del. br. 1670 datum: 29. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe S. S. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi S. S. iz B. protiv JP Ž. s. a. d. b., povodom pogoršanja položaja kod poslodavca zbog pokretanja postupka zaštite od diskriminacije, nije utvrđeno da je JP Ž. s. a. d. b. diskriminatorski postupalo prema S. S. zbog pokretanja postupka zaštite od diskriminacije.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 10. avgusta 2011. godine S. S. iz B., protiv JP Ž. s. a. d. b. U pritužbi je navedeno da je diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – pola. Prema navodima iz pritužbe, diskriminatorno ponašanje se ogledalo u nemogućnosti napredovanja kod poslodavca u skladu sa stepenom stručne spreme, a na osnovu pripadnosti ženskom polu. Tokom postupka koji je sproveden po ovoj pritužbi, S. S. je obavestila Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da se njen položaj u preduzeću bitno pogoršao od trenutka kada je pokrenut postupak protiv JP Ž. s. a. d. b. i zatraženo izjašnjenje na navode iz pritužbe. Podnositeljka pritužbe navodi da je nakon saznanja poslodavca o pokrenutom postupku po pritužbi počela da dobija radne zadatke koji nisu u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim mestom, a koje pre podnošenja pritužbe nije dobijala. Takođe, u prilog tvrdnji da joj se zbog podnošenja pritužbe položaj na radnom mestu bitno pogoršao, navodi i da je premeštena u drugu kancelariju, te da sada radi u znatno manjem radnom prostoru koji je i fizički nepristupačniji. Pored toga, navodi da je odnos kolega i rukovodilaca prema njoj je postao omalovažavajući i diskriminatoran, tako da smatra da je zbog traženja zaštite od diskriminacije degradirana, kako od strane ostalih zaposlenih tako i od rukovodstva ovog javnog preduzeća. U dopuni pritužbe S. S. je navela da ne poseduje pisane dokaze o izvršenoj viktimizaciji, odnosno, da je premeštaj u drugi radni prostor izvršen usmenim putem, kao i nalozi o radnim zadacima. Navodi i da postoje svedoci, ali da ne želi da ih dovodi u neprijatnu situaciju i izlaže eventualnom pogoršanju položaja na radnom mestu, ukoliko bi dali izjave u njenu korist.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Generalnom direktoru JP Ž. s. a. d. b., M. M. je upućen zahtev 25. oktobra 2011. godine da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritužbe. Kako u ostavljenom roku nije dostavljeno izjašnjenje, a zahtev je primljen 31. oktobra 2011. godine, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti su bili dostupni navodi iz pritužbe i opštepoznate činjenice, koji su analizirani sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi se ispitalo da li je u konkretnom slučaju JP Ž. s. a. d. b. diskriminatorno postupalo prema S. S., na osnovu činjenice da je pokrenula postupak zaštite od diskriminacije.

Prema odredbi člana 2. stav. 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zabrana pozivanja na odgovornost propisana je članom 9. navedenog zakona, prema kojem diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

Iako je nesporna činjenica da je podnošenjem pritužbe ovom državnom organu pokrenut postupak za zaštitu od diskriminacije, u konkretnom slučaju podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze kojima se potkrepljuju navodi iz pritužbe, odnosno, nije ponudila ni jedan dokaz kojim bi potvrdila da je ponašanje rukovodstva ovog javnog preduzeća uzrokovano pokretanjem postupka za zaštitu od diskriminacije. U svetlu ovih okolnosti, a imajući u vidu odredbu člana 35. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da se uz pritužbu dostavljaju dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u ovom slučaju nije utvrđeno da je S. S. pogoršan položaj na radnom mestu zbog pokretanja postupka za zaštitu od diskriminacije.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da je JP Ž. s. a. d. b., diskriminatorno postupalo prema S. S.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba S. S. protiv JP zbog pogoršanja položaja na radnom mestu usled pokretanja postupka zaštite od diskriminacije