br. 07-00-30/2015-02 datum: 15.6.2015.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela V. L. iz B. protiv poslodavca, privrednog društva „V. B.” a.d. N. S, zbog premeštaja sa radnog mesta poslovne sekretarke na radno mesto blagajnice nakon povratka na rad sa odsustva radi nege deteta. U toku postupka je utvrđeno da je „V. B.” a.d. N. S. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u V. B. br. 01.1-1387/1HR od 18. septembra 2014. godine, tokom njenog odsustva sa rada, ukinula radno mesto na kojem je V. L. radila, odnosno, poslove poslovne sekretarke u banci, nakon ove promene obavlja samo jedna zaposlena, a ne dve kao do tada. Pre odlaska V. L. na odsustvo radi održavanja trudnoće, sekretarske poslove obavljale su ona i U. M. O, a poslodavac je na mestu poslovne sekretarke zadržao U. M. O, dok je V. L. premeštena na radno mesto blagajnice. Ovu odluku poslodavac je doneo na osnovu rezultata ocenjivanja sprovedenog za 2013. i 2014. godinu, a V. L. nije ocenjena u tom periodu jer je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Na taj način je V. L. dovedena u nejednak položaj u odnosu na druge zaposlene o čijem je radnopravnom statusu odlučivano u navedenom periodu, na osnovu pola i porodičnog statusa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su odlukom poslodavca da premesti V. L. sa radnog mesta poslovne sekretarke na radno mesto blagajnice, a koja je zasnovana isključivo na rezultatima ocenjivanja za 2013. i 2014. godinu, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je „V. B.” a.d. N. S. preporučeno da preispita odluku o premeštaju V. L. na radno mesto blagajnice, tako što će primeniti objektivne kriterijume i merila na osnovu kojih će sveobuhvatno proceniti radne veštine, znanja i sposobnosti V. L. za rad na radnom mestu poslovne sekretarke, ne uzimajući u obzir rezultate ocenjivanja iz 2013. i 2014. godine, imajući u vidu činjenicu da V. L. nije bila ocenjena tokom ovog perioda. Takođe, „V. B.” je preporučeno da usaglasi interne akte banke sa antidiskriminacionim zakonodavstvom, tako da žene koje nisu ocenjivame tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, kao i zaposleni tokom odsustva sa rada radi nege deteta, ne bi bili dovedeni u nejednak položaj u odnosu na ostale zaposlene, ukoliko im poslodavac na bilo koji način menja radnopravni status, tokom njihovog odsustva ili odmah nakon njihovog povratka na rad, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila V. L. iz B. zbog premeštaja na drugo radno mesto nakon povratka sa odsustva radi nege deteta, kod poslodavca „V. B.” a.d. N. S.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navela:
– da je zaposlena u V. B. od 2010. godine, da je po struci profesorka engleskog jezika i književnosti, te da je do odlaska na porodiljsko odsustvo bila zaposlena na radnom mestu poslovne sekretarke u Sektoru upravljanja mrežom,
– da su se njeni zadaci, na radnom mestu koje je obavljala, uglavnom odnosili na poslove prevođenja, jer je direktor njenog sektora i član izvršnog odbora strani državljanin,
– da je 2013. počela sa korišćenjem porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, koje je okončano u oktobru 2014. godine,
– da je početkom septembra 2014. godine svratila do poslodavca kako bi saopštila da se uskoro vraća sa odsustva sa rada, ali on joj je, tom prilikom, usmeno saopštio da je njeno radno mesto ukinuto i da će biti premeštena na radno mesto blagajnice, jer u tom trenutku nije postojalo ni jedno drugo radno mesto na koje bi mogla da bude raspoređena,
– da je primila aneks ugovora o radu kojim se premešta na radno mesto blagajnice, te da je smatrala da mora da ga potpiše kako bi izbegla mogućnost da dobije otkaz ugovora o radu,
– da je pored potpisanog aneksa poslodavcu dostavila i prilog u kome je navela da je aneks ugovora o radu potpisala gotovo pod iznudom i bez informacija koje su joj bile potrebne kako bi donela odluku da li želi da potpiše takav aneks,
– da je, u međuvremenu, saznala informaciju da je samo mesec i po dana pre njenog povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta, kod poslodavca eksterno zaposlen prevodilac za engleski jezik, te da joj nije jasno zašto njoj nije ponuđena ta pozicija, imajući u vidu da ispunjava sve kvalifikacije i ima potrebno iskustvo za obavljanje tog posla.
– da nije sigurna da li ju je uprava V. B. ostavila bez odgovora, jer je njen slučaj „odrađen traljavo” ili je u pitanju njihova bahatost, odnosno, da li je ovakvim postupanjem poslodavca diskriminisana.
1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) aneks ugovora o radu br. 01.1.-1459- HR od 2. oktobra 2014. godine sa ponudom za zaključivanje aneksa ugovora o radu od 2. oktobra 2014. godine; 2) izjava V. L. povodom potpisivanja aneksa ugovora o radu; 3) zahtev V. L. za dobijanje dokumentacije; 4) elektronska prepiska između B. S, direktorke Sektora administracije ljudskih resursa, N. M, direktorke ljudskih resursa i V. L. u periodu od 10. do 20. oktobra 2014. godine.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje „V. B.” a.d. N. S.
1.5. U izjašnjenju N. M, direktorke funkcije Ljudski resursi i M. M, direktora funkcije Pravni poslovi, između ostalog, navedeno je:
– da je V. L. zasnovala radni odnos u V. B. na neodređeno vreme 8. jula 2012. godine na radnim mestu poslovna sekretarka u funkciji Upravljanja mrežom,
– da je 29. januara otpočela sa korišćenjem porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koje je isteklo 14. avgusta 2014. godine,
– da su se u ovom periodu kod poslodavca dogodile brojne promene, koje sa njenim odsustvom nisu ni u kakvoj vezi,
– da je jedna od tih promena, nastala donošenjem Pravilnika o izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta br. 01.1-1387/1 HR od 18. septembra 2014. godine, predstavljala i ukidanje radnog mesta na koje je V. L. do tada bila raspoređena,
– da je poslodavac, nakon ove promene, pristupio traženju rešenja radno-pravnog statusa podnositeljke pritužbe i u skladu sa tim doneo odluku da V. L. rasporedi na radno mesto blagajnice,
– da se ne može reći da je V. L. premeštena na niže radno mesto, jer je zadržala isti nivo zarade, te da su za radno mesto blagajnice propisani isti uslovi rada u pogledu radnog iskustva i stepena stručne spreme,
– da poslovi blagajnika/ce predstavljaju jedan od najtipičnijih i najčešćih poslova u banci, što dokazuje činjenica da je u V. B. zaposleno 293 blagajnika i glavnih blagajnika, od kojih 32 imaju visoku stručnu spremu,
– da nije postojala mogućnost da V. L, nakon povratka sa odsustva radi nege deteta, nastavi da radi na poslovima poslovne sekretarke koje je do tada obavljala,
– da je tačno da je uoči isteka odsustva V. L. kod poslodavca zaposlena osoba koja obavlja poslove prevođenja, odnosno, da je ta osoba zaposlena 17. jula 2014. godine,
– da činjenica da je podnositeljka pritužbe profesorka engleskog jezika i književnosti, ne znači da automatski ispunjava uslove da radi na radnom mestu prevodioca, jer ovo radno mesto zahteva prevođenje najstručnije bankarske i finansijske dokumentacije i literature za kabinet izvršnog odbora,
– da u banci ima još zaposlenih koji su završili studije engleskog jezika, ali da niko od njih, kao ni V. L, ne ispunjavaju uslove ovog radnog mesta,
– da V. B. posvećuje punu pažnju pitanjima rodne ravnopravnosti i zaštiti materinstva, odnosno, u ovoj banci je zaposleno 72% žena, rukovoditeljki je 60% i 25% njih je koristilo pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.
1.6. U dopuni izjašnjenja N. M, direktorke funkcije Ljudski resursi i M. M, direktora funkcije Pravni poslovi u V. B. a.d. N. S, između ostalog, navedeno je:
– da se poslovi koje je V. L. obavljala pre porodiljskog odsustva kvalitativno razlikuju od poslova prevodioca u kabinetu Izvršnog odbora, jer su uslovi za ovo radno mesto odlično poznavanje specifičnih oblasti prevođenja i specijalističko znanje iz bankarske terminologije,
– da u V. B. ne postoji zakonska obaveza ocenjivanja zaposlenih kao prethodni uslov za donošenje odluke o premeštaju zaposlenih. Međutim, banka sprovodi redovno godišnje ocenjivanje zaposlenih sa ciljem optimalne iskorišćenosti njihovih radnih kapaciteta, utvrđivanja njihovih afiniteta ka određenim vrstama poslova i potreba za raznim vidovima edukacija i sl.
