Danas, kao i pre sedam godina kada smo kao institucija dali podršku da se 18. maj obeležava kao nacionalni Dan sećanja na sve žene ubijene u porodničnom i partnerskom nasilju, ukazujemo da ubijene žene nisu brojevi i statistika i da je neophodno da ujedinjeno stanemo i nastupimo protiv ovog najeksteremnijeg oblika rodno zasnovanog nasilja, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Republika Srbija je među prvima ratifikovala Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici nakon čega su usledile opsežne normativne promene, zahvaljujući kojima porodično nasilje više nije privatna stvar već društveni problem. Uvedene su mere zaštite od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, strože kazne, zabrana približavanja i komunikacije sa žrtvom, a usvojen je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Uprkos tome, za nepunih pet meseci skoro nijedna nedelja nije prošla da žena nije izgubila život od ruke partnera, najčešće bivšeg, a broj od 17 ubijenih žena opominje društvo da rešavanje ovog problema treba da se podigne na najviši nivo.

Kako bi se unapredio sistemski odgovor na nasilje i bolju prevenciju, Poverenik je, između ostalih aktivnosti, u skladu sa svojim nadležnostima u prethodnom periodu podneo brojne inicijative za izmenu propisa, od kojih posebno izdvajamo inicijative za izmene Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o javnom redu i miru i dr. Podržali smo i inicijativu upućenu Narodnoj skupštini za uspostavljanje Nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida. Ovaj mehanizam pomogao bi bržoj i boljoj koordinaciji, reakciji i podršci, pružio bi uvid u sve važne elemente za analizu slučaja koja podrazumeva sagledavanje uzroka i propusta, da li je i ko zakazao u sistemu zaštite, naglašava poverenica.

Janković naglašava da zakoni i mere sami po sebi nisu dovoljni i ukazuje da se koren problema nalazi u istorijski nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena, ali i u široko rasprostranjenoj toleranciji društva na sve oblike nasilja. Važno je da kroz zajednički rad i razvoj imamo društveni konsenzus u borbi i osudi svakog nasilja, kao i da neprestano radimo na podizanju svesti o značaju poštovanja svačijeg dostojanstva i negovanju pravih vrednosti, zaključuje poverenica.