del. br. 07-00-447/2012-01 datum: 26. 3. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženje slepih i slabovidih S. v. iz S. protiv Saveza slepih Srbije, zbog neizdavanja knjižica za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju slepim licima koja su članovi udruženja S. v. iz S.
1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje slepih i slabovidih S. v. iz S, izjavljenom protiv Saveza slepih Srbije.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je u S. 6. februara 2012. godine osnovano još jedno udruženje slepih i slabovidih, čiji je cilj da se poštuju sva prava propisana zakonom i da se zaštite interesi osoba sa invaliditetom;
– da Savez slepih Srbije udruženju S. v. iz S. neopravdano uskraćuje pojedina prava, kao što je pravo na povlašćenu vožnju u unutrašnjem putničkom saobraćaju, jer im Savez ne izdaje knjižice za povlašćenu vožnju;
– da pravo na povlastice u putničkom saobraćaju finansira Ministarstvo rada i socijalne politike, a knjižice za povlašćenu vožnju izdaje republička organizacija, tj. Savez slepih Srbije, koji je udruženju S. v. iz S. ukinuo ovo pravo;
– da je razlog ovakvog postupanja to što udruženje S. v. iz S. nije u sastavu/članstvu Saveza slepih, kao i da na zahtev udruženja S. v. nije dostavljen akt/propis, koji bi bio osnov za ovakvu odluku Saveza slepih Srbije;
– da se V. L, predsednik udruženja S. v. obratio D. D, sekretaru Saveza slepih Srbije, radi preciziranja razloga iz kojih se članovima udruženja ne izdaju knjižice za povlašćenu vožnju, od koga je dobio odgovor da udruženje nije u sastavu republičkog saveza, zbog čega nemaju pravo na povlastice u putničkom saobraćaju;
– podnosilac pritužbe smatra da ovakvim postupanjem Savez slepih Srbije diskriminiše udruženje S. v. iz S.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) informacije o izdavanju knjižica i objava za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju Saveza slepih Srbije br. 325 od 7. novembra 2012. godine, 2) dopis Saveza slepih Srbije upućen udruženju S. v. iz S, kojim ih obaveštava o nemogućnosti izdavanja knjižica članovima udruženja S. v., 3) dopis udruženja S. v. iz S. upućen Ministarstvu rada i socijalne politike od 19. februara 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Saveza slepih Srbije.

1.5. U izjašnjenju D. D, sekretara Saveza slepih Srbije, navedeno je:

– da Savez slepih Srbije decenijama izdaje knjižice i objave za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju u skladu sa Zakonom o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica slepim osobama iz Srbije, bez obzira da li su članovi Saveza slepih Srbije, drugih organizacija ili nisu uopšte članovi ni jednog udruženja, ukoliko ispunjavaju uslove propisane zakonom i pravilnikom;
– da Savez izdaje knjižice i objave u saradnji sa svojim lokalnim organizacijama, kako je i propisano Zakonom o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 22/93, 25/93-ispr. i 101/2005-dr. zakon) i Pravilnikom o načinu ostvarivanja prava invalidnih lica u unutrašnjem putničkom saobraćaju („Sl. glasnik RS” br. 31/93, 5/94, 38/94);
– da slepe osobe iz S. mogu da ostvare pravo na knjižicu i objavu za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju, preko gradske organizacije Saveza slepih S, bez obzira da li su učlanjeni u ovu organizaciju jer je navedena organizacija u sastavu Saveza slepih Srbije, što proizlazi iz njenog naziva;
– da nijedna slepa osoba iz Srbije, pa ni iz S. nije diskriminisana u pogledu ostvarivanja prava na povlašćenu vožnju, ukoliko je ispunila uslove predviđene navedenim zakonom i pratećim pravilnikom;
– da tvrđenja predstavnika udruženja slepih i slabovidih S. v. iz S. izneta u pritužbi nisu tačna;
– da je Savez slepih Srbije jedina reprezentativna organizacija slepih u Srbiji, da posao na izdavanju knjižica i objava za povlašćenu i besplatnu vožnju obavlja kao javno ovlašćenje i da do sada nadležni državni organi nisu uvažili nijednu žalbu koja se odnosila na obavljanje ovog poverenog posla.

