2. 07-00-368/2018-02 datum: 2.8.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto povodom pritužbi udruženja „R.I.C.ˮ i „G.L.“ podnetih protiv Nenada Popovića, ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. U pritužbi je navedeno da je ministar Nenad Popović, na svom Tviter nalogu, povodom vesti „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata: Prva gej slikovnica osvaja region, u planu i na srpskom“, objavlјene u jednom dnevnom listu, izjavio sledeće: „U trenutku kada se kao država borimo na sve načine da podržimo rađanje, iz Hrvatske nam uvoze gej slikovnice! To pod hitno treba zaustaviti! Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da „ROKO IMA DVE MAME, A ANA DVOJICU TATA“. Podnosioci pritužbi smatraju da su na ovaj način diskriminisani građani i građanke Republike Srbije drugačije seksualne orijentacije, uklјučujući one koji planiraju ili već imaju decu, jer istopolne porodice u Srbiji postoje bez obzira na odsustvo pravne regulative. U izjašnjenju ministra Nenada Popovića navedeno je da ova izjava predstavlјa njegov lični stav, iznet na njegovom ličnom nalogu na društvenoj mreži Tviter i ne predstavlјa stav Vlade Republike Srbije, te da je Srbija demokratsko društvo u kojem se svakom građaninu garantuje pravo na slobodu izražavanja mišlјenja, pre svega članom 43. Ustava Republike Srbije. Istakao je da njegova izjava ne predstavlјa bilo kakvu diskriminaciju, niti diskriminatorsko postupanje koje se zasniva na seksualnoj orijentaciji, da nije imao nameru da iznošenjem takvog stava bilo koga uvredi, te da žali ako se neko našao uvređenim. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbi i izjašnjenja, sadržaj izjave ministra Nenada Popovića, kao i poruke koje je ministar Popović poslao. Prilikom analize izjave, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje, sa druge strane. Poverenik je dao mišlјenje da je ministar Nenad Popović povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Ministru Nenadu Popoviću je data preporuka da objavi pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, te da se ubuduće suzdrži od davanja izjava, širenja ideja i stavova kojima se omalovažavaju pripadnici LGBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbe udruženja „I.C.ˮ i „G.L.“ podnete protiv Nenada Popovića, ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. U pritužbama je, između ostalog, navedeno:

