Mišljenje po pritužbi R.i.c. protiv Kancelarije za ljudska i manjinska prava na osnovu seksualne orijentacije u oblasti pružanja usluga

  1. 07-00-564/2018-02  datum: 8.11.2018.

 

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja R.i.c. iz Beograda, podnete protiv Kancelarije za lјudska i manjinska prava, a povodom teksta konkursa koji je Kancelarija raspisala 22. januara 2018. godine, u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godine. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je u tekstu konkursa utvrđena maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu, te da za projekte „koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade i osobe sa invaliditetom“ ne može preći iznos od 1.000.000,00 dinara, dok „za projekte koji targetiraju izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe“ ne može preći iznos od 250.000,00 dinara. Podnosilac pritužbe smatra da se određivanjem manjeg maksimalnog iznosa u konkursu koji je namenjen LGBTI osobama, LGBTI osobe stavlјaju u neravnopravan položaj, a da za to ne postoji „nijedno racionalno obrazloženje“. U izjašnjenju Kancelarije za lјudska i manjinska prava je, između ostalog, navedeno da se opredelјenje Kancelarije za lјudska i manjinska prava prema LGBTI osobama u konkretnom slučaju može jasnije sagledati ako se proširi okvir čitavog koncepta konkursnog finansiranja projekata koje sprovodi Kancelarija za lјudska i manjinska prava. Naime, za podršku projektima koji imaju za cilј promociju prava LGBTI populacije, a koji su realizovani tokom 2016. i 2017. godine, kroz konkurse koji su finansirani donatorskim sredstvima, izdvojeno je 18 miliona dinara, što je više od ukupne godišnje vrednosti sredstava obezbeđenih u budžetu za realizaciju konkursa kojim se podržavaju aktivnosti usmerene na unapređenje položaja svih osetlјivih društvenih grupa za koje je obezbeđeno 16 miliona dinara u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“. U toku postupka, analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavlјenih dokaza, utvrđeno je da je za podršku LGBTI populaciji, kroz konkurse realizovane tokom 2016. i 2017. godine izdvojeno preko 18 miliona dinara, što je više od ukupne godišnje vrednosti sredstava obezbeđenih u budžetu za realizaciju konkursa kojim se podržavaju aktivnosti usmerene na unapređenje položaja svih osetlјivih društvenih grupa u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, u visini od 16 miliona dinara. Evropski sud za lјudska prava je, u brojnim slučajevima koji se tiču diskriminacije, ustanovio standarde postupanja u ovoj oblasti. Tako, kada se ustanovi postojanje različitog tretmana između dve analogne grupe, teret dokazivanja se prebacuje na državu koja treba da dokaže da je različit tretman objektivno ili razumno opravdan. Stoga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, zatražio izjašnjenje od Kancelarije za lјudska i manjinska prava na navode pritužbe vezane za nejednako limitiranje sredstava namenjenih različitim društvenim grupama. Dalјe, prema stavu Evropskog suda za lјudska prava, različit tretman se može objektivno i razumno opravdati kada teži ostvarenju legitimnog cilјa i kada postoji proporcionalnost upotreblјenih sredstava i cilјa koji se želi ostvariti. Prema jurisprudenciji Evropskog suda prilikom procene proporcionalnosti, državi se priznaje „polјe slobodne procene“ koje zavisi od okolnosti slučaja i samog predmeta. U konkretnom slučaju, dokazivanjem da je u periodu koji prethodi raspisivanju spornog konkursa, Kancelarija za lјudska i manjinska prava opredelila preko 18 miliona dinara udruženjima za zaštitu LGBTI prava i pripadnicima LGBTI populacije kao krajnjim korisnicima, te imajući u vidu da je i spornim konkursom iz 2018. godine ponovo stavila u fokus i LGBTI osobe i njihova udruženja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da je različit tretman, ustanovlјen Konkursom za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, objektivno i razumno opravdan. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da Kancelarija za lјudska i manjinska prava, raspisivanjem Konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu, nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.  

