br. 07-00-582/2013-02 datum: 20. 11. 2013.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja građanki „Ž. p.” iz N, protiv B. Z, preduzetnika, vlasnika Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.” u N, povodom objavljivanja oglasa za posao u ovom ugostiteljsko – trgovinskom objektu. Utvrđeno je da su oglasom za posao koji glasi: „Potrebna radnica za rad u ugostiteljskom objektu E. c, starosti od 20-40 godina”, postavljeni uslovi kojima se traži određeni pol i godine kandidata. Imajući u vidu prirodu i osobenost posla u ugostiteljsko trgovinskom objektu, odnosno, sagledavajući stvarne i odlučujuće uslove za obavljanja ovog posla, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je postavljanje ovih uslova neopravdano i da ne postoje objektivni razlozi za eliminisanje kandidata na osnovu pola i starosnog doba. Zbog toga je dato mišljenje da je B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” u N, propisivanjem uslova za prijem u radni odnos kojim su određeni pol i starost kandidata, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o radu. B. Z, vlasniku UTR „E. p. c.” u N. preporučeno je da ubuduće ne objavljuje oglase za posao koji sadrže diskriminatorne uslove za zaposlenje, i to one koji se odnose na pol i starosno doba kandidata/kinje ili neko drugo lično svojstvo kandidata/kinja, kao i da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.”.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje građanki „Ž. p.” iz N, povodom oglasa za posao koji je raspisao B. Z, preduzetnik, vlasnik Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.”, a koji je objavljen u N. oglasima.
1.2. U pritužbi je navedeno:
– da je objavljen oglas za posao sledeće sadržine: „Potrebna radnica za rad u ugostiteljskom objektu E. c, starosti od 20-40 godina”;
– da su podnositeljke pritužbe htele da provere da li je došlo do greške prilikom objavljivanja oglasa, pa je S. S, programska koordinatorka pozvala kontakt telefon koji je naveden u oglasu;
– da je poziv obavljen 5. avgusta 2013. godine u 11:50 časova, da se na telefon javio muškarac koji je na pitanje da li još uvek postoji potreba za radnicama, rekao da postoji i da traže konobarice;
– da je na pitanje da li je greška što u oglasu stoji da se traže konobarice od 20-40 godina, rekao da nije i da njemu trebaju i starije i mlađe konobarice. Dalje je izjavio da bi mlađe radile u objektu koji tek treba da se otvori u kojem će biti muzika, dok bi starije konobarice radile u postojećem objektu koji je nazvao „kafanica”;
– da je na pitanje da li može da se javi i osoba koja je starija od 40 godina, rekao da može oko 40-45 godina, ali je ponovio priču o objektu sa muzikom i mlađim devojkama i naglasio da bi starije konobarice radile u postojećem objektu;
– da mu je S. S. rekla da on po zakonu nema pravo da postavlja uslove u oglasu kojima se određuju godine kandidata, na šta se muškarac sa kojim je razgovarala pobunio i rekao: „Ali molim Vas gospođo.. pa pročitajte koliko hoćete oglasa, znači do 25 godina, do 30 godina.. to nije diskriminacija..”;
– da je telefonski razgovor nastavljen tako što mu je S. S. rekla da zna da takvi oglasi postoje, ali i da postoji zakon kojim je to zabranjeno. Posle kraće pauze, muškarac je rekao: „Da li Vas to interesuje sa pravne strane ili Vam treba posao”, a S. S. mu je odgovorila da se oseća neprijatno kada vidi ovakve uslove u oglasu za posao. Nakon toga je razgovor završen;
– da podnositeljke pritužbe smatraju da je u ovom slučaju B. Z, preduzetnik, vlasnik UTR „E. p. c.” izvršio akt diskriminacije na osnovu starosnog doba.
1.3. Uz pritužbu je dostavljena skenirana internet stranica sa tekstom oglasa, koji je objavljen 13. juna 2013. godine.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka upućen zahtev B. Z, preduzetniku, vlasniku Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.” u N. da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na navode iz pritužbe.
1.5. Kako se B. Z. u ostavljenom roku nije izjasnio, a zahtev je primio 28. avgusta 2013. godine, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritužbe, dokazi koji su uz pritužbu dostavljeni, kao i opštepoznate činjenice.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u tekst oglasa za posao koji je objavljen u N. oglasima, utvrđeno je da je sadržina oglasa sledeća: „Potrebna radnica za rad u ugostiteljskom objektu E. c, starosti od 20-40 godina”.
2.2. Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da je preduzetnik B. Z. vlasnik Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.” u N.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Pored ostalog, čl. 20. regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana, zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Odredba člana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, propisuje da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.
3.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na odredbu čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova , kojom je izričito propisano da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
3.7. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da je poslodavac obavezan da obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju.
Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.”, postavljanjem uslova u oglasu za posao koji se odnose na pol i starosno doba, stavio u nejednak položaj potencijalne kandidate i kandidatkinje na osnovu njihovih ličnih svojstava.
