del. br. 07-00-00362/2012-01 datum: 22. 2. 2013.
MIŠLjENjE BR. 461/2012
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela nevladina organizacija P. iz B. protiv OŠ „J. J. Z.” u S.i – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorke D. M, kao odgovornog lica, zbog diskriminacije romske dece.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 9. oktobra 2012. godine obratila nevladina organizacija P. iz B. protiv OŠ „J. J. Z.” u S. – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorke D. M, kao odgovornog lica, zbog diskriminacije romske dece.
1.2. U pritužbi se navodi sledeće:
– da pripadnici romske nacionalne manjine spadaju u socijalno i obrazovno najugroženiju manjinu u Srbiji; da život u dubokom siromaštvu, najčešće u neformalnim naseljima i bez mogućnosti da ispune minimalne uslove za razvoj i obrazovanje svoje dece samo pogoršavaju već loš obrazovni status romske populacije;
– da su nedostatak društvenog interesovanja za probleme romske populacije, adekvatne stimulacije i pripremljenosti za školovanje doprineli da je većina pripadnika romske nacionalne manjine potpuno ili funkcionalno nepismena;
– da se izmešteno odeljenje OŠ „J. J. Z.” nalazi u mestu M, u neposrednoj blizini romskog naselja;
– da su prilikom posete NVO P. romskom naselju u M, Romi čija deca pohađaju nastavu u odeljenju OŠ „J. J. Z.” skrenuli pažnju na diskriminatorno ponašanje zaposlenih prema deci romske nacionalnosti;
– da je romskoj deci eksplicitno stavljeno do znanja da besplatne udžbenike, koje dobijaju sva deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, ne smeju nositi svojim kućama i da se ova zabrana odnosi isključivo na romsku decu, ne i na ostalu decu;
– da nastavničko osoblje ovaj postupak opravdava lošim uslovima života romskih porodica i pretpostavci da će knjige koje romska deca dobiju biti uništene ili u znatnoj meri oštećene i da iz tih razloga romska deca mogu koristiti udžbenike samo u školi, za vreme trajanja nastave, za razliku od neromske dece koja udžbenike slobodno mogu nositi svojim kućama; prema rečima roditelja romskih učenika, ova zabrana ne važi ni za jedno neromsko dete čiji su roditelji lošeg imovnog stanja;
– da su tokom trajanja nastave romska deca fizički odvojena od ostale dece; da su poslednje klupe u učionici namenjene isključivo za romsku decu, a zajedno u školskoj klupi mogu sedeti samo deca koja su iste nacionalnosti i da raspored sedenja nije pitanje želje deteta, već učitelji/ce zadržavaju diskreciono pravo da naprave raspored sedenja na svojim časovima;
– da se treći vid diskriminatornog ponašanja odnosi na drugačije metode rada i niska očekivanja učitelja/ica od učenika romske nacionalnosti; da romska deca nisu uključena u rad na časovima i u savladavanje novog gradiva, čime im je pružen znatno niži kvalitet znanja u poređenju sa neromskom decom;
– da se romskoj deci svakodnevno sugeriše da mogu napustiti nastavu i da ne moraju dolaziti na časove do kraja školskog dana ako to ne žele, dok im je zabranjeno da prisustvuju časovima engleskog jezika pod izgovorom da teško mogu da savladaju taj predmet;
– da se ovakvim postupanjem nastavnog osoblja doprinosi isključivanju romske dece iz sistema obaveznog osnovnog obrazovanja i za posledicu ima nemogućnost romske dece iz romskog naselja u M. da nastave školovanje, pošto je većina njih i nakon završenog četvrtog razreda osnovne škole gotovo nepismena.
1.3. U pritužbi su navedena i imena i kontakt telefon roditelja čija deca pohađaju nastavu u OŠ „J. J. Z.” u M. i koji su predloženi kao svedoci: S. I, D. P, A. A, S. I. i J. I.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ „J. J. Z.” u M.
1.5. U izjašnjenju direktorke D. M, navedeno je:
– da OŠ „J. J. Z.” u S. u svom sastavu ima Izdvojeno odeljenje u M. u kome se izvodi četvororazredna nastava; da školu u M. pohađa 90 učenika/ca, od toga 47 učenika/ca romske nacionalnosti (I razred – 13 učenika/ca, II razred – 22 učenika/ca, III razred – 4 učenika/ca i IV razred – 8 učenika/ca);
– da u Izdvojenom odeljenju nastavu izvode četvoro učitelja/ica, a dodatnu pomoć i podršku učenicima i nastavnicima pruža pedagoški asistent D. R;
– da je tačno da deca romske nacionalnosti dolaze iz romskog naselja „u kojem vlada beda i siromaštvo i nehumani uslovi za život i odrastanje dece”; da zbog velikog broja dece romske nacionalnosti i zbog osetljivosti ove populacije škola posebne napore ulaže sa ciljem da se u područnom odeljenju u M. romskoj deci olakša školovanje;
– da pedagoški asistent dva puta nedeljno odlazi u Izdvojeno odeljenje u M, redovno obilazi romsko naselje, obavlja razgovore sa roditeljima učenika i redovno o svim problemima i potrebama romske dece obaveštava školu; takođe vodi računa o redovnosti pohađanja nastave i upoznaje školu sa podacima dobijenim na terenu gde se učenici koji ne pohađaju nastavu nalaze;
– na svaki ukazani problem škola pristupa njegovom rešenju, daje neophodne uputstva i instrukcije, a sve u svrhu da se svakom učeniku stvore neophodni uslovi za obrazovanje;
– da je škola, putem donacija, dobila pomoć u neophodnom školskom priboru; da je pedagoški asistent sagledao potrebe učenika i da je svaki učenik dobio neophodan školski pribor na početku školske godine;
– da su pored školskog pribora učenici dobili i pomoć u odeći i obući koju je donirala humanitarna organizacija Crveni krst;
– da učenici dobijaju besplatne udžbenike u skladu sa Stručnim uputstvom o distribuciji, korišćenju i vraćanju udžbenika koje finansira Vlada Republike Srbije; udžbenici se daju deci na korišćenje na osnovu potvrde o preuzimanju, korišćenju i vraćanju udžbenika koju propisuje Ministarstvo prosvete, a koju potpisuje roditelj učenika kome se daje udžbenički komplet na korišćenje i da su svi učenici čiji su roditelji potpisali potvrdu o preuzimanju, korišćenju i vraćanju udžbenike, bez obzira na nacionalnu pripadnost, dobili besplatne udžbenike i koriste ih bez ikakvog ograničenja i u školi i kod kuće;
– da je škola preduzela sve mere kako bi ispitala okolnosti i ostale navode iz pritužbe;
– da su 25. oktobra 2012. godine uzete pisane izjave od učitelja/ica koje rade u Izdvojenom odeljenju u M;
– da je zakazan zajednički roditeljski sastanak 25. oktobra 2012. godine kome su prisustvovali direktorka škole D. M, učitelji/ce koji rade u Izdvojenom odeljenju u M, sekretar škole i pedagoški asistent i da se odazvalo 12 roditelja dece romske nacionalnosti;
– da su na roditeljskom sastanku roditelji istakli da deca slabije napreduju u školovanju, ali da na pitanje da li redovno pohađaju nastavu, svaki roditelj ponaosob ističe svoje razloge za neredovno pohađanje nastave;
– da nijedan od roditelja nije istakao diskriminatorni odnos nastavnika prema učenicima, kao što je zabrana prisustva časovima i isključivanje iz nastavnog procesa i grupe vršnjaka;
– da je uvidom u raspored sedenja učenika romske nacionalnosti u odeljenju, i na osnovu izjava učitelja/ica utvrđeno da učenici romske nacionalnosti ne sede samo u zadnjim klupama i da raspored sedenja, po izjavama učitelja/ica, zavisi od fizičkih i zdravstvenih karakteristika učenika;
– da na osnovu izjava učiteljica i nastavnice engleskog jezika ne postoji nikakvo diskriminatorno ponašanje prema romskoj deci po pitanju savladavanja nastavnog gradiva; učitelji/ce rade po planu i programu, primenjuju sve nastavne metode i sve oblike rada jednako prema svakom detetu, bez ikakvih predrasuda, kao i da se ulažu posebni napori da romska deca sede u školskim klupama, motivišu se za učenje i steknu odgovarajuće obrazovanje.