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje R.i.c. iz Beograda, pritužbom podnetom protiv Kancelarije za lјudska i manjinska prava, a povodom teksta konkursa koji je Kancelarija raspisala 22. januara 2018. godine, u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je u tekstu konkursa utvrđena maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu, te da za projekte „koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade i osobe sa invaliditetom“ ne može preći iznos od 1.000.000,00 dinara, dok „za projekte koji targetiraju izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe“ ne može preći iznos od 250.000,00 dinara;
  • da se ovim pravilom u tekstu konkursa koji tagetiraju LGBTI osobe stavlјaju u neravnopravan položaj, a za to ne postoji „nijedno racionalno obrazloženje“;
  • da se ovo pravilo odnosi i na ukupna sredstva koja su konkursom opredelјena za projekte udruženja LGBTI osoba, a koja, iako nisu navedena u tekstu konkursa, su znatno manja od sredstava namenjenih ostalim grupama, što je „problematično“ posebno imajući u vidu da se LGBTI osobe već godinama nalaze u samom vrhu najdiskriminisanijih kategorija građana.
    • Uz pritužbu je dostavlјen i tekst konkursa Kancelarije za lјudska i manjinska prava za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i člana 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka od Kancelarije za lјudska i manjinska prava zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe.
    • U izjašnjenju i dopunama izjašnjenja Kancelarije za lјudska i manjinska prava, između ostalog, navedeno je:
  • da Kancelarija za lјudska i manjinska prava svake godine raspisuje konkurs za finansiranje projekata organizacija civilnog društva u cilјu unapređenja zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji, te da se u okviru ovog konkursa podržavaju projekti usmereni na unapređenje položaja svih osetlјivih društvenih grupa prepoznatih Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije;
  • da jeste tačno da je 2018. godine tekstom konkursa propisan limit koji se navodi u pritužbi, ali da nije tačno da su „projekti namenjeni LGBT+ populaciji stavlјeni u neravnopravan položaj u odnosu na sve ostale grupe“, posebno imajući u vidu da Kancelarija za lјudska i manjinska prava obezbeđuje dodatna/donatorska sredstva koja su namenjena isklјučivo promociji prava LGBTI populacije;
  • da se opredelјenje Kancelarije za lјudska i manjinska prava prema LGBTI osobama u konkretnom slučaju može jasnije sagledati ako se proširi okvir čitavog koncepta konkursnog finansiranja projekata koje sprovodi Kancelarija za lјudska i manjinska prava. Naime, za podršku projektima koji imaju za cilј promociju prava LGBTI populacije, a koji su realizovani tokom 2016. i 2017. godine, kroz konkurse koji su finansirani donatorskim sredstvima, izdvojeno je gotovo 18 miliona dinara, što je više od ukupne godišnje vrednosti sredstava obezbeđenih u budžetu za realizaciju konkursa kojim se podržavaju aktivnosti usmerene na unapređenje položaja svih osetlјivih društvenih grupa, te je za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, u budžetu Republike Srbije obezbeđeno je 16 miliona dinara, a podržano je 30 projekata koji su svi bili isklјučivo usmereni na ostavarivanje cilјeva konkursa;
  • da je, primera radi, u novembru 2016. godine, Kancelarija za lјudska i manjinska prava raspisala konkurs koji je bio usmeren isklјučivo na projekte udruženja u cilјu promocije, unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba, kao i podizanja svesti šire javnosti u Republici Srbiji u okviru projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“. Navedeni projekat je bio finansiran na osnovu potpisanog Sporazuma o realizaciji aktivinosti Bilateralnog programa između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Norveške, a ukupna sredstva koja su bila raspoređena tim konkursom iznosila su 15.984.000,00 dinara, odnosno maksimalno do 1.000.000,00 dinara;
  • da je Kancelarija za lјudska i manjinska prava donela odluku da u konkretnom slučaju, povodom kojeg je podneta pritužba, limitira podršku projektima koji imaju u fokusu LGBTI populaciju, imajući u vidu činjenicu da se organizacije i projekti koji imaju u fokusu pomenutu temu dodatno podržavaju kroz druge konkurse;
  • da, ukoliko bi se zauzeo stav da je koncipiranje projekta zbog kojeg je podneta pritužba bilo diskriminatorno, onda bi pripadnici svih osetlјivih društvenih grupa imali pravo da zahtevaju utvrđivanje diskriminatornog postupanja Kancelarije za lјudska i manjinska prava, i u slučaju da Kancelarija raspiše konkurs kojim se targetira isklјučivo LGBT populacija kao cilјna grupa;
  • da se pritužba udruženja R.i.c. bazira na tome da su „tekstom konkursa projekti namenjeni LGBT+ populaciji stavlјeni u nejednak položaj u odnosu na ostale grupe“, te da ova formulacija podnosioca pritužbe implicira da su diskriminisani projekti, što nije u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim se štite lica ili grupe lica;
  • da je svaki konkurs, po prirodi stvari, zasnovan na najmanje dve pretpostavke: 1) na utvrđenim prioritetima (cilјnim grupama, pojavama koje se žele podržavati ili protiv kojih se društvo bori i slično) i 2) na obezbeđenim finansijskim sredstvima opredelјenim za konkretne cilјne grupe, odnosno pojave;
