Mišljenje po pritužbi M.J. protiv DZ.B. i G.M. zbog diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u postupku zapošljavanja

  1. 07-00-00542/2018-02 datum: 18.1.2019.

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M.J., protiv D.Z.“B.“  i G.M., direktora D.Z.„B.“. U pritužbi je navedeno da je M. J. bila zaposlena u DZ „B.“ na određeno vreme od jula 2014. godine do 20. decembra 2017. godine kao zamena zaposlenih koleginica do njihovog povratka na rad i  zbog povećanog obima posla, kao i da je u junu 2016. godine saznala da je trudna, te da je početkom jula 2016. godine otpočela korišćenje porodilјskog odsustva, a da je 19. decembra 2017. godine od poslodavca zatražila „produženje bolovanja na osnovu nalaza pedijatra, što nije bilo prihvaćeno“. Međutim, pritužilјa je navela da je 16. maja 2018. godine pozvana da radi u DZ „B.“, ali je istog dana dobila obaveštenje od pravnika da ne može da nastavi sa radnim angažovanjem, zbog prekoračenja zakonskog roka od 24 meseca. U izjašnjenju Doma zdravlјa „B.“ je navedeno da je M.J. bila angažovana u DZ „B.“ na određeno vreme zbog povećanog obima posla u ukupnom trajanju od 24 meseca. U izjašnjenju su pojasnili da imajući u vidu odredbe Zakona o radu, radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla, može da se zasnuje sa istim zaposlenim na istim ili drugim poslovima u trajanju koje sa prekidima ili bez prekida može da iznosi najduže 24 meseca. Dalјe su naveli da pritužilјa može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme samo uz odobrenje Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. S tim u vezi, DZ „B.“ se u periodu od 2014. godine do jula 2018. godine više puta obraćao pomenutoj Komisiji povodom odobrenja za prijem u radni odnos radiološkog tehničara, ali da ni na jedan zahtev nije dobio odgovor, kao i da bez saglasnosti Komisije ne postoji mogućnost da zaposli radiološkog tehničara na neodređeno vreme. S tim u vezi Poverenik se obratio Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, koja je potvrdila navode DZ „B.“. U toku postupka je utvrđeno da razlog zbog čega M. J. nije produžen ugovor na određeno vreme, odnosno zbog čega nije zaposlena na neodređeno vreme u DZ „B.“ nije u vezi sa korišćenjem odsustva sa rada radi nege deteta tokom 2016. i 2017. godine, odnosno njenim porodičnim statusom, već sa činjenicom da poslodavac nije mogao sa njom da zaklјuči novi ugovor o radu na određeno vreme jer bi na taj način prekoračio zakonski rok propisan članom 37. stav 1. i 2. Zakona o radu. Takođe poslodavac nije imao pravo ni da podnositelјku pritužbe zaposli na neodređeno vreme iz razloga što DZ „B.“, kao korisnik budžetskih sredstava nije dobio saglasnost za zapošlјavanje novih lica od nadležene komisije. Zbog svega navedenog, a nakon sprovedenog postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da DZ „B.“ i G. M., direktor DZ „B.“, nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1.  Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. J. iz Šapca, koju je podnela protiv Doma zdravlјa „B.“ i direktora Doma zdravlјa „B.“ G. M., zbog diskriminacije na osnovu porodičnog stausa u oblasti rada i zapošlјavanja.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je bila zaposlena u Domu zdravlјa „B.“ na određeno vreme od 23. jula 2014. godine, kao zamena za zaposlenu koleginicu Ž. E.do njenog povratka na rad;

 

  • da je 18. avgusta 2014. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme radi zamene koleginice koja je na porodilјskom odsustvu do njenog povratka na rad;

 

  • da je 17. avgusta 2015. godine zaklјučila ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla, u trajanju od mesec dana i da je taj ugovor produžavan u periodu od avgusta 2015. godine do kraja 2015. godine;

 

