del. br. 769/2011 datum: 26. 7. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe organizacije P. iz B. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi nevladine organizacije P. iz B. protiv škole M. l. l. iz B. nije utvrđeno da su odnos i ponašanje J. N., učiteljice ove škole, prema učenici A. S. zasnovani na ličnom svojstvu učenice – njenoj pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, pa se ne mogu kvalifikovati kao diskriminatorni.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (član 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

PREPORUKU

1. Školski odbor, direktorka i stručna služba (psihološko-pedagoška) OŠ M. l. l. iz B. će bez odlaganja preduzeti sve neophodne radnje i mere, svako iz svoje nadležnosti, kojima će obezbediti da zaposleni u OŠ M. l. l. iz B. prođu obuku/stručno usavršavanje na temu diskriminacije, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost svih zaposlenih u odnosu na ovaj društveni fenomen.

2. Direktorka škole OŠ M. l. l. iz B. će preduzeti sve neophodne mere iz svoje nadležnosti, kako bi se kroz odgovarajuće programe, obuke i edukacije među učenicima/cama razvijao duh tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.

3. Školski odbor, direktorka i stručna služba (psihološko-pedagoška) OŠ M. l. l. iz B. će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

Nevladina organizacija P iz Beograda je, na osnovu pisane saglasnosti V. M. i G. S, roditelja A. S, podnela pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti 26. aprila 2011. godine protiv OŠ M. l. l. iz B, u kojoj je navedeno da se učiteljica J. N. diskriminatorski ponaša prema A. S. zbog njenog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Prema navodima iz pritužbe, diskriminatorno ponašanje učiteljice se ogleda u tome što se učiteljica drsko obraća A., što ju je u više navrata udarala po glavi, što joj je pocepala potvrdu od lekara kojim je dete pravdalo izostanke iz škole. U pritužbi je navedeno da su se roditelji prvo usmeno obratili direktorki škole Lj. I., koja je obećala da će razgovarati sa učiteljicom, ali da je nakon ove prijave učiteljica je još više maltretirala dete tako što je: dete nazivala lažovom i alapačom; rekla joj da treba da se „iseli” iz škole, ostaloj deci skrenula pažnju da ne smeju da se druže sa njom, detetu rekla da njeni roditelji „treba da se leče”; propustila da, po završetku prvog polugodišta drugog razreda, detetu upiše ocene u đačku knjižicu. Dalje je navedeno da su se pritužbom na rad učiteljice pisano obratili direktorki škole 03. decembra 2009. godine, da je direktorka pritužbu prosledila Ministarstvu prosvete, ali da odgovor još nisu dobili. Takođe, u pritužbi se navodi da postoji opravdana sumnja da učiteljica diskriminiše A. po osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini jer roditelji imaju saznanje da ovo nije prvi put da učiteljica maltretira dete romske nacionalnosti, da je A. jedino dete romske nacionalnosti u odeljenju i da je bahato ponašanje učiteljice usmereno samo na nju, zatim učiteljičine izjave vezane za lica romske nacionalnosti, kao i da postoje ranije pritužbe na ponašanje učiteljice.

Uz pritužbu su priloženi sledeći dokazi: fotokopija zahteva za dostavljanje informacija o nasilju nad učenicom prvog razreda A. S. od 02. decembra 2009. godine; fotokopija đačke knjižice A. S. i fotokopija privatne krivične tužbe J. N. protiv okrivljenih G. S. i V. M., zbog krivičnog dela klevete.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa su zatražena izjašnjenja Lj. I., direktorke škole i učiteljice J. N.