  • da je jedino moguće i smisleno, da se u okviru konkretnog konkursa unapred odrede prioriteti, cilјne grupe i slično, za čiju će se zaštitu, odnosno, unapređenje položaja dodelјivati sredstva po unapred propisanim kriterijumima i procedurama. S tim u vezi, konkurs ove vrste se unapred fokusira na određene cilјne grupe, dok druge neizbežno izostavlјa, što je bio i slučaj sa predmetnim konkursom Kancelarije za lјudska i manjinska prava, povodom kog je podneta pritužba;
  • da, u okviru cilјnih grupa na koje se ovaj konkurs odnosi, uobičajena je praksa da se za projekte koji se odnose na određene cilјne grupe izdvoji jedan novčani iznos, dok se za druge cilјne grupe izdvoji drugi iznos, a sve u skladu sa obezbeđenim sredstvima, definisanim prioritetima i javnim politikama. Navedena praksa našla je svoje mesto i u konkursu povodom kojeg je podneta pritužba;
  • da je važno istaći da u konkretnom slučaju nema diskriminacije, već je u pitanju razumno upravlјanje raspoloživim resursima i njihovo korišćenje na način koji maksimilizuje društveni dobitak, što se nikako ne može smatrati diskriminacijom;
  • da konkurs, zapravo, predstavlјa vid društvenog odgovora na relevatna pitanja i pojave i predstavlјa samo jedan od instrumenata za sprovođenje javnih politika, te da je svaki konkretan konkurs, uklјučujući i predmetni, dodatno ograničen samom svojom prirodom i resursima na kojima je zasnovan;
  • da konkurs mora da bude relevantan, transparentan i normativan, pošteno postavlјen i da isklјučuje diskriminaciju. Upravo normativnost projekta, kao i svaka druga normativnost, mora da implicira restriktivnost, jer je nemoguće da svi dobiju sve, niti da svi dobiju jednako. Kada bi se insistiralo na tome da svi dobiju jednako, taj pristup bi bio korozivan, obesmislio bi samu ideju konkursnog finansiranja projekata, zamenio teze korišćenja konkursa kao vida sprovođenja javnih politika i urušio samu mogućnost davanja finansijskih podsticaja koji cilјano mogu da doprinesu bilo kakvom unapređenju, pobolјšanju ili pozitivnoj promeni;
  • da, ako bi ovaj konkretni slučaj predstavlјao diskriiminaciju, postavlјa se pitanje da li bi u budućnosti uopšte mogao da se raspiše projekat samo za jednu osetlјivu grupu. Stoga, ukoliko bi se utvrdilo da je Kancelarija za lјudska i manjinska prava izvršila diskriminaciju, to bi dovelo do onemogućavanja korišćenja konkursa kao instrumenta za sprovođenje javnih politika, jer se ne bi mogli raspisivati konkursi za dodelu sredstava samo jednoj osetlјivoj grupi ili samo jednom broju osetlјivih grupa. Na ovaj način bi se „vezale ruke“ državi da na smislen način upravlјa finansijskim resursima u okviru antidiskriminacionih politika;
  • da, kada je reč o navodima podnosioca pritužbe da ne postoji racionalno objašnjenje za to što se u tekstu konkursa projekti koji targetiraju LGBTI osobe stvalјaju u neravnopravan položaj, postavlјa se pitanje kako podnosilac pritužbe uopšte može da zna koje je obrazloženje za ovakav postupak Kancelarije za lјudska i manjinska prava, kada joj to pitanje nikada nije postavio;
  • da je podnosilac pritužbe podneo aplikaciju na konkurs, povodom kojeg je podneo pritužbu, te da mu je projekat odobren;
  • da Kancelarija za lјudska i manjinska prava ima odličan odnos, kako sa predstavnicima LGBTI zajednice, tako i sa predstavnicima ostalih osetlјivih grupa, te da u svom radu ne diskriminiše niti stavlјa u neravnopravan položaj predstavnike osetlјivih grupa. Stoga, navode o diskriminaciji smatraju u celosti neosnovanim.
    • U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavlјena je fotokopija Odluke o raspisivanju Konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, kao i link ka internet prezentaciji Kancelarije za lјudska i manjinska prava, na kojoj se mogu pronaći konkursi koji su usmereni na projekte koji imaju za cilј promociju LGBTI populacije.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Uvidom u Odluku o raspisivanju konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, broj 90-00-00001/2018-02 od 11. januara 2018. godine, Kancelarija za lјudska i manjinska prava raspisala je Konkurs za dodelu finansijskih sredstava udruženjima registrovanim na teritoriji Republike Srbije, koja predlog projekta podnose u saradnji sa najmanje još jednim udruženjem. Prema navedenoj odluci, finansijska sredstva biće dodelјena udruženjima koja dostave predloge projekata Kancelariji za lјudska i manjinska prava, a kojima se ostvaruju sledeći cilјevi: 1) podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema pojedinim osetlјivim društvenim grupama i prema pojedincima iz tih grupa, naročito imajući u vidu decu i mlade u riziku od socijalnog isklјučivanja, žene, osobe sa invaliditetom, starije osobe, LGBTI osobe, izbeglice i interno raselјena lica; 2) razvoj i podsticanje obrazovanja i društvene svesti o značaju tolerancije i poštovanja različitosti u cilјu smanjenja opšteg nivoa diskriminacije i 3) unapređenje praćenja preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za lјudska prava u cilјu pobolјšanja položaja posebno osetlјivih društvenih grupa. Zatim, utvrđeno je da ukupna sredstva koja se raspoređuju ovim konkursom za izabrane projekte iznose 16.000.000,00 dinara i obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Konačno, utvrđeno je da maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu ne može preći 1.000.000,00 za projekte koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade, osobe sa invaliditetom, odnosno 250.000,00 za projekte koji targetiraju izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe.

