Pritužba B.F. protiv RFZO zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga

  1. 07-00-56/2017-02 datum: 2. 6. 2017.

 

MIŠLJENJE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe B.F. iz B. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je podnosilac pritužbe osiguranik RFZO-a i da boluje od multiple skleroze zbog čega ne može dugo da hoda i stoji. Dalje je navedeno da je 2. februara 2017. godine trebao da produži zdravstveno osiguranje u ispostavi P, međutim zato što ispostava nije pristupačna, odnosno zato što zbog svoje bolesti ne može dugo da hoda i stoji, nije mogao da produži zdravstveno osiguranje. U izjašnjenju šefa ispostave P. RFZO-a navedeno je da „ne pamti“ da je B.F. dolazio u ispostavu, kao i da su prostorije ispostave na drugom spratu, da na ulaznim vratima same zgrade nema prilaza za osobe sa invaliditetom u smislu lifta, da u čekaonici postoje četiri stolice i jedna klupa, koje služe za sedenje osoba koje čekaju u redu, kao i da nema posebnih stolica rezervisanih za osobe sa invaliditetom, stare osobe i trudnice. U toku postupka nije moglo da se utvrdi da li je B.F. bio 2. februara 2017. godine u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P, jer podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze koji potkrepljuju navode pritužbe da je bio u ispostavi tog dana. Međutim, uvidom na licu mesta i analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da prostor koji koristi Republički fonda za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P. nije pristupačan za osobe sa invaliditetom, pa i B.F, pa samim tim nisu ni dostupne usluge koje u tom prostoru pruža ova filijala, čime su prekršene odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, filijali B, ispostavi P. da preduzme mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti ulaza i prostora ispostave P, kao i da prilagode način svog rada a sve u cilju obezbeđivanja dostupnost usluga osobama sa invaliditetom; i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se B.F. iz B. pritužbom protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), filijala B, ispostava P.
  • U pritužbi B.F, između ostalog, navedeno je:
  • da je osiguranik RFZO i da boluje od multiple skleroze, da nije sposoban duže da stoji i da hoda, kao i da mu je ustanovljen invaliditet 1. stepena;
  • da je 2. februara 2017. godine u periodu 11,30 – 12 sati, u RFZO filijala B, ispostava P, u ulici V.V. 10, trebao da produži zdravstveno osiguranje, ali da nije uspeo;
  • da je u redu za prijem čekalo trideset osoba i da su obe stolice u čekaonici bile zauzete;
  • da je pokušao da, uz minimalan napor shodno svom zdravstvenom stanju, dobije traženu uslugu u nekoj drugoj kancelariji;
  • da nije imao gde da sedne, da je osoba sa invaliditetom, a da ne može dugo da stoji i hoda, zbog čega je otišao bez potvrde o zdravstvenom osiguranju, iako mu je zdravstvena knjižica bila overena do 2. februara 2017. godine.
    • U prilogu pritužbe dostavljeno je rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala B. broj 0100-1002-960/2016 od 27. decembra 2016. godine.
    • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa su u toku postupka pribavljeno izjašnjenje šefa ispostave P, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO), S.
    • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:
  • da se prostorije ispostave P. nalaze na drugom spratu;
  • da na ulaznim vratima same zgrade nema prilaza za osobe sa invaliditetom u smislu lifta ili drugog načina dolaska na drugi sprat;
  • da u čekaonici u prostorijama ispostave P. postoje četiri stolice i jedna klupa, koje služe za sedenje osoba koje čekaju u redu;
  • da nema posebnih stolica rezervisanih za osobe sa invaliditetom, stare osobe i trudnice;
  • da osoblje ispostave P. stranke koje su osobe sa invaliditetom, trudnice i starije osobe, uvodi u kancelarije kako ne bi čekali u redu i da o tome vodi računa radnik obezbeđenja;
  • da na oglasnoj tabli postoji natpis da prioritet imaju roditelji sa decom, trudnice i „lica sa posebnim potrebama“ i da on, kao šef ispostave, vodi računa da se taj prioritet poštuje;
  • da „navedeni slučaj B.F. ne pamti“;
  • da su u nekoliko navrata imali u ispostavi situacije kada su ostale stranke negodovale i nisu dozvoljavale da trudnice i osobe sa invaliditetom imaju prioritet, jer nisu verovali u postojanje invaliditeta kod stranke, odnosno da su osporavali pravo prednosti i trudnicama u vidljivoj trudnoći.
    • Zaposleni u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su 4. maja 2017. godine izašli na lice mesta kako bi izvršili uvid da li je prostor ispostave P. pristupačan osobama sa invaliditetom, kao i da li u čekaonici ispostave postoje obezbeđena mesta za sedenje osoba koje čekaju red, o čemu je sačinjena i službena beleška.

 

  1. ČINJENIČNO STANJE

 

 

  • Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala B. broj 0100-1002-960/2016 od 27. decembra 2016. godine B.F. je utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu. U obrazloženju rešenja je navedeno da B.F. nije sposoban za poslove koji zahtevaju teško fizičko opterećenje, duže stajanje i hodanje, rad po neurbanizovanom terenu, prekovremeni i normirani rad, kao i da je sposoban za lakše poslove koji se obavljaju pretežno u sedećem položaju, sa slobodnim režimom rada i odmora.
  • Uvidom od strane zaposlenih iz Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je: da se u zgradi na adresi V.V. 10 u B.u nalaze Dom zdravlja i ispostava P. RFZO-a; da se na samom ulazu u zgradu nalaze stepenice – tri stepenika na ulici plus još jedan pre ulaza i šest stepenika posle ulaznih vrata; da na ulazu ne postoji rampa, kao ni lift za osobe sa invaliditetom. Dalje je utvrđeno da se u prizemlju i na prvom spratu nalazi Dom zdravlja, a prostorije ispostave P. se nalaze na drugom spratu do kojeg je moguće doći isključivo stepenicama, koje su postavljene spiralno i imaju nekoliko odmorišta. Takođe, prostor ispostave P. na drugom spratu čine, sa desne starne od ulaza dugačak hodnik u kojem je čekao veliki broj ljudi, i u kom se nalazi jedna klupa na kojoj je sedelo četiri osobe. Sa leve strane od ulaza u prostor ispostave nalazi se veći hol sa šalter salom i dva šaltera u visini grudi osobe koja stoji. Od šaltera je počinjao veliki red ljudi, spojen sa redom ljudi u hodniku sa desne strane, tako da je nemoguće proceniti da li su u pitanju dva reda ili jedan. U prostoru ispred šaltera nalaze se četiri stolice, dok se na oglasnoj tabli kod šaltera nalazi obaveštenje na kojem je napisano da prednost imaju: trudnice, roditelji sa decom i „osobe sa posebnim potrebama“. Sa desne strane od ulaza nalazi se toalet koji je obeležen kao „toalet za stranke“, koji na samom ulazu ima jedan stepenik, i koji ima dve kabine od kojih nijedna nije obeležena kao kabina za osobe sa invaliditetom.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao činjenice utvrđene prilikom odlaska zaposlenih iz Stručne službe Poverenika na lice mesta.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[4]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uključujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti[5].
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[6] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[7].
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
  • Zakonom o planiranju i izgradnji[9] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisao je da zgrade jave i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
  • Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[10] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Odredbom člana 2. ovog pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje. Odredbama člana propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetlja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika je da ispita da li je RFZO, filijala B, ispostava P. otežao onemogućio pristup ostvarivanju prava na zdravstveno osiguranje B.F. zbog njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.
  • Podnosilac pritužbe je naveo da, kao osoba sa invaliditetom nije mogao da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu u ispostavi P. zato što ne može dugo da stoji i hoda, a u ispostavi nije bilo mesta za sedenje gde bi mogao da sačeka svoj red. Podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze koji potkrepljuju navode da je 2. februara 2017. godine bio u ispostavi P. i pokušao da produži zdravstveno osiguranje. Takođe, šef ispostave P. navodi da se ne seća da je B.F. bio u ispostavi tog dana. Iz tog razloga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne može sa sigurnošću da utvrdi da li je B.F. 2. februara 2017. godine bio u prostorijama ispostave P. Međutim, imajući u vidu da je podnosilac pritužbe osoba sa invaliditetomi, kao i da je osiguranik RFZO, ispostave P, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pristupio je analizi kako bi utvrdio da li su prostor i usluge RFZO ispostava P. uopšte dostupne osobama sa invaliditetom, pa i podnosiocu pritužbe, odnosno da li je pružanje usluge RFZO otežano osobama koje usled invaliditeta nisu u mogućnosti dugo da hodaju i stoje, uključujući i podnosioca pritužbe.
  • Analizom navoda iz izjašnjenja, kao i na osnovu situacije koje su zaposlene u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti uočile uvidom na licu mesta, utvrđeno je da ulaz u zgradu, kao i prostorije ispostave P. nisu pristupačne osobama sa invaliditetom. U hodniku ispostave, koji praktično predstavlja čekaonicu, ne postoji dovoljno obezbeđenih mesta za sedenje, imajući u vidu broj ljudi koji čeka na pružanje usluge, kao i da šalteri ni sam prostor nisu pristupačni osobama sa invaliditetom. Naime, dana kada su zaposlene iz Stručne službe Poverenika bile u ispostavi P, broj osoba koje su čekale na usluge ispostave bio je izuzetno veliki, odnosno, hodnik ispostave je bio pun ljudi, dok su za sedenje bile obezbeđene samo jedna klupa i četiri stolice. Utvrđeno je da u ispostavi ne postoji dovoljno mesta za sedenje za osobe sa invaliditetom, trudnice i starije osobe, koja bi im omogućila da prevaziđu poteškoće prilikom dužeg čekanja na red, a koja bi takođe obezbedila da se izbegnu eventualno neprijatne situacije koje, kako je to u izjašnjenju navedeno, nastaju kada se ovim osobama omogućava da sa prioritetom ostvare usluge.
  • Bez obzira što podnosilac pritužbe nije dokazao da je 2. februara 2017. godine bio u ispostavi P, nesporno je da pravo na zdravstveno osiguranje ne bi mogao da ostvari ni drugim danima bez većih teškoća zbog pristupačnosti prostora ispostave P, kao i dostupnosti uslugama koje ova ispostava pruža.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno je cenio navod iz izjašnjenja da radnik obezbeđenja, kao i sam šef ispostave vode računa da osobe koje ne mogu dugo da stoje i čekaju budu uvedene u kancelariju i imaju prioritet, kao i da zaposleni u ispostavi zbog ovakvog načina rada doživljavaju neprijatnosti od ostalih korisnika koji čekaju. Međutim, uvidom na licu mesta i uz izjašnjenje, nisu dostavljeni dokazi da je način rada ispostave uređen na takav način da se osobama sa invaliditetom omogućava da bez ikakvih prepreka i teškoća mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, ravnopravno sa drugim korisnicima koji nisu osobe sa invaliditetom. Zbog svega toga, podnosilac pritužbe, koji zbog invaliditeta nije u mogućnosti da dugo da stoji i hoda, bio je prinuđen da odustane od usluge koju pruža RFZO, ispostava P.
  • Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su analiza navoda iz izjašnjenja, kao i uvid na licu mesta, pokazali da su prostorije ispostave P, na adresi V.V. broj 10 u B.u, nepristupačne osobama sa invaliditetom. Naime, kao što je navedeno, maja 2017. godine, kada su zaposleni iz Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bili na licu mesta, utvrđeno je da se ispred ulaznih vrata zgrade nalaze tri stepenika, plus još jedan stepenik, dok od ulaznih vrata do prizemlja postoji još šest stepenika. Na ulazu nisu obezbeđene ni rampa ni pokretna platforma koje bi omogućile osobama sa invaliditetom ulazak u zgradu. Pored toga, prostorije ispostave se nalaze na drugom spratu zgrade i potrebno je popeti se uz veliki broj stepenika do šaltera i kancelarija RFZO-a. Očigledno je da osobe sa invaliditetom ne mogu samostalno da pristupe prostorijama RFZO, ispostava P, jer je kao što smo naveli ulaz u zgradu u kojoj se nalazi ispostava nije pristupačan, kao ni prostorije koje koristi RFZO u radu sa strankama a povodom sticanja i produženja prava na zdravstveno osiguranje.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom jer omogućava aktivno učešće u svim oblastima života na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. U konkretnom slučaju, nemogućnost pristupa prostorijama RFZO, kao i neprilagođen način pružanja usluga, onemogućava osobama sa invaliditetom da samostalno koriste usluge ove ispostave i da ostvare svoja zagarantovana prava. Naročito treba imati u vidu da RFZO vrši obavezno zdravstveno osiguranje i da su korisnici usluga RFZO-a, svi građani i građanke, među kojima svakako ima i osoba sa invaliditetom kojima takođe treba biti omogućeno da ravnopravno i bez diskriminacije pristupe prostorijama koje ovaj fond koristi i da ostvare usluge koje fond pruža.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da skrene pažnju da je termin „osoba sa posebnim potrebama“ neodgovarajući i uvredljiv, jer svaka osoba ima iste potrebe samo ih realizuje na različite načine, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne. Takođe, važno je prepoznati da se terminologija koju koristimo kad govorimo o osobama sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Naime, termini kao što su invalid ili hendikepiran su prevaziđeni, ali i uvredljivi, jer ne posmatraju celu osobu kao ljudsko biće, već samo jednu od njenih karakteristika. Kada koristimo izraz invalidna osoba sugerišemo da je invaliditet prva i jedina karakteristika i lično svojstvo osobe, dnosno, ne posmatramo je kao ljudsko biće, već joj pristupamo isključivo i jedino iz ugla teškoće, odnosno smetnje koju ima. Naime, invaliditet je samo još jedna od brojnih karakteristika osobe sa invaliditetom. Takođe, korišćenje izraza invalidna osoba sugeriše da je ta osoba „nevalidna, nevažna“ u odnosu na osobe široke populacije, koje bi u ovom slučaju bile „validne osobe“[11]. Stoga, umesto pobrojanih termina, koji su prevaziđeni i uvredljivi, ispravno je koristiti termin – osoba sa invaliditetom, jer se na taj način stavlja fokus na osobu, a ne na njen invaliditet.
  • S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da RFZO, filijala B, ispostava P. nije obezbedio uslove da prostor i usluge koje u tom prostoru pruža budu pristupačne osobama sa invaliditetom, pa i F, korisniku Fonda čime su prekršene odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLJENJE

 

Republički fond za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P. nije obezbedio uslove da prostor i usluge koje u tom prostoru pruža budu pristupačne, odnosno dostupne osobama sa invaliditetom, čime su prekršene odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P.:

  • Da preduzme mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti ulaza i prostora ispostave P, kao i da prilagodi način svog rada a sve u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom;
  • Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da Republički fond za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Republički fond za zdravstveno osiguranje, filijala B, ispostava P. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[4] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[5] član. 9. st. 1 i 2. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[7] član 21. Ustava Republike Srbije

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014

[10] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[11] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, 2013; dostupno na http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba B.F. protiv RFZO zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja uslugaDownload


Print Friendly, PDF & Email
back to top