  • da tokom januara 2016. godine nije radila iz razloga što joj nije produžen ugovor o radu uz obrazloženje da Dom zdravlјa „B.“ nema novčana sredstva za njeno angažovanje;

 

  • da je u februaru 2016. godine ponovo radila, a da je martu 2016. godine radila samo 15 dana do povratka njene koleginice sa bolovanja, dok u aprilu i maju iste godine nije bila radno angažovana;

 

  • da je juna 2016. godine zaklјučila ugovor na određeno vreme – na period od dva meseca, te da je tokom juna saznala da je trudna, te da je početkom jula otpočela sa korišćenjem porodilјskog odsustva, koje je isteklo 20. decembra 2017. godine;

 

  • da je nakon što je otpočela sa porodilјskim odsustvom na njeno mesto primlјen N. D., koji je dobio ugovor na određeno vreme do 31. decembra 2017. godine;

 

  • da je novac za porodilјsko odsustvo dobila sa šest meseci zakašnjenja, i to tek 31. jula 2017. godine;

 

  • da je 19. decembra 2017. godine od poslodavca zatražila „produženje bolovanja na osnovu nalaza pedijatra, što nije bilo prihvaćeno“, a tom prilikom je razgovarala sa direktorom iz razloga što je želela da se vrati na posao, a on joj je saopštio da „mora da vidi šta će dalјe biti sa zaposlenim N. D.;

 

  • da je tražila isplatu godišnjeg odmora, ali je od drugih čula da joj je „direktor to zamerio“;

 

  • da je saznala da je N. D. produžen ugovor o radu 2018. godine, ali da je on dobio posao u šabačkoj bolnici i nije nastavio sa radom u DZ „B.“;

 

  • da je navela da je u međuvremenu dobila rešenje u kome je konstatovano da joj je isteklo porodilјsko bolovanje u kome nije bilo obrazloženja zašto se ne vraća na posao;

 

  • da je saznala da je mesto tehničara upražnjeno i da će na to mesto biti zaposlena D. V. koja će zasnovati radni odnos na meses dana uz probni rad;

 

  • da je D. nastavila sa radom u DZ „B.“ u aprilu, maju i junu 2018. godine;

 

  • da ju je 11. maja 2018. godine pozvala koleginica i saopštila joj da postoji mogućnost da je ponovo angažuju u DZ „B.“ od 1. jula 2018. godine;

 

  • da je 16. maja 2018. godine počela da radi u DZ „B.“, ali da je istog dana dobila obaveštenje od pravnika da ne može da nastavi sa radnim angažovanjem na određeno vreme iz razloga što je od 2014. godine već bila angažovana na određeno vreme zbog povećanog obima posla;

 

  • da je saznala da će od juna 2018. godine na njeno mesto biti primlјen kolega iz Banje Kovilјače i da smatra da nije u redu da na taj način postupaju sa njom i da se oseća „kažnjeno jer je htela da bude majka“.

 

  • da aktom diskriminacije smatra činjenicu da nije vraćena na posao nakon porodilјskog odsustva, iako je postojala potreba za tim radnim mestom.

 

U dopunama pritužbe od 12. jula, 24. septembra i 16. novembra 2018. godine podnositelјka pritužbe je navela:

  • da se njena pritužba odnosi na to da nakon porodilјskog odsustva nije bila vraćena na posao, da joj za takvo postupanje nije dato obrazloženja niti joj je uručeno rešenja o otkazu, već je tom prilikom samo „konstatovano da je porodilјsko bolovanje prestalo“.

 

  • da aktom diskriminacije smatra činjenicu da nije vraćena na posao nakon porodilјskog odsustva, iako je postojala potreba za tim radnim mestom, posebno ukazujući da je i vraćena na jedan dan kada joj je saopšteno da ne može više tu da radi.

