Употреба вештачке интелигенције је део будућности рада која носи бројне могућности, али и изазове од којих велика већина може имати утицај на повреду права на забрану дискриминације, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на конференцији “Дизајнирано друштво – вештачка интелигенција и слобода изражавања” коју организују Мисија ОЕБС у Србији и Министарство информисања и телекомуникација.

Спровођење процеса дигитализације мора ставити људе у центар пажње, како би се омогућило да напредак равноправно користе сви чланови друштва, чиме би се спречило да примена вештачка интелигенције буде фактор који ће учинити да групе у повећаном ризику од социјалне искључености буду још више угрожене, навела је повереница. То се пре свега односи на област рада и запошљавања, јер је већ сад извесно да ће многа постојећа занимања постати непотребна, што може створити класу тзв. “бескорисних” људи, додала је Јанковић.

Повереница је истакла да је пристрасност вештачке интелигенције други велики проблем са којим се суочавају не само поједници већ и компаније, дигиталне платформе али и државне институције које користе алгоритме у пословању. Према подацима из извештаја компаније ДатаРобот, израђеног у сарадњи са Светским економским форумом, више од трећине анкетираних организација је искусило негативан утицај на пословање због појаве пристрасности у њиховим алгоритмима.

Са друге стране, вештачка интелигенција већ значајно доприноси заштити од дискриминације и унапређењу равноправности, што се види на примеру система за аутоматску модерацију садржаја, наводи Јанковић. И поред тога што вештачка интелигенција не разуме увек контекст објаве због чега понекад брише и оно што не треба, системи за уклањање садржаја су заиста неопходни, имајући у виду поплаву говора мржње и лажних вести, навела је Јанковић.

Из свега проистиче да морају постојати сарадња и усклађени напори на свим нивоима, када је реч о развоју вештачке интелигенције, јер само тако можемо обезбедити да дигиталне технологије буду „добар слуга“ а не „лош господар“, закључила је повереница.

Конференцију су отворили Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација Републике Србије Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Тереза Рибеиро, представница ОЕБС-а за слободу медија.