Притужбa J.С. прoтив A.M. збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугa

бр. 07-00-00128/2017-02  датум: 18.08.2017.

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ј. С. против јавног бележника А. М. из С, због дискриминације на основу инвалидитета као личног својства. У притужби је наведено да је приликом оверавања изјава у јавнобележниичкој канцеларији подноситељки притужбе било онемогућено да као заступница Удружења савеза слепих Србије Смедерево овери изјаве стављењем отиска факсимила као и да јој је тражено да плати накнаду за оверу, иако према изменама Јавнобележничке тарифе, организације особа са инвалидитетом спадају у посебене организације. У току поступка је утврђено да је подноситељки притужбе било предочено да може да сачека како би овлашћена лица проверила да ли има места примени члана 34а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, или да може да овери изјаве одмах стављањем рукознака или својеручним потписом. У току поступка је утврђено да је подноситељка притужбе, наредног дана, 4. априла 2017. године у истој јавнобележничкој канецеларији оверила изјаве, и то употребом факсимила. Како удружење Градска организација Савеза слепих Србије, Смедерево не спада у посебне организације наведене у Јавнобележничкој тарифи, то није било основа за ослобађање од наканаде за оверу изјава. Због тога је Повереник за заштиту равноправности донео мишљење да  у поступању јавног бележника А. М. из С, није дошло до повреде права из Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Ј. С. због дискриминације од стране јавног бележника А. М. из С, а на основу инвалидитета као личног својства.
    • У притужби је, између осталог, навела:
  • да је дана 3. априла 2017. године са својим персоналним асистентом отишла код јавног бележника да, као овлашћено лице, које представља и заступа градску организацију Савеза слепих Србије Смедерево, овери две изјаве, а које су биле неопходне како би пројектом аплицирали на отворени конкурс Министарства правде Републике Србије;
  • да су изјаве потписане факсимилом притужиље и оверене печатом организације коју заступа;
  • да јој је код јавног бележника тражено да се потпише лично или да уместо потписа факсимилом остави отисак прста;
  • да је на тај начин повређен Закон о допунама закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у коме стоји да једино уговори не могу бити потписивани факсимилом;
  • да јој је приликом овере потписа тражено да плати таксу у износу од 360,00 динара, иако према члану 1. измена јавнобележничке тарифе, организације особа са инвалидитетом би требало да спадају у посебне организације;
  • да изјаве није оверила стављањем рукознака уместо факсимила, већ им је одговорила да ће уложити притужбу Поверенику за заштиту равноправности, Јавно бележничкој комори и Министарству правде, који су надлежни да врше надзор над радом јавних бележника.

 

Уз притужбу достављене су изјаве подноситељке притужбе које је покушала да овери дана 3.04.2017. године.

  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од јавног бележника А. М. из С.

У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

  • да је тачно да је притужиља код јавног бележника приступила у својству заступника удружења – Градске организације савеза слепих Србије Смедерево, у ком својству је притужиља хтела да потпише изјаву, односно да овери факсимил потписа на истој;
  • да је од стране лица у јавнобележничкој канцеларији подносиоцу притужбе било понуђено да сачека да се изврши увид у одговарајуће прописе и праксу да би се утврдило да ли има места примени члана 34. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и у случају када је странка пред органом удружење, а особа са ивалидитетом се појављује као законски заступник тог удружења и исправу потписује у име и за рачун удружења, а не у своје лично име, или да исправу овери одмах уз потписивање или отисак кажипрста на истој, при чему ова врста овере не повлачи никакве додатне трошкове или губитак времена за странку;
  • да јавни бележник нема дужност да одмах истог тренутка по захтеву странке предузме тражену службену радњу као и да је подносилац притужбе исправу у односу на који је поднета притужба оверила наредног дана у истој јавнобележничкој канцеларији остављањем отиска факсимила, која овера је заведена под бројем УОП II-1038-2017;
  • када је реч о наводима да је подноситељки притужбе тражено плаћање накнаде за оверу, ти наводи су тачни, али да није било основа за умањење плаћања накнаде по основу инвалидитета, јер је странка у односу на тражену радњу удружење, а не подносилац притужбе као лице са инвалидитетом;
  • да наводи да су изменама Јавнобележничке тарифе организација особа са инвалидитетом сврстани као категорија посебних организација и као такве ослобођене плаћања такси нису тачни, а имајући у виду члан 17а. и члан 21. тарифни број 10а Јавнобележничке тарифе где нису наведене организације особа са инвалидитетом као субјекти који су ослобођени плаћања накнаде.
    • Дописом бр. 07-00-128/2017-02 од 9.6.2017. године подноситељки притужбе предочени су наводи из изјашњења јавног бележника А. М, а у циљу правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања затражено је да обавести Повереника за заштиту равноправности да ли је исправу оверила, на који начин и где.

 

Наведени допис достављен је електронским путем Ј. С. и то 14. јуна 2017. године као и 4. јула 2017. године, на који је доставила одговор 4. јула 2017. године, наводећи да су тачни наводи јавног бележника А. М, да је одмах наредног дана, од покушане овере изјава 3. априла 2017. године у канцеларији јавног бележника, успела да изјаве овери употребом  факсимила.

 

 

2.ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је подноситељка притужбе Ј. С, овлашћено лице Градске организације Савеза слепих Србије, Смедерево, као и да је притужиља слепо лице.
  • Такође је утврђено да је неспорно да је подноситељка притужбе покушала да овери две изјаве дана 3. априла 2017. године код јавног бележника А. М. из С, остављањем отиска факсимила, као и да је подноситељка притужбе оверила изјаве наредног дана у канцеларији истог јавног бележника.
  • Увидом у изјаву на којој је остављен отисак факсимила подноситељке притужбе Ј. С, као и печат Градске организације Савеза слепих Србије Смедерево, утврђено је да је изјава дата поводом пројекта „Унапређење положаја слепих и слабовидих особа кроз едукативне радионице у клубу слепих“ који спада у едукативне активности које Градска организација савеза слепих Србије Смедерево реализује у циљу унапређења квалитета живота слепих и слабовидих особа са подручија града Смедерева и помаже њиховој социјализацији која је неопходна у циљу унапређења квалитета живота.
  • Увидом у изјаву на којој је остављен отисак факсимила подноситељке притужбе Ј. С, као и печат Градске организације Савеза слепих Србије Смедерево, утврђено је да је изјава дата поводом пројекта „Унапређење положаја слепих и слабовидих особа кроз едукативне радионице у клубу слепих“ којим Градска организација савеза слепих Србије Смедерево конкурише код Министарства правде, није добила средства ни од једног донатора.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

3.3. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[4] прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима

3.5. Одредбoм члана 34. став 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] прописано је да су органи јавне власти дужни да у поступцима пред тим органима, поред потписивања исправа на начин уређен посебним прописом, особи са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења или болести омогуће потписивање исправа уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом, док је ставом 3. истог члана предвиђено да исправе које представљају форму уговора или неког другог правног посла не могу се потписивати у складу са ставом 2. овог члана, већ у складу са прописима који уређују оверу потписа и потврђивање исправе.

3.6. Одредбом члана 17. Јавнобележничке тарифе[6] прописано је да јавни бележник има право на награду и накнаду трошкова непосредно након обављеног посла, док је одредбом члана 17а. став 1. прописано да су од плаћања награде и накнаде трошкова ослобођени Република Србија, државни органи и посебне организације, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и њихови органи, установе основане од стране Републике Србије, аутономних покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и Црвени крст Србије. Такође, чланом 21. Јавнобележничке тарифе, тарифни број 10а. прописано је да се награда за оверу потписа и преписа или фотокопије не плаћа за следеће акте који се користе за остваривање права из обавезног социјалног осигурања, социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата, односно права у складу са прописима којима се уређује финансијска подршка породици са децом, као и за акте у покренутом поступку остваривања права жртава породичног насиља; који се односе на упис у предшколске установе образовања и васпитања, установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за први упис у високошколске установе; које незапосленим лицима треба да послуже за заснивање радног односа и остваривање права по том основу. Награда за јавнобележнички посао, плаћа се према Тарифи која је на снази у време када је јавни бележник обавио посао.

Чланом 3. став 2. у Јавнобележничког пословника[7] у вршењу јавнобележничких послова јавни бележник, по правилу, сваку радњу предузима према редоследу приспећа акта, тако да на једнак начин штити интерес сваке странке.

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника у овом предмету био је да испита да ли je јавни бележник дискриминисао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства –инвалидитета, када није поступио по захтеву подноситељке притужбе да овери изјаве стављањем отиска факсимила, одмах по пријему захтева и када је од подноситељке притужбе тражио да на име овере изјава уплати таксу од 360,00 РСД, иако, како притужиља наводи, према изменама Јавнобележничке тарифе организације са инвалидитетом спадају у посебне организације, које су ослобођене плаћања наведене накнаде.

3.10. Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да је од стране овлашћених лица у јавнобележничкој канцеларији подноситељки притужбе  понуђено да сачека да јавни бележник изврши увид у о одговарајуће прописе и праксу како би утврдио да ли има места примени члана 34. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и у случају када се као странка пред јавним бележником појављује удружење, а особа са инвалидитетом се појављује као заступник тог удружења, или да исправу овери одмах уз потписивање или отисак кажипрста на истој, као и да је подноситељка притужбе сутрадан у истој јавнобележничкој канцеларији оверила изјаве остављањем отиска факсимила. Повереник за заштиту равоправности ценио је и наводе из изјашњења да јавни бележник није у обавези да одмах приликом пријема захтева странке поступи по истом. Јавнобележничким пословником прописано је да се јавнобележничка делатност обавља ефикасно и ажурно, а да се по захтевима странка поступа по редоследу приспећа странка. Како је у конкретном случају подноситељка притужбе дописом од 4. јула 2017. године потврдила да је дана 4. априла 2017. године оверила изјаве, под бројем овере УОП II-1038-2017, уз употребу факсимила уместо својеручног потписа, извесно је да разлог због којег подноситељки притужбе дана 3. априла  2017. године нису оверене изјаве, није њено лично својство, односно чињеница да је слепо лице, него потреба анализе прописа од стране јавног бележника, а имајући у виду да је подноситељка притужбе иступала као заступница у име и за рачун удружења, а не у своје име.