 

1.3. Uz pritužbu su dostavlјeni sledeći dokazi: 1) kopija ugovora o radu br. 1774/14 od 19. avgusta 2014. godine; 2) kopija ugovora o radu br. 1019/14 od 25. jula 2014. godine; 3) rešenje br. 1780/14 od 21. avgusta 2014. godine; 4) kopija ugovora o radu br. 2003/15 od 12. avgusta 2015. godine; 5) kopija ugovora o radu br. 2301/15 od 17. septembra 2015. godine; 6) kopija ugovora o radu br. 2577/15 od 19. oktobra 2015. godine; 7) kopija ugovora o radu br. 2879/15 od 24. novembra 2015. godine; 8) kopija ugovora o radu br. 3098/15 od 15. decembra 2015. godine; 9) kopija ugovora o radu br. 254/16 od 3. februara 2016. godine; 10) kopija ugovora o radu br. 728/16 od 16. marta 2016. godine; 11) kopija ugovora o radu br. 1270/16 od 1. juna 2016. godine; 12) aneks ugovora o radu br. 1900/16 od 2. avgusta 2016. godine; 13) rešenje br. 3266/17 od 26. decembra 2017. godine; 14)  kartica za partiju od 1. januara 2017. godine do 6. juna 2018. godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje DZ „B.“.

1.5. U izjašnjenju DZ „B.“, kao i u izjašnjenju direktora DZ „B.“, G. M., navedeno je:

  • da je podnositelјka pritužbe bila angažovana u DZ „B.“ na određeno vreme zbog povećanog obima posla u ukupnom trajanju od 24 meseca i da prema važećim propisima kod istog poslodavca ne može ponovo da zasnuje radni odnos na istim ili drugim poslovima;

 

  • da je odredbama člana 37. stav 1-3. Zakona o radu propisano da se ugovor o radu može zaklјučiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, pri čemu poslodavac može zaklјučiti jedan ili više takvih ugovora o radu, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca i da pri računanju ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme, prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme od 24 meseca;

 

  • da ugovor o radu na određeno vreme može da se zaklјuči u određenim slučajevima, nezavisno od stava 2. člana 37. Zakona o radu, i to: ukoliko je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka, za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta, sa stranim državlјaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola, za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaklјučenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci, sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do 5 godina, a najduže do ispunjenja uslova u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

 

  • da je odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu, propisano da poslodavac sa istim zaposlenim može da zaklјuči novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili drugom pravnom osnovu, ako su se stekli uslovi iz tog člana, dok je stavom 6. istog člana propisano da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaklјučen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaklјučen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme;

 

  • da bez obzira na konkretan vremenski razmak između dva radna odnosa koji je duži od 30 dana, novo zasnivanje radnog odnosa sa istim zaposlenim zbog privremeno povećanog obima posla ili drugih razloga koji nisu navedeni u članu 37. stav 4. Zakona, sabira se sa trajanjem prethodnog ugovora o radu na određeno vreme s tim zaposlenim i računa u ograničenje od 24 meseca;

 

  • da se odsustvo zbog materinstva uračunava u trajanje radnog odnosa na određeno vreme, što je navedeno i u mišlјenju nadležnog ministarstva broj 011-00-119/2015-02 od 3. marta 2016. godine;

 

  • da je M. J. bila radno angažovana na određeno vreme po osnovu zamene privremeno odsutnog zaposlenog i po osnovu povećanja obima posla, pri čemu radni odnos na određeno vreme zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može da se zaklјuči i u dužem trajanju od 24 meseca, a radni odnos po osnovu povećanog obima posla sa istim zaposlenim na istim ili drugim poslovima može da iznosi najduže 24 meseca, sa prekidima ili bez prekida;

 

  • da budući da je M. J. već bila angažovana na određeno vreme po osnovu povećanjog obima posla u ukupnom trajanju od 24 meseca, njeno angažovanje po ovom zakonskom osnovu nije dozvolјeno;

 

  • da je kada je reč o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme, zakonom kojim se uređuje budžetski sistem propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, te da se, izuzetno, radni odnos sa novim licima može zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugih nadležnih organa, uz prethodno pribavlјeno mišlјenje ministarstva;

 

  • da je postupak dobijanja saglasnosti za novo zapošlјavanje regulisan Uredbom o postupku za pribavlјanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava;

 

  • da se DZ „B.“ u skladu sa navedenom uredbom, u periodu od 2014. godine do jula 2018. godine obraćao nadležnoj Komisiji Vlade više puta, tražeći odobrenje za prijem u radni odnos radiološkog tehničara, ali da ni na jedan zahtev nije dobio odgovor;

 

  • da bez saglasnosti Komisije Vlade ne postoji mogućnost da zaposli radiološkog tehničara na neodređeno vreme;

 

  • da sa podnositelјkom pritužbe nije bilo moguće zasnovati radni odnos na određeno vreme jer je već bila u radnom odnosu na određeno vreme u ukupnom trajanju od 24 meseca na poziciji radiološke tehničarke, a da se radni odnos na neodređeno vreme takođe nije mogao zasnovati iz razloga što DZ „B.“ nema saglasnost nadležne Komisije Vlade;

 

  • da je DZ „B.“ bio prinuđen da angažuje drugog radiološkog tehničara na određeno vreme zbog povećanog obima posla;

 

  • da je najpre bio angažovan N. D., koji je napustio ustanovu i zasnovao radni odnos u Opštoj bolnici Šabac, a potom i D. V., koja je takođe napustila ustanovu i zasnovala radni odnos u ovoj bolnici;

 

  • da poslove radiološkog tehničara trenutno obavlјa P. I. iz Banje Kovilјače;

 

  • da je aktom o sistematizaciji radnih mesta, koji je donet u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, predviđeno radno mesto samo za jednog radiološkog tehničara.

 

 

1.6.  U prilogu izjašnjenja na pritužbu dostavlјeni su: 1) mišlјenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-119/2015-02/2 od 3. marta 2016. godine; 2) mišlјenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad br. 011-00-174/2016-02/2 od 8. marta 2016. godine; 3) molba Ministarstvu zdravlјa za rešavanje problema zaposlenih na određeno vreme, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije od 9. septembra 2016. godine; 4) fotokopije PRM obrazca; 5) fotokopije ugovora o radu za N. D., D. V. i I. P.; 6) Fotokopije liste radnih mesta sa brojem izvršilaca iz Akta o sistematizaciji radnih mesta.

1.7.  U dopuni izjašnjenja Doma zdravlјa „B.“, navedeno je:

  • da se bolovanje, odnosno privremena sprečenost za rad ostvaruje kod izabranog lekara, odnosno u konkretnom slučaju kod pedijatra, a zaposleni je u skladu sa članom 103. Zakona o radu dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, poslodavcu dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad;

 

  • da zaposleni koji je sprečen za rad iz bilo kog razloga, pa i zbog razloga nege deteta, pravo na naknadu zarade ostvaruje na osnovu mišlјenja izabranog lekara ili lekarske komisije, a poslodavca o tome obaveštava dostavlјanjem potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i ne podnosi nikakav dodatni zahtev poslodavcu radi ostvarivanja tog prava;

 

  • da se pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje podnošenjem zahteva nadležnoj opštinskoj upravi u kojoj je sedište poslodavca, a da se o podnetom zahtevu odlučuje na osnovu mišlјenja posebne opštinske/gradske komisije za pregled dece sa smetnjama u razvoju u skladu sa Pravilnikom o uslovima postupka i načina ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i Zakonom o finasijskoj podršci porodici sa decom;

 

  • da na osnovu mišlјenja o postojanju uslova za produžetak odsustva pedijatar sačinjava izveštaj (doznaku) o privremenoj sprečenosti za rad za period koji je određen mišlјenjem komisije, a da se doznaka dostavlјa opštinskoj upravi i poslodavcu u roku od tri dana;

 

  • da pravo na odsusutvo sa rada ili rad sa polovinom punog radnog vremene teče od  dana konačnosti rešenja kojim je o tom  pravu odlučeno;

 

