713-2021 Мишљење са препоруком због дискриминације на основу пола у области јавног информисања и медија

бр. 07-00-548/2021-02   датум: 22.2.2022.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA против ББ радија и телевизије , због дискриминације на основу пола. Подноситељи су у притужби навели да су у емисији „Антидепресив“ на ББ радију која је емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова, водитељи читајући одговоре слушалаца на анкету под називом „Шта бисте радили да сте невидљиви?“ и коментаришући исте дискриминисали жене, а посебно жене које су преживеле сексуално и родно засновано насиље. Са друге стране у изјашњењу директорке ББ радио – телевизије у потпуности je оспорена притужба уз образложење да се у конкретном случају ради о шаљивој емисији у којој су водитељи читали поруке слушалаца који су одговарали на питање анкете „Шта бисте радили да сте невидљиви?“, да је конкретно питање апстрактно и да било какав одговор на исто није подложан реализацији, односно да се наведене поруке не могу подвести под говор мржње, јер нису ни идеје, ни информације, ни мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље. На захтев Повереника да достави снимак поменуте спорне емисије која је уклоњена са њиховог званичног сајта – https://tdiradio.com/antidepresiv/, директорка ББ радио – телевизија навела је да није у могућности да поступи по члану 69. Закона о јавном информисању и медијима и достави снимак поменуте емисије из разлога што је запис уништен. У току поступка, а увидом у исечак снимка емисије „Антидепресив“ који је објављен на Твитер налогу Женска солидарност утврђено је да су се својим изјавама водитељи сложили са деградирајућим и увредљивим коментарима слушалаца који су упућени женама, односно да су водитељи својим афирмативним тоном и реакцијом подржали и релативизовали сексуално насиље према женама без обзира што се ради о хипотетичкој ситуацији. Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да су у емисији „Антидепресив“ на ББ радију која је емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова, повређене одредбе члана 12. и члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности препоручио је ББ радио и телевизија доо да упозна запоислене са мишљењем Повереника и убудуће води рачуна да се придржава прописа о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА против ББ радија и телевизије, због дискриминације на основу пола.
    • У притужби је, између осталог, наведено:

– да је у радио емисији „Антидепресив“ на ББ радију у којој су ВВ и ГГ, водитељи емисије читајући одговоре слушалаца на анкету под називом „Шта бисте радили да сте невидљиви?“ која је емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова грубо прекршен Закон о забрани дискриминације.

–  да су оваквим поступањем водитеља дискриминисане све жене, а посебно жене које су преживеле сексуално насиље;

– да су прочитали одговор слушаоца који је гласио: „Ја бих по цео дан био у тржном центру и висио у женским кабинама!“, а затим су оба водитеља одговорила: „Браво!“ разрађујући сценарио невидљивог мушкарца који проводи време у кабинама у којима се жене пресвлаче;

– да су наставили са описивањем да би мушкарац могао да оде на снимање порно филма и алудирали на секс са женом која „неће знати да ли си ти или неко други, трећи“;

–  да су прочитали одговор слушаоца: „Када бих био невидљив на један дан у центру града бих избамбусао девојку која ми није дала и шапутао јој “Јел’ видиш да можеш него нећеш, а затим су водитељи уз смех додали: „Јел’ видиш да не боли? А ти не може, па не може.“

– да су изјавама водитеља прекршене одредбе члана 11,12, 13. и 20. Закона о забрани дискриминације;

– да су читајући одговоре слушалаца у хипотетичкој ситуацији који позивају на насиље  према женама (војеризам – нарушавање права на приватност, на телесни интегритет, сексуални однос без пристанка), притом се не ограђујући од оваквих одговора, већ напротив, уз смех додајући сопствене коментаре, водитељи ББ радија подржали насиље над женама и то сексуално насиље као посебно понижавајући облик насиља;

– да се оваквим поступањем водитеља насиље према женама нормализује и чак подстиче као пожељно понашање, без обзира што се ради о хипотетичкој ситуацији;

– да је сексуални однос без пристанка представљен као нешто смешно и забавно, а да је жена представљена као објект мушке забаве чија воља није релевантна;

– да је наведена емисија уклоњена, али да се наведени садржај може пронаћи на Твитеру у тренутку подношења притужбе;

– да у тренутку када јавност у Србији потресају приче о случајевима сексуалног злостављања малолетница и када су напори цивилног друштва и независних институција усмерени на то да се помогне жртвама сексуалног насиља те да се скине стигма са сексуалног насиља као одговорности жртве, овакав вид извештавања не само да не доприноси решењу проблема већ га и продубљује.

  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка прибављено изјашњење директорке ББ радио – телевизија.