3.9. Nesporno je da je B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” objavio oglas u kojem se traži osoba ženskog pola od 20 do 40 godina života.
3.10. Evidentno je da postavljanje gornje starosne granice za konkurisanje za radno mesto u UTR „E. p. c.” dovodi do toga da su kandidati mlađi od 20 i stariji od 40 godina, koji su potencijalno zainteresovani za ovo radno mesto, upravo zbog ovog svog ličnog svojstva, unapred eliminisani, tj. uskraćena im je mogućnost da pod jednakim uslovima u postupku izbora budu vrednovana njihova stručna znanja i profesionalne kompetencije. Takođe, način na koji je formulisan oglas za posao, u kojem je izričito naznačeno da su „potrebne radnice za rad u ugostiteljskom objektu”, onemogućava muškarce da konkurišu za ovo radno mesto. Postavljanje uslova da je kandidat određenog pola, u konkretnom slučaju ženskog pola, onemogućava da za ovaj posao konkurišu muškarci, odnosno automatski se eliminišu potencijalni kandidati i na taj način se neposredno diskriminišu.
3.11. Da bi se utvrdilo da li je propisivanjem uslova koji se odnosi na pol i određivanjem starosne granice za prijem na radno mesto u UTR „E. p. c.”, B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” narušio jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, potrebno je ispitati da li se ovaj vid isključivanja kandidata muškog pola i osoba mlađih od 20 i starijih od 40 godina, može smatrati dopuštenim i opravdanim. Naime, članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.
3.12. Saglasno odredbama člana 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. stav 1. Zakona o radu, da bi se utvrdilo da li je isključivanjem mogućnosti zasnivanja radnog odnosa za radno mesto u UTR „E. p. c.” izvršena diskriminacija u odnosu na osobe muškog pola i osobe mlađe od 20 i starije od 40 godina, potrebno je ispitati: 1) da li u konkretnom slučaju ženski pol i starosno doba od 20 do 40 godina predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla u ugostiteljsko-trgovinskom objektu, imajući u vidu prirodu i osobenost ovog posla, 2) da li je svrha koja se time želi postići opravdana.
Nesporno je da B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” kao i svi drugi poslodavci, može da propisuje uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovodi potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada. Međutim, na osnovu opštepoznatih činjenica može se zaključiti da za rad u ugostiteljsko-trgovinskom objektu nisu od odlučujućeg značaja pol i godine života kandidata, odnosno, da osobe oba pola i osobe mlađe od 20 i starije od 40 godina, mogu odgovorno i kompetentno da obavljaju posao u ugostiteljsko-trgovinskom objektu. Stoga, očigledno je da za adekvatno i stručno obavljanje radnih zadataka ovog radnog mesta, ženski pol i starosno doba od 20 do 40 godina ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla. Imajući u vidu da je Ustavom RS i relevantnim zakonskim propisima zabranjeno pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata/kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu pola i starosnog doba, izuzeci od ovog pravila moraju se veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada su pol i starosno doba stvarni i odlučujući uslov za obavljanje određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da pol i starosno doba nisu ni stvarni ni odlučujući uslov za obavljanje posla u ugostiteljsko-trgovinskom objektu, sagledavajući prirodu i osobenosti ovog posla, kao i uslove pod kojima se on obavlja. U konkretnom slučaju određivanjem pola i starosne granice kao eliminatornih uslova, izvršena je neposredna diskriminacija svih muškaraca koji su bili zainteresovani za ovaj posao, kao i svih žena mlađih od 20 i starijih od 40 godina, jer propisivanje ovog uslova nije bilo opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje je izazvalo.
3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” ne sme da čini, jeste da postavlja uslove za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.
4. MIŠLjENjE
B. Z, vlasnik UTR „E. p. c.” objavio je oglas za prijem u radni odnos sledeće sadržine: „Potrebna radnica za rad u ugostiteljskom objektu E. c, starosti od 20-40 godina”. Postavljanjem ovih uslova došlo je do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa i to na osnovu pola i starosnog doba, odnosno, onemogućeni su zainteresovani kandidati i kandidatkinje mlađe od 20 i starije od 40 godina da konkurišu, čime je izvršena neposredna diskriminacija na osnovu pola i starosnog doba u oblasti rada.
5. PREPORUKA
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B. Z, preduzetniku, vlasniku UTR „E. p. c.” u N. da:
5.1. Ubuduće, na bilo koji način u okviru obavljanja svoje delatnosti, ne ponavlja akt diskriminacije pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa, na osnovu pola, starosnog doba ili bilo kog drugog ličnog svojstva, u skladu sa antidiskriminacionim propisima.
5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama UTR „E. p. c.”, u roku od15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama UTR „E. p. c.”.
Potrebno je da B. Z, vlasnik Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. Z, vlasnik Ugostiteljsko trgovinske radnje „E. p. c.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba UG protiv B. Z. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja