Препорука мера за остваривање равноправности Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања • Повереник за заштиту равноправности

бр. 021-01-111/2019-02 датум: 24.7.2019. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања:

да у складу са антидискриминационим прописима изврши измене Правилника о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити и на недвосмислен начин пропише да одсуство са рада због коришћења трудничког, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета, посебне неге детета или дужег боловања у периоду важења лиценце, не представља сметњу у погледу важења лиценце, испуњености услова за њено обнављање, односно продужење рока важења лиценце за онај временски период у којем су стручне раднице и стручни радници у социјалној заштити одсуствовали са рада.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности обратила се Комора социјалне заштите са молбом за „давање препорука за остваривање равноправности запослених у социјалној заштити, поводом испуњавања услова за обнављање лиценци“, јер се важећим законским и подзаконским прописима у области социјалне заштите „врши дискриминација жена у области рада“. Наиме, у допису је наведено да постојећим законским и подзаконским актима, пре свега Законом о социјалној заштити^[2] и Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити^[3], није недвосмислено прописана могућност да се женама због трудничког, породиљског или одсуствовања са рада ради неге детета у периоду важења лиценце, као и запосленима који су због озбиљних здравствених проблема у дужем временском периоду одсуствовали са рада, продужи рок важења лиценце, односно рок за испуњење услова за обнову лиценце за онај временски период у којем су одсуствовали са рада. Имајући у виду проблеме са којима се суочавају стручни радници који из објективних разлога нису били у могућности да прикупе довољан број бодова потребан за обнављање лиценце, у допису Коморе је истакнуто да је у предстојећем поступку релиценцирања потребно обезбедити заштиту свих запослених у области социјалне заштите, без обзира на пол или здравствено стање. Такође, свесна наведених проблема, Комора је у поступку доношења измена и допуна Закона о социјалној заштити, предложила нова законска решења која регулишу област лиценцирања и иницирала измену Правилника о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити, међутим будући да наведени поступци још увек нису окончани обратила се Поверенику за заштиту равноправности са молбом за давање препорука за поступање у овој ситуацији у циљу спречавања дискриминације стручних радника у систему социјалне заштите.

Повереник за заштиту равноправности најпре указује на кључне међународне и домаће акте који се односе на ову материју.

Устав Републике Србије[4], у члану 21. утврђује забрану дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, док одредбом члана 16. држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Такође, у члану 60. став 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

Конвенција о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице (радници са породичним обавезама) број 156 из 1981. године[5] примењује се на раднике и раднице који имају обавеза према деци коју издржавају и када им те обавезе ограничавају могућност да се економски ангажују и напредују. Државе чланице су се обавезале да као циљ националне политике поставе могућност да ова лица искористе сва права из радног односа без дискриминације.

Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године[6] прописана је обавеза сваке чланице да усвоји мере како би обезбедила да материнство не буде извор дискриминације у области радних односа.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 7. овог закона прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља јесу примерена и нужна. Законом о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Одредбом члана 16. прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Даље, одредбом члана 19. став 1. Закона о забрани дискриминације утврђено је да свако има право на стручно оспособљавање под једнаким условима у складу са законом. Такође, одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол. Чланом 27. став 1. овог закона забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.

Закон о раду^[8] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама члана 20. овог закона дискриминација забрањена у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла; услове рада и сва права из радног односа; образовање, оспособљавање и усавршавање; напредовање на послу и отказ уговора о раду.

Законом о равноправности полова[9] прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 16. Закона о равноправности полова је прописано да припадност полу не може да буде сметња напредовању на послу; да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање; као и да одсуствовање са посла не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду у складу са законом којим се уређује рад.

Законом о социјалној заштити у чл. 28. и 29. прописано је да се социјална заштита заснива на начелима ефикасности и благовремености, док начело унапређења квалитета социјалне заштите, дефинисано у члану 31. прописује да се услуге социјалне заштите пружају у складу с принципима и стандардима савремене професионалне праксе социјалног рада, као и да се квалитет услуга социјалне заштите унапређује применом савремених достигнућа науке и струке, и стручном подршком ради унапређења професионалних компетенција стручних радника и квалитета заштите корисника социјалне заштите.

Имајући у виду да је Република Србија у процесу усаглашавања законодавства са прописима Европске уније, указујемо и на Директиву 2006/54/ЕЗ Европског парламента и Савета од 5. јула 2006 о спровођењу начела једнакости и једнаких могућности мушкараца и жена у питањима запошљавања и обављања занимања, која у члану 2. став 2. предвиђа: „У смислу ове Директиве, дискриминација обухвата….(ц) сваки неповољни третман жене у вези с трудноћом или породиљским одсуством у смислу Директиве 92/85/ЕЕЗ“. Указујемо такође и на Директиву Савета 200/78/ЕЗ од 27. новембра 2000-општи оквир за равноправан третман у запошљавању и професији која у Преамбули предвиђа: „(3) У имплементирању принципа равноправног третмана, Заједница треба да, у складу са чланом 3(2) Уговора ЕЗ, тежи да елиминише неравноправност и да промовише равноправност мушкараца и жена, нарочито јер су жене често жртве вишеструке дискриминације.“

Повереник најпре указује да је у складу са одредбом из члана 176. Закона о социјалној заштита лиценца јавна исправа којом се потврђује да стручни радник испуњава утврђене услове и стандарде за пружање одређених услуга у области социјалне заштите, док је лиценцирање поступак у коме се испитује да ли стручни радник испуњава критеријуме и стандарде за пружање услуга у области социјалне заштите. Даље, у члану 185. овог закона између осталог прописано је да лиценцу стручном раднику за обављање стручних послова у социјалној заштити издаје Комора на шест година. Такође, чланом 187. Закона прописано је да се лиценца обнавља на захтев стручног радника пошто протекне рок на који је издата, као и да се за обнављање лиценце примењују услови који важе за издавање лиценце у време подношења захтева за обнављање лиценце, те да уколико надлежни орган не обнови лиценцу, стручни радник губи право да обавља послове за које је предвиђена лиценца. Чланом 189. овог закона прописано је да ближе услове за издавање лиценце, образац лиценце и начин издавања и обнављања лиценце, односно суспензије и одузимања лиценце стручним радницима прописује министар надлежан за социјалну заштиту.

С тим у вези донет је Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити који у члану 10. прописује да је стручни радник дужан да се усавршава у складу законом, другим прописом којим је уређено стручно усавршавање у социјалној заштити и овим правилником, док стручно усавршавање обухвата континуирано праћење развоја теорије и праксе социјалне заштите и стицање знања и вештина који унапређују процес заштите и подршке корисника. Овим чланом прописано је да се стручном раднику лиценца обнавља ако испуњава услове за обнављање лиценце стицањем захтеваног броја бодова, у складу са овим правилником. Такође, ставом 6. овог члана прописано је да стручни радник у прикупљању бодова учествује активно и пасивно, у складу са Бодовном листом, као и да је у обавези да до краја текуће календарске године поднесе Комори одговарајуће доказе о броју стечених бодова у протеклом периоду, те да ће се стручном раднику признати бодови изнад броја предвиђеног овим правилником за обнављање лиценце, ако су остварени током периода до обнављања лиценце, а највише 20 бодова, приликом наредног обнављања лиценце.

Сагласно наведеном јасно је да и у Правилнику о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити, којим се између осталог прописују ближи услови обнављања лиценце стручним радницима у социјалној заштити, нису експлицитно наведени изузеци у погледу испуњености услова који важе за обнављање лиценце. Овако постављене одредбе у Правилнику остављају могућност рестриктивног тумачења одредаба Правилника што би могло довести до тога да стручни радници и раднице који су због трудничког, породиљског или одсуствовања са рада ради неге детета или због озбиљних здравствених проблема, одсуствовали са рада у дужем временском периоду и због тога нису били у могућности да у прописаном року прикупе одговарајући број бодова у складу са Бодовном листом изгубе право да обављају послове за које је предвиђена лиценца. Повереник указује да би овакво тумачење било у супротности са антидискринационим прописима, због тога што би ова лица искључиво због свог личног својства (пол, брачни и породични статус, здравствено стање), била неоправдано стављена у неповољнији положај.

Повереник за заштиту равноправности указује да је увидом у Извештаје о раду Коморе социјалне заштите утврдио да је Комора у 2013. и 2014. години издала укупно 3524 лиценце за 3029 стручних радника у социјалној заштити. Имајући у виду да су лиценце издате на рок од 6 година (календарских), те да истичу ове, односно следеће године, јасно је да ће се у поступку релиценцирања пред Комором социјалне заштите појавити 3029 захтева стручних радника за обнављање лиценце. Самим тим уколико се прописи који регулишу ову област буду рестриктивно примењивали, може се десити да сви стручни радници и раднице који су због трудничког, породиљског или одсуствовања са рада ради неге детета или због озбиљних здравствених проблема, одсуствовали са рада у дужем временском периоду и нису испунили услове прописане за обнављање лиценце, изгубе право да обављају послове за које је предвиђена лиценца.

Приликом разматрања овог проблема на који је указала Комора социјалне заштите, потребно је посебно узети у обзир чињеницу да је на запослене у систему социјалне заштите негативно утицала и примена Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору[10] због чега је између осталог Повереник упутио иницијативу Министарству за државну управу и локалну самоуправу да размотри могућност за стављање ван снаге или измене и допуне овог закона. Наиме, имајући у виду да у систему социјалне заштите недостаје одређени број запослених како би били достигнути стандарди у обављању поверених послова и пружању услуга, на шта су указали Синдикати запослених у социјалној заштити Републике Србије, губитак права у поступку релиценцирања једног броја запослених да обављају послове за које је предвиђена лиценца, додатно би угрозило достизање наведених стандарда.

Сагласно наведеном Повереник за заштиту равноправности сматра да би губитак лиценце искључиво због пола, односно брачног и породичног статуса, као и због здравственог стања, као основа дискриминације, представљало дискриминацију у смислу наведених прописа. При томе треба имати у виду да би и жена и мушкарац могли бити дискриминисани услед коришћења одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета по основу брачног и породичног статуса, као основа дискриминације уколико би им било онемогућено да обнове лиценцу само због тога што у периоду коришћења овог одсуства нису испунили услове у погледу броја бодова у складу са Бодовном листом у одговарајућем временском периоду.

Сматрамо да Закон о социјалној заштити и Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити садрже правну празнину у погледу уређења спорне правне ситуације. С тим у вези, мишљења смо да одредбе Закона о социјалној заштити и Правилника о лиценцирању стручних радника потребно тумачити у складу са Уставом Републике Србије, потврђеним међународним споразумима, Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова, Законом о раду, односно тако да ова лица не буду неоправдано стављена у неповољнији положај због околности коришћења одсуства са рада због неког личног својства. Уколико лице које поднесе захтев за обнављање лиценце није испунило тражене услове због коришћења трудничког, породиљског или одсуствовања са рада ради неге детета, посебне неге детета или одсуства са рада у дужем временском периоду због озбиљних здравствених проблема, мишљења смо да наведену чињеницу треба узети у обзир приликом обнављања лиценце, односно продужетка важења постојеће, те омогућити продужење важења лиценце за временски период у којем је стручни радник/радница био одсутан са рада из наведених разлога.

Имајући у виду да је Законом о социјалној заштити између осталог утврђено да ближе услове за издавање лиценце, образац лиценце и начин издавања и обнављања лиценце стручним радницима, прописује министар надлежан за социјалну заштиту, Повереник упућује ову препоруку мера како би се предупредило тумачење одредаба Правилника супротно антидискриминационим прописима.

[1] Члан 33. став 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[2] Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС”, број 24/11)

[3] Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити („Службени гласник РС”, број 42/13)

[4]„Службени гласник РС”, број 98/06

[5] „Службени лист СФРЈ”, број 7/87

[6] Закон о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183 о заштити материнства („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10), члан 8. став 2.

[7]„Службени гласник РС”, број 22/09

[8] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 54/09 32/13, 75/14, 13/17 (одлука Уставног суда), 113/17

[9] „Службени гласник РС”, број 104/09

[10] „Службени гласник РС”, бр. 68/15, 81/16- одлука УС и 95/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера за остваривање равноправности Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања