дел. бр. 715 датум: 7. 6. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/09) поводом притужбе А. С. М. из Н, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А. С. М. из Н. против „H. A. A. B.“ а. д. Б, поводом премештаја подноситељке притужбе на друго радно место и понуде за споразумни прекид радног односа, није утврђено да је „H. A. A. B.“ а. д. Б. извршила акт дискриминације на основу пола и брачног и породичног статуса, па се поступање „H. A. A. B.“ а. д. Б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

А. С. М. из Н. поднела је притужбу 12. јануара 2012. године, а допуну притужбе 8. марта 2012. године против послодавца, „H. A. A. B.“ а. д. Б. Подноситељка притужбе сматра да је премештена на друго радно место и да јој је понуђен споразумни раскид радног односа због одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. У притужби и допуни притужбе, поред осталог, наведено је следеће:

– да се пре одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета налазила на радном месту стручне сараднице у Одељењу финансијске анализе филијале у Н;
– да је још увек на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, које траје до 30. маја 2012. године;
– да јој је током трајања породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, уручен Анекс 3 уговора о раду, који није променио њену дотадашњу позицију у банци;
– да јој је 23. децембра 2011. године претпостављена Ј. К. понудила да потпише споразумни прекид радног односа који би важио од тренутка када се врати са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, а да уколико не потпише, постоји могућност да ће бити проглашена технолошким вишком;
– да су, након што је одбила да потпише споразумни прекид радног односа, из банке уследили велики притисци, да су је учестало звали и наговарали да потпише споразумни прекид радног односа, а да је све кулминирало претњом Ј. К. да ће добити решење са конкретним датумом престанка радног односа и пре истека боловања;
– да јој је након тога уручен Анекс 4 уговора о раду од 23. јануара 2012. године, којим се премешта на радно место сараднице за финансијску анализу у Одељењу за процену ризика и реструктурирање нестандардних захтева;
– да према систематизацији за њено претходно радно место није смањен број извршилаца, те сматра да је неоправдано добила премештај;
– да сматра да је дискриминисана на основу пола и брачног и породичног статуса.

Уз притужбу и допуну притужбе достављен је: Анекс 3 уговора о раду бр. 27456/99 од 14. октобра 2011. године, Анекс 4 уговора о раду бр. 27456/99 од 23. јануара 2012. године, Анекс 5 уговора о раду бр. 10001/12-435 од 30. марта 2012. године, споразум о престанку радног односа бр. 39410-21/11 од 29. децембра 2011. године, допис Одељења за људске ресурсе од 19. јануара 2012. године, решење о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства Секретаријата за социјалну заштиту бр. 132-7778/2011-XIX-03 од 18. августа 2011. године, копију радне књижице и извештај лекара опште праксе о здравственом стању подноситељке притужбе и њене малолетне ћерке.

Повереница за заштиту равноправности спровела je поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације.

М. Ш, директорка Одељења људских ресурса, у одсуству В. Е. (W. E.), председника Управног одбора „H. A. A. B.“ а. д. Б доставилa je изјашњење, у којем је наведено:

– да се у радном односу у банци налази укупно 819 лица од чега је 578 жена, што чини 70,6 %;
– да је у последње две године породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета користило 166 запослених жена, док је 19 запослених користило и одсуство због посебне неге детета, а девет запослених радница је користило одсуство у трајању од две године по основу неге трећег и сваког наредног детета;
– да је у последњих шест месеци укупно 103 запослених потписало споразумни престанак радног односа, од тога је 59 (57,3 %) жена;

– да је проценат породиља међу потписницама споразумног престанка радног односа (16,9 %) знатно мањи у односу на породиље које су остале у радном односу (28,7 %);
– да је од укупно 166 породиља, њих 156 остало да ради у банци и након усвајања новог правилника о унутрашњој организацији;
– да у овом случају не може бити речи о дискриминацији јер је проценат учешћа жена у категорији запослених, већи од процента жена које су прекинуле радни однос споразумом;
– да се међу запосленима којима радни однос треба да престане споразумним путем, налази 10 жена које су у последње две године користиле породиљско одсуство, односно одсуство ради неге детета;
– да је у случају А. С. М, понуда за споразумни престанак радног односа била условљена доношењем новог правилника, а не чињеницом да је на породиљском одсуству;
– да су јој анекси 3 и 4 уговора о раду понуђени у складу са изменама Правилника о организацији и систематизацији радних места;
– да је на новом радном месту зарада подноситељке притужбе непромењена, као и да су за то радно место прописани исти степен и врста стручне спреме као за претходно радно место;
– да се А. С. М. по овом питању обраћала Инспекторату рада и Виктимолошком друштву Србије, те да је Инспекторат рада након извршене контроле констатовао да није дошло до повреде права из радног односа и да је поступање банке било у складу са законом;
– да не постоји конкретан основ да се захтева заштита од Повереника за заштиту равноправности, већ је то још један покушај подноситељке притужбе да изврши притисак на банку;
– да је јасно да је притужба неоснована и предлажу да се констатује да није дошло до повреде права, сходно чл. 39. Закона о забрани дискриминације.

