бр. 07-00-96/2014-02 датум: 27. 6. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Бошњачко национално вијеће против Предшколске установе „М. Ц.“ у П. У притужби је наведено да родитељима деце бошњачке националности није дата могућност да се изјасне да ли желе да се васпитно-образовни рад остварује на босанском језику и да сва деца похађају предшколски програм на српском језику. У изјашњењу директора ПУ „М. Ц.“ у П. наведено је да су представници Бошњачког националног вијећа присуствовали родитељском састанку на којем „нико од присутних родитеља“ није био заинтересован да деца похађају предшколски програм на босанском језику. У току поступка је утврђено да предшколска установа није пружила доказе да је анкетирала родитеље/старатеље деце бошњачке националности. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ПУ „М. Ц.“ у П, пропуштањем да анкетира родитеље/старатеље о језику на којем желе да њихова деца похађају предшколски програм, извршила акт дискриминације деце бошњачке националне мањине. Предшколској установи „М. Ц.“ у П. и директору Х. К. препоручено је да спроведу анкету родитеља/старатеља како би се утврдило да ли постоји потребан проценат заинтересованих да се предшколски програм остварује на босанском језику, као и да предузму све неопходне мере како би се организовао предшколски програм на босанском језику, уколико резултати анкете покажу да постоји потребан број родитеља/старатеља који су заинтересовани да њихова деца похађају предшколски програм на босанском језику.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 14. марта 2014. године обратило Бошњачко национално вијеће против ПУ „М. Ц.“ у П. У притужби је наведено да родитељима бошњачке националности није дата могућност да се изјасне да ли желе да њихова деца предшколску наставу похађају на босанском језику и да сва деца похађају предшколску наставу на српском језику.

1.2. Бошњачко национално вијеће је у притужби навело:

– да сматра да национална припадност деце бошњачке националности представља основ дискриминације, јер је за децу српске националности у истим образовно-васпитним установама настава на српском језику организована у складу са законом;
– да не постоји никакво разумно оправдање засновано на закону да се не организује настава на босанском језику за ученике бошњачке националности, јер организовање одељења за наставу на босанском језику не изискује додатне материјалне трошкове, нити проширење просторних и кадровских капацитета образовно-васпитних установа, што је доказано праксом основних и средњих школа у Новом Пазару, Сјеници и Тутину које су од 2. септембра 2013. године организовале наставу на босанском језику за све ученике чији су се родитељи изјаснили за такав модел наставе;
– да је Бошњачко национално вијеће са Министарством просвете, науке и технолошког развоја предузело низ мера у периоду од краја 2009. године до августа 2013. године, како би у школској 2013/2014 години у Новом Пазару, Тутину, Пријепољу и Сјеници отпочела настава на босанском језику за ученике чији су се родитељи изјаснили да желе да похађају наставу на босанском језику;
– да су у овим местима од 1. априла до краја августа 2013. године, образовно-васпитне установе спровеле анкету на којој су се родитељи ученика изјаснили о моделу наставе;
– да је припремна настава на босанском језику одржана у образовно- васпитним установама у Новом Пазару, Тутину и Сјеници у периоду од 21. фебруара до 7. јуна 2013. године;
– да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило уџбенике за предшколску наставу на босанском језику;
– да у ПУ „М. Ц.“ у П. није дата могућност родитељима бошњачке националности да се изјасне о томе да ли желе да њихова деца предшколску наставу похађају на босанском језику;
– да деца бошњачке националности похађају предшколску наставу на српском језику.

1.3. У прилогу притужбе достављени су следећи докази: списак образовно-васпитних установа против којих је Бошњачко национално вијеће поднело притужбе Поверенику за заштиту равноправности; образац за анкетирање родитеља о моделу наставе у образовно-васпитним установама у Санџаку у школској 2013/2014. години; допис ПУ „М. Ц.“ број Р. бр. 63-04б/2013 од 28. јануара 2013. године, Р. бр. 102-04б/2013 од 12. фебруара 2013. године и број Р. бр. 280-04б/2013 од 11. априла 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Х. К, директора ПУ „М. Ц.“ у П.

1.5. У изјашњењу директора предшколске установе је, између осталог, наведено:

– да су у јуну 2013. године представници Бошњачког националног вијећа посетили предшколску установу и присуствовали једном родитељском састанку на којем „нико од присутних родитеља“ није био заинтересован да деца похађају припремни предшколски програм на босанском језику;
– да до 1. септембра 2013. године Министарство просвете, науке и технолошког образовања није донело упутство о начину увођења босанског језика у предшколске установе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Неспорно је да у предшколској установи није организован предшколски програм на босанском језику и да се васпитно-образовни рад одвија на српском језику.

2.2. Увидом у допис број Р. бр. 63-04б/2013 од 28. јануара 2012. године, утврђено је да је Бошњачко национално вијеће обавестило директора ПУ „М. Ц.“ у П. да је на састанку са Весном Фила, помоћницом министра просвете, науке и технолошког развоја, договорено да од 21. фебруара 2013. године почне огледна настава на босанском језику у 12 васпитно-образовних установа која ће трајати до краја наставне године; да је од Бошњачког националног вијећа затражено да направи базу података са потребним информацијама за спровођење пројекта огледне наставе и да, у складу са тим, предшколска установа достави одређене информације вијећу; да се од установе очекује да закаже Савет родитеља ПУ који ће дати мишљење о огледној настави на босанском језику и да одржи родитељски састанак за васпитну групу у којој ће бити спроведена огледна настава, као и да родитељи бошњачке националности дају сагласност на организовање огледне наставе.

2.3. Увидом у допис број Р. бр. 102-04б/2013 од 12. фебруара 2013. године, утврђено је да је Бошњачко национално вијеће обавестило директора ПУ „М. Ц.“ у П. да организовање огледне наставе на босанском језику почиње 21. фебруара 2013. године; да ће установу пре почетка огледне наставе посетити делегација Бошњачког националног вијећа ради договора око „Јавног часа из бошњачке историје и културе“ и да је потребно да пре почетка припремне наставе на босанском језику истакну двојезични натпис установе. Такође, директор је позван и да присуствује састанку директора образовно-васпитних установа у којима ће се спровести припремна настава на босанском језику.

2.4. Увидом у допис Бошњачког националног вијећа број Р. бр. 280-04б/2013 од 11. априла 2013. године утврђено је да је Бошњачко национално вијеће обавестило ПУ „М. Ц.“ у П. да надлежно министарство и Бошњачко национално вијеће желе да, у складу са законом, омогуће свим родитељима избор да ли желе да њихово дете похађа припремни предшколски програм на босанском или српском језику у наставној 2013/2014 години и доставило одређени број образаца за анкетирање родитеља о моделу наставе у предшколским установама у Санџаку у школској 2013/2014 години.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности указује да је међународним и домаћим прописима одређено да је Република Србија у обавези да припадницима националних мањина омогући образовање и васпитање на свом језику или двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе.

3.4. Потврђивањем Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина Република Србија се обавезала да ствара потребне услове како би припадници националних мањина очували и развијали своју културу и сачували неопходне елементе свог идентитета, наиме, религију, језик, традиције и културно наслеђе (чл. 5), као и да предузме мере у области образовања и истраживања како би се неговала култура, језик и вера националних мањина и већине (чл. 12).

3.5. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Даље, Устав Републике Србије гарантује припадницима националних мањина, поред осталог и право на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 4. Закона o забрани дискриминације прописано je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.8. Законом о предшколском васпитању и образовању прописано је да се васпитно-образовни рад остварује на српском језику, а да се за припаднике националне мањине остварује на матерњем језику, а може и двојезично или на српском, ако се за то определи најмање 50% родитеља, односно старатеља деце. Даље, прописано је да се статутом предшколске установе утврђује језик на којем се остварује васпитно-образовни рад, а предшколским програмом начин остваривања.

3.9. Одредбама Закона о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику у институцијама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања, да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да је, док их не обезбеди, дужна да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ПУ „М. Ц.“ у П. извршила дискриминацију деце бошњачке националности пропуштањем да омогући родитељима/старатељима деце да се изјасне да ли желе да се васпитно-образовни рад у предшколској установи коју похађају њихова деца остварује на босанском језику.

3.11. Одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано је правило о пребацивању терета доказивања. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је предшколска установа извршила акт дискриминације деце бошњачке националности пропуштањем да анкетира родитеље/старатеље деце о језику одвијања васпитно-образовног рада у предшколској установи и организовањем васпитно-образовног рада на српском језику и за децу бошњачке националности. Уколико то учини, терет доказивања да до повреде начела једнаких права и обавеза није дошло, лежи на предшколској установи. Подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, с обзиром да је неспорно да васпитно-образовни рад за децу бошњачке националности није организован на босанском језику. Због тога, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси предшколска установа „М. Ц.“ у П. У складу са тим, потребно је оценити да ли чињенице и докази које је установа понудила у прилог тврдњи да нису извршили акт дискриминације, пружају довољно основа за закључак да постоје објективни и оправдани разлози због којих није организован васпитно-образовни рад на босанском језику.

3.12. Повереница за заштиту равноправности разматрала је наводе из изјашњења да су представници Бошњачког националног вијећа присуствовали родитељском састанку на којем „нико од присутних родитеља није био заинтересован да деца похађају припремни предшколски програм на босанском језику“. С обзиром да је Законом о предшколском васпитању и образовању прописано да се за припаднике националне мањине васпитно-образовни рад остварује на матерњем језику ако се за то определи најмање 50% родитеља, односно старатеља деце, потребно је утврдити да ли се за организовање васпитно-образовног рада на босанском језику определило више или мање од 50% родитеља. Међутим, у прилогу изјашњења установе нису достављени докази који поткрепљују наводе да је родитељски састанак одржан, као ни докази колико има уписане деце, колико родитеља је присуствовало родитељском састанку, да ли су се присутни на родитељском састанку изјашњавали о питању језика васпитно-образовног рад и колико се родитеља определило да језик рада буде босански језик. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да предшколска установа није пружила доказе да постоје објективни и оправдани разлози због којих није организован васпитно-образовни рад на босанском језику.