1.4. У изјашњењу директорке ББ радио – телевизија између осталог је наведено:

– да се наведене поруке не могу подвести под говор мржње, јер нису ни идеје, ни информације, ни мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље јер се у конкретном случају ради о шаљивој емисији у којој су водитељи читали поруке слушалаца који су одговарали на питање анкете „Шта бисте радили да сте невидљиви?“;

– да је конкретно питање апстрактно и да било какав одговор на исто није подложан реализацији, те да се одговор на исто не може подвести под говор мржње;

– да подносилац притужбе тумачи део емисије на начин који му одговара и да су се у емисији јављали и мушкарци и жене и давали шаљиве одговоре на наведено питање;

– да питање није постављено само мушкарцима, нити су само мушкарци давали одговоре те се у конкретном случају поштовало начело једнакости права и слобода жена и мушкараца у свим аспектима;

– да апстрактна повреда не може да ужива заштиту, већ да заштиту ужива само конкретна повреда или ситуација из које извесно постоји опасност од повреде, те у конкретном случају такве повреде нема и притужба је у целости неоснована;

– да неке одговоре у емисији које не би емитовали емитују јер емисија иде уживo;

– да се емисија емитује већ 9 година и да није било притужби;

– да се disclaimer појављује у последњем минуту сваке емисије у којем се изричито наводи да циљ емисије није омаловажавање, нити вређање било кога, већ искључиво хумор и забава;

– да не могу да поступе по захтеву Повереника да доставе снимак поменуте емисије и поступе по члану 69. Закона о јавном информисању и медијима из разлога што је запис уништен;

– да је запис уништен по протеку од 30 дана од дана објављивања, а по члану 68. истог Закона, по којем је издавач у обавези да радио емисије чува 30 дана од дана објављивања.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Слушањем исечка снимка емисије „Антидепресив“ који је објављен на Твитер налогу Женска солидарност[2] утврђено је да је водитељ прочитао одговор на анкету „Шта бисте радили да сте невидљиви?“ и то: „Ја бих по цео дан био у тржном центру и висио у женским кабинама“ на шта су оба водитеља у глас повикала „Браво!“, и даље је један водитељ наставио уз коментар „станеш горе, онако седнеш горе, лепо се наместиш, седнеш, и као кафица не може јер кафица није невидљива па се види оно чудно је, али онако лепо натенане“. Даље, у наставку водитељ изговара: „А што не би једноставно отишао у порно филм где се снима и као блејиш, она неће знати ни да ли си ти или неко други, срећа ако их је више кога брига“. Затим је други водитељ прочитао још један одговор слушаоца и цитирао га: „Да сам невидљив на један дан у центру града бих избамбусао девојку која ми није дала и шапутао јој “Јел’ видиш да можеш него нећеш, а затим је водитељ уз смех додао: „Јел’ видиш да не боли? А други водитељ рекао: „ А ти не може, па не може.“

2.2.  Увидом у наведену објаву на Твитер налогу Женска солидарност, утврђено је да постоји велики број негативних коментара упућених водитељима емисије.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности je установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

 

3.2. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.3. Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена[7] обавезане су државе потписнице да предузму одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.[8]

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.5. Одредбом члана 4. став 5. Закона о родној равноправности[9] прописано је да се дискриминацијом на основу пола, полних карактеристика, односно рода, сматра се и узнемиравање, понижавајуће поступање, претње и условљавање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно заснован говор мржње, насиље засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду или промени пола, насиље према женама, неједнако поступање на основу трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета у својству очинства и материнства (родитељства), усвојења, хранитељства, старатељства и подстицање на дискриминацију као и сваки неповољнији третман који лице има због одбијања или трпљења таквог понашања. Даље, одредбом члана 44. прописано је садржаји у средствима јавног информисања, укључујући и оглашавање, не смеју да садрже податке којима се ствара или подстиче дискриминација на основу пола, односно рода. Ставом 2. истог члана да је забрањено је изражавање мржње и омаловажавање жена и мушкараца, као и јавно заговарање, подржавање и поступање засновано на предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености жена и мушкараца, односно на родним стереотипима, док је ставом 3. прописано да су средства јавног информисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима, дискриминације на основу пола, односно рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама.

3.6. Одредбама члана 54. Закона о електронским медијима[10] прописана је одговорност пружаоца медијске услуге за програмски садржај. Овим чланом је прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљен термин, програмска размена, најава програма, СМС и друге поруке публике и сл.). Одредбама члана 4. прописано је да програмски садржај чине информације, идеје и мишљења као и ауторска дела у звучном облику, односно у облику покретне слике са или без звука које представљају појединачну ставку у програму и доступне су јавности путем електронских медија ради информисања, забаве, образовања и др. (став 1 тачка 4), односно да је уређивачка одговорност одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом (став 1 тачка 5).