  • da podnositelјka pritužbe, M.J., nije dostavila ni potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno, doznaku, za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

1.8. U skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava dostavila je dopis, u kojem je između ostalog, navedeno:

 

  • da je Ministarstvo zdravlјa 27. juna 2018. godine dostavilo Komisiji jedan predlog akata o davanju saglasnosti za novo zapošlјavanje u D.z. „B.“ i to predlog za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje na neodređeno vreme dva lica – jednog sa visokom stručnom spremom i jednog sa višom stručnom spremom;

 

  • da je Komisija na sednici održanoj 28. juna 2018. godine razmatrala i odlučivala o predmetnom predlogu Ministarstva zdravlјa za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje dva lica kod poslodavca DZ „B.“, ali je saglasnost za novo zapošlјavanje na neodređeno vreme data samo za jedno lice sa visokom stručnom spremom.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Među stranama u postupku nije sporno da je M. J. bila zaposlena u DZ „B.“ na određeno vreme, sa određenim prekidima, u periodu od 2014. godine do 2016. godine. Takođe, nesporno je da je M. J. 2016. godine počela sa korišćenjem porodilјskog odsustva koje je trajalo do 20. decembra 2017. godine.

2.2.  Uvidom u rešenje DZ „B.“ od 26. decembra 2017. godine, broj 3266/17, utvrđeno je da se u ovom rešenju konstatuje da zaposlenoj M. J., 20. decembra 2017. godine, prestaje radni odnos na određeno vreme. U obrazloženju rešenja navedeno je da je M.J. bila zaposlena na osnovu ugovora o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla, a koji je zbog trudnoće zaposlene produžen do isteka porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

2.3.  Uvidom u obrazac PRM – novo zapošlјavanje i dodatno radno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, od 4. novembra 2016. godine, utvrđeno je da je DZ „B.“ zatražio da zaposli ukupno 7 lica. U obrazloženju molbe navedeno je da je ustanovu napustio jedan doktor stomatologije, tako da je sada broj stomatologa manji od broja predviđenog važećim Kadrovskim planom za 2013. godinu, kao i da im je potrebna jedna ginekolško-akušerska sestra i rendgen tehničar.

2.4.  Uvidom u obrazac PRM – novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, od 2. jula 2018. godine, utvrđeno je da je DZ „B.“ zatražio da zaposli ukupno dva radnika: jednog sa visokom i jednog sa višom stručnom spremom. U obrazloženju molbe, između ostalog, navedeno je da je jedan radiološki tehničar preminuo, te je potrebno primiti drugog radiološkog tehničara.

2.5.  Uvidom u izvod iz akta o sistematizaciji radnih mesta u DZ „B.“, koji je priložen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je u organiziacionoj jedinici „radiološka dijagnostika“ predviđeno ukupno tri radna mesta, i to jedno radno mesto rendgen tehničara za koje je potrebno obrazovanje VMŠ (više medicinske škole) ili SSS (srednja stručna sprema) i položen stručni ispit.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE PREPORUKE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavlјeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

  • Ustav Republike Srbije[3], odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 66. propisuje da porodica, majka, samohrani roditelј i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. istog člana propisano da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovolјavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

 

  • Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183[5] iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodilјskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim iz razloga koji nemaju veze sa trudnoćom, porođajem ili dojenjem kao njegovom posledicom. Po isteku porodilјskog odsustva žena ima pravo da se vrati na isto radno mesto ili na odgovarajuće radno mesto sa istom platom. Teret dokazivanja da razlozi za otpuštanje nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem snosi poslodavac.[6]

 

  • Konvencija o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisuje da se, u cilјu postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošlјavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.[7]

 

  • Odredbama člana 18. Zakona o radu[8] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.

