бр. 07-00-00142/2019-02  датум: 21.10.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, против ББ. У притужби је наведено да је 14. фебруара 2019. године приликом посете Председника Републике Предшколској установи „ГГ“, а у којој је запослена подноситељка притужбе, као васпитачица, забележено више фотографија на којима се налази цео колектив установе. У притужби се даље наводи да је на фотографији подноситељка притужбе стајала у непосредној близини Председника. У Viber групи колектива установе наведена фотографија је објављена исте вечери, а испод ње порука ББ, директорке установе, следеће садржине: „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега“. Подноситељка притужбе сматра да је дискриминисана на основу припадности ромској националној мањини. У изјашњењу на наводе из притужбе ББ навела је да поставља питање да ли је она као „правно лице“, извршила „злодело“, на радном месту, како је наведено, ако је код своје куће, користила свој мобилни телефон. Даље наводи да се спорна порука не односи на подноситељку притужбе, да њено име није нигде споменуто, као и да никада није долазила у било какве расправе и конфликте са колегама на послу, па ни са АА, и да све представља само њено лично мишљење са којим се она не слаже као и други запослени у установи. У прилогу изјашњења нису достављени докази којима би поткрепила наводе из изјашњења, односно појаснила коме је конкретно порука била упућена. Током поступка утврђено је да међу странама у поступку није спорно да је порука послата у оквиру  групе, а поводом објављене фотографије на којој се налази подноситељка притужбе. ББ није доставила доказе  којима је оспорила наводе притужбе, односно, појаснила коме је конкретно порука била упућена. Применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. Закона о забрани дискриминације, након спроведеног поступка, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је поруком упућеном 14. фебруара 2019. године у Viber групи, испод објављене фотографије колектива Предшколске установе „ГГ“, на којој се у непосредној близини Председника Републике налази АА, садржине: „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“ ББ узнемирила и повредила достојанство АА на основу личног својства – припадности ромској национално мањини, чиме је повредила члан 12. Закона о забрани дискриминације. Због наведеног, ББ је препоручено да АА упути писано извињење, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком због дискриминаторне поруке од 14. фебруара 2019. године, као и да убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се АА притужбом од 12. марта године, коју је коначно прецизирала допуном притужбе од 26. јула 2019. године у погледу акта који сматра да је дискриминаторан, против ББ због дискриминације на основу националне припадности.
   • У притужби и допунама притужбе, између осталог је, наведено:

• да подноситељка притужбе живи и ради у Крупњу, као васпитачица у предшколској установи „ГГ“;

• да је током рада често доживљавала „најстрашније увреде“ јер је припадница ромске националне мањине, због чега неко збија шале и омаловажава је, као и због чињенице да живи сама и без партнера;

• да се догађај који је „пресудио“ да се обрати Поверенику за заштиту равноправности, догодио 14. фебрура 2019. године, када је Председник Републике Србије посетио општину и предшколску установу у којој ради;

• да је забележено неколико фотографија на којима је подноситељка притужбе и у непосредној близини Председника;

• да је те вечери у viber групи колектива подноситељке притужбе, директорка установе, ББ, испод објављене фотографије написала следеће: „ Е моја ти.. пусти да се циганштура прогура до њега., због чега се подноситељка притужбе осетила јако повређено;

• да је након неког времена спорна порука избрисана;

• да се поводом овог догађаја обраћала Председнику општине Крупањ као и Председнику Националног савета ромске, националне мањине;

• у допунама притужбе од 15. маја 2019. године и 24. маја наведено је да је подноситељка притужбе добијала јубиларне награде у мањим износима, као и да су исте приликом предаје биле „бачене на под“;

• да је приликом повреде на раду тражила од директорке ББ да потпише „повредни“ лист, али да је она то одбила;

• да радове које подноситељка притужбе израђује са децом „цепају, уништавају и склањају“, а више пута јој је оспоравана диплома коју поседује;

• због свега што се догодило страхује од одмазде како на личном тако и професионалном плану;

• да је и други запослени ословљавају погрдним именима;
• да је вођен судски поступак поводом догађаја из 1999. године када је подноситељка била вербално и физички нападнута, а који није завршен у њену корист.

