682.18 Mišljenje po pritužbi U. A.a.I.z.ei.s.p.protiv D.Z. Z. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja

  1. 07-00-00536/2018-02 datum: 8.10.2018.

 

 

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja „A.a.I.z. e. i s. p.“ podnete protiv D. z. „Z.“ povodom teksta objavlјenog na zvaničnoj internet stranici ove ustanove, gde je između ostalog navedeno: „Kao otežavajuću okolnost možemo navesti da se rad odvija u izrazito urbanom tkivu (A. t. br. 7 u centru Z.), kao i tradicionalno ruralnom područiju (tzv. D. S.), sa posebnim naglaskom da je u O. Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo opštine Z..“ U pritužbi je, između ostalog, navedeno da naglašavanjem da otežavajuću okolnost u radu pomenute zdravstvene ustanove predstavlјa velika zastuplјenost romske nacionalne manjine koji naselјavaju o. Z. i njihovim izdvajanjem na osnovu etničke pripadnosti u odnosu na druge građane predstavlјa povredu proklamovanog načela jednakosti iz Zakona o zabrani diskriminacije, te da se navodima iz teksta posebno stigmatizuje jedna izrazito ranjiva i marginalizovana grupa u našem društvu, koja, u odnosu na opštu populaciju, već ima otežan pristup uslugama zdravstvene zaštite. U izjašnjenju D. z. „Z.“, između ostalog, navedeno je da naglašeni citat u tekstu potiče iz 2009. godine, a nastao je u toku sprovođenja „DILS“ projekta na nacionalnom nivou u „Dekadi zaštite Roma 2005.-2015. godine“, te je cilј ovog teksta sasvim suprotan od onoga kako je shvaćen u pritužbi. Pored toga u izjašnjenju je navedeno da je D. z. „Z.“, nakon prijema zahteva Poverenika da se izjasni na pritužbu, uklonio sporni tekst sa svoje internet prezentacije. Analiza sadržaja spornog teksta pokazala je da je utvrđeno da je cilј ovog teksta da se građani, koji posete internet prezentaciju ovog doma zdravlјa, upoznaju sa istorijom i načinom rada D. z. „Z.“, kao i teškoćama sa kojima se ovaj dom zdravlјa suočava u svom radu. Navedeno je da se kao otežavajuća okolnost može navesti i da se rad odvija u izrazito urbanom tkivu (A. t. br. 7 u centru Z.), kao i u tradicionalno ruralnom području (tzv. D.S.) „sa posebnim naglaskom da je u opštini Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo opštine Z.“. Analiza je pokazala da je ovim navodom poslata poruka svim posetiocima internet stranice da posebnu teškoću u radu doma zdravlјa predstavlјa i činjenica da na teritoriji opštine Z., u kojoj ovaj dom zdravlјa pruža usluge primarne zdravstvene zaštite, živi i veliki broj pripadnika romske nacionalne manjine, na šta je posebno ukazano upotrebom sintagme „sa posebnim naglaskom“. Dakle, iz navedenog se može zaklјučiti da to što veliki broj Roma koristi usluge D. z. „Z.“, ovoj zdravstvenoj ustanovi predstavlјa posebnu teškoću u radu, čime se šalјe i poruka da se pružanje zdravstvenih usluga Romima razlikuje od pružanja usluga pripadnicima većinske populacije. Pored toga, čitanje ovakvog sadržaja kod Roma može izazvati osećaj izolovanosti i poniženja, jer se sugeriše da njihovo prisustvo na određenom području otežava rad jedne zdravstvene ustanove, jednako kao i činjenica da dom zdravlјa pruža usluge na velikoj teritoriji. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu  ravnopravnosti dao je mišlјenje da su porukama iznetim u tekstu objalјenim na internet stranici D. z. „Z.“, u delu „O nama“, povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Kako je D.z. „Z.“ pre donošenja mišlјenja uklonio sporni sadržaj sa svoje internet prezentacije, D. z. je preporučeno da ubuduće ne objavlјuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se U. „A-a- I. z. e. i s.p.“, pritužbom koja je podneta protiv D. z. „Z.“, a povodom teskta objavlјenog teksta na zvaničnoj internet stranici ove ustanove gde je između ostalog navedeno i sledeće: „Kao otežavajuću okolnost možemo navesti da se rad odvija u izrazito urbanom tkivu (A. trg br. 7 u centru Z.), kao i tradicionalno ruralnom područiju (tzv. D. S.), sa posebnim naglaskom da je u O. Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo o. Z.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da naglašavanje da otežavajuću okolnost u radu pomenute zdravstvene ustanove predstavlјa velika zastuplјenost romske nacionalne manjine koji naselјavaju opštinu Z., kao i njihovo izdvajanje na osnovu etničke pripadnosti u odnosu na druge građane, predstavlјa povredu proklamovanog načela jednakosti iz Zakona o zabrani diskriminacije;

 

  • da se navodima iz teksta posebno stigmatizuje jedna izrazito ranjiva i marginalizovana grupa u našem društvu, koja u odnosu na opštu populaciju već ima otežan pristup uslugama zdravstvene zaštite;

 

  • da ovakvi navodi, osim što mogu ukazivati na nejednak tretman u pružanju zdravstvenih usluga, mogu dodatno obeshrabriti Rome i Romkinje da koriste pravo na zdravstvenu zaštitu u D. z. „Z.“;

 

  • da se reprodukovanje rasprostranjenih negativnih stereotipa i predubeđenja prema kojima prisustvo Roma i Romkinja u nekoj sredini predstvlјa naročito „otežavajuću okolnost“ u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije može kvalifikovati kao uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje kojim se vređa dostojanstvo romske nacionalne manjine i stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje i podstiče se na činjenje drugih oblika diskriminacije;

 

  • da izazivanje i podsticanje na neravnopravnost na osnovu nacionalne pripadnosti Zakon prepoznaje kao težak oblik diskriminacije.

1.3. Uz pritužbu je dostavlјena fotografija internet stranice  D. z. „Z.“ na kojoj je objavlјen sporni sadržaj.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje D. z. „Z.“.

1.5. U izjašnjenju D. z. „Z.“, između ostalog, navedeno je:

  • da u vezi sa dopisom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od 22. juna 2018. godine izražavaju svoje žalјenje, jer je tekst protumačen na navedeni način;

 

  • da naglašeni citat u tekstu potiče još iz 2009. godine, a nastao je u toku sprovođenja „DILS“ projekta na nacionalnom nivou u „Dekadi zaštite Roma 2005-2015. godine“ iz čega se može pretpostaviti da mu je cilј sasvim suprotan od onoga kako je shvaćen;

 

  • da navedeni tekst stoji na sajtu jako dugo i da je ovo prva primedba na tekst;

 

  • da „žale zbog nerazumevanja i da je tokom akcije „Dekada zaštite Roma“, u kojoj su i sami učestvovali, postignut rezultat“. Da stoje iza tvrdnje da Romi imaju jednak tretman u pružanju zdravstvene zaštite sa svim drugim pacijentima, u svim objektima;

 

  • da nema govora o njihovom obeshrabrivanju u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, o čemu svedoči i činjenica da su Romi korisnici usluga doma zdravlјa u srazmernom broju u odnosu na ukupan broj pacijenata;

 

  • da, uvažavajući mišlјenje o. „A-aa“, odmah po prijemu dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, navedeni tekst je uklonjen sa internet stranice, koja je inače u fazi preuređenja;

 

  • da ukoliko o. „A-aa“ smatra potrebnim, na sajt će rado postaviti tekst koji bi pripremila ova organizacija, a koji bi dao aktuelni podsticaj u vezi sa zaštitom Roma u oblasti delovanja doma zdravlјa, i to na način na koji smatraju najcelishodnijim;

 

  • da je D. z. „Z.“ uvek spreman da svaku sugestiju ovakve vrste odmah razmotri i razreši u direktnom kontaktu sa „oštećenima“ ili onima koji o njima brinu.