3.11. Повереник за заштиту равноправности је разматрао наводе подноситељке притужбе да јој је приликом овере притужбе тражено да на име накнаде за оверу плати одређени новчани износ, иако, како притужиља наводи, према изменама Јавнобележничке тарифе организације особа са инвалидитетом спадају у посебне организације, које су ослобођене плаћања наведене накнаде. С тим у вези анализом приписа је утврђено да је Јавнобележничком тарифом, која је важила у време када је покушана овера изјава, прописано које су организације ослобођене плаћања накнаде, као и за оверу којих аката се ова накнада неће плаћати. Одредбама члана 17а. став 1. Јавнобележничке тарифе[8] прописано је да уколико се као странка пред јавним бележником јави Република Србија, државни органи и посебне организације, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и њихови органи, установе основане од стране Републике Србије, аутономних покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и Црвени крст Србије, неће плаћати накнаду овере. Поред тога, чланом 21. тарифни број 10а. Јавнобележничке тарифе[9] прописано је ослобођење у случајевима када се тражи овера аката који се користе за остваривање права из обавезног социјалног осигурања, социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата, односно права у складу са прописима којима се уређује финансијска подршка породици са децом, као и за акте у покренутом поступку остваривања права жртава породичног насиља, аката који се односе на упис у предшколске установе образовања и васпитања, установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за први упис у високошколске установе, те акти које незапосленим лицима треба да послуже за заснивање радног односа и остваривање права по том основу. Такође, чланом 1. став 1. Закона о државној управи[10] прописано је да је државна управа део извршне власти Републике Србије који врши управне послове у оквиру права и дужности Републике Србије, док је ставом 2. истог члана прописано да државну управу чине министарства, органи управе у саставу министарстава и посебне организације. Чланом 33. наведеног закона прописано је да се посебна организација образује за стручне и с њима повезане извршне послове чија природа захтева већу самосталност од оне коју има орган у саставу, док је чланом 34. овог закона прописано да су врсте посебних организација: секретаријати и заводи, а законом се могу образовати и посебне организације с друкчијим називом. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да удружење Градска организација Савеза слепих Србије Смедерево не спада у посебне организације, у смислу члана 34. Закона о државној управи и Јавнобележничке тарифе него је удружење које има  социјално-хуманитарни циљ и које је организовано као савез. Такође, изјаве које је подноситељка притужбе хтела да овери не спадају у неке од аката за које је Јавнобележничком тарифом прописано ослобођење од плаћања накнаде. Имајући у виду наведено, произилази да наплаћивање таксе од стране јавног бележника А. М. није било условљено било којим личним својством подноситељке притужбе.

3.12. Због свега неведеног, Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да поступањем јавног бележника А. М. приликом овере изјава нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.13. Иако у конкретном случају, није дошло до повреде Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности је имао у виду тежак положај и проблеме са којима се особе са инвалидитетом сусрећу у остваривању својих права,а  нарочито у домену приступачности пружања услуга, између осталог и при употреби факсимила уместо својеручног потписа у правном саобраћају, као и приликом овере изјава, када су често суочена са повећаним трошковима, јер су у обавези да поред плаћања јавнобележничке накнаде и накнаде трошкова, плаћају и увећану награду због учешћа сведока или тумача у поступку. Изменама Закона о забрани дискриминације особа са инвалидитетом употреба факсимила је дозвољена у одређеним случајевима, због чега је Повереник за заштиту равноправности предузео мере из члана 33. став 1 тачка 9. Закона о забрани дискриминације упутио препоруке мера Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања којом препоручује да Министарство предузме све потребне мере и радње како би се превазишле недоумице у примени Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и проблеми које имају особе са инвалидитетом у остваривању пуне равноправности, а нарочито у домену приступачности пружања услуга, као и да покрене иницијативу у погледу усаглашавања свих прописа са овим антидискриминационим прописом као и препоруке мера Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије којима је овим органима препоручено да предузму мере и активности из своје надлежности како би ускладили Јавнобележничку тарифу са антидискриминационим прописима и уклонили одредбе којима се особама са инвалидитетом намећу додатне обавезе и стављају их у неједнак положај у односу на остале грађане у истоветној правној ситуацији.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Ј. С. из С. против  јавног бележника А. М. из С, није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[6]„Службени гласник РС”, бр. 91/14, 103/14, 138/14 и 12/16

[7]„Службени гласник РС”, бр. 62/16 и 66/17

[8]  Јавнобележничка тарифа („Службени гласник РС”, бр. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16)

[9]  члан 21. тарифни број 10а. Јавнобележничке тарифе („Службени гласник РС”, бр. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16)

[10] „Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa J.С. прoтив A.M. збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-j-s-protiv-a-m-zbog-diskriminacije-na-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-pruzanja-usluga">
back to top