br. 07-00-729/2013-02 datum: 21. 3. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A. iz M. koja je podneta protiv privrednog društva „PWW” d. o. o. N, ogranka u V. P. zbog ponašanja direktora M. M. i drugih zaposlenih prema njemu. U pritužbi je navedeno da ga direktor M. M. naziva prosjakom, bolesnikom, lažovom i da ne ceni njegov rad, kao i da ga drugi zaposleni nazivaju „Turčinom”. Smatra da je ovakvo ponašanje direktora i ostalih zaposlenih zasnovano na njegovoj nacionalnoj pripadnosti i imovnom stanju. U toku postupka, iz iskaza svedoka koji su predloženi u pritužbi, nije utvrđeno da su postupci M. M. i drugih zaposlenih prema A. A. bili uzrokovani njegovom nacionalnom pripadnošću i imovnim stanjem. Takođe, u toku postupka nije utvrđeno da su zaposleni u privrednom društvu podnosioca pritužbe nazivali „Turčinom” i na taj način ga diskriminisali. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da su privredno društvo „PWW” d. o. o. N, ogranak u V. P. i direktor M. M, diskriminatorno postupali prema A. A.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. iz M, koju je podneo protiv privrednog društva „PWW” d. o. o. N, ogranka u V. P. (u daljem tekstu „PWW” d. o. o. N.), zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i imovnog stanja.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je podnosilac pritužbe zaposlen u ovom privrednom društvu i da ga direktor naziva prosjakom, bolesnikom, lažovom, kao i da ne ceni njegov rad;

– da ga zaposleni nazivaju „Turčinom”;

– da je 28. novembra 2013. godine otišao u opštinu kako bi tražio novčanu pomoć. Tom prilikom ga je video direktor, a nakon toga ga je pozvao šef smene i pitao zašto je u radno vreme odlazio sa radnog mesta;

– da se nakon toga video sa direktorom, koji mu je rekao da za njega nema pomoći i da može samo da dobije otkaz jer je „lažov i prevarant”;

– da smatra da je ovim postupanjem diskriminisan na osnovu ličnih svojstava – nacionalne pripadnosti i imovnog stanja.

1.3. U dopuni pritužbe od 16. decembra 2013. godine naveo je adrese svedoka koji su prisustvovali događaju.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje M. M, rukovodioca ogranka i N. A, zastupnika „PWW” d. o. o. N. U izjašnjenju na pritužbu M. M, između ostalog, naveo je:

– da je nadređeni A. A, koji je zaposlen na radnom mestu komunalnog radnika;
– da je protiv A. A. podneto nekoliko prijava: zbog nedoličnog ponašanja prilikom obavljanja poslova na koje je raspoređen, na osnovu prijave vozača kamiona-smećara G. P, zbog nedolaska na rad 4. januara i 13. februara 2013. godine, zbog napuštanja radnog mesta sat vremena nakon početka radnog dana i zbog iznošenja neistinitih činjenica prilikom sistematskog medicinskog pregleda;
– da je 1. februara 2013. godine došao na posao sa zavojem oko desne ruke i rekao da se povredio kod kuće zbog problema u porodici. Odbio je ponudu rukovodioca da ide kući, a istog dana je prilikom obavljanja poslova tražio novac na zajam od korisnika komunalnih usluga;
– da je na sistematskom pregledu A. A. izjavio da je povredio ruku na radnom mestu i da su mu odsečena dva prsta prilikom rada na cirkularu. Naveo je da je povredu zadobio 4. februara 2013. godine, iako je dokumentovano da je tog dana neopravdano izostao sa posla, a nakon sistematskog pregleda se pojavio na poslu sa nezavijenom rukom i svih pet prstiju;
– da je 19. februara 2013. godine došao na posao u 7:30 č, ali je odbio da obavlja poslove na koje je raspoređen i napustio radno mesto u 8:45 časova;
– da A. A. niko od zaposlenih nije nazivao pogrdnim rečima, niti ga je na bilo koji način vređao ili nipodaštavao;
– da su zbog porodičnih problema pritužioca više puta imali razumevanja, tako što pojedini propusti, nedolično ponašanje na radu, samovoljno odlaženje sa radnog mesta i nedolazak na rad nisu sankcionisani, čime su mu omogućili da i dalje radi i ima sredstva za egzistenciju;
– da su svi navodi iz pritužbe neistiniti, da je pritužba podneta tendenciozno i potpomognuta bivšim kolegama Z. S. i G. P. kojima su otkazani ugovori o radu zbog neovlašćenog i nenamenskog korišćenja kamiona-smećara za lične potrebe.

1.5. M. M, pored izjašnjenja, sačinio je izjavu u kojoj se posebno izjašnjava na okolnosti koje su se desile nakon što je pritužioca video u opštini u toku radnog vremena. U izjavi je, između ostalog, istakao da je tog dana, 28. novembra 2013. godine, pozvao Ž. S, šefa smene da ga pita da li je A. A. dozvolio prekid radnog dana i da je dobio informaciju da je A. A. bez dozvole, svojevoljno, napustio radno mesto. Nakon toga je A. A. upozorio da tako više ne može da se ponaša, da je u poslednje vreme pravio dosta problema i rekao mu da će od sutra raditi u krugu hale i da neće ići na teren. Naveo je i da ga tom prilikom nije vređao ni nazivao pogrdnim imenima.

1.6. Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokazi: 1) izjava i prijava G. P. protiv A. A. br. 16 od 10. januara 2012. godine, 2) prijava Ž. S, rukovodioca službe održavanja i mehanizacije protiv radnika A. A. zbog nedolaska na posao br. 11/1 od 8. januara 2013. godine, 3) Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu br. 4 od 11. januara 2013. godine, 4) izjava I. C. br. 54/2 od 1. februara 2013. godine, 5) izjava A. A. br. 54/1 od 1. februara 2013. godine, 6) prijava protiv komunalnog radnika A. A. zbog nedolaska na posao br. 96 od 14. februara 2013. godine, 7) prijava Ž. S, rukovodioca službe održavanja i mehanizacije protiv radnika A. A. br. 99 od 19. februara 2013. godine, 8) prijava Ž. S, rukovodioca službe održavanja i mehanizacije protiv radnika A. A. br. 80/1 od 20. februara 2013. godine, 9) izjava A. A. br. 100/1 od 20. februara 2013. godine, 10) izjava D. G. br. 875 od 25. decembra 2013. godine, 11) izjava P. J. br. 874 od 25. decembra 2013. godine i 12) izjava M. M. br. 884 od 27. decembra 2013. godine.

1.7. U iskazu G. P, koji je naznačen u pritužbi kao svedok, navedeno je:

– da je više puta bio prisutan kada su direktor M. M. i šef smene Ž. S, maltretirali A. A, koji je zbog toga mnogo puta plakao i pričao kako će da se ubije ukoliko nastave da se tako ponašaju prema njemu;
– da su mu govorili da je lud i poremećen, da smrdi, kao i da mu nisu dali da uđe u prostoriju u kojoj svi sede i piju kafu jer smrdi;
– da nisu maltretirali samo A. A, već i ostale radnike, da rukovodstvo svima preti otkazom i smanjenjem plate za 20%, da teraju radnike da rade prekovremeno i nedeljom, a ukoliko neki radnik ne pristane na te uslove preti mu se otkazom; da radnici rade u neadekvatnim uslovima, da im nije dozvoljeno da se presvuku u suvu odeću kada rade po kiši, kao i da ih direktor prisiljava da se učlane u političku stranku DSS;
– da on više nije zaposlen u tom preduzeću i da je tužio bivšeg poslodavca, a ostali radnici ne smeju da se žale zbog straha od otkaza;
– da direktor namerno koristi imovinske prilike podnosioca pritužbe, jer zna da je uzeo kredit i da će mu banka zapleniti kuću, ukoliko dobije otkaz.