• da je ministar Nenad Popović, na svom Tviter nalogu, povodom vesti „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata: Prva gej slikovnica osvaja region, u planu i na srpskom“, objavlјene u jednom dnevnom listu, izjavio sledeće: „U trenutku kada se kao država borimo na sve načine da podržimo rađanje, iz Hrvatske nam uvoze gej slikovnice! To pod hitno treba zaustaviti! Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da „ROKO IMA DVE MAME, A ANA DVOJICU TATA“;
• da je pogrešno interpretirano da se radi o uvozu slikovnica, već je reč o proizvodu koji je napravlјen u okviru projekta koji sprovodi organizacija „D.o.“ iz Hrvatske, a dvadesetak slikovnica su podelјene na predstavlјanju u Beogradu i bile su besplatne;
• da podnosioci pritužbe smatraju da su na ovaj način diskriminisani građani i građanke Republike Srbije drugačije seksualne orijentacije, uklјučujući one koji planiraju ili već imaju decu, jer istopolne porodice u Srbiji postoje bez obzira na odsustvo pravne regulative;
• da ministar mora da bude odgovoran prema svakom pripadniku ili pripadnici ovog društva i da bude oprezan i da vodi računa da ne diskriminiše građane čiji je ministar.
  • Uz pritužbe su dostavlјeni linkovi ka tekstu objavlјenom u dnevnom listu „Blic“, pod nazivom „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata: Prva gej slikovnica osvaja region, u planu i na srpskom“, kao i printskrin tviter objave ministra Nenada Popovića od 2. maja 2018. godine.
  • S obzirom da su pritužbe podnete protiv istog lica, a imajući u vidu isti pravni osnov i činjenično stanje, postupci su spojeni, te je u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Nenada Popovića, ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj.
  • Ministar Nenad Popović je u izjašnjenju, između ostalog, naveo:
• da njegova izjava ne predstavlјa bilo kakvu diskriminaciju niti diskriminatorsko postupanje koje se zasniva na seksualnoj orijentaciji, kako se to pogrešno i neistinito navodi u pritužbi;
• da navedena izjava predstavlјa njegov lični stav, iznet na njegovom ličnom nalogu na društvenoj mreži Tviter i ne predstavlјa stav Vlade Republike Srbije;
• da napominje da nije imao nameru da iznošenjem takvog stava bilo koga uvredi, te da žali ako se neko našao uvređenim;
• da se protivi i protiviće se donošenju zakona koji bi omogućio da istopolne porodice usvajaju decu, kao i da njegovo mišlјenje deli najveći deo Evrope i sveta, uklјučujući i veliki broj pripadnika gej populacije, a među njima najpoznatiji italijanski modni kreatori Domeniko Dolče i Stefano Gabana;
• da je Srbija demokratsko društvo u kojem se svakom građaninu garantuje pravo na slobodu izražavanja mišlјenja, pre svega članom 43. Ustava Republike Srbije;
• da isto kao što neke osobe smatraju da sporne slikovnice treba prihvatiti u školama i predškolskim ustanovama, tako on smatra da ne treba prihvatiti bilo kakve slikovnice koje propagiraju usvajanje dece od istopolnih parova, te da to predstavlјa njegovo lično mišlјenje koje ne ugrožava bilo čija prava. Istakao je da je pravo na slobodno izražavanje mišlјenja garantovano i odredbom člana 10. Evropske konvencija o lјudskim pravima;
• da se u konkretnom slučaju može jednostavno utvrditi da njegovom objavom ni na koji način nije neopravdano napravlјena razlika niti nejednako postupanje prema licima homoseksualne orijentacije, niti se podstiče mržnja, kako se to pogrešno navodi u pritužbi;
• da želi da skrene pažnju na to da su upravo pojedini pripadnici homoseksualne orijentacije ti koji u konkretnom slučaju šire mržnju i netrpelјivost zbog različitog mišlјenja koje je objavio. Naime, ispod njegove objave na Tviteru, objavlјen je komentar neprikladne sadržine korisnika S., čiji je profil upravo osnovalo udruženje „R.I.C.“ i njen zakonski zastupnik P.A. Komentar neprikladne sadržine, koji je objavio podnosilac pritužbe glasi: „J…će ti Ana Brnabić mater…kad-tad!“, te da je nakon ovog komentara usledio čitav niz drugih komentara kojim se poziva na nasilјe i linč, što je nedopustivo;
• da, imajući u vidu sve navedeno, smatra da svojom objavom na društvenoj mreži Tviter ni na koji način nije izvršen bilo koji akt diskriminacije ili diskriminatorskog postupanja, niti su objavom o slikovnici na bilo koji način narušena prava lica homoseksualne orijentacije.
  • U prilogu izjašnjenja, ministar Nenad Popović dostavio je printskrin svoje tviter objave, ispod koje se može videti komentar korisnika S., koji glasi: „J…će ti Ana Brnabić mater…kad-tad!“

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u link koji je naveden u pritužbi, utvrđeno je da je na internet portalu dnevnog lista „Blic“, 1. maja 2018. godine objavlјen tekst pod nazivom „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata: Prva gej slikovnica osvaja region, u planu i na srpskom“. U tekstu je, između ostalog navedeno da slikovnicu čine priče Roka i Ane, četvorogodišnjaka koji idu u vrtić, putuju sa porodicom i slično, a da je jedino po čemu se razlikuju od vršnjaka to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Na primer, prema navođenju „Blica“, u slikovnici se navodi da: “Roko voli kad mu mame čitaju priču za laku noć” ili “Ana je srećna jer ima najbolјe tate na svetu”, te se ističe da je ovo prva slikovnica ovakvog tipa u regionu.

Dalјe, u tekstu je navedeno da je ova slikovnica svoje predstavlјanje imala nedavno i u Beogradu, a planovi autora su da uskoro izađu i sa srpskom verzijom. Kako je istaknuto, slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, njeno štampano izdanje je već podelјeno u Hrvatskoj, a besplatno je dostupna svima u regionu u onlajn formi. Prilikom predstavlјanja slikovnice, jedan od autora, I.Š., kao i koordinator udruženja “D.o.” D.M., naglasili su da je cilј slikovnice „jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelјe, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti“.