 

  • Uvidom u Konkurs za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, utvrđeno je da prema tekstu konkursa maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu ne može preći 1.000.000,00 dinara za projekte koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade, osobe sa invaliditetom, odnosno 250.000,00 za projekte koji targetiraju izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe.

 

  • Uvidom u Konkurs za projekat udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba u Republici Srbiji u oblasti socijalne zaštite, a u okviru projekta Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, koji je finasiran na osnovu potpisanog Sporazuma o realizaciji aktivnosti Bilateralnog programa između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Norveške, utvrđeno je da je Kancelarija za lјudska i manjinska prava raspisala konkurs za dodelu finansijskih sredstava udruženju registrovanom na teritoriji Republike Srbije, koje svojim statutom prepoznaje poštovanje, unapređenje i zaštitu lјudskih prava, sloboda i položaja osetlјivih društvenih grupa (poželјno uklјučujući i LGBT osobe). Ovim konkursom je propisano da će finansijska sredstva biti dodelјena udruženjima za ostvarivanje sledećih cilјeva: 1) unapređenje i zaštita prava LGBT osoba u Republici Srbiji u oblasti socijalne zaštite sa težištem obuka na sticanju znanja za postupanje zaposlenih u sistemu socijalne zaštite prema LGBT osobama i članovima i članicama njihovih porodica; 2) upoznavanje sa specifičnostima i dosadašnjom praksom u radu sa LGBT osobama, u cilјu jačanja stečenih kompetencija zaposlenih, čime bi se postiglo prilagođavanje i efikasno pružanje usluga socijalne zaštite LGBT osobama i članicama i članovima njihovih porodica i 3) razvijanje plana za dalјe unapređivanje usluga koje se mogu pružiti LGBT osobama u sistemu socijalne zaštite. Konačno, konkursom su podržane aktivnosti jednog udruženja koje dostavi predlog projekta, a ukupna sredstva koja se raspoređuju ovim konkursom za izabrani projekat iznose 3.000.000,00 dinara. Konkurs za projekat udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba u Republici Srbiji bio je otvoren od 27. oktobra do 14. novembra 2016. godine.

 

