br. 07-00-1/2015-02 datum: 3. 4. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja građana E, podnete u ime i uz saglasnost M. V. protiv Vojske Republike Srbije, Ministarstva odbrane RS i ministra Bratislava Gašića zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. U toku postupka utvrđeno je da je M. V, major u Vojsci Srbije, da je transpolna osoba, da ima preko 22 godine penzijskog staža, koji je u celosti ostvario na službi u Vojsci Srbije, da je Uprava za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije, uz predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije za prestanak profesionalne vojne službe M. V, uputila dopis Ministarstvu odbrane, u kojem je navedeno da je kod njega „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, da je, postupajući po predlogu, ministar odbrane, doneo naredbu o prestanku profesionalne vojne službe M. V, u kojoj je takođe navedeno je da je kod njega „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je iznošenjem ovakvog stava prekršena odredba iz čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja. Preporučeno je da Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane upute M. V. pisano izvinjenje i da preduzmu mere za smanjenje transfobije, povećanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije prema transpolnim i transrodnim vojnim licima i licima zaposlenim u Ministarstvu odbrane.

TOK POSTUPKA

1.1. Udruženje građana E. iz B, u ime i uz saglasnost M. V, podnelo je pritužbu protiv Vojske Republike Srbije, Ministarstva odbrane Republike Srbije i ministra odbrane Bratislava Gašića. U pritužbi je navedeno:

– da je M. V. na profesionalnoj službi u Vojsci Srbije od 27. jula 1996. godine, a da je naredbom ministra odbrane Republike Srbije prestala njegova profesionalna vojna služba;
– da je u obrazloženju naredbe ministra, između ostalog navedeno „da mu je ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”;
– da je ovoj naredbi ministra prethodio predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije da M. V. prestane profesionalna vojna služba; – da je nadležna komisija Klinike za psihijatriju konstatovala dijagnozu F64, (transsexualimus), kao i „da je sa psihijatrijske strane sposoban za PVS” ;
– da je prema M. V. izvršen težak oblik diskriminacije, jer je u obrazloženju naredbe ministra navedeno da njegova psihijatrijska dijagnoza može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije.

1.2. Uz pritužbu su dostavljena sledeći dokazi: 1) saglasnost za podnošenje pritužbe M. V, 2) naredba ministra odbrane Republike Srbije o prestanku profesionalne vojne službe majoru M. V. br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine 3) rešenje o razrešenju profesionalne vojne službe M. V. od 13. novembra 2014. godine i 4) otpusta lista Vojnomedicinske akademije od 2. oktobra 2014. godine.

1.3. Udruženje građana E, u dopisu od 2. februara 2015. godine, ukazalo je na jednu od izjava za medije ministra odbrane Bratislava Gašića, objavljenu na sajtu Mondo . U dopisu se navodi da ovom izjavom Bratislav Gašić viktimizira žrtvu diskriminacije M. V, s obzirom da se pita „da li to što smo penzionisali osobu koja ima prijave za prostituciju spada u diskriminaciju”, te da na taj način govori da je žrtva sama kriva za to što joj se dešava i „uvlači je u političku igru sa kojom nema nikakve veze”.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstva odbrane Republike Srbije.