1.8. U iskazu Z. S, koji je naveden kao svedok u pritužbi, navedeno je:

– da je bio prisutan kada su direktor M. M. i šef smene Ž. S, maltretirali A. A. kako bi ga primorali da kaže da je on (Z. S.) uzimao gorivo iz kamiona, a ukoliko ne prizna pretili su da će mu dati otkaz i da će mu banka zbog kredita oduzeti kuću;
– da uprkos pretnjama A. A. nije ništa rekao, nakon čega mu je rukovodstvo saopštilo da je „na spisku za otkaz”, dok su radnici koji su rekli da je Z. S uzimao gorivo, dobili određene povlastice;
– da su ga nakon toga svakodnevno maltretirali, izbacivali iz prostorije gde se pije kafa zato što misle da smrdi i da je prljav, što nije istina;
– da je nekim radnicima direktor M. M. naredio da šamaraju A. A, što je radnik I. C. i uradio;
– da je direktor njega i druge radnike prisiljavao da se učlane u političku stranku DSS, kako ne bi dobili otkaz;
– da su svi radili prekovremeno i vikendima što se nije dodatno plaćalo, a slobodne dane nisu dobijali;
– da su radnici imali nameru da osnuju sindikat, ali da im je direktor rekao da će svi dobiti otkaz, ukoliko to učine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u izjavu i prijavu koju je G. P. podneo protiv A. A. br. 16 od 10. januara 2012. godine, utvrđeno je da je G. P. podneo prijavu rukovodstvu „PWW” d. o. o. iz N. jer smatra da je A. A. pogrešno rukovao kašikom kamiona smećara i tako napravio materijalnu štetu na kanti za smeće, zato što je jednom korisniku komunalnih usluga „bacio kantu”, jednog od zaposlenih je u šali neprimereno dodirivao i zato što je insistirao da ga vozi na zadnjem delu kamiona suprotno pravilima bezbednosti. Dalje je naveo da je zbog tih događaja vikao na njega, ali da ga nije udario.

2.2. Daljim uvidom u dokumentaciju, utvrđeno je da je Ž. S, rukovodilac službe održavanja i mehanizacije podneo prijave rukovodstvu privrednog društva br. 11/1 od 8. januara 2013. godine, br. 96 od 14. februara 2013. godine i br. 80/1 od 20. februara 2013. godine protiv A. A. zbog nedolaska na posao 4. januara i 13. februara 2013. godine, kao i zbog napuštanja radnog mesta 19. februara u 8,45 č. U prijavi Ž. S. protiv A. A. br. 99 od 19. februara 2013. godine navedeno je da se ovaj radnik duže vreme neprimereno ponaša, da je više puta neopravdano izostao sa posla, da je lažno izjavio da je zadobio povredu na radu i izgubio tri prsta, a da se nakon nekoliko dana pojavio bez povrede na ruci i sa svim prstima. Navedeno je i da mu je zbog ovakvog ponašanja određena pasivnost bez zaduženja na radnom mestu, jer postoji opasnost od simuliranja povrede na poslu i ponašanja koje nije bezbedno za ostale zaposlene.

2.3. Uvidom u upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu br. 4 od 11. januara 2013. godine utvrđeno je da je direktor M. M. obavestio A. A. da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline, na osnovu dokaza o nedolasku na posao i više prijava zaposlenih. U prilogu upozorenja dostavljena je izjava I. C. br. 54/2 od 1. februara 2013. godine u kojoj je navedeno da je 25. januara 2013. godine A. A. došao na posao sa povređenom rukom i rekao „da se posekao na neke daske kod komšije”, da mu je šef smene predložio da ide kući ali je A. A. to odbio, a kasnije toga dana je tražio novac od korisnika komunalnih usluga. Uvidom u izjavu A. A. br. 54/1 od 1. februara 2013. godine, utvrđeno je da je uputio izvinjenje svim zaposlenima a posebno direktoru, i naveo da je povredu na ruci dobio van radnog mesta, zbog porodičnih problema „jer ga žena maltretira i nema šta da jede”.

2.4. Iz uvida u izjave D. G. br. 875 i P. J. br. 874 od 25. decembra 2013. godine, koje su upućene rukovodstvu privrednog društva „PWW” d. o. o. iz N, utvrđeno je da su 28. novembra 2013. godine radili u smeni sa A. A. U izjavama navode da se A. A. tokom obavljanja radnih zadataka udaljio od vozila, da se vratio nakon 40 minuta i rekao da je išao da plati struju i da mu za to nije potrebna dozvola. Naveli su i da im se više puta dešavalo da im građani zaustavljaju vozilo i traže novac koji su pozajmili A. A, što ih je dovodilo u neprijatne situacije.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1998. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina , koja u čl. 4. st. 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da putem odgovarajućih mera obezbede punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većinskog naroda.

3.4. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje) , propisano je da diskriminacija predstavlja i svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li su rukovodilac ogranka M. M. i privredno društvo „PWW” d. o. o. N, ogranak u V. P, različito tretirali A. A. u odnosu na druge zaposlene zbog njegovih ličnih svojstava – pripadnosti nacionalnoj manjini i imovnom stanju. Utvrđivanje eventualnih povreda radnih prava podnosioca pritužbe, zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, kao i navodi koji se odnose na zlostavljanje na radu, nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaza koji su dostavljeni, nesporno da je u radnom okruženju dolazilo do konfliktnih situacija.

