Mišljenje na Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine

del. br. 500-01-1/2018-02  datum:  12.4.2018.

 

 

 

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  daje

 

MIŠLjENјE

na Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i   AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine

 

 

Ministarstvo zdravlјa je dopisom broj 500-01-00391/2018-08 od 23.3.2018. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine (u dalјem tekstu: Predlog strategije sa AP), radi davanja mišlјenja.

Pre ulaska u ocenu konkretnih rešenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pruža podršku izradi ovog strateškog dokumenta  i nastojanju da se kroz ostvarivanje strateških cilјeva postigne viši nivo prevencije i kontrole HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, pri čemu su u izradi Predloga strategije sa AP, korišćeni i podaci iz  istraživanja koje je sproveo i objavio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

S tim u vezi napominjemo da je u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2017. godinu, Poverenik dao određene preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti, među kojima su i preporuke koje se odnose na potrebu izrade strateških dokumenata i akcionih planova čije je važenje isteklo u prethodnom periodu ili ističe u 2018. godini. Poverenik je u svom izveštaju naveo da se to prvenstveno odnosi na donošenje strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, strategije o starenju, strategije razvoja obrazovanja odraslih i strategije koja će unaprediti zaštitu mentalnog zdravlјa. Novi strateški dokumenti bi trebalo da budu bazirani na evaluaciji prethodno važećih strategija i uz uvažavanje trenutnog stanja i potreba društvenih grupa na koje se odnose.

Poverenik ukazuje da je prilikom pripreme svih strateških dokumenata potrebno realno definisati cilјeve i aktivnosti, obezbediti izvore finansiranja i sprovesti širok konsultativni proces sa svim relevantnim akterima.

Pored ove preporuke Poverenik je dao i preporuku da je potrebno sagledati mogućnosti za obezbeđivanje efikasnijih terapija i lekova novije generacije na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za osobe koje žive sa HIV-om, uz obezbeđivanje veće dostupnosti psihološke podrške, promociju savetovanja i testiranja na HIV i druge polno prenosive bolesti tokom cele godine na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

S tim u vezi ukazujemo da je u ovom strateškom dokumentu potrebno implementirati preporuke Poverenika u pogledu obezbeđivanja efikasnijih terapija i lekova nove generacije kao i obezbeđivanju stabilnih izvora finansiranja za ove namene.

Takođe u navedenom godišnjem izveštaju Poverenika dat je opis stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti između ostalog i po osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva. S tim u vezi, navedeni su i izveštaji koji se odnose na ovu oblast, a koji se između ostalog odnose i na položaj osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.

Izveštaji međunarodnih organizacija i organizacija koje se bave zaštitom lјudskih prava ukazuju na potrebu za unapređenjem u ovoj oblasti, naročito kada je reč o suzbijanju stigmatizacije osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.

Unija organizacija Srbije, koja se bavi zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om (USOP) uspostavila je procedure i instrumente za praćenje pružanja usluga lјudima koji žive sa HIV infekcijom u okviru projekta „Prema standardizaciji pružanja socijalnih usluga u zajednici za osobe koje žive sa HIV-om u Srbiji“[2]. U publikaciji Usluga podrške osobama koje žive sa HIV/AIDS-om u zajednici: procena ishoda sublimirani su rezultati sprovedenih istraživanja i navedeno da je jedan od osnovnih problema sa kojima se suočava ova ranjiva grupa stigma i diskriminacija, ne samo kod nas već i u svetu, uz navođenje podataka da samo 7,7% stanovnika Republike Srbije nema diskriminatoran stav prema osobama koje žive sa HIV/AIDS-om. Da su imali neki oblik stigme i/ili diskriminacije gotovo u kontinuitetu prijavlјuje oko 20% do 25% osoba koje žive sa HIV/AIDS-om. Najčešće je reč o ogovaranju, vređanju, odbačenosti od prijatelјa, ali u značajnoj meri i ostajanje bez neke od usluga u sistemu socijalne ili zdravstvene zaštite ili obrazovanja. Međutim, ova iskustva uglavnom nisu nikome prijavlјena ili ako jesu, prijavlјena su nekom od udruženja koja se bave zaštitom prava osoba koje žive sa HIV/AIDS-om. Otežavajuću okolnost predstavlјa to što žrtve diskriminacije često nisu volјne da uđu u procese pritužbi ili dokazivanja počinjene diskriminacije, posebno usled rizika da će njihov status postati poznat široj zajednici, čime će se povećati rizik da ponovo budu izloženi diskriminaciji.

U publikaciji Beogradskog centra za lјudska prava Ljudska prava u Srbiji 2016[3] koja je objavlјena u 2017. godini, ocenjeno je da dostupnost zdravstvene zaštite predstavlјa jedan od glavnih problema u Republici Srbiji. U ovoj publikaciji je navedeno da je: Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS istekla, da akcioni plan za njeno sprovođenje nije bio usvojen te da nije obezbeđeno finansiranje za aktivnosti usmerene na prevenciju i suzbijanje epidemije, a nakon povlačenja Globanog fonda za HIV, malariju i tuberkulozu drastično je smanjen broj programa koji je nudio civilni sektor[4].

Praksa Poverenika pokazuje da je prema broju pritužbi koje građani podnose Povereniku ovaj osnov diskriminacije u 2017. godini nalazi na četvrtom mestu posle invaliditeta, starosnog doba i pola. Što se tiče diskriminacije osoba koje žive sa HIV/AIDS-om i dalјe se Povereniku uglavnom obraćaju samo organizacije civilnog društva a ne i pojedinci.

Usvajanje ove strategije sa akcionim planom, predstavlјa preduslov za ostvarivanje punog pristupa lјudskim pravima i unapređenje položaja osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, kao i ostvarivanje njihove zaštite.

Ustav Republike Srbije[5] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

 

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama člana 27. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja lica ili grupe lica, kao i članova njihovih porodica. Stavom 2. ovog člana propisano je da diskriminacija postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavlјanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

U skladu sa međunarodnim standardima, svaki pojedinac ima pravo na pristup zdravstvenim uslugama koje njegove zdravstvene potrebe zahtevaju, a zdravstvene usluge moraju garantovati ravnopravan pristup svakome, bez diskriminacije na osnovu finansijskih mogućnosti, prebivališta, vrste bolesti ili vremena pristupanja uslugama.[6]

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Predlogu strategije sa AP, daje sledeće mišlјenje:

 

  1. U Uvodu Predloga strategije sa AP, na strani 5 kod glavnih komponenata Strategije, pored ostalih navedena je i „- zaštita lјudskih prava, stigma i diskriminacija“, koja je tako navedena i u Cilјevima na strani 17, kao i u dalјem tekstu Strategije. Poverenik predlaže da se razmotri naziv ove komponente s obzirom da ukoliko se navodi zaštita lјudskih prava, onda bi trebalo ovim nazivom obuhvatiti i sprečavanje i suzvijanje stigme i diskriminacije. S tim u vezi predlažemo da se ovaj naziv izmeni ili usaglasi sa nazivom strateške oblasti u Predlogu akcionog plana „Ljudska prava, stigma i diskriminacija“.
  2. U okviru mere 1.2. „Unapređeni postojeći i kreirani novi programi prevencije za MSM“ naveden je kao jedan od indikatora procenat MSM koji su koristili kondom prilikom poslednjeg seksualnog odnosa sa muškim partnerom. S tim u vezi ističemo da je s obzirom na definiciju koja je data u Predlogu strategije na strani 6 potrebno razmotriti da se umesto reči: „sa muškim partnerom“ zamene rečima: „sa partnerom“. Kod indikatora za druge rizične grupe takođe nije navođen pol partnera.
  3. 3. U delu 3.2.2. Lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om, Specifičan cilј 2. Mera 2.1. „Povećanje broja dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om na lečenju antiretrovirusnim lekovima“ Predloga strategije sa AP, u tekstu (str. 30) u opisu aktuelne situacije navedeno je da palijativna nega nije organizovana, međutim u aktivnostima koje su predviđene za realizaciju ovog specifičnog cilјa nisu navedene aktivnosti koje se odnose na palijativnu negu osoba koje žive sa HIV/AIDS-om. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je preporuku mera Ministarstvu zdravlјa i Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja (br. 021-01-471/2017-02 od 8. februara 2018. godine, dostupna na http://ravnopravnost.gov.rs/rs/misljenja-i-preporuke-lat/preporuke-mere-organima-javne-vlasti-lat/), u kojoj je naveo da je neophodno preduzimanje mera i aktivnosti sa cilјem dalјeg razvoja i unapređenja sistema palijativnog zbrinjavanja pacijenata i pružanja podrške njihovim porodicama. Ističemo da Strategijom za palijativno zbrinjavanje i Akcionim planom za njeno sprovođenje strategije za period 2009-2015[7] naglašeno je da potreba za palijativnim zbrinjavanjem postaje prioritetni problem čije rešavanje zahteva da država, u saradnji sa zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima, udruženjima, pacijentima, njihovim porodicama i javnim glasilima, razvija nacionalnu zdravstvenu politiku o palijativnom zbrinjavanju, definiše strateške cilјeve i mere. Kao opšti strateški cilјevi propisani su 1) uklјučivanje palijativnog zbrinjavanja u zdravstveni sistem Republike Srbije kako bi postao neotuđiv element prava građana na zdravstvenu zaštitu i 2) unapređenje i dostizanje najbolјeg mogućeg kvaliteta života za pacijenta i njegovu porodicu. Opšti cilјevi razrađuju se kroz specifične cilјeve i mere za ostvarivanje. Jedan od specifičnih cilјeva (6.2.1.) je definisanje nacionalnih standarda za palijativno zbrinjavanje. Strategijom je propisano da na primarnom nivou zdravstvene zaštite tim za palijativno zbrinjavanje čine doktor medicine ili specijalista opšte medicine, medicinska sestra, patronažna sestra, fizioterapeut i socijalni radnik, a u širem timu za palijativno zbrinjavanje su psiholog, psihijatar, sveštenik i volonter. Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u ustanovama za palijativno zbrinjavanje, u timu su doktor medicine – specijalista interne medicine i medicinska sestra, dok su na tercijalnom nivou zdravstvene zaštite u ustanovama u konsultativnom timu doktor medicine specijalista određene grane medicine i medicinska sestra. Akcionim planom (koji je istekao), kao mera za sprovođenje ovog specifičnog cilјa propisana je izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima za obavlјanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe[8] u smislu obaveze obrazovanja službe za kućno lečenje u svim jedinicama lokalne samouprave koje imaju preko 25000 stanovnika, povećanje broja kadra i postelјa u zdravstvenim ustanovama s obzirom na broj stanovnika. Zatim, poseban specifični cilј (6.2.4.) je i uspostavlјanje organizaciono i finansijski održivog modela palijativnog zbrinjavanja.

Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2017. godinu[9] u članu 11. tačka 9) propisuje da palijativno zbrinjavanje predstavlјa sveobuhvatnu i kontinuiranu brigu o osiguranom licu obolelom od malignih tumora, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, opstruktivnih bolesti pluća, bolesti HIV/AIDS, posledica saobraćajnih nesreća i traumatizma u terminalnom stadijumu bolesti. Takođe, između ostalog, Zakonom o socijalnoj zaštiti[10] u članu 60. propisano da se za korisnike koji zbog svog specifičnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom zaštitom ili nadzorom, mogu osnivati socijalno-zdravstvene ustanove. Stavom 2. ovog člana je propisano da se za korisnike iz stava 1. mogu osnivati i posebne socijalno-zdravstvene organizacione jedinice u okviru ustanova socijalne zaštite odnosno u okviru zdravstvene ustanove. Dalјe, u stavu 3. ovog člana propisano je da ministri nadležni za socijalnu zaštitu i zdravlјe propisuju standarde za pružanje usluga u ustanovama iz st. 1. i 2. ovog člana. Navedeni standardi koji su neophodni za organizovanje i primenu ovakvih specifičnih usluga još uvek nisu propisani iako je rok za utvrđivanje ovih standarda koji je propisan članom 229. Zakona o socijalnoj zaštiti, davno istekao. Postojanje standarda omogućilo bi razvoj ovih usluga i osnivanje novih ustanova čime bi se doprinelo unapređenju položaja lica kojima je ova usluga potrebna. Imajući u vidu navedeno mišlјenja smo da je potrebno predvideti aktivnost koja će se odnositi na mere koje je potrebno preduzeti u cilјu unapređenja palijativnog zbrinjavanja.

  1. 4. Dalјe u delu 3.2.2. Lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om, Specifičan cilј 2. Mera 2.4. „Svakoj osobi koja živi sa HIV-om u Srbiji je dostupna kvalitetna i pravovremena parnjačka podrška prilagođena individualnim potrebama“, Predloga strategije sa AP, u opisu aktuelne situacije pored ili umesto parnjačke podrške u tekstu se navodi „vršnjačka podrška“, (str. 32), kao i kod Mere 2.4. (na str. 46) koja glasi „Svakoj osobi koja živi sa HIV-om u Srbiji je dostupna kvalitetna i pravovremena vršnjačka podrška prilagođena njenim potrebama“. Takođe, na ovom mestu ukazujemo i da se u Predlogu akcionog plana u delu III  „Objašnjenje osnovnih i pojedinačnih rešenja“ navodi vršnjačka podrška (str. 3), dok aktivnost  2.2. glasi „Standardizovati  usluge parnjačke podrške PLHIV“. Poverenik predlaže da se još jednom razmotre, precizinije definišu i ujednače pojmovi i terminologija koja se koristi u Predlogu strategije sa AP, kako bi se i ovde izbegle nejasnoće i nedoumice prilikom njene realizacije.
  2. 5. U delu 3.2.3. Zaštita lјudskih prava, stigma i diskriminacija, Specifični cilј 3. „Smanjena stigma i eliminisana diskriminacija u okruženju prema PLHIV i klјučnim populacijama u riziku uz puno poštovanje njihovih lјudskih prava (Nijedan slučaj diskriminacije do 2025. godine)“ Predloga strategije sa AP, kao i u strateškoj oblasti Ljudska prava, stigma i diskriminacija u Akcionom planu, za očekivani rezultat naveden je „Nijedan slučaj diskriminacije“. Iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ističemo da osobe koje žive sa HIV/AIDS–om, kao žrtve diskriminacije nisu volјne da uđu u procese pritužbi ili dokazivanja počinjene diskriminacije i mali broj javno govori o svom zdravstvenom stanju. Poverenik smatra da im je upravo potrebno dati podršku, kako je to i Predlogom ove strategije i Akcionim planom predviđeno, kako da prijave diskriminaciju, tako i da se zaštite njihova prava, sa cilјem smanjenja diskriminacije ove ranjive grupe. S obzirom da su aktivnosti usmerene na podršku osobama koje žive sa HIV/AIDS-om da prijave diskriminaciju, kao i s obzirom na broj slučajeva diskriminacije u razvijenim zemlјama, mišlјenja smo da je nerealno očekivati „nijedan slučaj diskriminacije do 2025. godine“. Poverenik ukazuje da je potrebno još jednom razmotriti ovaj specifični cilј i očekivane rezultata

Takođe, ističemo da je u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu, u citiranom istraživanju koje je sprovela Unija organizacija Srbije, koja se bavi zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om (USOP), u publikaciji Usluga podrške osobama koje žive sa HIV/AIDS-om u zajednici: procena ishoda navedeno da je jedna od inovacija u ovoj oblasti usluga „parnjačkog savetovanja“ koja bi trebalo da pobolјša položaj ovih osoba, a koju sprovode obučene osobe koje i same žive sa HIV/AIDS-om.

Dalјe, Poverenik ukazuje da je kod ove mere u tekstu Strategije (str.32), potrebno da se u prikazu aktuelne situacije umesto Ministarstva rada, zapošlјavanja i socijalne politike, navede Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, u skladu sa članom 2. tačka 14) Zakona o ministarstvima („Službeni  glasnik RS“, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 i 62/17).

Povodom pojedinih rešenja sadržanih u Predlogu akcionog plana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je neophodno izvršiti dopunu nedostajućih podataka (npr. navesti učesnike u aktivnostima 3.1.4., 4.1.2. i  5.2.2.).

 

Povodom aktivnosti 5.2.6. „Sprovoditi periodičnu (outcome/inpact) evaluaciju uspešnosti odgovora na HIV infekciju“, gde je Poverenik označen kao učesnik ove aktivnosti, obaveštavamo vas da u skladu sa svojim nadležnostima Poverenik svake godine izrađuje Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti i da u tom smislu daje pregled stanja u ovoj oblasti i po osnovu zdravstvenog stanja kao osnova diskriminacije koji obuhvata i položaj osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.

 

Na kraju, ukazujemo da Poverenik u okviru svoje nadležnosti, a u cilјu unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije sprovodi obuke različitih društvenih aktera u pogledu prepoznavanja diskriminacije kao i zaštite od diskriminacije. S tim u vezi predlažemo da se u tom pogledu u aktivnosti 3.3.2. „Sprovoditi programe edukacije predstavnika medija“, 3.3.4. „Sprovoditi programa edukacije mladih u cilјu smanjenja stigme i predrasuda povezanih sa HIV-om“ kao učesnik doda Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. S tim što napominjemo da prilikom sprovođenja navedenih obuka, obuke koje organizuje Poverenik obuhvataju kako diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja tako i diskriminaciju po svim drugim osnovima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da znanja i iskustva stečena kako u postupanju Poverenika po pritužbama, tako i kroz realizaciju aktivnosti, programa i projekata, sprovođenje analiza i izrade izveštaja, mogu biti od značaja za dostizanje cilјeva postavlјenih u Predlogu akcionog plana.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Usluga podrške osobama koje žive sa HIV/AIDS-om u zajednici: procena ishoda, Unija organizacija Srbije, koja se bavi zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om (USOP) – Dostupno na internet adresi: http://unijaplhiv.rs/parnjacko-savetovanje-standard/

[3] Ljudska prava u Srbiji 2016 – pravo, praksa i međunarodni standardi lјudskih prava, Beogradski centar za lјudska prava, Beograd 2017 – Dostupno na internet adresi: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/04/Ljudska-prava-u-Srbiji-2016.pdf

[4] Isto, str. 337

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), član 21.

[6] Evropska povelјa o pravima pacijenata, član 2.

[7] „Službeni glasnik RS“, broja 17/09

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12 – dr. pravilnik, 119/12 – dr. pravilnik i 22/13

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 8/17 i 61/17, član 11.

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 24/11

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-iconMišljenje na Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine Preuzmi


 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top