1.5. U izjašnjenju ministra odbrane Bratislava Gašića, navedeno je:

– da je prilikom donošenja naredbe o penzionisanju majora M. V. u potpunosti ispoštovana propisana procedura;
– da je postupak za prestanak profesionalne vojne službe pokrenut 5. septembra 2014. godine, primenom čl. 192. Zakona o Vojsci, pre ispunjenja opštih uslova za penziju;
– da su tokom službenog razgovora, M. V. predočeni razlozi pokretanja postupka za prestanak profesionalne vojne službe, da se on saglasio sa tim predlogom, kao i da je izjavio da je već razmišljao o tome, da želi da se leči i da je svestan da ima uslove za prevremeni odlazak u penziju;
– da je M. V. potpisao zapisnik i 11. septembra 2014. godine dao pisanu izjavu da prihvata da mu prestane profesionalna vojna služba sa pravom na penziju, bez prethodnog stavljanja u stanje u službi „na raspolaganju”;
– da je predlog za prestanak službe dostavljen nadležnim starešinama na dalje odlučivanje, odnosno, dostavljen je načelniku Generalštaba Vojske Srbije, koji je u skladu sa čl. 18. st. 1. t. 7. Zakona o Vojsci predložio da ministar odbrane donese naredbu o prestanku profesionalne vojne službe majoru M. V;
– da je Uprava za kadrove Ministarstva odbrane, na osnovu analize upražnjenih mesta oficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, utvrdila da ne postoji upražnjeno formacijsko mesto na koje bi se M. V. mogao adekvatno postaviti u skladu sa ličnim činom, radom, odnosno službom kojoj pripada;
– da je M. V. imao pravo da ospori naredbu podnošenjem tužbe Upravnom sudu, ali da nije pokrenuo upravni spor, jer se nedvosmisleno saglasio da mu prestane profesionalna vojna služba, radi sticanja prava na penziju;
– da su prilikom odlučivanja o prestanku profesionalne vojne službe za M. V. cenjeni parametri koji su bili istovetni za sve pripadnike Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, a kojima je u 2014. godini profesionalna vojna služba prestala primenom čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije, i to: postavljanje na formacijsko mesto nižeg čina ili postavljanje na formacijsko mesto drugog roda-službe, stručna sprema, mogućnost usavršavanja, penzijski staž i godine života, mogućnost popune formacijskog mesta koje će ostati upražnjeno, tok dužnosti i služba u određenom rodu, zdravstvene sposobnosti za dužnost koju obavlja, specifičnost radnog mesta, broj premeštaja, nepovoljne službene ocene, disciplinske mere i kazne, odnosno nagrade, poznavanje stranog jezika, završeni kursevi, porodično stanje-bolest članova porodice, smrt člana porodice, stambeno pitanje, učešće u ratnim dejstvima i svako postupanje pripadnika Vojske Srbije van službe koje bi moglo imati uticaj na ugled pripadnika Vojske Srbije;
– da je prilikom sagledavanja uslova za prestanak profesionalne vojne službe majora M. V. utvrđeno da je postavljen na formacijsko mesto nižeg čina, da je u čin majora unapređen 1. januara 2008. godine, da nije planiran za unapređenje na dodatni oblik usavršavanja i da ne postoji mogućnost daljeg karijernog usavršavanja, tj. za postavljanje na formacijsko mesto višeg čina;
– da je ostvario 22 godine penzijskog staža i time ispunio uslove propisane odredbama čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije, za ostvarivanje prava na penziju;
– da u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ima 25 oficira intendantske službe više od propisanih formacijskih mesta;
– da je u obzir uzeta i činjenica da je M. V. dva puta podnosio zahtev za prestanak profesionalne vojne službe (9. marta 1996. i 6. marta 2006. godine), koje je opozivao nakon pokretanja postupka za prestanak profesionalne vojne službe;
– da su prilikom pokretanja postupka za prestanak profesionalne vojne službe sa pravom na penziju odlučujući činioci bili ispunjenost uslova iz navedenih potreba službe, kao i saglasnost za prestanak profesionalne vojne službe;
– da pritužba nije osnovana jer major M. V. nije diskriminisan ni po jednom osnovu, a postupak je sproveden bez procesnih povreda, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i pravilne primene materijalnog zakona.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, uputila je i zahtev za izjašnjenje Generalštabu Vojske Srbije, Upravi za ljudske resurse.

1.7. U izjašnjenju nadležnog starešine, pukovnika S. K, navedeno je:

– da je pretpostavljena komanda 5. septembra 2014. godine pokrenula postupak za prestanak profesionalne vojne službe sa pravom za penziju za majora M. V, po osnovu čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije;
– da je tokom postupka obavljen službeni razgovor sa majorom M. V, na kojem se izjasnio da je saglasan sa predlogom i dao svoju pisanu saglasnost;
– da je osporavana rečenica iz naredbe „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije” tehničko-administrativna greška koja je napravljena prilikom izrade naredbe, a pored toga u naredbi nigde nije navedeno koja je to „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza”, odnosno nije izvršena diskriminacija na osnovu pola, roda ili drugog uverenja, odnosno psihičkog invaliditeta;
– da je u predlogu načelnika Generalštaba Vojske Srbije za prestanak službe, samo navedeno da „prestane profesionalna vojna služba, primenom člana 192. Zakona o Vojsci Srbije, sa pravom na penziju”;