– da se ocenjivanje vrši početkom godine za prethodnu godinu i podrazumeva samoocenjivanje, ocenjivanje zaposlenih od rukovodioca po brojnim kriterijumima i potkriterijumima koji se odnose na profesionalne osobine, radne veštine i lične karakteristike zaposlenog,
– da se ocenjuju samo zaposleni koji su u prethodnoj godini bili prisutni na radu najmanje šest meseci. Stoga, V. L. nije ocenjena ni u 2013. ni u 2014. godini, jer je bila odsutna zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora i nege bolesnog deteta,
– da je V. L, u periodu od 29. januara 2013. godine do 25. marta 2015. godine, bila na radu samo 10 radnih dana, jer je ostalo vreme koristila svoje zakonsko pravo da bude odsutna sa rada po raznim osnovima.
1.7. Uz dopunu izjašnjenja dostavljeni su opisi poslova poslovnog sekretara i prevodioca.
1.8. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, N. M, direktorka funkcije Ljudski resursi i M. M, direktor funkcije Pravni poslovi u V. B. a.d. N. S. dopunili su izjašnjenje dopisom br. 01.1-903 od 3. juna 2015. godine. Naime, zatraženo je od V. B. da se izjasni iz kog razloga je Aktom ocenjivanja zaposlenih propisano da se ocenjuju samo zaposleni koji su u prethodnoj godini bili prisutni na radu najmanje šest meseci, kao i da dostave ovaj akt. Takođe, kako je iz elektronske prepiske između V. L. i N. M, direktorke funkcije Ljudski resursi, uočeno da su poslovi poslovne sekretarke, koje je do odsustva radi održavanja trudnoće obavljala V. L, objedinjeni sa funkcijom Upravljanja mrežom I proizvodi I segmenti, te da ove poslove sada obavlja U. M. O, od V. B. je zatraženo da pojasni da li su U. M. O. i V. L. obavljale iste ili slične poslove do odsustva V. L. sa rada. Na kraju, od V. B je zatraženo da dostavi dokaze u prilog tvrdnji da podnositeljka pritužbe, na radnom mestu blagajnice, zarađuje isti novčani iznos kao i na prethodnom radnom mestu, uz opis poslova blagajnice, kao i kvalifikacije koje su potrebne za obavljanje poslova na ovom radnom mestu i radnom mestu poslovne sekretarke.
1.9. U dopuni izjašnjenja V. B. od 3. juna 2015. godine, između ostalog, navedeno je:
– da je svrha ocenjivanja zaposlenih da se objektivno proceni „šta zaposleni radi” i „koliko delotvorno radi”, te da se pruži pomoć zaposlenima i procenjivačima da zajedno, putem diskusije i razmene mišljenja, utvrde i unaprede konkretne osobine zaposlenog, eventualne slabe strane, kao i potencijal za poboljšanje učinka i napredovanje zaposlenih,
– da je poslodavac, u cilju uspešnog sprovođenja sistema ocenjivanja radnog učinka zaposlenih, utvrdio period od šest meseci provedenih na radu u toku kalendarske godine, kao optimalan period u kojem rukovodioci mogu da upoznaju svoje zaposlene i izvrše adekvatnu procenu njihovog rada. Ovaj period, takođe, predstavlja zaštitu zaposlenih od nepotpunog i neobjektivnog ocenjivanja,
– da se poslovi poslovnog sekretara, koje je V. L. obavljala do odsustva sa rada, sada obavljaju samo u okviru sistematizovanog radnog mesta poslovni sekretar u funkciji proizvodi i segmenti stanovništva. Poslodavac je prilikom izmene sistematizacije radnih mesta, vršio izbor između V. L. i U. M. O. u cilju donošenja odluke koja će od ove dve zaposlene obavljati poslove poslovne sekretarke, s obzirom da je novom sistematizacijom radnih mesta došlo do objedinjavanja poslova koje su V. i U. do tada obavljale, u poslove jednog radnog mesta,
– da je poslodavac prilikom izbora cenio okolnosti vezane za ocenu radnog učinka U. M. O, njenog dugogodišnjeg iskustva u radu u banci, kao i činjenice da je profesorka grčkog jezika (što nije uslov za obavljanje posla, ali značajno pomaže i doprinosi u radu poslovne sekretarke),
– da je i U. M. O. bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta u 2011. godini, čime se može dokazati činjenica da banka ne ugrožava prava zaposlenih,
– da je V. L. raspoređena na poslove za koje je zahtevan isti stepen stručne spreme, te da je zadržala isti nivo zarade kao i na prethodnom radnom mestu,
– da V. B ni na koji način nije diskriminisala podnositeljku pritužbe, niti joj je na bilo koji način ugrozila bilo koje pravo iz radnog odnosa.