U tekstu je istaknuto da se slikovnica u Srbiji neće naći u slobodnoj prodaji, već će svim zainteresovanima biti dostupno njeno elektronsko izdanje. Prema navodima dnevnog lista „Blic“, koordinator udruženja “D.o.”, D.M. je naveo da su pripremili i prevod na srpski, te da žele da barem digitalna verzija slikovnice bude dostupna na internetu svima koji žele da je preuzmu i čitaju na tabletima i računarima. Citirana je i njegova izjava, u kojoj između ostalog navodi: „Reakcije su većinom pozitivne, a posebno nas vesele povratne informacije od duginih porodica iz manjih mesta, kao i pitanja istopolnih parova o mogućnostima roditelјstva i našim iskustvima što se tiče porodičnog života (…)“

• Povodom ovog teksta, 2. maja 2018. godine, Nenad Popović, ministar bez portfelјa zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, objavio je na društvenoj mreži Tviter izjavu sledeće sadržine: „U trenutku kada se kao država borimo na sve načine da podržimo rađanje, iz Hrvatske nam uvoze gej slikovnice! To pod hitno treba zaustaviti! Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da „ROKO IMA DVE MAME, A ANA DVOJICU TATA“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi, izjašnjenja, dokaze koji su dostavlјeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
• Ustav Republike Srbije^[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih^[4].

• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

Analiza izjave ministra Nenada Popovića sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbi, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li je Nenad Popović, ministar bez portfelјa zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, svojom izjavom objavlјenom na društvenoj mreži Tviter prekršio imperativne propise kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom člana Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ispitivao je da li je ministar Nenad Popović, porukama koje je poslao svojom izjavom na društvenoj mreži Tviter, stvorio neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za LGBT osobe, posebno imajući u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem je izjava data.
• U izjašnjenju na pritužbe, ministar Nenad Popović je istakao da je Srbija demokratsko društvo u kojem se svakom građaninu garantuje pravo na slobodu izražavanja mišlјenja, pre svega članom 43. Ustava Republike Srbije, kao i članom 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda. S tim u vezi, a pre započinjanja analize izjave koja je predmet pritužbi sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovog veoma važnog lјudskog prava.

Naime, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda^[6], članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva

• Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se šalјu, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu^[7].
• Imajući u vidu obaveznost i značaj presuda Evropskog suda za lјudska prava, Poverenik za zaštitu ravnopravosti ukazuje na stavove koje je ovaj sud zauzeo u vezi sa pitanjima koja su predmet razmatranja. O diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, Evropski sud za lјudska prava govorio je i u svojoj presudi u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske^[8]. Naime, u ovoj presudi sud je istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbilјna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovolјni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilјa ili druga krivična dela. U konkretnom slučaju, podnosioci predstavke su ostavili oko 100 letaka u graderobnim ormarićima učenika jedne srednje škole, u kojima se tvrdilo da homoseksualnost predstavlјa „devijantnu seksualnu sklonost“. Navedeni leci su imali za cilј da pokrenu debatu o odsustvu objektivnosti u švedskom obrazovanju. Vrhovni sud Švedske je u svojoj presudi stao na stanovište da učenici nisu mogli da odbiju prijem letaka i da je svrha predočavanja argumenata koji bi đacima mogli da posluže u debati mogla biti ostvarena i bez posezanja za uvredlјivim izjavama. Evropski sud za lјudska prava uvažio je stav Vrhovnog suda Švedske, da čak iako je cilј podosilaca predstavke bio da pokrenu debatu o odsustvu objektivnosti u obrazovanju u švedskim školama kao prihvatlјiv cilј, pažnja je morala biti usmerena i na to koji se izrazi koriste u spornim lecima. U njima je između ostalog nevedno da homoseksualnost predstavlјa „devijantnu seksualnu sklonost“, ima „moralno pogubno dejstvo“ na društvo i odgovorna je za razvoj HIV-a i side. Sve te tvrdnje predstavlјale su teške navode pune predrasuda, čak iako nisu bile neposredni poziv na dela mržnje.
• Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi zauzeo stav da je sloboda mišlјenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva i da predstavlјa i slobodu govora, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. Sloboda informacija ne podrazumeva samo one „informacije“ koje su opšte prihvaćene i koje se smatraju bezopasnim ili beznačajnim, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju lјude, jer su to zahtevi pluralizma i tolerancije. Međutim, sud je zaklјučio da u konkretnom slučaju pružanje zaštite tužiocu ne predstavlјa cenzuru, niti predstavlјa ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišlјenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlјa zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu i razvoj društva u celini^[9].
• U presudi Schalk&Kopf protiv Austrije^[10] iz 2010. godine, sud je imao priliku da se osvrne na istopolna partnerstva, te iako nije utvrdio da Austrija ima obavezu da uvede zakon o registrovanom partnerstvu za istopolne parove, sud je primetio da je ubrzana evolucija u društvenim stavovima o istopolnim parovima uzela maha u mnogim državama i da su im mnoge države obezbedile pravno priznanje, te je zauzeo stav da je veštački da se održava stanovište da istopolni parovi, za razliku od parova različitog pola, ne mogu da uživaju zaštitu porodičnog života, garantovanu članom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda. Zatim, u presudi iz 2010. godine, Kozak protiv Polјske^[11], Evropski sud za lјudska prava konstatovao je da države treba da priznaju društveni razvoj i promene u percepciji društvenih pitanja, pitanja građanskog statusa i drugih povezanih pitanja, uklјučujući i činjenicu da ne postoji samo jedan put ili samo jedan izbor u sferi vođenja i živlјenja porodičnog ili privatnog života. Konačno, kada je reč o roditelјstvu LGBT osoba, sud je utvrdio da je podnosiocu predstavke Salgueiro da Silva Mouta^[12] bilo uskraćeno roditelјsko staranje nad njegovom ćerkom, samo zato što je bio gej i živeo sa svojim partnerom. Ukazano je da su portugalski sudovi bili prilično eksplicitni u osudi stila života podnosioca predstavke smatrajući ga nekompatibilnim sa tradicionalnim vrednostima. Imajući u vidu navedeno, Evropski sud za lјudska prava našao je da osnov za takve sudske odluke nije prihvatlјiv u odnosu na Evropsku konvenciju za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, te da takav stav predstavlјa povredu člana 14. u vezi sa članom 8. Konvencije^[13].
• Kada je reč o prostornom i vremenskom kontekstu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio da je izjava (tvit) ministra Nenada Popovića od 2. maja 2018. godine nastala povodom teksta objavlјenog u dnevnom listu „Blic“ dan ranije, odnosno 1. maja 2018. godine. U ovom tekstu se navodi da je u Beogradu predstavlјena prva hrvatska slikovnica o istopolnim roditelјima, koja oslikava svakodnevni život i dogodovštine četvrogodišnjeg dečaka i devojčice, koji žive u tzv. „duginoj“ porodici. Porodicu čine devojčica (Ana) koja živi sa dvojicom tata, dok dečak (Roko) živi sa dve mame. Dan nakon objavlјivanja ovog članka, ministar Nenad Popović objavio je na društvenoj mreži Tviter link ka ovom tekstu, te je izneo stav da je potrebno da se „pod hitno zaustavi“ uvoz gej slikovnica iz Hrvatske, posebno imajući u vidu da se Srbija u ovom trenutku na sve načine bori da podrži rađanje, te da je potrebno „stati na put“ onima koji žele „da nas ubede“ da je u redu da deca imaju dve mame, odnosno dvojicu tata. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ističe da ministar Nenad Popović, kao i drugi javni funkcioneri, ali i korisnici društvenih mreža, ima potpuno pravo i slobodu da komentariše određeni novinski natpis i da izrazi svoj stav o određenoj društvenoj pojavi. Naime, javna debata o različitim društvenim fenomenima, posebno kada je reč o pitanjima o kojima i dalјe ne postoji opšti društveni konsenzus, je uvek poželјna i predstavlјa temelјnu vrednost jednog demokratskog društva. Međutim, ono što je nedopustivo je da se stav o određenoj društvenoj pojavi, koliko god taj stav bio kritikujući, iskazuje uvredom cele jedne društvene grupe samo zbog toga što imaju određeno lično svojstvo, kao što je, u konkretnom slučaju, seksualna orijentacija. Pravo na slobodu govora, bez obzira što predstavlјa osnov svakog demokratskog društva, nije neograničeno, već kako je propisano članom 46. Ustava Republike Srbije, može se zakonom ograničiti, a naročito ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Drugim rečima, Poverenik ukazuje da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i lične stavove o svim društvenim pojavama, međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

3.12. Stoga, Poverenik je detalјno analizirao izjavu ministra Popovića kako bi utvrdio da li poruke koje je poslao svojom izjavom na društvenoj mreži Tviter predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije ili, pak, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja granice slobode govora.