1.8. Uz izjašnjenje su dostavljena sledeći dokazi: 1) fotokopija akta Generalštaba Vojske Srbije, Uprave za ljudske resurse od 8. oktobra 2014. godine, 2) predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije o prestanku vojne službe M. V. od 3. oktobra 2014. godine, 3) zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 8. septembra 2014. godine i 4) izjava M. V. od 11. septembra 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Utvrđeno je da je M. V, izjavom od 11. septembra 2014. godine, dao saglasnost za njegov prestanak profesionalne vojne službe sa pravom na penziju, na osnovu čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije.

2.2. Iz otpusne liste Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije od 2. oktobra 2014. godine utvrđeno je da je zaključak psihijatrijskog tima da je M. V, sa psihijatrijske strane, sposoban za profesionalnu vojnu službu.

2.3. Uvidom u dokument br. 3217-2 od 3. oktobra 2014. godine utvrđeno je da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije predložio da M. V. prestane profesionalna vojna služba primenom čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije, sa pravom na penziju.

2.4. Uvidom u dokument Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije od 8. oktobra 2014. godine utvrđeno je da je Uprava za logistiku (J-4) Generalštaba Vojske Srbije za M. V. pokrenula postupak za prestanak profesionalne vojne službe sa pravom na penziju, na osnovu čl. 192. st. 1. Zakona o Vojsci Srbije. U ovom dokumentu navodi se „da M. V. ima preko 22 godine i 5 meseci penzijskog staža, koji je u celosti proveo na službi u Vojsci Srbije, da je postavljen na formacijsko mesto nižeg čina, da se ne planira njegovo dalje vođenje u službi s obzirom da nema završeno odgovarajuće usavršavanje, kao i da mu je ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije.”

2.5. Uvidom u naredbu br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine ministra odbrane Bratislava Gašića, utvrđeno je da je M. V. prestala profesionalna vojna služba. U obrazloženju ove naredbe navedeno je sledeće: „S obzirom da M. V. nema završeno odgovarajuće usavršavanje, da je postavljen na formacijsko mesto nižeg čina, da se ne planira njegovo dalje vođenje u službi, kao i da mu je ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije, nadležni starešina je dostavio predlog za prestanak profesionalne vojne službe M. V. u skladu sa članom 192. Zakona o Vojsci Srbije, odnosno sa pravom na penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, ako je navršio najmanje 20 godina penzijskog staža, od čega najmanje 10 godina u svojstvu profesionalnog vojnog lica, ako to zahtevaju potrebe službe.”

2.6. Uvidom u rešenje Vojne pošte br. 9808 od 13. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je M. V. razrešen profesionalne vojne službe 14. novembra 2014. godine. U obrazloženju ovog rešenja navodi se „da je naredbom ministra odbrane od 22. oktobra 2014. godine odlučeno da M. V. prestane profesionalna vojna služba na osnovu čl. 192. Zakona o Vojsci Srbije.”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Principom br. 3. UN Džogdžakarta principa utvrđeno je da svako ima pravo da svuda bude pravno priznat kao pravni subjekat. Osobe različite seksualne orijentacije i rodnih identiteta imaće pravnu sposobnost u svim životnim aspektima. Samodefinisana seksualna orijentacija i rodni identitet integralni je deo njihovih ličnosti i jedan je od najosnovnijih suštinskih aspekata samoodređenja, dostojanstva i slobode. Niko neće biti podvrgnut pritisku da poništi, suzbije ili odbije svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , odredbama čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope CM/Rec(2010)5 o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta propisuje više mera koje države treba da preduzmu u borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , a diskriminacija je definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.8. Zakon o vojsci propisuje zabranu povlašćivanja ili uskraćivanja pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima ili dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.