U izjašnjenju direktorke škole od 25. maja 2011. godine je navedeno sledeće:

– da su navodi pritužbe neosnovani i da ih kao takve odbacuje,
– da su joj se oktobra 2009. godine roditelji učenice A. S. usmeno obratili sa pritužbom da postoji problem u komunikaciji učiteljice i njihovog deteta, i da je istog dana obavljen razgovor sa učiteljicom, a već sutradan je direktorka lično prisustvovala časovima i konstatovala da je ponašanje učenice i učiteljice ispravno, da je devojčica vesela, bezbrižna i opuštena i da se igra sa drugom decom, a da se učiteljica A. obraća kao i ostalim učenicima, bez visokih tonova i grubosti u pogledu i glasu,
– da su se početkom decembra 2009. godine A. roditelji pisano obratili sa zahtevom za dostavljanje informacija o nasilju nad učenicom prvog razreda A. S, i da primljenu pritužbu direktorka nije prosledila Ministarstvu prosvete, kao što je navedeno u pritužbi, već je sama preduzela niz mera i aktivnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenjem – obavljen je razgovor sa učiteljicom J. N. i sa roditeljima učenice; pedagog je obavio razgovor sa A, kao i sa ostalim učenicima škole, bez prisustva učiteljice,
– da su navodi u vezi sa đačkom knjižicom netačni jer su učenici dužni da đačke knjižice donesu u školu na početku polugodišta, a najkasnije do kraja prvog klasifikacionog perioda. Kako A. S. nije donela đačku knjižicu do kraja drugog klasifikacionog perioda, njene ocene su upisane kada je knjižicu donela,
– da je u decembru 2009. godine roditeljima predloženo da dete promeni sredinu, odnosno da nastavu pohađa u matičnoj školi u B. gde bi dete bilo pod stalnim nadzorom pedagoga i direktora škole i kod druge učiteljice, što su roditelji odbili.

Uz izjašnjenje je dostavljena fotokopija beleške G. J., pedagoškinje od 4. decembra 2009. godine o obavljenom razgovoru sa učiteljicom i učenicima I, II, III i IV razreda, u kojoj je navedeno da učiteljica negira nasilje nad A, da učenica ima mnogo izostanaka iz škole, da koristi vulgarne izraze i učiteljicu naziva „drogerašicom”, kao i da je stav učiteljice da pravila ponašanja učenika u školi važe za svu decu podjednako. U belešci je navedeno da su učenici kombinovanih odeljenja (I i III, kao i II i IV) potvrdili da A. koristi ružne i nepristojne reči kada priča o učiteljici, kao i da stalno priča u đačkom prevozu kako će njeni roditelji tužiti učiteljicu. Niko od dece nije potvrdio da je bilo nasilja prema A.. U fotokopiji zabeleške pedagoškinje o razgovoru sa učenicom A. od 7. decembra 2009. godine je navedeno da po tvrđenju A. ona voli da dolazi u školu, da se učiteljica stalno dere na nju i njenog brata, da se boji da će je učiteljica udariti jer ju je jednom počupala za kosu i udarila po glavi, kao i da ne sme ništa da pita učiteljicu jer se plaši. Takođe je navedeno da je A. rekla da neke njene drugarice izmišljaju da ona govori ružno o učiteljici.

Dostavljena je fotokopija zabeleške direktorke škole del. br. 696 od 10. decembra 2009. godine o razgovoru sa roditeljima, u kojem, između ostalog, stoji i da su roditelji negirali da je njihovo dete diskriminisano na nacionalnoj osnovi, iako su to nekoliko puta ranije isticali.

U izjašnjenju učiteljice J. N., koje nije datirano, navedeno je sledeće:

– da se učiteljica izjašnjava da nije kriva ni za jednu stavku navedenu u pritužbi,
– da se roditelji učenice A. S. već godinu i po dana ponašaju agresivno prema njoj, kao i da je zbog netačnih i neistinitih optužbi protiv nje bila prinuđena da podnese privatnu tužbu zbog krivičnog dela klevete, čiju fotokopiju prilaže,
– da su, što se tiče tvrdnji vezanih za đačku knjižicu A. S., ocene bile upisane u đačku knjižicu onda kada je knjižica doneta,
– da se već više od godinu dana obraća za pomoć Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, opštinskim strukturama i Centru za socijalni rad, da ih je sve upoznala sa problemom koje ima sa roditeljima A. S., ali da su je svi „samo savetovali da ih se kloni i da izdrži”.

J. N. je uz izjašnjenje dostavila i fotokopiju zabeleške od 20. septembra 2006. godine učitelja Đ. N., inače supruga J. N., po usmenoj pritužbi roditelja učenika M. S. (brat A. S.) kojom zahteva da direktor i pedagog škole posete njegovo odeljenje i utvrde da li u njegovom odeljenju ima maltretiranja učenika, jer majka navodi da ga deca tuku u školi, da je izdvojen od ostale dece, a da učitelj ništa ne preduzima; izveštaj Đ. N. od 06. oktobra 2009. godine o sastanku sa roditeljima M. i A. S., a povodom pritužbi roditelja na tretman koji oboje dece imaju u školi; svoju zabelešku od 07. oktobra 2009. godine o konfliktu sa roditeljima; zabelešku pedagoga škole od 07. oktobra 2009. godine; izjave pedagoškinje od 04. decembra 2009. godine i od 07. decembra 2009. godine; fotokopiju zabeleške direktorke škole del. br. 696 od 10. decembra 2009. godine o razgovoru sa roditeljima učenice A. S., fotokopiju privatne krivične tužbe koju je podnela protiv roditelja A. S., zbog krivičnog dela klevete i fotokopiju svog izveštaja od 28. januara 2011. godine. Dostavljena je i izjava od 06. maja 2011. godine, u kojoj J. N. obaveštava direktorku škole o novoj konfliktnoj situaciji sa roditeljima A. S., i traži od direktorke da obezbedi miran i neometan rad u školi, kao i da preduzme mere zaštite i za učenicu A. S., tako što će obavestiti Centar za socijalni rad u Lazarevcu (jer je dete, kako navodi učiteljica, „oružje u rukama neodgovornih roditelja”).

Iz svih navoda i dokaza, kako iz pritužbe, tako i iz izjašnjenja direktorke škole i učiteljice se može zaključiti da postoje problemi u odnosu i ponašanju učiteljice J. N. prema učenici A. Takođe, učiteljica nije uspela da uspostavi dobre odnose sa roditeljima svoje učenice A. S. Naprotiv, konfliktna situacija je eskalirala i dovela čak i do podnošenja privatne krivične tužbe s jedne, kao i pritužbe ovom državnom organu, s druge strane.

U pritužbi i tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da su odnos i ponašanje učiteljice prema učenici A. S. uzrokovani njenim ličnim svojstvom – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Iako se ova pritužba neposredno odnosi na ponašanje učiteljice prema učenici A. S., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je u ovom slučaju bilo potrebno sagledati i način reagovanja nadležnih školskih organa, imajući u vidu da je prvenstveni interes o kojem treba da brinu svi akteri – najbolji interes deteta. S tim u vezi, ni rukovodstvo škole, ni stručna služba nisu preduzeli sve mere koje su imali na raspolaganju kako bi se A. omogućilo i osiguralo prijateljsko okruženje, razumevanje i uvažavanje njenih potreba, već je pažnja prevashodno bila usmerena na stišavanje i smirivanje konfliktne situacije između učiteljice i roditelja. Kako se u konkretnom slučaju radi o detetu romske nacionalnosti, nadležni školski organi su bili dužni da ulože dodatne napore u cilju efikasne i blagovremene zaštite najboljeg interesa deteta i mirnog razrešenja situacije, kako bi se izbeglo stvaranje utiska da je učenica A. bila drukčije tretirana u odnosu na ostale učenike/ce.

Sagledavajući ove činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjem da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti , upućuje preporuku školskom odboru, direktorki i psihološko-pedagoškoj stručnoj službi OŠ M. l. l. iz B. da obezbede dodatne edukacije za svoje zaposlene kako bi povećali nivo senzibilisanosti za društveni fenomen diskriminacije, a direktorki škole upućuje i preporuku da preduzme sve neophodne mere kako bi se obezbedili odgovarajući programi, obuke i edukacije u cilju razvijanja duha tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja među učenicima/ cama.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba udruženja P protiv škole M. l. l. zbog diskriminacije učenice po osnovu nacionlne pripadnosti