3.7. Одредбама члана 48. Закона о јавном информисању и медијима[11] прописано је да медиј мора имати одговорног уредника (став 1.), да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија (став 2.), да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује (став 3). Закон дефинише медије као средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника (члан 29 став 1). Даље, одредбом члана 75. Закона прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

3.8. У Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године[12] истакнуто је да је насиље уопште а посебно према женама најраспрострањенији и најтежи вид кршења основних људских права. Оно је присутно у медијима који шире мизогине, сексистичке поруке, као структурно насиље које их искључује из одлучивања, са тржишта рада, из имовине, нових технологија, из политичког и јавног живота. Насиље према женама присутно је на радном месту, у институцијама где би требало да остваре социјалну или здравствену заштиту, у породици, у партнерским односима. Резултати Истраживања о добробити и безбедности жена у земљама југоисточне и источне Европе, указују на знатну распрострањеност различитих облика родно заснованог насиља према женама. Подаци из истраживања о распрострањености насиља према женама у Србији су разлог за велику забринутост. Било који облик насиља, укључујући непартнерско и партнерско, као и сексуално узнемиравање и прогањање, од навршене 15 године доживело је 62% жена старости 18-74 године (1,7 милиона жена у Србији). Скоро трећина жена преноси искуство неког облика насиља током детињства.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника је да испита да ли су у емисији „Антидепресив“ на ББ радију која је емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.10. Повереник констатује да је неспорно, како из саме притужбе тако и из изјашњења, да је емисија „Антидепресив“ на ББ радију у којој су ВВ и ГГ, водитељи емисије читали и коментарисали одговоре слушалаца на анкету под називом „Шта бисте радили да сте невидљиви?“ емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова, као и да је поменута емисија уклоњена са званичног сајта.

3.11. Повереник је најпре приступио анализи изјаве водитеља који су читали одговоре слушалаца а у вези са наводима из изјашњења да се изјаве не могу подвести под говор мржње, јер нису ни идеје, ни информације, ни мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље јер се у конкретном случају ради о шаљивој емисији у којој су водитељи читали поруке слушалаца који су одговарали на питање анкете „Шта бисте радили да сте невидљиви?“.

 

3.12. Анализом исечка емисије „Антидепресив“ Повереник налази да је евидентно да су се својим изјавама водитељи сложили са деградирајућим коментарима слушалаца који су упућени женама, односно да су водитељи својим афирмативним тоном и реакцијом подржали и релативизовали одређене облике узнемиравања и насиља према женама без обзира што се ради о хипотетичкој ситуацији. Наиме, коментаришући одговор слушаоца који гласи: „Да сам невидљив на један дан у центру града бих избамбусао девојку која ми није дала и шапутао јој “Јел’ видиш да можеш него нећеш“, водитељи су уз смех изговорили „Јел’ видиш да не боли? и „А ти не може, не може“, водитељи су чин сексуалног односа без пристанка представили као забаван и смешан чин што је недопустиво, нарочито на местима доступним широј јавности.

3.13. Насиље према женама, као и насиље уопште представља тежак вид кршења основних људских права. Релативизацијом и представљањем насиља на начин како је то учињено у спорној емисији послата је увредљива и понижавајућа порука свим женама, а посебно женама које су трпеле и доживеле неки вид родно заснованог насиља и сексуалног насиља. Тема сексуалног насиља је изузетно осетљива и стога изискује пажљив приступ, а водитељи и уредници морају имати  свест и одговорност о истом.

3.14. Поводом навода из изјашњења да апстрактна повреда не може да ужива заштиту, већ да заштиту ужива само конкретна повреда или ситуација из које извесно постоји опасност од повреде, Повереник указује да се у случају кршења члана 12. Закона о забрани дискриминације, повреда састоји у вређању достојанства лица или групе лица, као и у стварању деградирајућег, понижавајућег и увредљивог окружења. Коментари који су уследили након објављивања сегмента емисије на Твитеру, указују да су изјаве водитеља емисије, изазвали узнемирење јавности. Такође, наводи из изјашњења да питање није било упућено само мушкарцима, и да су се у том смислу поштовали принципи родне равноправности, није од значаја, с обзиром да се притужба не односи на такве коментаре. Поред тога, ТДИ радио није пружио никакве доказе у том смислу, појашњавајући да је снимак емисије уништен.