3.9. Kodeks časti pripadnika Vojske Srbije kao jednu od najvažnijih normi određuje da pripadnik vojske poštuje ličnost i različitosti.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da, imajući u vidu ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ispitivanje da li je postupak za prestanak profesionalne vojne službe M. V. sproveden u skladu sa zakonskim propisima jer to izlazi iz okvira nadležnosti Poverenika. U konkretnom slučaju, zadatak Poverenika bio je da ispita i oceni da li su iznošenjem stava da je M. V. „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije” u dokumentu Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije Pov. br. 3217-3 od 8. oktobra 2014. godine i u naredbi ministra odbrane Republike Srbije br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine prema M. V. izvršena diskriminacija na osnovu njegovog ličnog svojstva – rodnog identiteta. Saglasno tome, u ovom postupku nije utvrđivana istinitost činjenica koje se tiču navodnih izjava ministra odbrane povodom krivične prijave koju je protiv njega podnela majorka H, što se navodi u dopisu udruženja E. od 2. februara 2015. godine upućenom Povereniku, jer ove činjenice nisu od neposrednog značaja za zauzimanje stava o osnovanosti pritužbe, imajući u vidu na šta se ona odnosi.

3.11. U izjašnjenju ministra odbrane Republike Srbije navedeno je da su prilikom odlučivanja o prestanku profesionalne vojne službe za M. V. cenjene činjenice i parametri kao i za sve pripadnike Vojske Srbije i Ministarstva odbrane kojima je profesionalna vojna služba prestala na osnovu člana 192. Zakona o Vojsci, uz navođenje uslova koji su se u konkretnom slučaju ispitivali. Međutim, ministar odbrane nije se izjasnio zašto je u njegovoj naredbi navedeno da je kod M. V. „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, šta se pod time podrazumeva i od kakvog je uticaja za donošenje odluke bila činjenica da je M. V. transpolna osoba. U izjašnjenju nadležnog starešine Generalštaba Vojske Srbije navedeno je da je u pitanju „tehničko administrativna greška”, koja je napravljena prilikom izrade ovog akta.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stav iznet u dokumentu Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije od 8. oktobra 2014. godine i u naredbi ministra odbrane Republike Srbije od 22. oktobra 2014. godine neprihvatljiv jer je zasnovan na negativnim stereotipima i predrasudama o rodnim identitetima. Takođe, ne može se prihvatiti ni tvrđenje nadležnog starešine Generalštaba Vojske Srbije da je u pitanju „tehničko administrativna greška”, s obzirom da ovoj kategoriji grešaka pripadaju pravopisne, interpunkcijske, slovne i druge tipografske i tehničke greške, a da se u konkretnom slučaju radi o nedvosmisleno izraženom negativnom vrednosnom sudu.

3.12. Stav izražen u dokumentu Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije od 8. oktobra 2014. godine, koji je ponovljen u naredbi ministra odbrane Republike Srbije br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine ministra odbrane, da „uspostavljena psihijatrijska dijagnoza kod M. V. može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije” očigledno pokazuje da se rodni identitet M. V, čije rodno izražavanje nije u skladu s njegovim biološkim polom, kvalifikuje kao nešto što je negativno, odnosno, što se percipira kao okolnost koja može štetiti ugledu Vojske Srbije. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenjuje da iznošenje ovakvog stava, samo po sebi, predstavlja akt diskriminacije, a posebnu težinu ima to što je ovaj stav iznet u dokumentima organa Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, čija je ustavna i zakonska dužnost da striktno poštuju zabranu diskriminacije i princip ravnopravnosti svih građana i građanki.

Poverenica stoji na stanovištu da je delom dopisa Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije od 8. oktobra 2014. godine, kao i delom naredbe ministra odbrane br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine, u kojima je iznet eksplicitan stav da M. V, zbog svoje transeksualnosti, „može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, prekršena odredba iz čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Saglasno čl. 12, ova zabrana odnosi se ne samo na ona postupanja koja neposredno imaju za cilj povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i ona koja objektivno predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, samo iznošenje stava da M. V, zbog izražavanja svog rodnog identiteta koji odstupa od njegovog biološkog (anatomskog) pola, „može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, predstavlja uvredu i vređa dostojanstvo M. V. Iznošenje ovakvog ponižavajućeg i uvredljivog stava doprinosi održavanju široko rasprostranjene transfobije, negativnih stereotipa i predrasuda, kao i stigmatizaciji i netoleranciji prema trans osobama.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na loš društveni položaj trans osoba, čije je poštovanje ljudskih prava dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suočavaju ozbiljni i specifični. Trans osobe su izložene veoma visokom stepenu diskriminacije, netolerancije i otvorenog nasilja. Uskraćeno im je ili otežano ostvarivanje nekih osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na život, pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta i pravo na zdravstvenu zaštitu. Iako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi trans osobe u Srbiji uživale sva prava koja su građanima i građankama garantovana, bez bilo kog oblika diskriminacije. Zbog nerazumevanja i brojnih predrasuda sa kojima se trans osobe suočavaju, potrebno je istaći da transpolnost nije hir, kapric, „prolazna faza”, već koreniti doživljaj nesklada između biološkog (anatomskog) pola i polnog/rodnog identiteta, što je uzrok različitih vidova problema u funkcionisanju osobe. Trans osobe, često od najranijeg detinjstva, izražavaju „rodno netipično” ponašanje, što ih izlaže zlostavljanju, odbacivanju i izolaciji, a neretko se suočavaju i sa nerazumevanjem u primarnoj porodici, što značajno utiče na celokupan proces razvoja. Konsekventno tome, utiče i na školovanje, a kasnije i na mogućnosti zaposlenja, na tretman na radnom mestu, kao i u svim ostalim sferama života. Kako su promene, naročito u fazama „tranzicije”, vidljive, mnoge transpolne osobe se u pogledu pojavnosti i drugih dimenzija identiteta ne uklapaju u binarni rodni obrazac, nesumnjivo je da ih to neprestano izlaže višeslojnoj diskriminaciji i nasilju u sredini u kojoj žive. Zbog toga se u izveštajima, kako domaćih, tako i međunarodnih organizacija o ljudskim pravima navodi da u Srbiji sve grupe obuhvaćene akronimom LGBT pripadaju diskriminisanim manjinama, te da su njeni pripadnici i pripadnice izloženi visokom nivou javno i privatno izražene fobičnosti i netrpeljivosti.

Imajući u vidu ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na potrebu da svi društveni akteri pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi LGBT osobe uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

4.1. Stavom iznetim u dokumentu Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije Pov. br. 3217-3 od 8. oktobra 2014. godine da je kod M. V. „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Stavom iznetim u obrazloženju naredbe ministra odbrane br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine, da je kod M. V. „ustanovljena psihijatrijska dijagnoza koja može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije”, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Imajući u vidu oblik i način ispoljavanja konkretnih akata diskriminacije, kao i opšte ciljeve koji se sprovođenjem preporuka ostvaruju, u nastojanju da se diskriminisanoj osobi, u meri u kojoj je to u konkretnom slučaju moguće, pruži odgovarajuće moralno zadovoljenje, kao i da se spreči dalja diskriminacija transpolnih i transrodnih vojnih lica, Poverenica daje odgovarajuće preporuke.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje da Generalštab Vojske Srbije:

5.1. Uputi pisano izvinjenje M. V. zbog diskriminatornog stava iznetog u dokumentu Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije Pov. br. 3217-3 od 8. oktobra 2014. godine.

5.2. Da preduzme mere za smanjenje transfobije, povećanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije prema transpolnim i transrodnim vojnim licima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje da Ministarstvo odbrane:

5.3. Uputi pisano izvinjenje M. V. zbog diskriminatornog stava iznetog u naredbi br. 1-422 od 22. oktobra 2014. godine o prestanku njegove profesionalne vojne službe.

5.4. Da preduzme mere za smanjenje transfobije, povećanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije prema transpolnim i transrodnim vojnim licima i licima zaposlenim u Ministarstvu odbrane.

Potrebno je da načelnik Generalštaba Vojske Srbije obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju preporuka iz tač. 5.1, kao i o planiranim merama za sprovođenje preporuke iz tač. 5.2, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Potrebno je da ministar odbrane obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju preporuka iz tač. 5.3, kao i o planiranim merama za sprovođenje preporuke iz tač. 5.4, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko ove preporuke ne budu sprovedene u roku od 30 dana, biće doneta rešenja o izricanju mere opomene, protiv kojih nije dopuštena žalba, a za slučaj da se rešenja ne sprovedu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba UG E. protiv VRS i ministra odbrane zbog diskriminacije po osnovu rodnog identiteta u oblasti rada