 

1.6.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti odmah po prijemu izjašnjenja D. z. „Z.“ izvršio je uvid u internet stranicu D. z.i ustanovio da je tekst koji je predmet pritužbe i uklonjen, o čemu je obavestio podnosioca pritužbe.

 

1.7.  Postupajući po dopisu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br.07-00-536/2018-02 od 23. jula 2018. godine  udruženje „A-aa i. z. s. i e. p.“ obavestio je dopisom od 15. avgusta 2018. godine ovaj državni organ da imajući u vidu da je tekst koji je povod pritužbe uklonjen tek nakon njenog podnošenja, kao i da samo postojanje ovakvog teksta na internet stranici D. z. „Z.“ ukazuje na nesenzitivisanost zaposlenih u toj zdravstvenioj ustanovi na probleme i izazove sa kojima se suočavaju Romi i Romkinje u ostavarivanju svojih lјudskih prava, a posebno prava na zdravstvenu zaštitu, što može uticati na nejednak tretman Roma i Romkinja u  ostvarivanju ovog prava, ostaju pri podnetoj pritužbi.

 

  1. 2. ČINјENIČNO STANјE

 

Uvidom u tekst koji je objavlјen na internet stranici D. z. „Z.“, u odelјku „O nama“, utvrđeno je da stranica sadrži opšte podatke o upravi ovog doma zdravlјa, kao i istorijske podatke o zdravstvu u Z.. U tekstu je, takođe, pojašnjeno da D. z. „Z.“ pruža zdravstvene usluge u opštini Z. i S. na 217411 stanovnika prema poslednjim podacima, i to na površini od 442 km2. U tekstu je posebno naglašeno da je ovo jedini dom zdravlјa na teritoriji grada Beograda koji omogućava primarnu zdravstvenu zaštitu na dve opštine. Dom zdravlјa pruža usluge iz domena primarne zdravstvene zaštite građanima iz O. Z. i S. koji žive u prigradskim naselјima: G., Z.P., P. H., A., K., B.i G.. Takođe korisnici primarne zdravstvene zaštite D. z. „Z.“ žive u selima: B., U. i selima opštine S., D., B., P., J., P. i B.. U tekstu se dalјe ističe da je rad ovog doma zdravlјa veoma specifičan zbog obuhvata dve opštine, sa velikom udalјenošću krajnjih punktova u odnosu na centralni punkt u Z.. Potom se ukazuje da se kao otežavajuća okolnost može navesti da se rad odvija u izrazito urbanom tkivu (A. t. br. 7 u centru Z., kao i tradicionalno ruralnom području ( tzv. D. S.), „sa posebnim naglaskom da je u opštini Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo opštine Z..“ U nastavku teksta je objašnjena misija D. z. „Z.“ koja se sastoji u tome da edukovani stručni kadar D. z. „Z.“, uz pomoć savremene tehnologije, pruža kvalitetne usluge zdravstvene zaštite i obezbeđuje visok stepen rane prevencije kao i očuvanja i unapređenja zdravlјa za duži i zdraviji život građana O. Z. i S.. U delu koji nosi naziv „Misija“, navedeno je da D. z. „Z.“ stremi dosezanju svih preporučenih profesionalnih standarda težeći maksimalno da bude savremena, kvalitetna ustanova primarne zdravstvene zaštite, koja pruža efiskanu preventivnu i kurativnu zaštitu, poštujući etiku i vodiče dobre prakse.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst koji je objavlјen na internet stranici D. z. „Z.“, u odelјku „O nama“, koji je D. z. „Z.“, nakon prijema zahteva za izjašnjenje na pritužbu, uklonio.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].

 

  • Ustav Republike Srbije u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

  • Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije[3] propisuje kao jedan od zadataka stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetlјivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima. S tim u vezi, strategija prepoznaje Rome kao osetlјivu društvenu grupu i kao jedan od posebnih cilјeva propisuje – sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine. Za ostvarivanje ovog cilјa potrebno je posebnu pažnju posvetiti romskoj nacionalnoj manjini i iskorenjivanju različitih slučajeva diskriminacije, diskriminatorskih praksi i korišćenja stereotipa kojima su Romi izloženi, te je potrebno raditi i na prevenciji i sprečavanju različitih oblika diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine, a učinioce takvih akata sankcionisati u skladu sa zakonom.

 

  • Strategijom za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016-2025. godine[4], propisano je da je jedan od razloga za donošenje ove strategije i stvaranje uslova za njihovu socijalnu uklјučenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju lјudskih prava lica romske nacionalnosti. Razvijanje društvene svesti o odgovornom odnosu građana i građanki prema socijalnom uklјučivanju Roma i Romkinja isklјučivo zavisi od nosilaca javnih politika koji jasnim odlukama i sprovođenjem mera kojima se suzbijaju etnička netrpelјivost i predrasude treba da stvore povolјno društveno i pravno okruženje za socijalnu inkluziju. Princip inkluzije, koji je u osnovi strateškog pristupa unapređivanju položaja Roma i Romkinja u našem društvu, podrazumeva prilagođavanje okruženja subjektu inkluzivne politike.

 

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li sadržaj teksta koji je objavlјen na internet stranici D.z. „Z.“, a u kojem je između ostalog navedeno da se kao otežavajuća okolnost može navesti da se rad ovog doma zdravlјa odvija u izrazito urbanom tkivu, „sa posebnim naglaskom da je u o. Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo o.Z.“, predstavlјa uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

3.8.  Stoga, Poverenik je pristupio analizi teksta objavlјenog na internet stranici D. z. „Z.“, u odelјku „O nama“. Tokom analize utvrđeno je da je cilј ovog teksta da se građani, koji posete internet prezentaciju ovog doma zdravlјa, upoznaju sa istorijom i načinom rada D. z. „Z.“, kao i teškoćama sa kojima se ovaj dom zdravlјa suočava u svom radu. Tako, navedeno je da se kao otežavajuća okolnost može navesti i da se rad odvija u izrazito urbanom tkivu (A. trg br. 7 u centru Z.), kao i u tradicionalno ruralnom području (tzv. Donji Srem) „sa posebnim naglaskom da je u o. Z. naselјen veliki broj Roma, koji je uspešno inkorporiran u tkivo o. Z.“. Analiza je pokazala da je ovim navodom poslata poruka svim posetiocima internet stranice da posebnu teškoću u radu doma zdravlјa predstavlјa i činjenica da na teritoriji o. Z., u kojoj ovaj dom zdravlјa pruža usluge primarne zdravstvene zaštite, živi i veliki broj pripadnika romske nacionalne manjine, na šta je posebno ukazano upotrebom sintagme „sa posebnim naglaskom“.  Dakle, iz navedenog se može zaklјučiti da to što veliki broj Roma koristi usluge D.z. „Z.“ ovoj zdravstvenoj ustanovi predstavlјa posebnu teškoću u radu, čime se šalјe i poruka da se pružanje usluga ovoj društvenoj grupi razlikuje od pružanja zdravstvenih usluga pripadnicima većinske populacije.

 

3.9.  Nadalјe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da je cilј postavlјanja ovih navoda potpuno suprotan od onoga što se navodi u pritužbi, te da nema govora o obeshrabrivanju Roma da koriste usluge zdravstvene zaštite. Međutim, deo teksta u kojem se navodi da je u o.Z.naselјen veliki broj Roma povezan je sa isticanjem negativnih okolnosti koje otežavaju rad D. z. „Z.“ (pružanje zdravstvenih usluga na teritoriji dve opštine sa velikom udalјenošću krajnjih punktova, obavlјanja delatnosti u ruralnim delovima, kao i delovima koji su urbanom tkivu), te se, stoga, može zaklјučiti da činjenica da veliki broj Roma živi na teritoriji koju „pokriva“ ovaj dom zdravlјa, takođe, predstavlјa negativnu okolnost. Stoga, ovakvo izdvajanje pripadnika romske nacionalne manjine i dovođenje ove grupe lica u kontekst teškoća u radu D.z. „Z.“, kao i poruke koje su poslate ovim tekstom, a koje su pojašnjene u prethodnoj tački ovog mišlјenja, predstavlјa ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine, te se njime, takođe, podstiče i njihova stigmatizacija, jer se prisustvo Roma u nekoj sredini predstavlјa kao naročito „otežavajuća okolnost“ u radu jedne zdravstvene ustanove. Time se dodatno pojačava već postojeća socijalna distanca prema pripadnicima romske nacionalne manjine, za čiji se način života već vezuju brojni stereotipi i prerasude. Pored toga, čitanje ovakvog sadržaja kod Roma može izazvati osećaj izolovanosti i poniženja, jer se sugeriše da njihovo prisustvo na određenom području otežava rad jedne zdravstvene ustanove, jednako kao i činjenica da dom zdravlјa pruža usluge na velikoj teritoriji.

 

3.10. Zatim, Poverenik posebno ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilј takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Takođe, navodi iz izjašnjenja da je sporni tekst nastao pre 9 godina i da na njegov sadržaj do sada nije bilo primedbi, kao i da su Romi korisnici D. z. „Z.“ u srazmernom broju kao i pripadnici većinske populacije, ne mogu predstavlјati opravdanje za objavlјivanje ovakvog sadržaja na internet stranici, naročito imajući u vidu da je reč o zdravstvenoj ustanovi  čije su usluge od velikog značaja za sve korisnike, te je stoga neprihvatlјivo isticati da se rad sa određenim korisnicima razlikuje u odnosu na njihovu nacionalnu pripadnost.

 

3.11. Prilikom odlučivanja u ovoj pravnoj stvari Poverenik je imao u vidu položaj  pripadnika romske nacionalne manjine. Naime, prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu[5],  broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti nalazi se na petom mestu, a kao i prethodnih godina najveći broj pritužbi podnet je zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, i to u postupcima pred organima javne vlasti. Ove podatke potkreplјuju i rezultati istraživanja stavova građana i građanki, a prema kojem su učesnici istraživanja, upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, naveli upravo pripadnike romske nacionalne manjine (23%)[6]. Takođe, rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da i dalјe postoji velika socijalna distanca građana i građanki prema Romima i Romkinjama. Tako,16,3% ispitanika ne želi da im Romi budu komšije, 9,3% ne želi da ima kolegu romske nacionalnosti, 14,2% ispitanika ne želi da vaspitač/ca njegovom detetu bude pripadnik romske populacije, 14,8% ispitanika ne želi da se druži i posećuje sa pripadnicima romske populacije, dok čak 33,4% ispitanika ne želi da bude u braku ili da njegovo/njeno dete bude u braku sa Romom, odnosno Romkinjom[7].

3.12.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu činjenicu da je Dom zdravlјa „Zemun“, nakon prijema zahteva Poverenika da se izjasni na pritužbu, uklonio sporni tekst sa svoje internet prezentacije. Ovakav postupak D. z. „Z.“ je za pohvalu i ukazuje da povreda ravnopravnosti nije uvek rezultat svesne namere, već da je često posledica nedovolјnog poznavanja pravnih standarda u domenu zaštite od diskriminacije.

  1. MIŠLjENјE

 

Porukama iznetim u tekstu objalјenim na internet stranici D. z. „Z.“, u delu „O nama“, došlo je do povreda odredaba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje D. z. „Z.“ da ubuduće ne objavlјuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[5] sadržaj dostupan na: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

[6] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, Beograd, mart 2017. , str. 138. http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdfhttp://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

[7] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaicji u Srbiji“, Beograd, decembar 2016. godine, dostupno na http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon682.18 Mišljenje po pritužbi U. A.a.I.z.ei.s.p.protiv D.Z. Z. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top