3.13. Analizirajući izjavu ministra Nenada Popovića objavlјenu na društvenoj mreži Tviter, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ministar Popović uputio javnosti dve poruke: 1) da postoji uzročno-posledična veza između homoseksualnosti i nataliteta u Srbiji i 2) da nije „u redu“ da deca žive u istopolnim porodicama, te da „moramo da stanemo na put“ svima koji žele da nas ubede u suprotno.

3.14. Kada je reč o prvoj poruci, Poverenik ukazuje da je legitimno da se ministar Popović zalaže za povećanje nataliteta i postizanje poželјnog demografskog razvoja, posebno imajući u vidu stopu ukupnog fertiliteta u Republici Srbiji. Međutim, on to čini stvarajući privid da postoji uzročno-posledična veza između homoseksualnosti i pada nataliteta u Srbiji. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da populaciona politika podrazumeva mehanizme podsticanja rađanja, koji obuhvataju i žene i muškarce ravnopravno, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, kao i brigu o porodici i odgovornom roditelјstvu, i tome ni na koji način ne može biti smetnja zalaganje manjina u društvu za poštovanje njihovog prava na reprodukciju i porodični život. Pri tome, čini se da ministar prenebregava činjenicu da seksualna orijentacija nije stvar izbora, te da ni jedna publikacija koja govori o porodičnom životu pripadnika LGBT populacije ne može ni na koji način da „utiče“ na seksualnost drugih lјudi, pa samim tim ni na njihovu odluku da li će imati decu. Stoga ostaje nejasno zbog čega ministar Popović smatra da eventualni uvoz gej slikovnice u Srbiju „pod hitno treba zaustaviti!“

3.15. Zatim, drugom porukom ministra Popovića da nije „u redu“ da deca žive u istopolnim porodicama, te da „moramo da stanemo na put“ svima koji žele da nas ubede u suprotno, LGBT osobama se faktički osporava pravo na roditelјstvo. S tim u vezi, Poverenik je posebno cenio navod iz izjašnjenja ministra Nenada Popovića da smatra da ne treba prihvatititi bilo kakve slikovnice koje propagiraju usvajanje dece od strane istopolnih parova. Međutim, Poverenik ukazuje da se u tekstu, povodom koga je nastao sporni tvit ministra Popovića, nigde ne spominje da je cilј ove slikovnice podsticanje LGBT parova da usvajaju decu, posebno imajući u vidu da u Republici Srbiji, prema zakonskoj regulativi, nije ni moguće da istopolni par usvoji dete. Naprotiv, u tekstu su citirane izjave autora slikovnice I.Š. i koordinatora udruženja “D.o.” D.M. koji su naglasili da je cilј slikovnice „jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelјe, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti“.

3.16. Imajući u vidu sve navedeno, a posebno antidiskriminacione propise i praksu Evropskog suda za lјudska prava, Poverenik smatra da stavovi koje je izneo ministar Nenad Popović omalovažavaju i vređaju dostojanstvo svih LGBT osoba, bez obzira da li su roditelјi ili ne, te umesto da se suzbijaju, na ovaj način se podržavaju predrasude u vezi sa pripadnicima LGBT populacije i osporava se njihovo pravo na porodični život i roditelјstvo.

3.17. Dalјe, Poverenik je cenio navod iz izjašnjenja ministra Nenada Popovića da se u konkretnom slučaju može jednostavno utvrditi da njegovom objavom ni na koji način nije neopravdano napravlјena razlika niti nejednako postupanje prema licima homoseksualne orijentacije. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, a već iz naziva ovog oblika diskriminacije proizlazi da je takvo postupanje usmereno na, ili samo po sebi predstavlјa povredu nečijeg dostojanstva. Drgim rečima, pasivni subjekt se izdvaja s obzirom na svoje stvarno ili pretpostavlјeno lično svojstvo, te kod ovog oblika diskriminacije nije potrebno da se vrši bilo kakvo upoređivanje da bi se dokazalo uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Razlog tome leži u činjenici da je uznemiravanje samo po sebi nepoželјno, zbog načina na koji se vrši i zbog potencijalnih posledica. Treba, takođe, imati u vidu da je prilikom utvrđivanja da li je došlo do uznemiravanja odlučujuće kako je sama žrtva razumela određeno ponašanje, tj. kako je ono na nju delovalo. Međutim, čak i ako žrtva neko ponašanje nije doživela kao uznemiravanje, ono se može kvalifikovati kao uznemiravanje na osnovu objektivnih kriterijuma.