 

3.7. Odredbom člana 37. st. 1. i 2. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaklјuči određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, dok je stavom 2. istog člana propisano da poslodavac može da zaklјuči jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme sa zaposlenima, za period, koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zansnovan. Odredbom člana 187. st. 1. i 2. propisano je da za vreme trudnoće, porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, kao i da se u tom slučaju rok za koji je ugovorom zasnovan radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je činjenica da podnositelјki pritužbe M.J.nije produžen ugovor o radu u DZ „B.“ u vezi sa njenim ličnim svojstvom –   porodičnim statusom.

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pristupio analizi navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavlјenih dokaza. Na početku analize Poverenik konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavlјeni dokazi koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.10.  Analizom navoda iz pritužbe, dopuna pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, kao i dostavlјenih dokaza, može se konstatovati da je M. J. u DZ „B.“ bila radno angažovana, zaklјučivanjem više ugovora o radu na određeno vreme, u periodu od jula 2014. godine, pa do isteka porodilјskog odsustva 20. decembra 2017. godine, kao i da je 16. maja 2018. godine bila pozvana radi radnog angažovanja, međutim istog dana je dobila obaveštenje od pravnika da ne može da nastavi sa radnim angažovanjem na određeno vreme iz razloga što je od 2014. godine već bila angažovana na određeno vreme zbog povećanog obima posla.

 

3.11. Poverenik konstatuje da je u konkretnom slučaju, od najvećeg značaja ugovor o radu broj 1270/16 od 1. juna 2016. godine, koji su podnositelјka pritužbe i poslodavac DZ „B.“ zaklјučili na određeno vreme, u trajanju od 2 meseca (od 1. juna do 31. jula 2016. godine). Nakon toga, pritužilјa i poslodavac zaklјučili su aneks ovog ugovora radi produženja roka na koji je zasnovan do isteka korišćenja prava na porodilјsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Konačno, rešenjem DZ „B.“ od 26. decembra 2017. godine, broj 3266/17, konstatovano je da je zaposlenoj M. J. 20. decembra 2017. godine prestao radni odnos na određeno vreme. U obrazloženju rešenja navedeno je da je M. J. bila zaposlena na radnom mestu rendgen tehničar u radnom odnosu od 1. juna 2016. godine na određeno vreme, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla, a koji je zbog trudnoće zaposlene produžen do isteka porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Iz navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i izvedenih dokaza može se utvrditi da je M. J. želela da nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta nastavi da radi kod poslodavca DZ „B.“, ali da poslodavac nije nastavio da je radno angažuje. Međutim, Poverenik konstatuje da u skladu sa citiranim propisima DZ „B.“ nije imao mogućnost da sa pritužilјom zaklјuči ugovor o radu na određeno vreme jer bi na taj način prekoračio zakonom propisano maksimalno trajanje ugovora o radu na određeno vreme. Zakonodavac je onemogućio poslodavca da nakon radnog angažovanja na određeno vreme u ukupnom trajanju od 24 meseca, ponovo radno angažuje istog zaposlenog, putem zaklјučivanja ugovora o radu na određenio vreme.

3.12. U vezi sa navedenim Poverenik je razmatrao i navode podnositelјke pritužbe da je od poslodavca zatražila „produženje bolovanja na osnovu nalaza pedijatra, što nije bilo prihvaćeno“. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da podnositelјka pritužbe nije dostavila ni jedan dokaz u prilog ovoj tvrdnji, dok je sa druge strane, poslodavac DZ „B.“ u dopuni izjašnjenja istakao da zaposlena nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, niti zahtev za ostvarivanje bolovanja, kao ni doznaku u cilјu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Imajući u vidu navedeno može se zaklјučiti da nije bilo osnova za produženje ugovora u skladu sa odredbom člana 187. st. 1. i 2. Zakona o radu kojom je propisano da za vreme trudnoće, porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, kao i da se u tom slučaju rok za koji je ugovorom zasnovan radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

3.13. Takođe, Poverenik je imao u vidu i da je 16. maja 2018. godine M. J. bila pozvana da počne da radi u DZ „B.“, ali da je istog dana dobila obaveštenje od pravnika da ne može da nastavi sa radnim angažovanjem. Poverenik konstatuje da je DZ „B.“ korisnik javnih sredstava i da zapošlјavanje na neodređeno vreme može vršiti samo izuzetno, u skladu sa propisima o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i pribavlјanju saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Tokom postupka, na osnovu izvedenih dokaza, utvrđeno je da je DZ „B.“ u više navrata tražio saglasnost za zapošlјavanje radiloškog tehničara na neodređeno vreme, a u skladu sa Uredbom o postupku pribavlјanja saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, ali da ovu saglasnost nije dobio.

