника, јавног здравља, јавне безбедности, онемогућавања садржаја који подстичу на насиље и тероризам и остваривање интереса јавности, односно корисника медијских услуга (члан 5. став. 1. тачка 3). Закон о електронским медијима је, између осталог, прописао оснивање рагулаторног тела за електронске медије (РЕМ), одређујући му важну улогу у контроли и надзору над радом пружалаца медијских услуга. У последњем Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије[7] у процесу европских интеграција наведено је да „упркос новим прописима усмереним на јачање независности и ефикасности РЕМ-а, регулаторно тело не извршава у потпуности своје надлежности и још увек постоје озбиљни разлози за забринутост у погледу његове независности у пракси“.

Закон о јавним медијским сервисима^[8] прописује примену међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности, као једно од основних начела на којима се заснива рад јавних медијских сервиса (члан 5). Јавни интерес који јавни медијски сервис треба кроз своје програме да остварује је и поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека, поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција, и унапређивање културе јавног дијалога, као и задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др. (члан 7).

Правилником о заштити људских права у области пружања медијских услуга[9] прописано је да је пружалац медијске услуге дужан да приликом пружања медијске услуге поштује људска права корисника, учесника у програму или лица на које се односи објављена информација, зајемчена Уставом и потврђеним међународним актима који уређују област људских права (члан 2). Такође, информације у вези са националним, етничким, расним или верским сукобима емитују се након темељног испитивања чињеница у вези са таквим сукобима и на начин којим се доприноси развоју духа толеранције и не угрожава очување или успостављање реда и мира, а нарочито није дозвољено у вези са националним, етничким, расним или верским сукобима објављивати информације на сензационалистички начин или на начин којим се повређује забрана говора мржње (члан 17).

Пружалац медијске услуге је дужан да медијску услугу пружа на начин којим се поштује достојанство личности корисника медијске услуге, учесника у програму и лица на које се објављена информација односи (члан 20). Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихове расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава (члан 27. став 1). Он не сме објавити садржаје којим се дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица из става 1. овог члана величају, оправдавају или им се умањује значај (члан 27. став 2).

Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга[10] посебно су обрађени неки од медијских формата, те је тако у ријалити програмском садржају забрањено приказивати тешко насиље, сексуалност, злоупотребу опојних дрога, као и понашање које представља говор мржње или којим се вређа људско достојанство или друго људско право (члан 17. став 3). Садржаји чије је објављивање законом забрањено, а нарочито садржај који истиче и подржава насиље, понашање које је законом предвиђено као кривично дело, прекршај или привредни преступ, или злоупотребу опојних дрога, као и ако злоупотребљава лаковерност гледалаца или слушалаца, садржај којим се не поштује достојанство личности или друго људско право, а нарочито ако приказује понижавајуће поступање, сцене насиља и мучења, осим када за то постоји програмско и уметничко оправдање представљају садржаје неподесне за особе млађе од 18. година (члан 16. став 2. тач.1. и 2.). Овим правилником нарочито је забрањено омаловажавати малолетника, дискриминаторски поступати према њему, постављати му питања у вези са осетљивим породичним проблемима или у вези темом која није прикладна његовом узрасту или га излагати ситуацији која код њега може изазвати осећање страха, стида, узнемирености или беса (члан 24).

Поред тога, и Кодексом новинара Србије[11] дефинисани су етички стандарди новинара Србије. У Кодексу је, између осталог, наведено да новинари (треба да) негују културу и етику јавне речи, не користе говор мржње, агресивну реторику или реторику која може подстицати на дискриминацију или агресивно понашање. Наведено је и да новинари не смеју да дискриминишу, између осталог, на основу расе, пола, рода, старости, личних својстава, сексуалне оријентације, језика, вере, политичког и другог мишљења, националног или друштвеног порекла. Новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке или на било који други начин дискримнаторне конотације. Новинари су дужни да поштују право претпоставке невиности и не смеју никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде. Кодекс налаже обавезу новинара да тачно, непристрасно, потпуно и благовремено известе о догађајима од јавног интереса, држећи се новинарских стандарда које прописује овај кодекс.

Када је реч о европским стандардима, Повереник подсећа да је Препоруком ЕКРИ бр. 15 говор мржње препознат као сваки облик изражавања којим се подстичу, шире или оправдавају мржња, дискриминација или насиље према лицу или групи лица због њиховог личног својства. На нивоу Европске уније додатно су ојачане обавезе великих интернет платформи у погледу откривања и благовременог уклањања незаконитог садржаја, укључујући говор мржње, кроз примену Акта о дигиталним услугама (DSA) и ревидираног Кодекса понашања за сузбијање незаконитог говора мржње на интернету.

Повереник подсећа и на једну од пресуда Европског суда за људска права,[12] у којој је Суд, између осталог, за комерцијални интернет портал нашао да тај портал, иако је могао и знао да спречи клевете, то није урадио, притом је клевете оставио на интернет страници шест недеља, што је довело до ширења потенцијално клеветничке и реторике пуне мржње. Суд је зато утврдио одговорност комерцијалног портала за очигледно незаконите коментаре и изрекао обавезу њиховог уклањања и блокирања без одлагања. У једној другој пресуди Европског суда за људска права[13] суд је указао да принцип ефективности у заштити нечијег права значи да домаће власти ни у ком случају не смеју допустити да нанете физичке или психичке патње прођу некажњено. Суд је навео да је ово од суштинског значаја за одржавање поверења јавности и подршку владавини закона и за спречавање било каквог изгледа да власти толеришу акте насиља.

За професионално и независно новинарство од суштинске је важности да новинари и новинарке могу несметано да обављају свој посао, без притисака, застрашивања и напада. Повереник стога подсећа на Одлуку ОЕБС-а о сигурности новинара и новинарки^[14], којом се државе позивају да обезбеде безбедно окружење за њихов рад, да јавно и недвосмислено осуђују све облике напада и насиља над новинарима, укључујући претње, узнемиравање и насиље у дигиталном окружењу.

С тим у вези, Повереник користећи једно од својих законом прописаних овлашћења у циљу превенције и сузбијања дискриминације и подстицања професионалног и одговорног извештавања којим се доприноси поштовању права на равноправност и очувању достојанства сваког појединца упућује ову препоруку мера у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације. Ова препорука мера има превасходно превентивни карактер, односно њен циљ је да се предупреди дискриминаторно поступање и ширење било којег говора који има елементе дискриминације, посебно говора мржње.

[1] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 7. и 9.

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

[3] Присутност говора мржње у медијима у Србији, Повереник за заштиту равноправности, 2024. година

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] „Службени гласник РС“, број 92/23 и 51/25

[6] Закон о електронским медијима „Службени гласник РС“, бр. 92/23 и 51/25

[7] https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/2024/izvestaj_24.pdf , стр.42

[8] „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22, 92/23

[9] „Службени гласник РС“, број 43/24

[10] „Службени гласник РС“, број 43/24

[11] https://savetzastampu.rs/wp-content/uploads/2024/12/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf

[12] Delfi против Estonije (VV), предствака бр. 64569/09, 16. јун 2015.