Уз изјашњење, „H. A. A. B.“ а. д. Б доставила је: Правилник о систематизацији радних места бр. 30824-1/11 од 30. септембра 2011. године, Правилник о унутрашњој организацији бр. 1264-1/12 од 16. јануара 2012. године, захтев члановима извршног одбора са образложењем за усвајање Правилника о унутрашњој организацији од 14. децембра 2011. године, понуда за закључење Анекса 3 уговора о раду бр. 30843-44а/11 од 14. октобра 2011. године, понуда за закључење Анекса 4 уговора о раду бр. 02158а/12 од 23. јануара 2012. године, записник Инспектората за рад града Београда бр. 117-00-149/2012-04 од 31. јануара 2012. године, допис Виктимолошког друштва од 16. јануара 2012. године и одговор банке на допис Виктимолошког друштва од 19. јануара 2012. године.

Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе подноситељке притужбе и наводе из изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Увидом у доказе достављене у току поступка утврђено је да је подноситељка притужбе пре одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета радила на радном месту стручне сараднице у Одељењу финансијске анализе филијале у Н.

Увидом у решење о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства Секретаријата за социјалну заштиту бр. 132-7778/2011-XIX-03 од 18. августа 2011. године, утврђено је да се подноситељка притужбе од 1. јуна 2011. године налази на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, које траје до 30. маја 2012. године.

Увидом у Анекс 3 уговора о раду бр. 30843-44а/11 од 14. октобра 2011. године, утврђено је да применом овог анекса није дошло до промене и положаја радног места подноситељке притужбе. Увидом у Анекс 4 уговора о раду бр. 02158а/12 од 23. јануара 2012. године, утврђено је да је подноситељка притужбе премештена на радно место сараднице за финансијску анализу у Одељењу за процену ризика и реструктурирање нестандардних захтева, филијале у Н, као и да је у образложењу за премештај наведено усклађивање назива позиција и описа радних места који су установљени новим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији. Увидом у Анекс 5 уговора о раду бр. 10001/12-435 од 30. марта 2012. године, утврђено је да се због потреба рационализације трошкова досадашња зарада запослених, која је утврђена појединачним уговорима о раду, смањује за износ од 5%.

Увидом у доказе достављене уз изјашњење, утврђено је да је донет Правилник о унутрашњој организацији бр. 1264-1/12 од 16. јануара 2012. године, на основу којег је дошло до измене у називима, позицијама и описима радних места.

Увидом у предлог споразума о прекиду радног односа бр. 39410-21/11 од 29. децембра 2011. године, утврђено је да су овим споразумом уређена права и обавезе страна у споразуму, као и понуда послодавца да исплати стимулативну отпремнину подноситељки притужбе.

Увидом у допис Одељења за људске ресурсе, утврђено је да подноситељка притужбе обавештена да запосленима није наметнута обавеза потписивања споразумног прекида радног односа, као и да се њен радни статус неће мењати уколико одбије да потпише споразум. Поред тога, обавештена је и да послодавац, у тренутној ситуацији, не може да понуди већу отпремнину од понуђене, као и да подноситељки притужбе не може да отпише дуг по основу кредита. Такође, из садржине дописа утврђено је да банка није у могућности да гарантује да ли ће бити неких промена у организационој структури, али да ће, уколико до промена дође, приликом доношења одлука које се тичу радног статуса поштовати законом прописани поступак.

Увидом у податке из радне књижице А. С. М, утврђено је да подноситељка притужбе има диплому Економског факултета у Н., седми степен стручне спреме, као и да се први пут запослила 2. марта 2005. године.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је у току поступка достављена и друга документација, али да није од значаја за одлучивање у овом предмету.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у члану 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у чл. 16. ст. 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање иступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Такође, релевантна је и одредба чл. 20 којом је регулисана дискриминација на основу пола која постоји уколико се поступа противно начелу равноправности полова, односно, начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је чињеничне наводе из притужбе и изјашњења са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би испитала да ли је у конкретном случају послодавац „H. A. A. B.“ а. д. Б, различито третирао А. С. М. у односу на друге запослене, због чињенице да је користила право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета.