1.6. Uz izjašnjenje su dostavljene i izjave učitelja/ica i nastavnika koji rade sa decom i izveštaj pedagoškog asistenta D. R.
1.7. U izjavi R. M, učiteljice I razreda OŠ „J. J. Z.” u M. navedeno je:
– da je u I razredu upisano 13 učenika/ca romske nacionalnosti; da osam učenika/ca dolazi u školu, četvoro redovno, a četvoro povremeno; petoro učenika/ca od početka školske godine nije ni jednom došlo u školu;
– da svi učenici/e u odeljenju imaju isti tretman, bez obzira na nacionalnu pripadnost; svaki učenik/ca ima svoj dosije u kojem se čuvaju produkti njegovog/njenog rada, kao i da postoje i fotografije koje svedoče o uključivanju romske dece u nastavne i vannastavne aktivnosti u školi;
– da je udžbenički komplet preuzela majka samo jedne učenice, a da roditelji četiri učenika/ce nisu preuzeli komplete udžbenika za I razred jer nemaju uslove za čuvanje knjiga pa nisu sigurni da će udžbenike moći da vrate na kraju školske godine i da su roditelji potpisali izjave o tome, kao i da učenici/e koji svoje udžbenike ne nose kući, koriste ih u školi;
– da su svi učenici/e I razreda raspoređeni u klupama po određenim kriterijumima, da u prvim klupama sede učenici/e koji imaju problem sa vidom i učenici/e koji su niži rastom;
– da je razlog neuspeha romske dece pre svega neredovno pohađanje nastave; da „učenici dolaze u školu u 8,30, nekada i u 9 časova i to prljavi, neumiveni, neočešljani, bosi, sa pocepanom i prljavom odećom i obućom, bez olovke, sveske, sa rukama u džepovima”;
– da su roditelji nemotivisani da šalju decu u školu, da kod kuće nemaju nikakvu pomoć, da se za učenike koji slabije napreduju organizuje dopunska nastava;
– da u školi radi i pedagoški asistent D. R. koji dolazi u M. dva puta nedeljno i uključen je u rad sa decom;
– da ona, kao učiteljica ulaže velike napore da se učenicima/ama romske nacionalnosti obezbede bolji uslovi za bolje napredovanje u školi.
1.8. U izjavi M. L, učitelja II razreda OŠ „J. J. Z” u M. navedeno je:
– da je u II razred upisano 22 učenika/ca romske nacionalnosti; da jedan učenik redovno pohađa nastavu, uzeo je udžbenike, nosi ih kući i uredno ih održava i donosi domaće zadatke;
– da petoro učenika/ca povremeno odsustvuje sa nastave (2-3 dana u toku nedelje), redovniji su nego u prvom razredu i sporije napreduju (prepoznaju i pišu slova);
– da se sedam učenika/ca nalaze u romskom naselju, ali veoma neredovno pohađaju nastavu (3 – 4 dana u mesecu dođu u školu); da je roditeljima ukazivano na važnost redovnog pohađanja nastave, ali da roditelji izjavljuju da „nemaju sredstva da ih obuku i nahrane kao bi ih poslali u školu, kao i to da su i sami nepismeni i nespremni da rade sa decom”;
– da je, na osnovu terenskog rada, poseta porodicama i razgovora sa roditeljima i podataka dobijenih od pedagoškog asistenta, došao do uvida da je devetoro učenika/ca od septembra odsutno iz naselja;
– da je udžbenike podigao jedan učenik, a da su ostali roditelji romske nacionalnosti odbili da uzmu udžbenike uz potpis jer „kažu da njihova deca cepaju i ne vode računa o svojim udžbenicima i ne žele da ih uzmu i sede u školi”;
– da su svi učenici/e raspoređeni u klupama po određenim kriterijumima, da u prvim klupama sede učenici/e koji/e imaju problem sa vidom a iza njih učenici/e koji/e su niži rastom od svojih vršnjaka;
– da svi učenici/e u odeljenju imaju isti tretman, bez obzira na nacionalnu pripadnost; da je redovno pohađanje nastave neophodan uslov za postizanje školskog uspeha, kao i kompletna saradnja sa roditeljima;
– da se iz navedenog vidi da je nisko školsko postignuće romske dece direktna posledica njihovog nedolaska u školu i izrazito nepovoljnih ekonomskih, socijalnih i vaspitnih uslova u kojima žive; da „učenici romske nacionalnosti kasne na nastavu, nedovoljno obuveni i obučeni (bosi, mokri, pocepani..), neuredni, prljavi, imaju vaši…”;
– da deca „za vreme nastave ustaju, prekidaju, međusobno se prepiru, skloni su da se potuku, zatim stalno pitaju kad će užina da izađu”; da neka deca kada prime užinu, krišim odlaze kući;
– da negira da se u odeljenju II razreda vrši diskriminacija romske dece.
1.9. U izjavi V. N, učitelja III razreda OŠ „J. J. Z.” u M. navedeno je:
– da je u III razred upisano četvoro učenika/ca romske nacionalnosti i da tri učenika/ce redovno pohađa nastavu;
– da je najveći problem u savladavanju gradiva neredovno pohađanje nastave, nedostatak adekvatnog školskog pribora, nerazvijena svest roditelja i nemotivisanost da im deca redovno odlaze u školu;
– da svi učenici/e imaju isti tretman bez obzira koje su nacionalne pripadnosti i da su učenici/e romske nacionalnosti svakodnevno uključeni u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada;
– da je udžbenike preuzela samo jedna učenica romske nacionalnosti, a da su ostali roditelji romske nacionalnosti potpisali izjavu da ne žele da preuzmu udžbenike jer ne siguraju da će iste vratiti na kraju godine; učenici koji nisu preuzeli svoje udžbenike koriste ih u školi;
– da je učenici romske nacionalnosti koja je uzela udžbenike, fotokopirao udžbenik iz predmeta Narodna tradicija „kako se ne bi razlikovala od ostalih učenika”;
– da slabovidi učenici/e sede u prvim klupama a iza njih raspoređuje učenike/ce koji/e su niži rastom od svojih vršnjaka;
– da kao učitelj u saradnji sa školom ulaže maksimalne napore da se deci romske nacionalnosti obezbede bolji uslovi za život i rad u školi i da demantuje da se u odeljenju III razreda vrši diskriminacija.
1.10. U izjavi M. S, učiteljice IV razreda OŠ „J. J. Z.” u M. navedeno je:
– da je u IV razred upisano osmoro učenika/ca romske nacionalnosti; da četvoro učenika/ca redovno pohađa nastavu, a četvoro povremeno pohađa nastavu;
– da je deci teže da nauče jezik, čitanje i pisanje; da su iz porodica gde ima više dece i da su prepušteni sami sebi;
– da sva deca imaju isti tretman u odeljenju, bez obzira na nacionalnu pripadnost;
– da neki roditelji nisu preuzeli udžbenike i da njihova deca te udžbenike koriste u školi, a da udžbenik za engleski jezik nije besplatan, pa da troškove nabavke tog udžbenika snose sami roditelji;
– da je raspored učenika/ca po klupama sledeći: slabovidi učenici/e sede u prvim klupama, a iza njih su učenici/e koji/e su niži rastom od svojih vršnjaka;
– da se za učenike/ce koji/e slabije napreduju održava dopunska nastava;
– da je najveći problem u savlađivanju programa neredovno pohađanje nastave učenika/ca romske populacije; da su deca uključena u nastavni proces; da zbog loših uslova života nisu u stanju da prate nastavu.
1.11. U izjavi J. I, profesorke engleskog jezika u OŠ „J. J. Z.” u M. navedeno je:
– da se ne slaže sa navodima i pritužbama jer u njima nema ni malo istine;
– da svi njeni učenici/e, bez obzira na njihovu nacionalnost imaju kompletno isti tretman;
– da većina prisutnih učenika ne poseduje udžbenike jer udžbenici engleskog jezika ne spadaju u grupu onih koji su besplatni po nalogu Ministarstva prosvete pa, pa u saradnji sa pedagoškim asistentom nabavlja stare udžbenike za učenike slabijeg materijalnog stanja; preostali potreban pribor (kopije testova, sveske, olovke i bojice) obezbeđuje bez ikakve nadoknade;
– da svi učenici prisustvuju časovima engleskog jezika i nikada nije imala ikakve zamerke na rad, ni od kolega, ni od roditelja a ni od dece;
1.12. U izjavi D. R, pedagoškog asistenta u OŠ „J. J. Z.” u S. navedeno je:
– da u OŠ „J. J. Z.” u S. radi na poslovima pedagoškog asistenta pune tri godine, kako u centralnoj školi u S, tako i u Izdvojenom odeljenju u M;
– da je u 2012/2013 školskoj godini u Izdvojenom odeljenju u M. upisano ukupno 47 učenika romske nacionalnosti od I do IV razreda i da se u školi trenutno nalazi 32 učenika, dok se ostali nalaze van mesta boravka, odnosno, sa roditeljima u inostranstvu ili na sezonskim radovima;
– da zbog neredovnosti pohađanja nastave, socijalnog stanja učenika, nezainteresovanosti i neodgovornosti roditelja, dva puta nedeljno odlazi u Izdvojeno odeljenju u M;
– da se njegov rad uglavnom sastoji u praćenju redovnosti učenika u nastavi, pružanju dodatne podrške i pomoći za vreme redovne nastave, organizovanje i držanje dopunske nastave sa učenicima romske nacionalnosti, uključivanje učenika u sekcije i vannastavne aktivnosti, obilasku porodica učenika koji izostaju sa nastave, a sve u cilju uspostavljanja dobre saradnje između roditelja i škole;
– da svi učenici u odeljenju, bez obzira na nacionalnu pripadnost, imaju isti tretman;
– da se učenicima romske nacionalnosti posvećuje dovoljna pažnja, učitelji/ce prilaze i pomažu im u radu; da zbog loših uslova života, neobrazovanosti i neodgovornosti roditelja, socijalnog statusa, većina učenika su nezainteresovani, pokazuju loše manire u školi, veoma mali broj učenika poštuje autoritet učitelja/ce, te učitelji/ce ulažu posebne napore da se časovi realizuju;
– da su na dodatnoj dopunskoj nastavi koju on drži sa decom romske nacionalnosti, učenici/e nedisciplinovani, nemotivisani za rad, nemaju radnu naviku, nastavnu jedinicu teško razumeju, a dodatnu teškoću predstavlja i delimično neznanje i nerazumevanje nekih srpskih reči,
– da su učenici koji redovno pohađaju nastavu opismenjeni; pišu i čitaju pisana i štampana slova azbuke, sabiraju i oduzimaju i izvršavaju druge zadatke koje dobiju od učitelja/ce; učitelji/ce ih podstiču u radu, uključuju u radionice i priredbe koje rado prihvataju, uključeni su u razne izlete koje organizuju učitelji/ce;
– da su od početka školske godine učenici dobili školski pribor obezbeđen u saradnji sa firmom K. iz S. i Crvenim krstom; da sveske i olovke bacaju, cepaju ili zaborave kod kuće;
– da na terenskom radu uglavnom sarađuje sa roditeljima, koji na pitanje zašto decu redovno ne šalju u školu, odgovore: nemaju patike, kiša je pala pa nemaju šta da obuku, nemaju toplu garderobu, nemaju sveske i olovke i neće da idu u školu;
– da se učenicima pruža pomoć u nabavci udžbenika koji ne ulaze u komplet besplatnih udžbenika, neki udžbenici se fotokopiraju uz pomoć i saradnju sa NVO „D. z. e. R.” iz S, koja je pored pomoći u fotokopiranju udžbenika pružila pomoć u školskom priboru;
– da neki roditelji nisu preuzeli udžbenike koje im je škola nudila jer ne garantuju da će moći te udžbenike da vrate na kraju školske godine, pod izgovorom da će njihova deca pocepati ili izgubiti udžbenike;
– da je prisustvovao času engleskog jezika koji drži nastavnica J. I, koja je mlada, kreativna u svom radu, koristi mnoga nastavna sredstva i pomagala i ulaže sve napore da približi svoj predmet sa kojim se učenici prvi put susreću; da sva deca koja inače pohađaju redovno nastavu, redovno prisustvuju i časovima engleskog jezika, aktivna su u radu i imaju svi pozitivne ocene.