3.13. Даље, у изјашњењу је наведено да ПУ није ништа предузимала по питању увођења босанског језика јер до почетка наставне године министарство није донело упутства о начину увођења босанског језика у предшколске установе. Повереница за заштиту равноправности указује да предшколска установа има обавезу да понуди родитељима/старатељима припадницима националне мањине могућност да се изјасне о језику на којем желе да њихова деца похађају предшколски програм, у складу са законом.

Предшколска установа је, у конкретном случају, била дужна да испита заинтересованост родитеља/старатеља деце да се васпитно-образовни рад остварује на босанском језику и то из више разлога. Пре свега, установи се са захтевом за анкетирање обратио савет националне мањине, који је овлашћен да заступа интересе националне мањине. Та околност је довољна индиција да постоји извесно интересовање и жеља припадника бошњачке националности да се предшколски програм одвија на босанском језику. Право припадника националне мањина на образовање на матерњем језику омогућава припадницима одређене националне мањине да се, пре свега, изразе на матерњем језику, да упознају националну историју и културну баштину на матерњем језику, а доприноси и очувању националног идентитета мањине. Домаћим и међународним прописима утврђено је да је право на образовање на матерњем језику засновано на избору представника националне мањине. Стога је неопходно припадницима националне мањине омогућити да изразе свој став и школа је била дужна да испита заинтересованост за организацију предшколске наставе на босанском језику.

3.14. Анкетирање родитеља/старатеља деце предшколске установе не би, аутоматски, значило да би се испунили прописани услови за организовање васпитно-образовног рада на језику националне мањине, али с обзиром да се установи обратио савет националне мањине са овим захтевом и да се установа налази у вишенационалној средини, Повереница за заштиту равноправности је става да је предшколска установа била дужна да испита заинтересованост родитеља/старатеља. Законом је прописано да је за припаднике националне мањине васпитно-образовни рад остварује на матерњем језику, ако се за то определи најмање 50% родитеља, односно старатеља деце. У конкретном случају, тек би анкетирање родитеља, односно старатеља, показало да ли постоји довољан број заинтересованих за организовање васпитно-образовног рада на босанском језику.

3.15. Повереница за заштиту равноправности констатује да је, поред постојања доброг правног оквира и законом дефинисаних високих стандарда у заштити права и слобода припадника националних мањина, потребно унапредити положај националних мањина, а да поготово постоји потреба за већом доследношћу у примени и поштовању постојећег правног оквира. Наиме, право припадника националне мањине на образовање, у склопу са другим мањинским правима, помаже очувању националног идентитета и спречавању асимилације припадника националне мањине. Истовремено, процес образовања и васпитања носи потенцијал јачања међусобног поштовања и разумевања различитих заједница унутар једног друштва. Право очувања колективног идентитета помоћу образовања на језику мањине, мора да буде уравнотежено са потребом интегрисања и учешћа у широј државној заједници. Циљ образовања и васпитања јесте, поред стицање квалитетних знања и способности неопходних за лично остварење и активан рад и живот у заједници, поштовање равноправности, унапређивање толеранције и уважавање различитости.

3.16. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да ПУ „М. Ц.“ у П. није понудила доказе да је извршила анкетирање родитеља, те је, у конкретном случај поступила дискриминаторно према деци бошњачке националност. Повереница са жаљењем констатује да у конкретном случају није могуће уклонити последице дискриминаторног поступања, имајући у виду чињеницу да је наставна година завршена.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да анкетира родитеље, односно старатеље деце бошњачке националности да ли желе да њихова деца похађају предшколски програм на босанском језику, ПУ „М. Ц.“ у П. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ПУ „М. Ц.“ у П. и директору Х. К, као одговорном лицу да:

5.1. За наставну 2014/2015 годину спроведу анкету међу родитељима, односно старатељима деце како би се утврдило да ли постоји потребан број заинтересованих родитеља, односно старатеља да деца предшколски програм похађају на босанском језику.

5.2. Предузму све потребне мере из своје надлежности, како би се организовао васпитно-образовни рад на босанском језику, уколико резултати анкете покажу да постоји потребан број заинтересованих родитеља/старатеља за предшколски програм на босанском језику.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да ПУ „М. Ц.“ у П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПУ „М. Ц.“ у П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе,

Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Бошњачког националног вијећа против ПУ М. Ц. у П. због дискриминације на основу националне припадности у области образовања