У току поступка је утврђено да је подноситељка притужбе пре одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета радила на радном месту стручне сараднице у Одељењу финансијске анализе филијале у Н, да је потписала Анекс 3 уговора у раду, којим није промењен њен положај код послодавца, односно, да је у опису посла наведено да је за ово радно место неопходна висока стручна спрема и радно искуство од две године.

Утврђено је и да је током трајања породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, Анексом 4 уговора о раду подноситељка притужбе премештена на радно место сараднице за финансијску анализу у Одељењу за процену ризика и реструктурирање нестандардних захтева филијале у Н. У опису посла за ово радно место наведено је да је за ово радно место неопходна квалификација средња, виша и висока стручна спрема, док радно искуство није потребно.

Из Правилника о унутрашњој организацији бр. 1264-1/12 од 16. јануара 2012. године, утврђено је да је дошло до промена у унутрашњој организацији послодавца, као и да је формиран Сектор за управљање ризиком у пословима са становништвом.

У погледу тврдњи подноситељке притужбе да јој је понуђен споразумни раскид радног односа и да је премештена на друго радно место због тога што је користила породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, у притужби и током поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли ове наводе и постојање узрочно последичне везе са личним својством – полом, брачним и породичним статусом.

Наиме, Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) у чл. 171. ст. 1. прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада, ради премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада.

Имајући у виду чињеницу да је код послодавца дошло до промена у унутрашњој организацији, као и да А. С. М, са седмим степеном стручне спреме и седам година радног искуства, испуњава услове потребне за радно место на које је распоређена, може се закључити да је послодавац преместио на радно место које одговара њеној стручној спреми и радним способностима према стеченим квалификацијама. Како послодавац има законску могућност да премести запосленог на друго радно место због потреба боље организације посла, а имајући у виду да је подноситељка притужбе премештена на радно место које одговара њеним квалификацијама, Повереница за заштиту равноправности констатује да се не може закључити да је премештај на друго радно место био заснован на било ком личном својству подноситељке притужбе.

Потписивање Анекса 5 уговора о раду, којим се на основу одлуке Извршног одбора „H. A. A. B.“ а. д. Б бр. 09040/12 од 23. марта 2012. године запосленима смањује зарада за износ од 5% на зараде утврђене уговорима о раду, није довело до неједнаког третмана подноситељке притужбе, имајући у виду да се одлука о смањењу зарада односи на све запослене у банци.

Такође, Повереница за заштиту равноправности ценила је податке из изјашњења о запосленим радницама које су користиле породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета – од укупно 166 запослених које су користиле ово одсуство, десет више није у радном односу, а 156 запослених које су остале у радном односу. Надаље, међу запосленима којима радни однос треба да престане споразумним путем има 10 жена које су у последње две године користиле породиљско одсуство, односно одсуство ради неге детета. Имајући у виду ове податке, Повереница за заштиту равноправности сматра да се не може закључити да постоји дискриминаторна пракса послодавца, односно, да нема доказа да су понуде за споразумни прекид радног односа мотивисане коришћењем породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета.

У односу на наводе подноситељке притужбе да су јој упућене претње отказом уговора о раду уколико не потпише споразумни прекид радног односа, Повереница констатује да се из дописа Одељења за људске ресурсе не може закључити да је А. С. М. упућена претња, имајући у виду да је овај допис био одговор на допис подноситељке притужбе, да је садржао обавештење о могућностима које су законом прописане, уз информацију да се запосленима не може гарантовати да неће бити организационих промена код послодавца.

Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да није утврђено да је послодавац „H. A. A. B.“ а. д. Б, различито третирао подноситељку притужбе на основу њених личних својстава – пола и брачног и породичног статуса.

Повереница за заштиту равноправности указује на чињеницу да је дискриминација жена у сфери радних односа и запошљавања прилично раширена, посебно када је у питању трудноћа и остваривање права у вези са породиљским одсуством и одсуством са рада ради неге детета, и у исто време изражава задовољство зато што није утврђено да постоји дискриминаторна пракса послодавца према запосленим радницама које су користиле ова права.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да није утврђено да је „H. A. A. B.“ а. д. Б извршила акт дискриминације на основу пола и брачног и породичног статуса.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба А. С. М. против Н. А. А. В. због дискриминације на основу пола и брачног и породичног статуса у области рада и запошљавања