U dopuni izjašnjenja, kojim je od Saveza slepih Srbije traženo da dostave podatke o članovima udruženja S. v. iz S. kojima su izdate knjižice za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju, navedeno je:

– da Savez izdaje knjižice za povlašćenu vožnju slepim licima iz Srbije isključivo u skladu sa Zakonom o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidinih lica i pratećim pravilnikom, bez obzira da li je lice član neke organizacije ili uopšte nije član organizacije, s obzirom da članstvo u organizaciji nije uslov za dobijanje knjižice;

– da Savez slepih Srbije ne zna ko je član udruženja slepih i slabovidih iz S, niti vodi evidenciju ko pripada kojoj organizaciji;

– da su podaci kome je Savez slepih Srbije izdao knjižice za povlašćenu vožnju vidljivi u bazi podataka koja se vodi pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Iz dopisa Saveza slepih Srbije br. 325 od 7. novembra koji je upućen organizacijama koje su u sastavu Saveza slepih Srbije, kao informacija o izdavanju knjižica i objava za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju, utvrđeno je da prema pravilima koja će važiti u 2013. godini knjižice za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju može da izdaje samo Savez slepih Srbije, kao i da je dužan da u odgovarajuću bazu podataka pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike unese sve relevantne podatke o korisniku i izdatoj knjižici. Navedeno je, takođe, da su Savez slepih i organizacije u sastavu Saveza dužne da izdaju knjižice i objavu za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju slepim licima, bez obzira da li su formalno članovi Saveza slepih, pod uslovom da ispunjavaju uslove predviđene zakonom i pratećim pravilnikom.

2.2. Uvidom u dopis upućen udruženju S. v. iz S, koji sadrži pečat Saveza slepih Srbije i potpis (faksimil) D. D, utvrđeno je da sadrži sledeći tekst: „Vaša organizacija nije u sastavu Saveza slepih, pa nismo u mogućnosti da izdamo knjižice vašim članovima”.

2.3. Iz dopisa udruženja S. v. iz S. od 19. februara 2013. godine utvrđeno je da je predsednik ovog udruženja uputio zahtev Ministarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije za izdavanje knjižica za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju za članove udruženja S. v, uz neophodne dokaze, kako bi Ministarstvo zahtev dalje prosledilo Savezu slepih, jer Savez slepih Srbije članovima udruženja S. v. iz S. nije hteo da izda knjižice.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.2. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je neizdavanjem knjižica za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju članovima udruženja S. v. iz S, Savez slepih Srbije izvršio akt diskriminacije.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.4. Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; se uzdržava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom .”

3.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlučivanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

3.8. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je relevantan i Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica , koji u čl. 1. propisuje da slepa lica i lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegije, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i njihovi pratioci, imaju pravo na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, ukoliko to pravo ne mogu ostvariti po propisima iz oblasti boračke i invalidske zaštite. Prema čl. 2. st. 1. slepim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje na boljem oku sa korekcijom ima oštrinu vida manju od 10% a vidno polje suženo na 20% i manje. Odredbom čl. 6. ovog zakona propisano je da pravo na povlasticu osoba sa invaliditetom ostvaruje na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju, koju za slepo lice izdaje Savez slepih i slabovidih. Saglasno čl. 7. ovog zakona, Savez slepih i slabovidih vodi evidenciju o izdatim knjižicama i objavama, koja sadrži broj knjižice, odnosno objave, ime i prezime korisnika, svojstvo korisnika i datum izdavanja knjižice, odnosno objave. Savez slepih Srbije ove poslove obavlja kao poverene poslove, u skladu sa čl. 8. st. 1. Zakona o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica.

3.9. Pravilnikom o načinu ostvarivanja prava invalidnih lica na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju bliže je uređen način ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom i njihovih pratilaca na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju, sadržina i obrazac knjižice, odnosno objave za povlašćenu vožnju, kao i sadržina zahteva i dokumentacije koja se podnosi za ostvarivanje naknade za korišćenje povlastice. Odredbom čl. 2. st. 1 ovog pravilnika propisano je da zahtev za izdavanje knjižice za povlašćenu vožnju osoba sa invaliditetom podnosi nadležnoj organizaciji iz čl. 6. Zakona o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica, preko njene opštinske, regionalne, odnosno gradske organizacije.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.10. Na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaza koji su dostavljeni tokom postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno utvrditi da li je Savez slepih Srbije neizdavanjem knjižica za povlašćenu vožnju slepim licima koja su članovi udruženja S. v. iz S. izvršio akt diskriminacije.

3.11. Udruženje S. v. iz S. je organizacija koja se bavi zaštitom prava osoba sa invaliditetom, osnovana 6. februara 2012. godine. Ovo udruženje je, u ime svojih članova, podnelo zahtev Savezu slepih Srbije, kao nadležnoj organizaciji, radi izdavanja knjižica za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju. U dopisu Saveza slepih Srbije koji je upućen udruženju S. v. iz S. izričito je navedeno da članovima udruženja S. v. iz S. nisu izdate knjižice za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju zato što njihovo udruženje nije u sastavu Saveza slepih Srbije.

3.12. S obzirom na ove činjenice, potrebno je dalje utvrditi da li članstvo u udruženju S. v. iz S. može biti osnov za uskraćivanje prava na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju članovima ovog udruženja, koje se ostvaruje na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju, a koju izdaje Savez slepih Srbije. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, diskriminatorno postupanje je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje, u odnosu na lica ili grupe lica, a koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu, u koje spada i članstvo u organizacijama (čl. 2. st.1). Pri tom, u skladu sa odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, neposredna diskriminacija postoji ako se lice li grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Budući da sva slepa lica, u smislu Zakona o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica, imaju pravo na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju, to je Savez slepih Srbije dužan, prema odredbi čl. 6. ovog zakona da svakom slepom licu koja podnose zahtev izda knjižicu za povlašćenu vožnju, na osnovu koje bi se slepo lice legitimisalo kao korisnik ovog prava u putničkom saobraćaju. Lica koja su članovi udruženja S. v. iz S, takođe podnela su zahtev Savezu slepih Srbije radi izdavanja knjižica za povlašćenu vožnju. Međutim, Savez slepih Srbije odbio je da izda knjižice navodeći kao razlog takvog postupanja činjenicu da organizacija u koju su učlanjeni nije u sastavu Saveza slepih Srbije. Dakle, očigledno je da je razlog za odbijanje izdavanja knjižica članovima ovog udruženja bio članstvo u udruženju. Takav zaključak proizlazi i iz izjašnjenja Saveza slepih Srbije, u kojem je navedeno da Savez slepih Srbije ne bi postupao na ovaj način u slučaju da su članovi ovog udruženja podneli zahteve za izdavanje knjižica bez navođenja da li su članovi neke organizacije, odnosno da su podneli zahteve preko organizacije koja je u sastavu Saveza slepih Srbije, kao što je gradska organizacija Saveza slepih iz S.

3.13. U prilog zaključku da je Savez slepih Srbije uskratio izdavanje knjižice za povlašćenu vožnju članovima udruženja S. v. iz S. zbog toga što njihovo udruženje nije u sastavu Saveza slepih Srbije govore i navodi iz izjašnjenja Saveza slepih Srbije da slepe osobe iz S. mogu da ostvare pravo na knjižice i objavu za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju preko gradske organizacije Saveza slepih S, bez obzira da li su učlanjeni u ovu organizaciju, jer je ova organizacija u sastavu Saveza slepih Srbije. S tim u vezi, potrebno je ukazati na još dve činjenice: 1) da Savez slepih Srbije nije uputio udruženje S. v. iz S. da pravo na knjižice i objavu za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju za svoje članove mogu ostvariti preko Saveza slepih S, već ga je samo obavestilo da ne mogu da ostvare ovo pravo jer nisu u sastavu Saveza slepih Srbije, i 2) da je Savez slepih Srbije, u skladu sa Zakonom o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica, zadužen da poslove izdavanja knjižica i objava za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju obavlja kao poverene poslove, te da ne može postojati opravdani razlog zbog kojeg bi članu bilo kojeg udruženja, bez obzira da li je u sastavu Saveza slepih Srbije ili nije, moglo da odbije izdavanje knjižica i objava za povlašćenu, odnosno besplatnu vožnju ako oni ispunjavaju propisane uslove, u skladu sa zakonom.

3.14. Poverenica ukazuje da je u izjašnjenju Savez slepih Srbije tvrdio da članstvo u organizaciji nije uslov za dobijanje knjižice, ali da nije ponudio ni jedan dokaz za ovo svoje tvrđenje. Pošto članovima udruženja S. v. iz S. nisu izdate knjižice za povlašćenu vožnju, koju je bio dužan da izda Savez slepih Srbije, pravo na povlasticu članovi ovog udruženja ostvarili su preko Ministarstva rada i socijalne politike, što proizlazi iz dopisa od 19. februara 2013. godine, koji je uputio predsednik udruženja S. v. iz S.

3.15. Iz dopisa kojim je Savez slepih Srbije obavestio udruženje S. v. o nemogućnosti izdavanja knjižica članovima ovog udruženja, čiju autentičnost Savez slepih Srbije nije osporio, Poverenica je utvrdila da je kao razlog odbijanja da se knjižice izdaju izričito i otvoreno navedena okolnost da udruženje S. v. nije u sastavu Saveza slepih Srbije. Iz ovoga se može zaključiti da je Savez slepih Srbije neposredno diskriminisao članove udruženja S. v. u pogledu izdavanja knjižica za povlašćenu vožnju jer okolnost da ovo udruženje nije u sastavu Saveza slepih Srbije ne može biti opravdan razlog za odbijanje zahteva za izdavanje knjižica članovima ovog udruženja. Kako u svojim izjašnjenjima Savez slepih Srbije nije ponudio bilo koje razloge za odbijanje izdavanja knjižica za povlašćenu vožnju članovima udruženja S. v. iz S. na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da za odbijanje izdavanja knjižica postoji objektivno i razumno opravdanje, u smislu čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, evidentno je da je neizdavanjem knjižica za povlašćenu vožnju članovima udruženja S. v. Savez slepih Srbije povredio načelo jednakosti, tj. diskriminisao je članove udruženja S. v. na osnovu njihovog članstva u ovom udruženju jer je ono van sastava Saveza slepih Srbije.

4. MIŠLjENjE

Savez slepih Srbije nije izdao knjižice za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju članovima udruženja S. v. iz S, jer organizacija u koju su učlanjeni nije u sastavu Saveza slepih Srbije, čime je izvršio neposrednu diskriminaciju na osnovu članstva u organizaciji, zabranjenu čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 2. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Savezu slepih Srbije da:

5.1. Obavesti udruženje S. v. iz S. pisanim putem o svojim nadležnostima, odnosno o poslovima koje obavlja kao poverene na osnovu Zakona o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica, kao i o proceduri dobijanja knjižica i objava za povlašćenu vožnju.

5.2. Preduzme sve potrebne mere kako bi sprečio postupanje suprotno odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, omogućio da svi članovi udruženja S. v. iz S, kao i sva druga lica koja ispunjavaju uslove za povlašćenu vožnju u putničkom saobraćaju, dobiju knjižice za povlašćenu vožnju, bez obzira na članstvo u organizaciji ili bilo koje drugo lično svojstvo.

Potrebno je da Savez slepih Srbije obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Savez slepih Srbije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba Udruženja slepih i slabovidih protiv Saveza slepih Srbije zbog diskriminacije po osnovu članstva u organizaciji u oblasti pružanja usluga