3.15. У Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2020. годину[13] примери из праксе Повереника говоре и о дискриминаторним ставовима и омаловажавајућем приказивању жена у јавном простору током 2020. године који су се односили пре свега на увредљиве и понижавајуће изјаве и коментаре у медијима, као и на друштвеним мрежама. Такође, на основу увида у све релевантне расположиве податке о стању у погледу остваривања равноправности, сагледавајући кључне проблеме који су се испољавали током 2020. године и пратећи области како су наведене у овом извештају, Повереник је навео и унапређивање контроле медијских садржаја и осигуравање поштовања прописа и медијских кодекса, нарочито у делу који се односи на забрану говора мржње, сексизам, мизогинију, дискриминаторне ставове и увредљиво извештавање, као и  подстицање и креирање садржаја усмерених на разумевање и побољшање положаја рањивих група, као и разбијање предрасуда које су најчешће усмерене на жене, припаднике ЛГБТИ популације, старије грађане и др.

3.16. У Стратегији за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021–2025. године[14] је посебно напоменуто да иако су у протеклом периоду остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ови облици насиља још увек су широко распрострањени и у приватној и јавној сфери живота. Уз ширење мизогиних и сексистичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, док недовољан број медијских извештаја приступа феномену родно заснованог насиља из едукативног угла. У Стратегији се наводи да су жене доминантно жртве насиља у породици и у партнерским односима, а ни број фемицида се не смањује значајно. Ризику од родно заснованог насиља посебно су изложене жене из осетљивих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета и др. У Стратегији је указано да се насиље према женама још увек не сагледава као манифестација историјски неједнаких односа моћи између жена и мушкараца, који су довели до доминације и дискриминације жена од мушкараца, као и до спречавања напредовања жена у пуној мери, те је то један од кључних друштвених механизама, којима се жене приморавају да буду у подређеном положају у односу на мушкарце, како је то истакнуто и у Преамбули Истанбулске конвенције. Приликом креирања програма и мера за борбу против насиља према женама често се не препознаје да је реч о родно заснованом насиљу, које је кључна препрека да жене у пуној мери уживају људска права, нити постоји пуна свест о томе да је право на живот без насиља у приватној и јавној сфери повезано са обавезом државе да осигура равноправност жена и мушкараца да уживају сва грађанска, политичка, економска, социјална и културна права, уз уважавање специфичних околности у којима се налазе жене из осетљивих група.

3.17. Повереник посебно скреће пажњу на податке из истраживања о распрострањености насиља према женама у Србији који су разлог за велику забринутост. Наиме, било који облик насиља, укључујући непартнерско и партнерско, као и сексуално узнемиравање и прогањање, од навршене 15 године доживело је 62% жена старости 18-74 године (1,7 милиона жена у Србији)[15]. Узроци насиља над женама веома комплексни и да је један од кључних узрока дискриминације на основу пола јесу чврсто укорењени, традиционални, патријахални стереотипи о родним улогама жена и мушкараца у породици и широј заједници. Подржавање стереотипа и предрасуда управо подстиче дискриминацију и негативно се одражава на стање у друштву у којем је, већ годинама уназад, велики број случајева пријављеног родно заснованог насиља и фемицида као његовог најтежег облика.

3.18. Повереник констатује да је неспорно да слобода сваког вида изражавања јесте од кључне важности за развој демократског друштва али да ова слобода не сме бити стављена у контекст изговора за било који вид дискриминације и омаловажавања по било којем личном својству, а поготово узимајући у обзир чињеницу да медији, као механизам који утиче на јавно мњење, може да одигра веома значајну улогу у разбијању родних стереотипа и подстицању родне равноправности.

3.19. На крају, имајући у виду да је спорна емисија „Антидепресив“ која је емитована 29. септембра 2021. године уклоњена са званичног сајта, Повереник је дао препоруке ББ радију да убудуће води рачуна и да се придржава прописа о забрани дискриминације, те  и да у том смислу упозна запослене који креирају и учествују у програму са мишљењем Повереника.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку по притужби утврђено је да су у емисији „Антидепресив“ на ББ која је емитована 29. септембра 2021. године у периоду 16 до 18 часова, повређене одредбе члана 12. и члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности даје ББ радио и телевизија, препоруку:

 

5.1. Да упозна запослене са мишљењем Повереника за заштиту равноправности.

5.2. Да убудуће води рачуна да се придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ радио и телевизија обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2]https://twitter.com/ZSolidarnost/status/1448589685329104897?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1448589685329104897%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.021.rs%2Fstory%2FInfo%2FMisljenja-i-intervjui%2F287291%2FKako-da-relativizujete-silovanje-u-nekoliko-minuta-Javni-ispadi-popularnog-radijskog-dvojca.html

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[6] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ“, број 11/81)

[8] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, члан 5.

[9] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[10] „Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[11] „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[12] https://www.minljmpdd.gov.rs/strateska-dokumenta.php

[13] http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2020.pdf

[14] „Службени гласник РС“, брoj 47/21

[15] Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године.

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon713-2021 Мишљење са препоруком због дискриминације на основу пола у области јавног информисања и медија Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top