• Kada je reč o navodima iz izjašnjenja ministra Popovića da nije imao nameru da iznošenjem svojih stavova bilo koga uvredi, te da žali ako se neko našao uvređenim, potrebno je ukazati da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilј takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje, kao što je pojašnjeno u prethodnoj tački ovog mišlјenja, objektivno predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

• U izjašnjenju ministra Nenada Popovića navedeno je i da želi da skrene pažnju na to da su upravo pojedini pripadnici homoseksualne orijentacije ti koji u konkretnom slučaju „šire mržnju i netrpelјivost“ zbog različitog mišlјenja koje je objavio. Naime, ispod njegove izjave na Tviteru, objavlјen je komentar neprikladne sadržine korisnika S., te ministar Popopović tvrdi da je ovaj profil osnovalo udruženje „R.I.C.“ i njen zakonski zastupnik P.A. Komentar neprikladne sadržine Tviter korisnika L.S., na koji ministar Popović ukazuje a u koji je Poverenik imao uvid, glasi: „J…će ti Ana Brnabić mater…kad-tad!“. Povodom ovih navoda, Poverenik konstatuje da, iako je u presudi Evropskog suda u predmetu Oberschlick protiv Austrije^[14] posebno apostrofirano da političar koji iznosi svoje stavove može da očekuje snažnu reakciju javnosti, svedoci smo zabrinjavajućeg trenda vezanog za očigledan nedostatak kulture komunikacije u javnoj sferi, posebno na društvenim mrežama, a koji se sprovodi vređanjem neistomišlјenika i iznošenjem neprimerenih kvalifikacija. S tim u vezi, ovakvi neprimereni komentari su nedopustivi i zaslužuju svaku osudu.
• Na kraju, Poverenik se osvrnuo i na navod iz izjašnjenja ministra Popovića da navedena izjava predstavlјa njegov lični stav, iznet na njegovom ličnom nalogu na društvenoj mreži Tviter i ne predstavlјa stav Vlade Republike Srbije. Međutim, iako je ministar Nenad Popović objavio spornu izjavu na svom ličnom Tviter nalogu, ne sme se izgubiti iz vida činjenica da je on ministar u Vladi, što povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, odnosno, za stavove i mišlјenja koji su dostupni široj javnosti, uklјučujući i društvene mreže. Zbog toga je još naglašenija njegova obaveza da svojim aktima ne uznemirava i ponižava građane i građanke Republike Srbije koji su drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Na ovu obavezu ukazao je i Apelacioni sud u Beogradu, isticanjem u obrazloženju svoje presude da tuženi, kao ugledna politička ličnost, ima pravo na sopstveno mišlјenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju^[15].

4. MIŠLjENјE

Izjavom Nenada Popovića, ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, objavlјenom na društvenoj mreži Tviter 2. maja 2018. godine, došlo je do povrede odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Nenadu Popoviću, ministru bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj:

5.1. Da objavi pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

5.2. Da se ubuduće suzdrži od davanja izjava, širenja ideja i stavova kojima se omalovažavaju pripadnici LGBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama.

Potrebno je da ministar Nenad Popović obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko ministar Nenad Popović ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[6] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10)

[7] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[8] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813/07, presuda od 21.12.1999. godine

[9] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

[10] Predstavka broj 30141/04, presuda od 26.06.2010. godine

[11] Predstavka broj  13102/02, presuda od 2.06.2010. godine

[12] Predstavka broj  33290/96, presuda od 2.06.2010. godine

[13] https://cups.rs/wp-content/uploads/2013/05/Model-zakona-o-registrovanim-istopolnim-zajednicama.pdf (pristuplјeno 1.8.2018.)

[14] Presuda ESLjP br.15975/90 od 26. aprila 1995. godine

[15] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi R.i.c. i G.L. protiv ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javna sfera-opšta javnost