• Имајући у виду да је подноситељка притужбе у дописима овом државном органу указивала на више различитих догађаја које сматра дискриминаторним, Повереник за заштиту равноправности је дописом бр.04-00-001472/2019-02 од 28. маја 2019. године обавестио подноситељку притужбе да је потребно да у року од 15 дана од дана пријема дописа, прецизира притужбу у погледу лица које сматра да су је дискриминисала, шта тачно сматра актом дискриминације и да их опише, те да достави тужбу коју је поднела суду поводом догађаја из 1999. године. Наведени допис Повереника, АА примила је дана 10. јуна 2019. године. Подноситељка притужбе је дана 26. јула 2019. године прецизирала да актом дискриминације сматра то што је названа циганштуром, а да притужбу подноси против ББ.
• У прилогу притужбе достављени су: screenshot преписке у viber групи, фотографија на којој се налази колектив предшколске установе „ГГ“ са Председником Републике и медицинска документација.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ББ.
• У изјашњењу ББ између осталог, наведено је:

• да је она у Предшколској установи „ГГ“ директорка већ 8 година, а да у установи ради 29 година;
• да васпитачица АА ради преко 35 година у овој установи и никада се није изјашњавала које је националности;
• да никада није била дискриминисана од стране колега и колегиница и ње као директорке;
• да је као директорка имала велику одговорност и обавезу око организације дочека Председника;
• да се АА тог дана „понашала непримерено“ као радница предшколске установе, као и много пута пре тога, те да је на само десетак минута пре доласка Председника „правила сцену“, да „јој није добро“, окупљајући запослене око себе, изјављујући да је „све то јако подсећа на сахрану њених родитеља“;
• да се пита да ли је она као „правно лице“, извршила „злодело“, на радном месту, како је наведено, ако је код своје куће, користила свој мобилни телефон, а наведена спорна порука се не односи на подноситељку притужбе, а њено име није нигде споменуто;
• да никада није долазила у било какве расправе и конфликте са колегама на послу, а ни са АА, да све представља само њено лично мишљење са којим се она не слаже као и други запослени у установи;
• да је имала моралну и личну обавезу да заступа и штити установу, јер се притужба односи и на многе запослене у њој;
• да није истина да су је и друге колегинице током тридесет година вређале и да је од њих трпела најстрашније увреде, јер је Ромкиња;
• да је упознала колектив са њеном притужбом, а колеге су изненађене таквом изјавом, које су је штитиле да не остане без посла када се на свом радном месту са колегиницом потукла на послу пред децом и „завршила“ пред дисциплинском, комисијом и судом;
• да су у вези са радом АА стизале притужбе од родитеља, а да је собна колегиница била „принуђена“ да напусти централни вртић јер није више могла да трпи увреде и понижења од стране АА;
• да је у установи постојао и ради Тим за заштиту од насиља и злостављања и занемаривања деце и запослених коме се АА никада није обратила притужбом;
• да је у Извештају о спољашњем вредновању квалитета рада установе бр.424:60-00008/2017 од 22. новембра 2017.године установа „ГГ“ добила највишу оцену 4 где се истиче у области ЕТОС јер: Установа примењује активну политику против насиља и дискриминације;
• да су запослени и родитељи информисани о облицима и врстама насиља, Тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања планира и реализује активности и предвиђа правовремено реаговања у случајевима насиља;
• у решавању случајева насиља предвиђено је и учешће родитеља, као и спољашња заштитна мрежа;
• да се у установи успешно негује клима припадности и заједништва, као и да се прописане норме поштују, а регулисане су Правилником о понашању деце, запослених и родитеља;
• да су током боравка у вртићу у сусретима са децом и одраслима и у личном обраћању свих, видљиво међусобно поштовање, поверење и толеранција, а да су за дискриминаторско понашање предвиђене мере и санкције;
• да имају изузетну сарадњу са бошњачким и ромским становницима у нашој општини, а да од 2015. године раде на пројекту „Вртићи без граница 2“, где је циљ да укључи свако дете од 3,5-5 година у програме васпитања и образовања;
• да и она као директорка али и цео колектив ради на томе да деца из осетљивих друштвених група буду укључена у систем предшколског образовања и васпитања.
  • Повереник за заштиту равноправности дописом бр.07-00-00142/2019-02 од 10. јула 2019. године обавестио је ББ да је потребно да у року од 15 дана од дана пријема овог дописа појасни на кога се односила спорна порука, као и због чега је колективу износила садржину притужбе коју је поднела АА, а имајући у виду да се притужба односи на њу лично. Такође је обавештена да је потребно да достави доказе којима ће поткрепити наводе изнете у изјашњењу.