1.10. Uz dopunu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Odluka o usvajanju Procedure za procenu zaposlenih br. 01-8760/3 od 10. juna 2014. godine; 2) Sistem procene i unapređenja radnog učinka zaposlenih; 3) Osnovni podaci o proceduri za procenu zaposlenih br. 01-8760/3 od 10. juna 2014. godine; 4) Procedura za procenu zaposlenih br. 01-8760/3 od 10. juna 2014. godine; 5) Instrukcija za ocenjivanje zaposlenih od 1. februara 2014. godine; 6) Instrukcija za procenjivače zaposlenih od 1. februara 2014. godine; 7) Instrukcija za ocenjivanje zaposlenih – netipični slučajevi od 1. februara 2014. godine; 8) Prilog br. 1 Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta – radna mesta u centrali banke i 9) opis poslova blagajnika.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u dokaze koje su dostavili podnositeljka pritužbe i V. B. a.d. N. S. (u daljem tekstu: V. B.) utvrđeno je da je V. L. zasnovala radni odnos u V. B. na neodređeno vreme 8. jula 2012. godine na radnom mestu poslovna sekretarka u Funkciji upravljanja mrežom. V. L. je 29. januara 2013. godine otpočela sa korišćenjem odsustva radi održavanja trudnoće, dok se na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta nalazila u periodu od 15. avgusta 2013. godine do 14. avgusta 2014. godine. Nakon toga, koristila je odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, kao i godišnji odmor. Podnositeljka pritužbe se 2. februara vratila na rad kod poslodavca, a 18. februara 2015. godine je obavestila poslodavca da će odsustvovati sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti.
2.2. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u V. B. br. 01.1-1387/1HR od 18. septembra 2014. godine, tokom odsustva sa rada podnositeljke pritužbe, ukinuto je radno mesto koje je do tada obavljala (poslovna sekretarka u Funkciji upravljanja mrežom).
2.3. Usled ovih promena, utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe 10. oktobra 2014. godine uručena ponuda za zaključivanje aneksa ugovora o radu kojom joj je ponuđeno da bude premeštena na drugi odgovarajući posao blagajnice – VIII, bez izmene novčanog iznosa osnovne zarade. V. L. je sa poslodavcem zaključila aneks ugovora o radu br. 01.1-1459-HR od 2. oktobra 2014. godine, kojim je ugovoreno da od 6. oktobra 2014. godine, obavlja poslove blagajnice – VIII. Uvidom u prilog br. 1. uz aneks ugovora o radu, koji je sastavila podnositeljka pritužbe, utvrđeno je da se nakon potpisivanja aneksa, podnositeljka pritužbe obratila poslodavcu i istakla da je aneks potpisala kako ne bi dobila otkaz, iako nije imala potrebne informacije koje bi bile ključne za donošenje odluke da li su joj odredbe aneksa ugovora o radu prihvatljive. Naime, V. L. je u svom dopisu poslodavcu navela da nije obaveštena o kriterijumima na osnovu kojih je premeštena na drugo radno mesto, da se pita da li je izvršena evaluacija njenog rada koji bi bio osnov za raspoređivanje na novu poziciju, te da bi želela da zna da li je poslodavac zapošljavao nove osobe tokom njenog odsustva i zbog čega nije uzeta u obzir za neku od tih pozicija.
2.4. Iz elektronske prepiske između direktorke ljudskih resursa N. M. i V. L, utvrđeno je da je N. M, u elektronskom pismu od 17. oktobra 2014. godine, obavestila V. L. da su nadležna lica u V. B. 19. septembra 2014. godine odlučila da se poslovi koje je V. L. do tada obavljala ukinu, jer ih „zajedno sa poslovima još jednog radnog mesta može obavljati jedan izvršilac”. Istakla je da je Izvršni odbor, na predlog nadležnih direktora u funkciji upravljanja mrežom, odlučio da oba posla obavlja U. M, jer su je nadređeni procenili kao odgovarajuću osobu „i to analizom njenog učinka tokom 2013. godine u okviru godišnje procene zaposlenih, kao i na osnovu učinka tokom 2014. godine”.
2.5. Uvidom u izjašnjenje V. B. utvrđeno je da je do odlaska V. L. na odsustvo radi održavanja trudnoće, ona obavljala poslove poslovne sekretarke u funkciji upravljanje mrežom, dok je U. M. O. obavljala poslove poslovne sekretarke u funkciji proizvodi i segmenti stanovništva. Donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u V. B br. 01.1-1387/1HR od 18. septembra 2014. godine, poslove poslovne sekretarke obavlja samo jedna zaposlena, i to u okviru sistematizovanog radnog mesta poslovna sekretarka u funkciji proizvodi i segmenti stanovništva. Poslodavac je doneo odluku da te poslove obavlja U. M. O., dok je V. L. premeštena na radno mesto blagajnice.
2.6. Uvidom u izjašnjenje V. B. utvrđeno je da banka u cilju praćenja radnog učinka zaposlenih sprovodi redovno godišnje ocenjivanje zaposlenih na osnovu brojnih kriterijuma. Instrukcijom za ocenjivanje zaposlenih – netipični slučajevi od 1. februara 2014. godine, u delu Opšte odredbe, propisano je da se u slučaju trudničkog/porodiljskog odsustva, u trajanju dužem od šest meseci u kalendarskoj godini za koju se vrši procena, zaposlena neće biti procenjivana. U izjašnjenju V. B. navedeno je da V. L. nije ocenjena u 2013. i 2014. godini, jer je bila odsutna zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva i „bolovanja po različitim osnovama”.
2.7. Uvidom u Sistem procene i unapređenja radnog učinka zaposlenih od 5. marta 2013. godine utvrđeno je da procena radnog učinka zaposlenih omogućava banci da prikupi podatke neophodne za formiranje mišljenja i evidentiranje statusa ljudskih resursa banke u vezi sa, između ostalog, veštinama, znanjem, stručnošću, dužnostima, potrebama i očekivanjima; objektivno procenjivanje ljudskih resursa na osnovu tačno utvrđenih kriterijuma; najbolje korišćenje ljudskih resursa putem raspoređivanja zaposlenih na poslove koji odgovaraju njihovim veštinama i potencijalu. U ovom dokumentu navedeno je da je procena uglavnom fokusirana na radni učinak, profesionalno ponašanje, ličnost zaposlenog u radnoj sredini i to uvek u odnosu na njegove/njene dužnosti tokom perioda za koji se vrši procena. Saradnici/referenti i pomoćni radnici procenjuju se na osnovu sledeća tri opšta kriterijuma: 1) radnih veština, 2) profesionalnog ponašanja i 3) ličnih osobina.
2.8. Uvidom u opis poslova poslovnog sekretara i priloga br. 1. Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta – radna mesta u centrali banke, utvrđeno je da je za obavljanje poslova poslovnog sekretara potreban IV stepen stručne spreme, 1 godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima, znanje rada na računaru i dobro znanje engleskog jezika. Prema opisu posla, poslovni sekretar je odgovoran za svakodnevne administrativne poslove u cilju ostvarenja opštih ciljeva Funkcije. Zadaci koje obavlja, između ostalog su: priprema i obrađivanje poverljive korespodencije, izveštaja, rasporeda i opšta obrada dokumenata; sačinjavanje rutinske korespodencije, dopisa, pisama, izveštaja i slično; vođenje baze podataka Funkcije; vođenje podataka o zaposlenima; organizacija sastanaka, priprema i prikupljanje materijala; organizacija, potvrđivanje i obrada putovanja i izveštaja o troškovima; vođenje rasporeda; čitanje originalnog materijala i prepis na ciljni jezik uz vođenje računa o očuvanju značenja na izvornom jeziku, korišćenje stručnih rečnika, glosara i literature u cilju pronalaženja najadekvatnijih izraza i reči.
2.9. Uvidom u opis poslova blagajnika – VIII i priloga br. 1. Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta – radna mesta u centrali banke, utvrđeno je da je za obavljanje ovih poslova potreban IV stepen stručne spreme, 2 godine radnog iskustva, znanje rada na računaru, osnovno znanje engleskog jezika i posedovanje licence NBS za rukovanje gotovinom. Prema opisu posla, blagajnik uslužuje klijente na blagajni blagovremeno i efikasno, tačno i bezbedno realizuje transakcije i promoviše proizvode i usluge banke prema potrebi, u cilju pružanja visokokvalitetnih usluga u skladu sa politikama i procedurama banke. Zadaci koje obavlja, između ostalog, su: blagovremeno i efikasno usluživanje klijenata (podaci o statusu računa, izvoda, depozita, podizanje sredstava, plaćanje i devizni poslovi); obrađivanje gotovine i čekova za deponovanje na ili podizanje sa računa kod banke, naplaćivanje naknade, unos i evidencija transakcije u sistemu banke; vršenje plaćanja; odgovornost za bezbednu obradu transakcija; održavanje gotovinskog limita tokom dana u blagajni, saldiranje blagajne, te brojanje i pakovanje kovanog i papirnog novca. Takođe, blagajnik treba da bude adekvatno obučen kako bi mogao da obavlja poslove saradnika za proizvode za stanovništvo u slučaju značajnog povećanja obima posla u filijali.
2.10. Uvidom u opis poslova prevodioca utvrđeno je da je njegov/njen osnovni zadatak da konvertuje značenje govora i materijala sa jednog (izvornog jezika) na drugi (ciljni jezik). Zadaci koje obavlja, između ostalog, su: čitanje originalnog materijala i vršenje prepisa na ciljni jezik uz vođenje računa o očuvanju značenja na izvornom jeziku; korišćenje adekvatnog softvera za adekvatno prezentovanje i obavljanje posla; diktiranje prevoda u diktafon, prema potrebi; pretraživanje bankarske terminologije u cilju pronalaženja odgovarajućeg prevoda; vršenje korekcija i lektorisanja prevoda; održavanje i unapređivanje specijalističkih znanja iz specifičnih oblasti prevođenja i pružanje usluga usmenog prevođenja tokom konferencija i sastanaka.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
3.2. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je premeštajem V. L. na radno mesto blagajnice, nakon povratka sa odsustva radi nege deteta, V. B. izvršila akt diskriminacije.
Pravni okvir
3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.
3.5. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da po isteku porodiljskog odsustva, žena ima pravo da se vrati na isto radno mesto ili na odgovarajuće radno mesto sa istom platom.
3.6. Ustavom Republike Srbije, odredbom čl. 60. st. 5. propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.
3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
3.8. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova izričito je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
3.9. Zakon o radu u čl. 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama čl. 20. ovog zakona diskriminacija zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.10. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupku koji je rezultirao premeštajem V. L. na radno mesto blagajnice nakon povratka sa odsustva radi nege deteta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala razloge za izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u V. B. br. 01.1-1387/1HR od 18. septembra 2014. godine, odnosno, razloge za uvođenje organizacionih promena u funkcionisanju ovog privrednog društva, imajući u vidu činjenicu da svako privredno društvo ima pravo da samostalno odlučuje o promenama u svom radu i funkcionisanju u skladu sa propisima Republike Srbije, kao i da se pritužba odnosila na premeštaj na drugo radno mesto, a ne na same izmene pravilnika. Predmet analize u ovom postupku bio je utvrđivanje eventualne povrede Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da li je okolnost da je podnositeljka pritužbe bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta u trenutku ocenjivanja i odlučivanja o njenom radnopravnom statusu, predstavljala odlučujući razlog za njen premeštaj na drugo radno mesto, odnosno, da li je podnositeljka pritužbe stavljena u nejednak položaj u odnosu na druge zaposlene, na osnovu ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa.
3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da V. B., kao i svaki drugi privredni subjekt, ima pravo da u skladu sa propisima Republike Srbije, vrši promenu sistematizacije radnih mesta i sprovodi personalne promene radi unapređenja poslovanja, kao i iz drugih razloga zasnovanih na ekonomskim i tržišnim principima. U konkretnom slučaju, nakon izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u V. B br. 01.1-1387/1HR od 18. septembra 2014. godine, poslove poslovne sekretarke u banci, umesto dve zaposlene, obavlja samo jedna izvršiteljka i to u okviru sistematizovanog radnog mesta poslovna sekretarka u funkciji proizvodi i segmenti stanovništva. Pre odlaska V L. na odsustvo radi održavanja trudnoće, sekretarske poslove obavljale su ona i U. M. O. Nakon izmene pravilnika, ova dva mesta su spojena u jedno i te poslove obavlja U. M. O, dok je V. L. premeštena na radno mesto blagajnice.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da poslodavac ima pravo da organizuje rad u skladu sa svojim potrebama, kao i da aktom o sistematizaciji radnih mesta izvrši spajanje radnih mesta, ukoliko to smatra celishodnim, te se ovo pravo poslodavca ni na koji način ne dovodi u pitanje. Takođe, poslodavac ima pravo da proceni i odluči koja od dve zaposlene ima bolje radne veštine, pokazuje veću profesionalnost i uspešnije obavlja poslove i zadatke radnog mesta poslovne sekretarke. Međutim, imajući u vidu dokaze dostavljene u toku postupka, evidentno je da se poslodavac odlučio da na radnom mestu poslovne sekretarke ostavi U. M. O. na osnovu rezultata ocenjivanja sprovedenog za 2013. i 2014. godinu, dok V. L. u tom periodu nije ocenjena, jer je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Na taj način je V. L. dovedena u nejednak položaj u odnosu na druge zaposlene o čijem je radnopravnom statusu odlučivano u navedenom periodu, na osnovu pola i porodičnog statusa. V. L., u postupku donošenja odluke poslodavca koja od dve zaposlene koje su obavljale poslove poslovne sekretarke će ostati na objedinjenom radnom mestu, nisu obezbeđeni isti uslovi kao i U. M. O, odnosno, zaposlene nisu tretirane jednako. Naime, rad V. L. nije ocenjen u 2013. i 2014. godini, a razlog zbog kojeg nije ocenjena je korišćenje porodiljskog bolovanja i odsustva sa rada radi nege deteta.
3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja da je ocenjivanje zaposlenih regulisano internim aktima banke, te da je Instrukcijom za ocenjivanje zaposlenih – netipični slučajevi od 1. februara 2014. godine propisano da u slučaju trudničkog/porodiljskog odsustva u trajanju dužem od šest meseci u kalendarskoj godini za koju se vrši procena, zaposlena neće biti procenjivana. Međutim, imajući u vidu da je rezultat postupka ocenjivanja zaposlenih direktno uticao na odluku poslodavca da li će na radnom mestu poslovne sekretarke zadržati V. L. ili U. M. O, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nije postojalo razumno opravdanje da se podnositeljka pritužbe ne uključi u postupak ocenjivanja naknadno, u trenutku kada je poslodavac odlučio da ukine jedno radno mesto poslovne sekretarke i kada je vršio izbor zaposlene koja će raditi na objedinjenom radnom mestu poslovne sekretarke. Poslodavac je imao mogućnost da kontaktira podnositeljku pritužbe, bez obzira na činjenicu da je odsutna sa rada i da joj ponudi mogućnost da izvrši samoocenjivanje na propisanom obrascu, da procenjivač obavi razgovor sa njom i proceni njen ukupan radni učinak na osnovu propisanih kriterijuma (radnih veština, profesionalnog ponašanja i ličnih osobina). Nakon toga, podnositeljka pritužbe bi mogla da unese svoje komentare na izvršenu procenu, u skladu sa internim aktima banke, čime bi aktivno učestvovala u postupku evaluacije svog rada. Na taj način, poslodavac bi mogao da donese objektivnu odluku, poređenjem rezultata procene V. L. i U. M. O, o tome koja od ove dve zaposlene može bolje da odgovori na zahteve objedinjenog radnog mesta poslovne sekretarke. Odlukom da se V. L. ne ocenjuje, čak ni u situaciji kada je ova procena ključna za njen radnopravni status, podnositeljki pritužbe je uskraćena mogućnost da se njeni rezultati uporede sa rezultatima njene koleginice i da bude uzeta u obzir prilikom donošenja odluke rukovodstva banke da li će zadržati svoje radno mesto. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je V. L. dovedena u ovakav položaj kod poslodavca samo zbog toga što je odsustvovala sa rada radi održavanja trudnoće, porođaja i nege deteta.
3.13. Iako je V. B. dokazala da zarada V. L. na radnom mestu blagajnice nije promenjena u odnosu na zaradu koju je ostvarivala na radnom mestu poslovne sekretarke, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nesumnjivo da se zadaci blagajnice i poslovne sekretarke, na osnovu opisa ovih poslova koje je dostavila V. B, u potpunosti razlikuju. Naime, efikasno izvršavanje poslova i zadataka blagajnice iziskuje dobro poznavanje finansijskih transakcija i metode prodaje bankarskih usluga, kao i afinitet zaposlenih da se bave klasičnim bankarskim poslovanjem i radom sa klijentima. S druge strane, V. L. je na radnom mestu poslovne sekretarke obavljala poslove vezane za korespodenciju, sastavljanje izveštaja, organizaciju sastanaka i vođenje rasporeda, odnosno, njeni zadaci nisu se odnosili na vršenje finansijskih transakcija i pružanje klasičnih bankarskih usluga klijentima. Stoga, bez obzira na činjenicu da je zadržala isti nivo zarade kao na prethodnom radnom mestu, jasno je da za V. L. premeštaj na radno mesto blagajnice predstavlja veoma stresnu i nepoželjnu promenu, na šta je i sama ukazivala u pritužbi i u dopisima upućenim poslodavcu.
3.14. S obzirom da je podnositeljka pritužbe iznela činjenice i ponudila dokaze kojima je učinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi poslodavac, shodno odredbi čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da V. B. nije ponudila dokaze da je podnositeljka pritužbe premeštena na drugo radno mesto na osnovu objektivnih kriterijuma propisanih bilo kojim internim aktom poslodavca, procenom ili evaluacijom njenog rada koji bi eventualno pokazali da je njen rad na nižem nivou od rada U. M. O. Naprotiv, analizirajući navode iz izjašnjenja poslodavca, može se zaključiti da su jedini argumenti poslodavca da na radnom mestu poslovne sekretarke zadrži U. M. O. bili da je ona ocenjena za 2013. i 2014. godinu, da ima dugogodišnje iskustvo rada u banci i da je profesorka grčkog jezika. Međutim, ovi argumenti ne govore u prilog činjenici da U. M. O. bolje i kvalitetnije obavlja poslove i radne zadatke od V. L, posebno ako se ima u vidu činjenica da godine radnog iskustva nisu, odnosno, ne moraju da budu u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa kvalitetom nečijeg rada, kao i da je u opisu poslova poslovne sekretarke navedeno da je potrebno dobro znanje engleskog, a ne grčkog jezika. Pri tome, posebno zabrinjava činjenica da rad V. L, prilikom donošenja odluke o premeštaju, nije ni na koji način procenjivan. Iz svega navedenog jasno proizlazi da podnositeljka pritužba nije imala jednake mogućnosti, odnosno, da joj nije pružena jednaka šansa da se „bori” da zadrži svoje radno mesto.
3.15. Po pitanju navoda iz pritužbe da je V. L. trebalo da bude ponuđena pozicija prevodioca, jer ispunjava sve uslove za obavljanje tog posla i ima potrebne kvalifikacije, kao i navoda iz izjašnjenja da su zadaci prevodioca izuzetno specifični i zahtevaju poznavanje najstručnije bankarske terminologije, te da podnositeljka pritužbe ne ispunjava uslove za ovu poziciju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ovo konkretno pitanje nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, te se nije dalje upuštala u ocenu ovih navoda.
3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da žene i pored toga što odsustvuju sa rada usled trudnoće ili roditeljstva imaju prava da budu informisane o promenama kod poslodavca, kao i da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje su od značaja za njihovo dalje radno angažovanje i napredovanje u poslu. Stoga, u postupku koji može rezultirati promenom u radnopravnom statusu žena koje se nalaze na porodiljskom, kao i zaposlenih koji su na odsustvu radi nege deteta, poslodavac mora da obezbedi ravnopravan tretman, kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje i radne sposobnosti i sl. U suprotnom, zaposlenim ženama koje se odluče da rode dete, šalje se poruka da im preti opasnost da po povratku na rad neće moći da se vrate na svoje prethodno radno mesto ili da će na drugi način biti degradirane, bez obzira na njihova postignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na trudničko/porodiljsko bolovanje.
3.17. Ceneći navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i ponuđene dokaze, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da V. L, zbog odsustva sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije imala jednak tretman u postupku u kojem je odlučeno da bude premeštena sa radnog mesta poslovne sekretarke na radno mesto blagajnice.
4. MIŠLjENjE
Odlukom V. B. a. d. N. S. da V. L. premesti sa radnog mesta poslovne sekretarke na radno mesto blagajnice, a koja je zasnovana isključivo na rezultatima ocenjivanja za 2013. i 2014. godinu, u periodu kada je V. L. bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta zbog čega nije ocenjena, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje V. B a. d. N. S. da:
5.1. Preispita odluku o premeštaju V. L. na radno mesto blagajnice tako što će primeniti objektivne kriterijume i merila na osnovu kojih će sveobuhvatno proceniti radne veštine, znanja i sposobnosti V. L. za rad na radnom mestu poslovne sekretarke, ne uzimajući u obzir rezultate ocenjivanja iz 2013. i 2014. godine, imajući u vidu činjenicu da V. L. nije bila ocenjena tokom ovog perioda.
5.2. Usaglasi svoje interne akte sa antidiskriminacionim zakonodavstvom, tako da žene koje nisu ocenjivane tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, kao i zaposleni tokom odsustva sa rada radi nege deteta, ne bi bili dovedeni u nejednak položaj u odnosu na ostale zaposlene, ukoliko im poslodavac na bilo koji način menja radnopravni status, tokom njihovog odsustva ili odmah nakon njihovog povratka na rad.
5.3. Ubuduće vodi računa da svojim odlukama ne krši antidiskriminacione propise.
Potrebno je da V. B. a. d. N. S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko V. B. a. d. N. S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Pritužba V.L. protiv V.B. zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja 