3.9. Povodom navoda iz pritužbe da je rukovodilac ogranka M. M. omalovažavao i vređao podnosioca pritužbe zbog loše materijalne situacije, kao i da ne ceni njegov rad, može se konstatovati da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio ove navode. Naime, svedoci, u svojim iskazima, navode da na radnom mestu postoje brojne konfliktne situacije i ukazuju na eventualne povrede radnih prava, i to: da su prisustvovali kada su M. M. i Ž. S. „maltretirali” podnosioca pritužbe, da su ga „isterali iz prostorije gde se pije kafa jer je prljav i smrdi”. Međutim, svedoci u iskazima nisu naveli da postoji vređanje na nacionalnoj osnovi i zbog imovinskog stanja. Iz iskaza se može uočiti da nijedan svedok ne ukazuje da su postupci M. M. i drugih zaposlenih prema A. A. bili zasnovani na nacionalnoj pripadnosti i/ili imovnom stanju podnosioca pritužbe. Zapravo, analiza iskaza upućuje na zaključak da su se rukovodioci odnosili prema A. A. neadekvatno i neprofesionalno, ali i da su takav odnos imali i prema drugim zaposlenima, različitih nacionalnosti i imovnog stanja. Takođe, uz izjašnjenje su dostavljene izjave zaposlenih iz kojih proizlazi da je podnosilac pritužbe imao konflikte sa nekim kolegama, ali se ne može zaključiti da su ti konflikti bili u vezi sa ličnim svojstvima podnosioca pritužbe.

U izjašnjenju M. M. navedeno je da A. A. nije nazivao pogrdnim rečima, niti ga je na bilo koji način vređao ili nipodaštavao, kao i da ga niko od zaposlenih nije vređao po bilo kom osnovu. Po pitanju razgovora koji je usledio nakon što ga je M. M. video A. A. u radno vreme u prostorijama opštine, ne može se zaključiti da je u ovom razgovoru došlo do vređanja po bilo kom ličnom svojstvu, kao ni da je postupanje rukovodioca, odnosno, davanje naloga da radi u krugu hale, uzrokovano ličnim svojstvima A. A.

3.10. U odnosu na navode iz pritužbe da su zaposleni u privrednom društvu podnosioca pritužbe nazivali „Turčinom” i na taj način ga diskriminisali, Poverenica ukazuje da u konkretnom slučaju A. A. nije dostavio dokaze kojima potkrepljuje ove navode, što je bila obaveza podnosioca pritužbe u skladu sa odredbom čl. 35. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da se uz pritužbu dostavljaju dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije.

3.11. S obzirom na navode iz izjašnjenja, kao i na sadržinu iskaza svedoka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da u toku postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potkrepili navode iz pritužbe da su se rukovodilac ogranka M. M. i zaposleni u privrednom društvu „PWW” d. o. o. N. ponašali neprimereno prema podnosiocu pritužbe na osnovu njegovih ličnih svojstava – pripadnosti nacionalnoj manjini i imovnom stanju. Takođe, u pritužbi nije navedena nijedna situacija u kojoj su zaposleni i/ili M. M, direktno ili indirektno, stavili do znanja da ne žele ili ne prihvataju A. A. u kolektivu isključivo zbog nacionalne pripadnosti i/ili imovnog stanja ili da je na bilo koji drugi način stavljen u nejednak položaj zbog svojih ličnih svojstava. Samim tim, u toku postupka nije dokazano da li se rukovodilac ogranka M. M. ponašao neprimereno prema podnositelju pritužbe, odnosno, ukoliko jeste da li je takvo njegovo ponašanje uzrokovano ličnim svojstvima – nacionalnom pripadnošću i imovnim stanjem A. A.

4. MIŠLjENjE

U toku postupka koji je sproveden po pritužbi A. A. iz M. protiv privrednog društva „PWW” d. o. o. N, ogranka u V. P. i direktora M. M, nije utvrđeno da su privredno društvo „PWW” d. o. o. N, ogranka u V. P. i direktor M. M, izvršili akt diskriminacije na osnovu bilo kog ličnog svojstva A. A.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Притужбa зaпoслeнoг A. A. прoтив пoслoдaвцa PWW збoг дискриминaциje нa oснoву нaциoнaлнe припaднoсти у oблaсти рaдa