• Поступајући по наведеном допису, ББ доставила је допуну изјашњења дана 2. августа 2019. године у којем је навела да остаје при наводима које је већ изнела у изјашњењу, а у прилогу дописа доставила је: Записник о ванредном инспекцијском надзору бр.614-7/2019 од 24. јуна 2019. године, Изјаву достављену Тиму за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце и запослених у ПУ „ГГ“ Крупањ, као и Извод из записника са седнице Васпитино-образовног већа ПУ „ГГ“ Крупањ.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у screenshot преписке у Viber групи, утврђено је да је корисник под називом „Вртић предшколска установа“ поделио фотографију на којој се налази колектив предшколске установе, на којој је и Председник Републике. Такође је утврђено да је испод фотографије корисница „ДД“ објавила „Како ме ова ЂЂ поклопила људи. Само папуча моја, па да ли је ово могуће“ и „Еее моја ти..“, као и да је корисница под називом „Вртић предшколска установа“ објавила поруку следеће садржине: „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“
   • Увидом у Записник о ванредном инспекцијском надзору Предшколске установе „ГГ“ Крупањ бр.614-7/19 од 24. јуна 2019. године, утврђено је да је предмет инспекцијског надзора поступање по представци АА, васпитачице, која се односи на поступање директорке установе, а која је од Сектора за инспекцијске послове Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије заведена под бр.909-424-614-89/2019-12 достављена на поступање. У записнику је утврђено следеће чињенично стање: да се АА није обраћала Тиму за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце и запослених у установи, као и да до дана инспекцијског надзора Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце и запослених није поступио по представци. Такође је утврђено да је Тиму наложено да да анализлира све наводе у представци АА, квалификује наводе и изради план интервентних активности примењујући Правилник о протоколу поступања установе у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, Правилник о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања и Правилника о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, а квалификоване наводе да достави у виду извештаја васпитно-образовном већу и управном одбору установе. Записником је наложено и управном одбору установе да на основу извештаја Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце и запослених у установи утврди одговорност директора, а директорки установе да са овим записником упозна Тим за заштиту од насиља злостављања и занемаривања деце и запослених у установи, васпитно-образовно веће и управни одбор установе. О поступању по наложеној мери надзирани субјект је дужан да обавести просветног инспектора у року од три дана од истека рока утврђеног записником.
   • Увидом у извештај Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, без деловодног броја и датума, утврђено је да по добијеном записнику о ванредном инспекцијском надзору Предшколске установе „ГГ“ Крупањ бр 614-7/2019 од 24. јуна 2019. године и налогу просветног инспектора ВВ, Тим одмах обавестио своје чланове. У налогу се наводи да чланови Тима морају да класификују наводе у представци васпитачице АА која се односи на поступање директорке, као и да је  представка била предмет инспекцијског надзора. Увидом у записник надаље је утврђено да су поводом представке АА прикупљене службене белешке у вези случаја и то изјава директора ББ сл. бр.1 и изјава васпитачице АА сл. бр. 2, и да су одржани састанци тима дана: 25, 26, 27. јуна, затим 3. и  јула 2019. године. У записнику је наведено да су чланови Тима после обављених разговора са директорком, васпитачицом АА и осталим координаторима Тимова нису на основу прибављених информација могли да закључе да је написана непримерена порука у оквиру јавне групе упућена васпитачици АА, као и да не постоје докази ни сазнања од запослених да је неко, а и АА која „у личном својству указује на повреду части и угледа, стављен или могао бити стављен у неповољан положај актом радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости у процесу образовања и васпитања“. Такође, у записнику се наводи да чланови Тима нису установили да је извршена повреда начела једнаких права и обавеза према лицу или групи лица у процесу образовања и васпитања (васпитачици АА или другим запосленима који се налазе на фотографији), да нису ускраћена права и слободе или наметане обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица.
   • Увидом у Извод са записника са Седнице Управног одбора ПУ „ГГ“ утврђено је да Управни одбор сматра да на основу Извештаја Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања нема одговорности директорке установе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.^[2]
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације^[3] којом се државе чланице обавезују да осуде расну дискриминацију и обавезују да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроведу политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и помажу разумевању између свих раса. Конвенција у члану 1. дефинише „расну дискриминацију“ као свако разликовање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који има за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
• Устав Републике Србије^[4], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 12. забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито аке се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У вези са конкретном притужбом од значаја су и одредбе члана 24. којим је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина^[5] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године^[6] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.
• Стратегија превенције и заштите од дискриминације^[7] прописује као један од задатака Стратегије стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима. Стратегија препознаје Роме као осетљиву друштвену групу и као један од посебних циљева прописује – спречавање дискриминације над припадницима ромске националне мањине. За остваривање овог циља Стратегија наглашава да је, између осталог, потребно посебну пажњу посветити ромској националној мањини и искорењивању различитих случајева дискриминације, дискриминаторских пракси и коришћења стереотипа којима су Роми изложени, као и радити на превенцији и спречавању различитих облика дискриминације припадника ромске националне мањине, а учиниоце таквих аката санкционисати у складу са законом.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ББ, као физичко лице против кога је притужба поднета, повредила достојанство АА, тако што је у оквиру групе на Viberu, чија је чланица и АА, испод фотографије на којој се налази колектив предшколске установе „ГГ“ послала поруку следеће садржине: „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“ и тиме извршила акт дискриминације на основу националне припадности. С тим у вези, Повереник је разматрао само оне доказе који су приложени како уз притужбу и изјашњење, а који су од утицаја на решавање у овој  правној ствари.
• Међу странама у поступку није било спорно да је порука „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега.. послата у Viber групу у којој је и подноситељка притужбе, као и да је током посете Председника Републике 14. фебруара 2019. године усликана фотографија на којој се налази колектив Предшколске установе „ГГ“.
• За решавање ове правне ствари од нарочитог је значаја правило о прерасподели терета доказивања, које је садржано у члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да ју је ББ дискриминисала на основу националне припадности, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло дошло до повреде начела једнакости, односно повреде начела једнаких права и обавеза сноси ББ.
• Подноситељка притужбе је у прилогу притужбе доставила доказе у виду screenshot-a преписке у Viber групи, као и поруку садржине „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“, затим фотографију која је усликана 14. фебруара 2019. године приликом посете Председника Републике предшколској установи, на којој се налази подноситељка притужбе у непосредној близини Председника. На наведени начин је подноситељка притужбе учинила вероватним да је ББ, извршила акт дискриминације, односно на њој је терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза у конкретном случају. Имајући у виду наведено, Повереник је затражио изјашњење и допуну изјашњења од ББ. Анализом изјашњења и допуне изјашњења може се констатовати да ББ није порекла да је написала поруку спорне садржине, с обзиром на то да је у изјашњењу навела  „да се пита да ли је она као „правно лице“, извршила „злодело“, на радном месту, ако је код своје куће, користила свој мобилни телефон“. Повереник је имао у виду да је у изјашњењу навела и да се спорна порука не односи на подноситељку притужбе, а њено име није нигде споменуто, међутим, ББ није доставила доказе којима би поткрепила ове тврдње, односно појаснила коме је конкретно порука била упућена. С обзиром на наведено, може се закључити да применом правила о прерасподели терета доказивања, ББ није доказала да се спорна порука не односи на подноситељку притужбе и да њој није била упућена.
• Имајући у виду целокупно утврђено чињенично стање, као и цитиране домаће и међународне прописе, којима је забрањена дискриминиција лица на основу припадности националној мањини, Повереник за заштиту равноправности указује да је неприхватљиво да се АА, као припадница ромске популације називају погрдним именима, попут „циганштура“, а имајући у виду социјални положај ромске популације у Србији, њихову социјалну искљученост и изложеност дискриминацији, стереотипима, предрасудама, изјава ББ је увредљива, узнемиравајућа и вређа достојанство подноситељке притужбе.
• О положају Рома и Ромкиња у Србији говори и чињеница да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016 – 2025. године. Стратегија указује да је дискриминација, заједно са сиромаштвом, основна препрека социјалном укључивању Рома и Ромкиња. Њихов положај и интеграцију у друштво посебно отежавају и стереотипи и предрасуде којима су изложени. Такође, Влада Републике Србије је усвојила и Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији. Акциони план је усвојен за период од 2017. до 2018. године. Овим документом примениће се мере које су дефинисане Стратегијом и створиће се пун приступ остваривању људских права особа ромске националности. Акционим планом дефинисано је пет приоритетних области (образовање, становање, запошљавање, здравље и социјална заштита). Основни циљ доношења Стратегије и Акционог плана јесте социјално-економска интеграција Рома и Ромкиња и стварање основа за спровођење мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности.
• Пракса Повереника за заштиту равноправности показује да Роми и Ромкиње спадају у групе које су највише дискриминисане у Србији. Према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину, највећи број притужби на основу националне припадности и етничког порекла поднет је због дискриминације Рома и Ромкиња што чини 47,5% притужби поднетих по овом основу. Ове статистичке податке поткрепљују и резултати истраживања ставова грађана и грађанки које је спровео Повереник. Упитани за прву слободну асоцијацију о групи која је највише дискриминисана у Србији, учесници истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ навели су припаднике ромске националне мањине (23%)^[8]. Такође, резултати поменутог истраживања показују да и даље постоји велика социјална дистанца грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама. Тако, 16,3% испитаника не жели да им Роми буду комшије, 9,3% не жели да има колегу ромске националности, 14,2% испитаника не жели да васпитач/ца његовом детету буде припадник ромске популације, 14,8% испитаника не жели да се дружи и посећује са припадницима ромске популације, док чак 33,4% испитаника не жели да буде у браку или да његово/њено дете буде у браку са Ромом, односно Ромкињом^[9]. „Регионално истраживање о Ромима”^[10] које је спровео УНДП, која представља преглед ситуације у Албанији, Босни и Херцеговини, БЈР Македонији, Црној Гори и Србији у 2017. години. У овом извештају се, у погледу положаја Рома у Србији, наводи да се маргинализовани Роми суочавају са ограниченим приступом у готово сваком аспекту људског развоја, као што су основна права, здравље, образовање, становање, запошљавање и животни стандард. У овом извештају се наводи да иако већина Рома није још увек укључена у образовање, запошљавање, обуке и сл., што их ставља у ризик од социјалне искључености, у последње време је уочен одређени напредак. Известан напредак је постигнут и у области образовања, здравства, становања и регистрације Рома, али је потребно и даље предузимати мере у свим областима. На тржишту рада у 2017. години је учествовала само једна трећина Рома старости 15-64 године. Ситуација је знатно лошија када је реч о запослености маргинализованих Ромкиња, која је износила само 9%.
• Повереник за заштиту равноправности није анализирао наводе изјашњења који су се односили на поступање предшколске установе „ГГ“ у конкретном случају, а имајући у виду да је притужба поднета против ББ, као физичког лица, а не против ње као законске заступнице предшколске установе, или против саме предшколске установе. Повереник у том смислу није посебно образлагао наводе из изјашњења које се односе на активности које предшколска установа као правно лице предузима у виду сарадње са бошњачким и ромским становницима у општини Крупањ, а да од 2015. године раде на пројекту „Вртићи без граница 2“, где је циљ да укључи свако дете од 3,5-5 година у програме васпитања и образовања, као и чињеницу да и она као директорка али и цео колектив ради на томе да деца из осетљивих друштвених група буду укључена у систем предшколског образовања и васпитања. Ови наводи, иако представљају позитивне активности у циљу постизања пуне укључености свих друштвених група у предшколско образовање, нису од значаја за доношење одлуке у овој правној ствари.
• Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је порука у „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“. увредљива, а нарочито у контексту социјалне искључености и изложености дискриминацији Рома и Ромкиња у данашњем друштву у Србији.

4. МИШЉЕЊЕ

Поруком упућеном 14. фебруара 2019. године у Viber групи, испод објављене фотографије колектива Предшколске установе „ГГ“, на којој се у непосредној близини Председника Републике налази АА, садржине: „Е моја ти..пусти да се циганштура прогура до њега..“ ББ је узнемирила и повредила достојанство АА на основу личног својства – припадности ромској национално мањини, чиме је повредила члан 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ:

• Да упути писано извињење АА због дискриминаторне поруке од фебруара 2019. године, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
• Да убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији међународне Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, „Службени лист СФРЈ, број 31/67

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС

[6] „Службени гласник РС“, број 26/16

[7] „Службени гласник РС“, број 60/13

[8] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину, Београд, март 2019. , стр.181

[9] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминаицји у Србији“, Београд, децембар 2016. године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

[10] „Анализа утицаја политика: Пружање додатне подршке ученицима из осетљивих група у предуниверзитетском образовању”, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Београд 2018, стр. 18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

158-19 Утврђена дискриминација на основу припадности националној мањини у области образовања