del. br. 1633 datum: 29. 12. 2011.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe Ž. P. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi Ž. P. iz B. protiv predškolske ustanove R. iz B., povodom odluke o izboru vaspitača/ica na određeno vreme, nije utvrđeno da je predškolska ustanova R. diskriminisala Ž. P. na osnovu bilo kog njenog ličnog svojstva.
O b r a z l o ž e nj e
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se 30. septembra 2011. godine Ž. P. iz B. pritužbom protiv predškolske ustanove R., u kojoj je navela kako smatra da je diskriminisana prilikom konkurisanja za radno mesto vaspitača/ice na određeno vreme u predškolskoj ustanovi R. Navela je da je nakon predaje dokumenata na konkurs pozvana na razgovor sa konkursnom komisijom, da su članice komisije bile neprijatne i neprijateljski raspoložene, da su joj postavljale vrlo lična i neprimerena pitanja o bračnom statusu i broju dece. Podnositeljka pritužbe tvrdi, da je nakon prijema odluke o izboru kandidata i negativnog odgovora o njenom izboru na ovo mesto, obavila razgovor sa direktorkom R. a. koja je tada usmeno pitala „Što tražite posao u Vašim godinama i zašto ste rađali decu… dok ste Vi rađali decu ja sam radila i gradila karijeru.” Podnositeljka pritužbe navodi da je ovakvim ponašanjem diskriminisana na osnovu ličnih svojstava – bračnog i porodičnog statusa i starosnog doba.
Uz pritužbu je dostavila odluku o izboru kandidata br. 01-1633 od 27. jula 2011. godine, prigovor na izbor kandidata koji je 10. avgusta 2011. godine uputila konkursnoj komisiji, kao i odluku po prigovoru br. 1917/6.1/11 od 15. septembra 2011. godine.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje direktorke predškolske ustanove R. r. a., u kojem je navedeno sledeće:
– da se na konkurs za vaspitača na određeno vreme prijavilo 58 kandidata/kinja, od kojih je 25 pozvano na testiranje u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Nakon dobijanja izveštaja od NSZ pozvali su sedam kandidata/kinja na razgovor, među kojima je bila i Ž. P.;
– da je od primljenih 11 vaspitača/ica njih šest već radilo u ovoj ustanovi pa su bili upoznati sa njihovim radom i sposobnostima te nije bilo potrebe za testiranjem, dok je ostalih pet kandidata/kinja izabrano na osnovu rezultata psihološkog testiranja;
– da je izbor kandidata/kinja za vaspitača na određeno vreme vršen isključivo na osnovu izveštaja sa testiranja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kojim su formirane tri grupe kandidata/kinja;
– da je razgovor sa Ž. P. bio profesionalan i kulturan, a da su pitanja imala informativan karakter s obzirom da su članice komisije primetile da kandidatkinja nije bila u radnom odnosu od 1995. godine, te ih je interesovalo šta se dešavalo u međuvremenu;
– da ne spori da je obavila telefonski razgovor sa Ž. P., međutim spori navode o samoj sadržini razgovora i tvrdi da je Ž. P. pozvala upravo iz razloga kako bi je obavestila o drugim konkursima u predškolskim ustanovama, kao i da će u njihovoj ustanovi biti još konkursa u narednom periodu. Takođe je istakla da je i ona sama majka dvoje dece i da su mnogi zaposleni u ustanovi roditelji, te da to nije nikada bila smetnja za zasnivanje radnog odnosa;
– da su netačni navodi podnositeljke pritužbe i da prilikom izbora kandidata/kinja nije došlo do diskriminacije po bilo kom osnovu;
Uz izjašnjenje direktorke je dostavljeno: prijava na konkurs Ž. P. od 04. aprila 2011. godine; prigovor na izbor kandidata Ž. P. od 10. avgusta 2011. godine; zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru broj 614-704/2011 od 7. oktobra 2011. godine; izjave D. J., psihološkinje i Z. M., tehničarke za radne odnose, obe zaposlene u predškolskoj ustanovi R., koje su bile članice konkursne komisije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi ispitala da li je u konkretnom slučaju predškolska ustanova R. različito tretirala Ž. P. na osnovu njenih ličnih svojstava, u odnosu na ostale osobe koju se se prijavile na konkurs za vaspitača/icu na određeno vreme.
Zakon o zabrani diskriminacije u članu 4. propisuje opštu zabranu diskriminacije tako što propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav. 1. tačka 1, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija, prema članu 6. navedenog zakona, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15- 27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 16. stavom 1. propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti,na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje istupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu i u toku postupka utvrđeno je da je odlukom broj: 01-1633 od 27. jula 2011. godine a na osnovu raspisanog oglasa u listu „Poslovi” od 06. aprila 2011. godine, direktorka ustanove R. a. primila u radni odnos pet vaspitača/ica na neodređeno vreme i 11 vaspitača/ica na određeno vreme. Odlukom o prigovoru odbijena je žalba Ž. P. sa obrazloženjem da se upravni odbor P. u. r. saglasio sa izborom kandidata/kinja i da prema članu 130. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor ustanove ima pravo da donosi odluku o raspisivanju oglasa i vrši izbor kandidata. U dostavljenom zapisniku o vanrednom inspekcijskom nadzoru od Sekretarijata za obrazovanje, sektora za inspekcijski nadzor grada Beograda broj 614-704/2011 od 27. septembra 2011. godine, utvrđeno je da je konkurs izvršen u skladu sa zakonom i da svi izabrani kandidati/kinje ispunjavaju propisane uslove za rad. Direktorka P. u. r. je u toku postupka obavestila Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da nema zakonske mogućnosti da dostavi izveštaj Nacionalne službe o formiranoj listi kandidata/kinja, jer sadrži poverljive lične informacije, te je predstavnica Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izvršila uvid u izveštaj u službenim prostorijama P. u. r. Iz izveštaja o selekciji Nacionalne službe za zapošljavanje br. … od …. godine, utvrđeno je da su na osnovu izvršene psihološke procene formirane tri grupe kandidata/kinja koje su razvrstane prema ocenama, i to: a) u potpunosti ispunjava zahteve za obavljanje poslova vaspitača, b) u većoj meri ispunjava uslove i v) uopšte ne zadovoljava uslove. U prvoj grupi se nalazi pet žena i jedan muškarac, druga grupa ima 13 kandidatkinja, dok je u trećoj grupi jedna kandidatkinja. Ž. P. svrstana je u drugu grupu, odnosno, ocenjena je kao zadovoljavajuća kandidatkinja u većoj meri, i jedino je ona iz te grupe pozvana na razgovor sa komisijom. Svi koji su primljeni u radni odnos na određeno vreme po ovom konkursu su prema rezultatu testa svrstani u prvu grupu kandidata/kinja, iz čega se može zaključiti da je osnovni kriterijum prilikom izbora vaspitača/ica bio uspeh na psihološkom testu.
Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da je predškolska ustanova R. diskriminatorno postupala prema Ž. P..
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba Ž. P. protiv predškolske ustanove R. zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa i starosnog doba u oblasti rada