 

3.14. Radi potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, u smislu člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskirminacije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. U dopisu Komisije  br.112-9507/2018 od 10. oktobra 2018. godine, navedeno da je Ministarstvo zdravlјa dostavilo komisiji jedan predlog akata o davanju saglasnosti za novo zaopšlјavanje u D. z. „B.“, 27. juna 2018. godine i to predlog za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje na neodređeno vreme dva lica – jednog sa visokom stručnom spremom i jednog sa višom stručnom spremom. Međutim, Komisija je na sednici održanoj 28. juna 2018. godine razmatrala i odlučivala o predmetnom predlogu Ministarstva zdravlјa za davanje saglasnosti za novo zapošlјavanje dva lica kod poslodavca DZ „B.“, ali je saglasnost za novo zapošlјavanje na neodređeno vreme data samo za jedno lice sa visokom stručnom spremom.

 

3.15.  Imajući u vidu navedeno, Poverenik je utvrdio i da DZ „B.“ nije imao mogućnost da sa M. J.  zaklјuči ni ugovor o radu na neodređeno vreme.  Naime, DZ „B.“ je korisnik javnih sredstava, te može da zapošlјava na neodređeno vreme samo izuzetno, na način propisan Uredbom o postupku pribavlјanja saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Tokom postupka, utvrđeno je da je DZ „B.“ u više navrata tražio saglasnost za zapošlјavanje radiološkog tehničara na neodređeno vreme. Uvidom u izvod iz akta o sistematizaciji radnih mesta u DZ „B.“, koji je priložen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je u organiziacionoj jedinici „radiološka dijagnostika“  predviđeno ukupno tri radna mesta, i to jedno radno mesto rendgen tehničara za koje je potrebno obrazovanje VMŠ ( više medicinske škole) ili SSS (srednja stručna sprema) i položen stručni ispit.

3.16. Imajući u vidu sve navedeno, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, može se konstatovati da je pritužilјa bila radno angažovana na određeno vreme u periodu dužem od 24 meseca, te da poslodavac nije mogao sa njom da zaklјuči novi ugovor o radu na određeno vreme nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta, a u skladu sa članom 37. stav 1. i 2. Zakona o radu. Takođe poslodavac nije imao pravo ni da podnositelјku pritužbe zaposli na neodređeno vreme iz razloga što DZ „B.“, kao korisnik budžetskih sredstava nije dobio saglasnost za zapošlјavanje novih lica od nadležene komisije, a što je Poverenik utvrdio tokom postupka. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da činjenica da je podnositelјka pritužbe koristila pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta ne predstavlјa razlog zbog kojeg joj nije produžen ugovor o radu na određeno vreme niti razlog što sa pritužilјom nije zaklјučen ugovor o radu na neodređeno vreme. Zbog toga, Poverenik je  mišlјenja da DZ „B.“ i G. M., direktor DZ „B.“ nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi M.J., protiv DZ „B.“ i G. M.  direktora DZ „B.“ utvrđeno je da nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3]„Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4]„Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[5] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10

[6] Član 8. Konvecije

[7] Član 4. Konvecije

[8] („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-iconMišljenje po pritužbi M.J. protiv DZ.B. i G.M. zbog diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u postupku zapošljavanja Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/misljenje-po-prituzbi-m-j-protiv-dz-b-i-g-m-zbog-diskriminacije-na-osnovu-pola-i-bracnog-i-porodicnog-statusa-u-postupku-zaposljavanja">
back to top