1.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, zatražila i izjašnjenje svedoka koji su u pritužbi navedeni, pa je pribavila izjave roditelja S. I. i D. P.
1.14. U izjavi ova dva svedoka od 28. novembra 2012. godine, navedeno je:
– da njihova deca ne mogu da nose udžbenike kući kao ostala neromska deca, jer školska uprava to ne dozvoljava iz razloga jer će deca oštetiti udžbenike;
– da njihova i ostala romska deca sede u poslednjim klupama;
– da su romska deca u lošijem položaju od druge dece jer im učitelji/ce i nastavnica posvećuju manje pažnje;
– da ima dece koja su IV razred a ne znaju da se potpišu;
– da romskoj deci nastavnici dozvoljavaju da napuste časove, da im kažu da ne moraju da se vraćaju;
– da smatraju da se romska deca lošije tretiraju od druge dece.
1.15. A. A. nije uručen zahtev za izjašnjenje uz napomenu da se odselila na nepoznatu adresu, a J. I. i S. I. je zahtev za izjašnjenje dostavljen 6. novembra 2012. godine, ali njihove izjave nisu prispele do okončanja postupka.
1.16. Nevladina organizacija P. je dostavila 14. decembra 2012. godine dopunu pritužbe u kojoj je navedeno:
– da postoji problem sa neurednim dostavljanjem pošte stanovnicima neformalnog romskog naselja u M, zbog geografskog, ekonomskog i socijalnog položaja naselja;
– da postoji teškoća u komunikaciji sa svedocima, jer se pet porodica služi jednim telefonskim aparatom;
– da postoji nemogućnost pisanog opštenja sa stanovnicima naselja, jer su skoro svi svedoci nepismeni;
– da je od pet svedoka, koliko ih je navedeno u pritužbi, samo dva primili dopis Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da se izjasne o navodima pritužbe;
– da ni jedan od svedoka nije razumeo svrhu dopisa koji su primili i u neznanju su se obratili zaposlenima u OŠ „J. J. Z.” u M; da su im dopisi oduzeti umesto da im je ponuđena pomoć u njihovom tumačenju; da je zakazan roditeljski sastanak sa ciljem stvaranja utiska kod roditelja o poboljšanju položaja romske dece u školi;
– da su roditeljima romske dece po prvi put obećani besplatni udžbenici, pomoćni pribor i materijal, kao i veće radno angažovanje romske dece na časovima;
– da do sad obećanje nije ispunjeno i da roditelji ne polažu previše nade da će sve što je rečeno biti i ispunjeno;
– da je, prema izjavama roditelja romske dece, roditeljski sastanak protekao u neprijateljskoj i napetoj atmosferi i da roditelji strahuju da će nakon svega, njihov i položaj njihove dece biti još teži;
– da svedoci navedeni u pritužbi nisu mogli da se sami izjasne o navodima pritužbe, jer je reč o nepismenim, odnosno polupismenim licima, i da su zaposleni u NVO P. pomogli svedocima u tumačenju sadržine dopisa i sastavljanju potrebne izjave;
– da ovu dopunu dostavljaju u cilju boljeg i sveobuhvatnijeg sagledavanja situacije i događaja koji su predmet pritužbe.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloženih dokaza utvrđeno je da OŠ „J. J. Z.” u S. ima izmešteno odeljenje u M. u kojem se izvodi četvororazredna nastava; da je u školu upisano 90 učenika/ca od kojih su 47 romske nacionalnosti: 13 učenika/ca u I razredu, 22 u II razredu, četvoro u III razredu i osmoro u IV razredu.
2.2. U izdvojenom odeljenju nastavu izvode četvoro učitelja/ica, a dodatnu pomoć i podršku učenicima i nastavnicima pruža pedagoški asistent D. R. koji dolazi dva puta nedeljno u Izdvojeno odeljenje u M.
2.3. Uvidom u izjave učitelja/ica škole utvrđeno je da od 47 dece romske nacionalnosti koja su upisana u školskoj 2012/2013. godini, samo 12 dece redovno pohađa nastavu (u I razredu četvoro dece, u II razredu jedno dete, u III razredu troje dece i u IV razredu četvoro dece), a ostalih 35 nastavu pohađa povremeno ili na nastavu uopšte ne dolazi. Iz ove analize proizlazi da nastavu redovno pohađa samo 25% upisane dece romske nacionalnosti.
2.4. Daljom analizom utvrđeno je da je deci romske nacionalnosti omogućeno da dobiju besplatne udžbenike u skladu sa Stručnim uputstvom o distribuciji, korišćenju i vraćanju udžbenika koje finansira Vlada Republike Srbije i da se udžbenici daju deci na korišćenje na osnovu potvrde o preuzimanju, korišćenju i vraćanju udžbenika koju propisuje Ministarstvo prosvete, a koju potpisuju roditelji učenika/ce kojime se daju udžbenici na korišćenje. Uvidom u izjave učitelja/ica utvrđeno je da je potvrde o preuzimanju, korišćenju i vraćanju udžbenika u Izdvojenom odeljenju u M. potpisalo samo troje roditelja romske nacionalnosti i da samo troje dece romske nacionalnosti u školi (po jedno u svako odeljenju od prvog do trećeg razreda) ima udžbenički komplet. Ostalih 44 dece romske nacionalnosti nemaju udžbenike koje mogu da koriste kod kuće.
2.5. U svim priloženim izjavama, koje su dostavili direktorka škole i nastavno osoblje, sadržana su sledeća tvrđenja: da svi učenici imaju isti tretman u školi bez obzira koje su nacionalnosti i da se sve nastavne metode i svi oblici rada jednako primenjuju prema svakom detetu; da učenici/ce romske nacionalnosti ne sede samo u zadnjim klupama, već da je raspored sedenja određen po jednakim kriterijumima, tako da slabovidi učenici/e sede u prvim klupama a iza njih sede niži učenici/e. Takođe, u izjašnjenjima svih učitelja/ca i pedagoškog asistenta je naglašeno da deca dolaze iz jako siromašnih porodica, da neredovno pohađaju nastavu, da su roditelji nemotivisani da šalju decu u školu, da deca kasne na nastavu, da su nedovoljno obučena i odevena, da je većina učenika nezainteresovana za nastavu, kao i da mali broj učenika poštuje autoritet učitelja/ice.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
3.5. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
3.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da podseti da je donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije postavila kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Deo ovog dokumenta se odnosi i na stanje u sistemu obrazovanja, u kojem je, između ostalog, navedeno i da su Romi često izloženi različitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije koju vrše školske vlasti, nastavnici, školsko osoblje, druga deca i roditelji druge dece. Strategija ukazuje na problem da su očekivanja učitelja i nastavnika u vezi sa postignućima romske dece niža, što dovodi do smanjivanja podrške koja se pruža romskim učenicima, snižavanja kriterijuma, skraćivanja gradiva, pa i prevođenja u viši razred bez savladavanja gradiva. Kao neke od prioriteta u poboljšanju položaja Roma, Strategija označava pravovremeno i efikasno uključivanje romske dece u predškolsko i osnovno obrazovanje, između ostalog stručnim usavršavanjem nastavnog osoblja za individualizovan obrazovni rad i interaktivnu nastavu, a posebno za suzbijanje stereotipa, predrasuda i diskriminacije, kao i sistematsko praćenje i sankcionisanje diskriminacije i drugih oblika ponašanja zasnovanih na etničkim i drugim predrasudama u predškolskim i školskim sredinama, a posebno među vaspitačima, nastavnicima i osobljem ovih institucija.
Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja
3.7. Navodi direktorke škole i vaspitno-obrazovnog kadra škole, skoro su identični, a suština navoda je da su deci ponuđeni besplatni kompleti udžbenika, ali da deca ne koriste udžbenike kod kuće jer njihovi roditelji nisu prihvatili odgovornost da će na kraju školske godine vratiti neoštećene udžbenike, da romska deca „ne sede samo u zadnjim klupama već da sede po ključu: slabovida deca napred, deca nižeg rasta odmah iza njih”, kao i da sva deca imaju isti tretman, bez obzira na nacionalnost. Takođe, opravdanja koja navode kao razloge lošeg školskog uspeha romske dece jesu neredovni dolasci dece na nastavu, nedisciplinovanost, nemotivisanost, nepostojanje radnih navika i nerazumevanje nekih srpskih reči.
Nesporna je činjenica da pripadnici romske nacionalne manjine često žive u vrlo lošim materijalnim uslovima, u velikom siromaštvu, što je slučaj i sa romskim porodicama u naselju u M. Uvidom u izjašnjenja učitelja/ica nesporno je da određen broj dece romske nacionalnosti nema elementarne uslove za život, obuću i odeću, da neka deca ne dolaze u školu jer su na sezonskim poslovima sa roditeljima, da nemaju podršku roditelja da razvijaju radne navike i pozitivan odnos prema školskim obavezama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da u takvom socijalno-ekonomskom okruženju romska deca ne mogu u školi imati „isti tretman” ne zbog njihove nacionalne pripadnosti, već zbog sredine koja ih ne podržava da se školuju, zbog loše startne pozicije sa koje ulaze u obrazovni sistem, kao i bez dovoljnog poznavanja srpskog jezika da bi pratila nastavu. U takvim uslovima škola i nastavno osoblje ima pojačanu ulogu, a pre svega i obavezu, da deci koja nisu u jednakom položaju sa decom većinskog stanovništva, pruže jednaku mogućnost da koriste svoje zakonsko pravo na školovanje.
Poražavajuća je činjenica da od 47 upisanih učenika/ca romske nacionalne manjine u isturenom odeljenju škole u M, što čini 52% sve upisane dece, samo 12 učenika/ca redovno pohađa nastavu, a da samo njih troje ima udžbeničke komplete koje može da koriste i kod kuće. Ovako mali procenat prisutnosti romske dece na nastavi, izjašnjenja koja zaposleni u školi navode kao razloge zbog kojih je školski uspeh romske dece na niskom nivou (nemotivisanost, nedostatak radne navike, nepoštovanje autoriteta nastavnika), kao i izjave roditelja romske dece da ima dece koja idu u četvrti razred a koja ne znaju da se potpišu, nažalost potvrđuje problem naveden u Strategiji za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji: da su „očekivanja učitelja i nastavnika u vezi sa postignućima romske dece niža, što dovodi do smanjivanja podrške koja se pruža romskim učenicima, snižavanja kriterijuma, skraćivanja gradiva, pa i prevođenja u viši razred bez savladavanja gradiva”.
4. MIŠLjENjE
OŠ „J. J. Z.” u S. – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorka D. M, kao odgovorno lice, nisu blagovremeno preduzeli odgovarajuće mere kako bi se prečila posredna diskriminacija romske dece u ostvarivanju prava na obrazovanje, zabranjena čl. 7. u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije, čime su povredili čl. 44. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.
5. PREPORUKA
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „J. J. Z.” u S. – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorki D. M, kao odgovornom licu,
5.1. Da organizuju stručno usavršavanje nastavnog osoblja za individualizovan obrazovni rad i interaktivnu nastavu, a posebno za suzbijanje stereotipa, predrasuda i diskriminacije, kao i
5.2. Da preduzme sve potrebne pedagoške mere za motivisanja romske dece za dolazak u školu i pohađanje nastave, sve u u cilju obezbeđivanja ostvarivanja prava na jednako i kvalitetno obrazovanje, bez diskriminacije.
Potrebno je da OŠ „J. J. Z.” u S. – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorka D. M, kao odgovorno lice, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „J. J. Z.” u S. – izmešteno četvorogodišnje odeljenje u M. i direktorka D. M, kao odgovorno lice, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba UG R. iz B. protiv OŠ J. J. Z. iz S. zbog diskriminacije romske dece u obrazovanju 