  • Uvidom u Konkurs za projekte udruženja u cilјu promocije, unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba, kao i podizanja svesti šire javnosti u Republici Srbiji u okviru Projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, finansiran na osnovu potpisanog Sporazuma o realizaciji aktivnosti  Bilateralnog programa između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Norveške, utvrđeno je da je Kancelarija za lјudska i manjinska prava raspisala konkurs za dodelu finansijskih sredstava udruženjima kojima se ostvaruju cilјevi projekta, i to opšti cilј  – opadanje stepena homofobičnih, transfobičnih i diskriminatornih stavova i ponašanja, preko razbijanja uvreženih predrasuda i stereotipa o LGBT populaciji u Srbiji, specifični cilј – implementacija afirmativnih kampanja na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i očekivani rezultat projekta – unapređeno znanje i razumevanje javnosti o pravima LGBT osoba i stepenu diskriminacije sa kojom se ove osobe suočavaju. Takođe, uvidom u tekst konkursa utvrđeno je da su osnov za definisanje prioriteta konkursa cilјevi i očekivani rezultati postavlјeni projektom „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“,  mere i aktivnosti predviđene Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije, Akcionim planom za primenu Strategije prevenicije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, kao i mere predviđene Akcionim planom za poglavlјe 23. Kada  je reč o budžetu predviđenim ovim konkursom, utvrđeno je da ukupna sredstva koja se raspoređuju ovim konkursom za izabrane projekte iznose 15.984.000,00 dinara, odnosno maksimalno do 1.000.000,00 dinara za izabrani projekat. Konkurs za projekte udruženja u cilјu  promocije, unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba, kao i podizanja svesti šire javnosti u Republici Srbiji bio je otvoren od 3. do 18. novembra 2016. godine.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenio je navode iz pritužbe, izjašnjenja i dopuna izjašnjenja, dostavlјene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].
  • Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5]. Odredbom člana 21. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. Dalјe, članom Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
  • Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu[6], Razdeo 3, glava 3.19 Kancelarija za lјudska i manjinska prava, program 1001 – Unapređenje i zaštita lјudskih i manjinskih prava i sloboda, funkcija 110 – Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spolјni poslovi, programska aktivnost 0006 – Praćenje primene međunarodnih obaveza i sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, ekonomska klasifikacija 481- Dotacije nevladinim organizacijama, Kancelariji za lјudska i manjinska prava je za ovu namenu u budžetu Republike Srbije opredelјeno 16.000.000 dinara.
  • Zakonom o budžetskom sistemu[7], odredbom člana 23. stav 1. tačka 4, propisano je da za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja u koje, između ostalog spadaju i donacije i transferi.
  • Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomoći[8], odredbom člana 1. stav 1, propisano je da državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć.
  • Uredbom o Kancelariji za lјudska i manjinska prava[9] propisano je da Kancelarija vrši stručne poslove za potrebe Vlade i nadležnih ministarstava koji se odnose na: zaštitu i unapređenje lјudskih i manjinskih prava; praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o lјudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa; opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina; praćenje položaja pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanja manjinskih prava; ostvarivanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama.
  • Uredbom o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja[10], odredbom člana 3. stav 1. i 2, propisano je da organ državne uprave u čijem delokrugu je oblast u kojoj se ostvaruje javni interes, odnosno korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u čijem budžetu su obezbeđena sredstva podstiče programe koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u skladu sa odredbama ove uredbe i akata nadležnog organa donetih u skladu sa odredbama zakona i ove uredbe. Navedeni program naročito sadrži: oblast u kojoj se program realizuje, teritoriju na kojoj bi se program realizovao, vreme i dužinu trajanja programa, cilј, vrstu i obim aktivnosti koje bi se vršile u toku realizacije programa i ukupan broj lica koji je potreban za izvođenje programa. Zatim, odredbom člana 5. i 6. navedene uredbe propisano je da se izbor programa koji će se finansirati sredstvima budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave vrši primenom sledećih kriterijuma: 1) reference programa: oblast u kojoj se realizuje program, dužina trajanja programa, broj korisnika programa, mogućnost razvijanja programa i njegova održivost; 2) cilјevi koji se postižu: obim zadovolјavanja javnog interesa, stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program sprovodi; 3) sufinansiranje programa iz drugih izvora: sopstvenih prihoda, budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, fondova Evropske unije, poklona, donacija, legata, kredita i drugo, u slučaju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa i 4) zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava i održivost ranijih programa: ako su ranije korišćena sredstva budžeta, da li su ispunjene ugovorne obaveze.

Analiza pritužbe, izjašnjenja i dostavlјenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu da je pritužba podneta protiv Kancelarije za lјudska i manjinska prava, Poverenik za zaštitu ravnoravnosti najpre ukazuje da je Kancelarija formirana Uredbom Vlade Republike Srbije. Sredstva za rad i obavlјanje poslova Kancelarije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije[11]. Treba istaći da korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, uklјučujući i Kancelariju za lјudska i manjinska prava, u skladu sa Uredbom o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja podstiče programe od javnog interesa, sprovodi izbor programa koje će finansirati primenom različitih kriterijuma, među kojima su: oblast u kojoj se realizuje program, broj korisnika programa i obim zadovolјavanja javnog interesa, te stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program sprovodi. Programi se mogu sufinansirati i putem donacija i poklona, te je još jedan od značajnih kriterijuma za izbor programa koji će se finansirati i efikasnost korišćenja sredstava i održivost ranijih programa.

 

  • S tim u vezi, Kancelarija za lјudska i manjinska prava je početkom 2018. godine raspisala Konkurs u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“. Prema ovom konkursu, maksimalna vrednost odobrenih sredstava ne može preći 1.000.000,00 dinara za projekte koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade, te osobe sa invaliditetom, odnosno 250.000,00 za projekte koji targetiraju izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe. Ukupno opredelјena sredstva koja su raspoređena na ovaj način iznosila su 16 miliona dinara. Pored toga, Kancelarija za lјudska i manjinska prava je krajem 2016. godine raspisala dva konkursa koji su imali za cilј unapređenje i zaštitu lјudskih prava LGBT osoba. Prvi konkurs je raspisan radi unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba u Republici Srbiji u oblasti socijalne zaštite, a u okviru projekta Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, koji je finasiran na osnovu potpisanog Sporazuma o realizaciji aktivnosti Bilateralnog programa između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Norveške, te su ukupna sredstva raspoređena ovim konkursom iznosila 3.000.000,00 dinara. Drugim konkursom su podržani projekti u cilјu promocije, unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba, kao i podizanja svesti šire javnosti u Republici Srbiji u okviru Projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, a koji je finansiran na osnovu potpisanog Sporazuma o realizaciji aktivnosti  Bilateralnog programa između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Norveške. Ukupna sredstva, raspoređena ovim konkursom za izabrane projekte, iznosila su 15.984.000,00 dinara.

 

  • Imajući sve navedeno u vidu, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da oceni da li je propisivanjem u tekstu Konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“ da maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu ne može preći 1.000.000,00 dinara za projekte koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade, te osobe sa invaliditetom u odnosu na maksimalnu vrednost odobrenih projekata koji ne može preći iznos od 250.000,00 dinara za projekte koji, između ostalog, targetiraju LGBTI osobe, povređeno načelo jednakih prava i obaveza.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre je cenio navod iz izjašnjenja Kancelarije za lјudska i manjinska prava da se pritužba udruženja R.i.c. bazira na tome da su „tekstom konkursa projekti namenjeni LGBT+ populaciji stavlјeni u nejednak položaj u odnosu na ostale grupe“, te da ova formulacija podnosioca pritužbe implicira da su diskriminisani projekti, što nije u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije kojim se štite lica ili grupe lica. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na nekoliko činjenica. Naime, podnosilac pritužbe, udruženje R.i.c, osnovano je sa cilјem osnaživanja LGBT zajednice kroz informisanje i kulturu, kao i smanjenje homofobije u srpskom društvu[12], te nesumnjivo predstavlјa organizaciju za zaštitu lјudskih prava LGBT osoba. S tim u vezi, Poverenik ističe da žrtva diskriminacije može biti i pravno lice, na osnovu nekih svojstava koja se tiču statusa samog pravnog lica, ličnih svojstava osnivača, odnosno članova pravnog lica, ali i samih cilјeva koje pravno lice nastoji da ostvari, kao što je u konkretnom slučaju organizacija civilnog društva koja se bavi promocijom prava LGBT populacije. Korisnici projekata koje je finansirala Kancelarija za lјudska i manjinska prava su pripadnici različitih osetlјivih društvenih grupa, o čemu svedoči upotreba sintagme u konkursu: „za projekte koji targetiraju žene, starije osobe, decu i mlade, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raselјena lica i LGBTI osobe“. Dakle, nesumnjivo je da su korisnici ovih programa upravo pripadnici navedenih društvenih grupa, te stoga ne stoji navod iz izjašnjenja Kancelarije za lјudska i manjinska prava da u konkretnom slučaju nema konstitutivnog elementa potencijalne diskriminacije.
  • Nadalјe, analiza teksta Konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, kojim je propisana maksimalna vrednost odobrenih sredstava po pojedinačnom projektu u odnosu na projekte kojim se targetiraju različite društvene grupe, pokazala je da su njime očigledno u nejednak položaj stavlјena udruženja građana koja se bave zaštitom prava LGBT osoba, ali i LGBT osobe kao krajnji korisnici projekata, u odnosu na ostala udruženja građana i pripadnike drugih osetlјivih društvenih grupa, za koje je propisana maksimalna vrednost po pojedinačnom projektu, koji ih „targetira“, u iznosu do 1.000.000,00 dinara. Naime, kao što je već ukazano u prethodnim tačkama ovog mišlјenja, maksimalna vrednost po pojedinačnom projektu koji targetira žene, starije osobe, decu i mlade, te osobe sa invaliditetom je četiri puta viša u odnosu na maksimalan iznos koji je opredelјen za projekte koji targetiraju LGBTI osobe.
  • Da bi se ocenilo da li je Konkursom za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“ povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje za to što je Kancelarija za lјudska i manjinska prava, navedenim konkursom, opredelila manju maksimalnu vrednost odobrenih sredstava udruženjima građana koja se bave zaštitom prava LGBTI osoba, kao i LGBTI osobama kao krajnjim korisnicima projekata, u odnosu na ostala udruženja građana i druge krajnje korisnike – žene, starije osobe, decu i mlade, osobe sa invaliditetom. Stoga, saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati:
  1. da li je cilј koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan, i
  2. da li se cilј (ili cilјevi) mogu postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјeva koji se tom merom ostvaruju.
  • Nesporno je da Kancelarija za lјudska i manjinska prava, ima nadležnost da podstiče pozitivno delovanje šire društvene zajednice prema pojedinim osetlјivim društvenim grupama i prema osobama iz tih grupa, koji cilј Kancelarija ostvaruje, između ostalog, i kroz saradnju sa sa civilnim društvom, uklјučujući podržavanje i finansiranje projekata udruženja građanja. U izjašnjenju Kancelarije za lјudska i manjinska prava navedeno je da je Kancelarija raspisivanjem Konkursa za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u Republici Srbiji u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“ definisala limite za podršku projektima koji u fokusu imaju određene osetlјive društvene grupe, uklјučujući LGBTI populaciju, iz razloga što su već obezbeđena dodatna sredstva čiji je jedini cilј promocija prava LGBTI populacije. Sagledavajući iznete činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj cilј dopušten i opravdan.
  • Dalјe je potrebno utvrditi da li se ovaj cilј može postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se merom ostvaruje. Najpre, u izjašnjenju Kancelarije za lјudska i manjinska prava navedeno je da se opredelјenje Kancelarije za lјudska i manjinska prava prema LGBTI osobama u konkretnom slučaju može jasnije sagledati ako se proširi okvir čitavog koncepta konkursnog finansiranja projekata koje sprovodi Kancelarija za lјudska i manjinska prava. Naime, za podršku projektima koji imaju za cilј promociju prava LGBTI populacije, a koji su realizovani tokom 2016. i 2017. godine kroz konkurse koji su finansirani donatorskim sredstvima, izdvojeno je preko 18 miliona dinara, što je više od ukupne godišnje vrednosti sredstava obezbeđenih u budžetu za realizaciju konkursa kojim se podržavaju aktivnosti usmerene na unapređenje položaja svih osetlјivih društvenih grupa, imajući u vidu da je u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, u budžetu Republike Srbije, obezbeđeno 16 miliona dinara. Stoga, prema navodima iz izjašnjenja, Kancelarija za lјudska i manjinska prava donela je odluku da, u konkretnom slučaju, limitira podršku udruženjima građana koji štite prava LGBTI osoba i LGBTI populaciji, imajući u vidu činjenicu da se udruženja građana koja imaju u fokusu podršku LGBTI populaciji, kao i pripadnici ove društvene grupe, već dodatno podržavaju kroz druge konkurse.

Prema tome ovo razlikovanje ima objektivno i razumno opravdanje. Naime, Kancelarija za lјudska i manjinska prava je u periodu koji prethodi konkursu povodom kojeg je podneta pritužba realizovala dva projekta koji su isklјučivo bili usmereni na LGBT osobe, i to: Konkurs za projekat udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba u oblasti socijalne zaštite i Konkurs za projekte udruženja u cilјu promocije, unapređenja i zaštite lјudskih prava LGBT osoba, kao i podizanje svesti šire javnosti u Republici Srbiji. Ukupna sredstva opredelјena ovim projektima iznosila su 18.984.000,00 dinara. Prilikom razmatranja postojanja srazmere između propisane mere i cilјa koji se njime postiže, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i da su pojedine osetlјive društvene grupe, za koje je spornim konkursom opredelјen veći maksimalan iznos sredstava, naročito brojne, te da su za prevazilaženje barijera sa kojima se susreću potrebna značajna finansijska sredstva. Tako, primera radi, žene čine 51,3% od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije[13] i često su izložene višestrukoj diskriminaciji na osnovu više ličnih svojstava (žene sa sela, žene u situaciji rodno zasnovanog nasilјa, siromašne žene, žene sa invaliditetom, migrantkinje i tražitelјke azila, žene sa invaliditetom, samohrane majke itd.). Takođe, Poverenik je imao u vidu i činjenicu da među svim društvenim grupama, koje su targetirane projektima koje finanisira Kancelarija za lјudska i manjinska prava, ima i LGBTI osoba, koje će na ovaj način biti obuhvaćene i projektima koji u primarnom fokusu imaju druge društvene grupe. Stoga, na osnovu svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju postoji srazmera između propisane mere i cilјa koji se merom postiže.

  • Treba istaći da je Evropski sud za lјudska prava ustanovio standarde postupanja u ovoj oblasti. Tako, kada se ustanovi postojanje različitog tretmana između dve analogne grupe, teret dokazivanja se prebacuje na državu koja treba da dokaže da je različit tretman objektivno ili razumno opravdan. Stoga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, zatražio izjašnjenje od Kancelarije za lјudska i manjinska prava na navode pritužbe vezane za nejednako limitiranje sredstava namenjenih projektima koji u fokusu imaju različite društvene grupe. Dalјe, prema stavu Evropskog suda za lјudska prava, različit tretman se može objektivno i razumno opravdati kada teži ostvarenju legitimnog cilјa i kada postoji proporcionalnost upotreblјenih sredstava i cilјa koji se želi ostvariti[14]. Jurisprudencija Evropskog suda pokazuje da države lako mogu da dokažu postojanje legitimnog cilјa jer se gotovo svaki racionalan razlog smatra legitimnim, bez obzira na posledice koji određeni tretman prouzrokuje diskriminisanoj grupi. Država treba da pokaže postojanje legitimnog cilјa, kao i vezu između tog cilјa i konkretnog različitog tretmana. Takođe, potrebno je da postoji proporcionalnost između tog cilјa i mera koja se primenjuju[15]. Prilikom procene proporcionalnosti, državi se priznaje „polјe slobodne procene“ koje zavisi od okolnosti slučaja i samog predmeta. U konkretnom slučaju, dokazivanjem da je u periodu koji prethodi raspisivanju spornog konkursa, Kancelarija za lјudska i manjinska prava opredelila preko 18 miliona dinara udruženjima za zaštitu LGBT prava i pripadnicima LGBT populacije kao krajnjim korisnicima, te imajući u vidu da je i spornim konkursom iz 2018. godine ponovo stavila u fokus i LGBTI osobe i njihova udruženja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da je različit tretman, ustanovlјen Konkursom za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, objektivno i razumno opravdan.
  • Na kraju, ali ne i manje važno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Ustavom Republike Srbije propisano da su pred ustavom i zakonom svi jednaki, da je diskriminacija zabranjena, dok je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno isklјučivanje, ograničavanje i davanje prvenstva u odnosu na neko lično svojstvo. Potrebno je napomenuti da formalna jednakost, sama po sebi, ne znači da postoji i faktička ravnopravnost građana i građanki u pogledu mogućnosti uživanja prava. Mnoge društvene grupe nalaze se u nejednakom položaju jer postoje izvesne okolnosti koje su prepreka postizanju suštinske jednakosti. Zato Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije propisuju mogućnost uvođenja posebnih (afirmativnih) mera radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju i utvrđuje da se one ne smatraju diskriminacijom. Dakle, suština posebnih (afirmativnih) mera je da su usmerene samo na određene kategorije lica kojima je društveni položaj nepovolјniji i kojima se primenom ovih mera omogućava dostizanje pune S tim u vezi, Kancelarija za lјudska i manjinska prava je raspisala Konkurs za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“ kako bi, između ostalog, podstakla pozitivno delovanje šire društvene zajednice prema pojedinim osetlјivim društvenim grupama i prema pojedincima iz tih grupa, naročito imajući u vidu decu i mlade u riziku od socijalnog isklјučivanja, žene, osobe sa invaliditetom, starije osobe, LGBTI osobe, izbeglice i interno raselјena lica. Pri tome, propisujući način raspodele finansijskih sredstava, Kancelarija je posebno imala u vidu da se određene društvene grupe, koje su targetirane ovim konkursom, nalaze u faktički drugačijoj situaciji kada je reč o (ukupnom) izdvajanju sredstava za unapređenje njihovog položaja. Naime kada je reč o LGBTI populaciji, Kancelarija za lјudska i manjinska prava je pripadnicima ove društvene grupe i udruženjima koja štite njihova prava, u prethodnom periodu, sprovodeći posebne mere, opredelila sredstva koja prevazilaze ukupnu vrednost sredstava predviđenih spornim konkursom. Upravo s tim u vezi, Poverenik smatra potrebnim da ukaže da bi bilo celishodno da se prilikom raspisivanja konkursa, koji u fokusu imaju određene osetlјive društvene grupe, u tekstu konkursa obrazlože razlozi za raspodelu sredstava u odnosu na targetirane društvene grupe. Na taj način, Kancelarija za lјudska i manjinska prava bi predupredila osećaj kod pojedinih predstavnika udruženja građana da su, kako je to navedeno u pritužbi Regionalnog info centra, stavlјeni u nejednak položaj „bez ijednog racionalnog obrazloženja“.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Raspisivanjem Konkursa Kancelarije za lјudska i manjinjnska prava za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite lјudskih prava u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2018. godinu“, nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06

[5]  Član 21. Ustava RS

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 113/17

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispr., 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17

[8] „Sl. glasnik SRJ“, br. 53/01, 61/01 – ispr. i 36/02 i „Sl. glasnik RS “, br. 101/05 – dr. zakon

[9] „Sl. glasnik RS“, br. 75/12

[10] „Sl. glasnik RS“, br. 16/18

[11] Uredba o Kancelariji za lјudska i manjinska prava, član 7.

[12] http://ocdoskop.rs/sr/organizacije/729/regionalni-info-centar.html (pristuplјeno 24.10.2018.)

[13] „Žene i muškarci u Republici Srbiji“, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2017.

[14] Marks protiv Belgije, Serija A, br. 31, (1979); Ince protiv Austrije, predstavka br. 865/79 (1987); Hofman protiv Austrije, predstavka  br. 12875/87 (1993), Tlimenos protiv Grčke, predstavka br. 34369/97 (2000)

[15] Rasmusen protiv Danske, predstavka br. 8777/79 (1984)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-iconMišljenje po pritužbi DSZ protiv Kancelarije za ljudska i manjinska prava na osnovu seksualne orijentacije u oblasti pružanja usluga Preuzmi


 

 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/misljenje-po-prituzbi-dsz-protiv-kancelarije-za-ljudska-i-manjinska-prava-na-osnovu-seksualne-orijentacije-u-oblasti-pruzanja-usluga">
back to top