br. 07-00-61/2016-02 datum: 4.4.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe maloletnog A.M, koju je podnela njegova majka S.M. protiv opštine Prijepolje. U pritužbi je navedeno da je A.M. učenik sa smetnjama u razvoju, da pohađa OŠ „V. P. V.” u P, te da mu nije obezbeđena podrška ličnog pratioca. U izjašnjenju opštine Prijepolje navedeno je da je opština Prijepolje, budžetom za 2016. godinu, planirala finansijska sredstva u iznosu od 2.961.540,00 dinara za finasiranje ličnih pratilaca za ličnu pomoć detetu i učeniku u sistemu osnovnog obrazovanja, ali da čeka mišljenje i uputstvo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vezi sa angažovanjem i finansiranjem ličnih pratioca. U toku postupka je utvrđeno da opština Prijepolje nije obezbedila angažovanje ličnog pratioca A.M, iako je obezbeđivanje ovog vida dodatne podrške detetu i učeniku u nadležnosti lokalne samouprave. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je da nejasnoće vezane za angažovanje i finansiranje ličnih pratioca ne umanjuju odgovornost opštine Prijepolje zbog propusta da obezbedi ovaj vid dodatne podrške A.M. i ostaloj deci kojoj je podrška ličnog pratioca potrebna. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je propuštanjem da obezbedi dodatnu podršku ličnih pratioca za decu i učenike kojoj je ovaj vid podrške potreban, opština Prijepolje onemogućila da A.M. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je opštini Prijepolje preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za A.M, učenika OŠ „V. P. V.” u P, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu maloletnog A.M, koju je podnela njegova majka S.M, protiv opštine Prijepolje.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
 da je A.M. učenik sa smetnjama u razvoju i da pohađa OŠ „V. P. V.” u P,
 da mu nije obezbeđena podrška ličnog pratioca, zbog čega nije pohađao drugo polugodište u prethodnoj školskoj godini,
 da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku donela mišljenje br. 560-6/15 od 28. aprila 2015. godine u kojem je navela da je A.M. potrebna podrška ličnog pratioca za vreme boravka u školi, jer ne može u dovoljnoj meri da samostalno vodi brigu o sebi,
 da se A. majka obraćala Opštinskom veću Prijepolje za pomoć, ali je dobila samo usmena obećanja da će problem biti rešen u 2015. godini, odnosno da će se naći trajno rešenje u 2016. godini,
 da se, iako je počela 2016. godina „ne nazire rešenje problema”, te je S.M. bila prinuđena da sama finansira podršku ličnog pratioca za A, što predstavlja veliki izdatak za njenu porodicu i ugrožava im egzistenciju.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) Mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku br. 560-6/15 od 28. aprila 2015. godine; 2) zaključak Opštinskog veća opštine Prijepolje br. 403-1728/14; 403-2129/14; 403-2098/14 od 29. decembra 2014. godine; 3) zaključak Opštinskog veća opštine Prijepolje br. 610-8/15 od 7. septembra 2015. godine; 4) zaključak Opštinskog veća opštine Prijepolje br. 403-2129/15 od 22. oktobra 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje H. H, načelnice Opštinske uprave opštine Prijepolje.

1.5. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

– da je opština Prijepolje, budžetom za 2016. godinu, planirala finansijska sredstva u iznosu od 2.961.540,00 dinara za finasiranje ličnih pratilaca za ličnu pomoć detetu i učeniku u sistemu osnovnog obrazovanja,
– da je Opštinsko veće opštine Prijepolje, na sednici održanoj 22. febrauara 2016. godine, donelo Pravilnik o pratiocu za ličnu pomoć detetu i učeniku,
– da je Opštinsko veće dostavilo ovaj pravilnik Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i zatražilo mišljenje da li se pravilnik može koristiti za finasiranje ličnih pratilaca,
– da se opština Prijepolje nada da će, po dobijanju mišljenja ministarstva, rešiti pitanje angažovanja i finasiranja pratilaca za ličnu pomoć detetu i učeniku.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen Pravilnik o pratiocu za ličnu pomoć detetu i učeniku br. 403-254/16 od 22. februara 2016. godine i dopis br. 403-254/16 od 24. februara 2016. godine koji je opština Prijepolje uputila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku donela mišljenje br. 560-6/15 od 28. aprila 2015. godine u kojem je navela da A.M, kao i svako drugo dete, ima pravo na dalje školovanje. On, takođe, ima pravo i na dodatnu pomoć i podršku. S obzirom na njegove razvojne poteškoće, pored prilagođavanja u vidu indivudalnog obrazovnog plana, što se u školi već sprovodi, neophodna je i personalna podrška za vreme boravka u školi, jer A. ne može u dovoljnoj meri da samostalno vodi brigu o sebi, niti da se uklopi u ritam i strukturu školskih aktivnosti, te bi u tom cilju trebalo angažovati ličnog pratioca. U odeljku mišljenja kojim se utvrđuje individualni plan podrške detetu, komisija je navela da angažovanje ličnog pratioca za A.M. treba sprovesti u što kraćem roku, a kao odgovornu osobu/službu odredila je upravu škole i lokalnu zajednicu.

2.2. Uvidom u izjašnjenje i priloge koji su dostavljeni uz izjašnjenje, utvrđeno je da je opština Prijepolje, odlukom o budžetu za 2016. godinu, planirala sredstva za angažovanje ličnih pratilaca za decu i učenike kojima je ovakav vid podrške potreban. Takođe je utvđeno da je Opštinsko veće opštine Prijepolje donelo Pravilnik o pratiocu za ličnu pomoć detetu i učeniku br. 403-254/16 od 22. februara 2016. godine, nakon čega se opština Prijepolje obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i zatražila uputstva za finansiranje i odabir ličnih pratioca. Kako još uvek nije dobila tražena uputstva, opština Prijepolje nije otpočela sa finansiranjem i angažovanjem ličnih pratioca.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti .

3.3. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.

3.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti potom konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.5. Odredbom člana 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da član 29. stav 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišljanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

3.6. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.

3.7. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama člana 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 117. stav 8. propisano je da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i pratilac deteta, odnosno učenika.

3.10. Članom 20. stav 1. tačka 17. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, osniva ustanove u oblasti socijalne zaštite i prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za početak rada ustanova socijalne zaštite koje osnivaju druga pravna i fizička lica, utvrđuje ispunjenost uslova za pružanje usluga socijalne zaštite, utvrđuje normative i standarde za obavljanje delatnosti ustanova čiji je osnivač, donosi propise o pravima u socijalnoj zaštiti i obavlja poslove državnog staratelja.

3.11. Zakonom o socijalnoj zaštiti propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu).

3.12. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbama člana 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično.

3.13. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.14. Na osnovu pritužbe i dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je A.M. dete sa smetnjama u razvoju, te da pohađa drugi razred OŠ „V. P. V.” u P. Utvrđeno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku dala mišljenje da A, zbog svojih razvojnih poteškoća, pored prilagođavanja u vidu indivudalnog obrazovnog plana, što se u školi već sprovodi, treba da ima personalnu podršku ličnog pratioca za vreme boravka u školi, jer ne može u dovoljnoj meri da samostalno vodi brigu o sebi, niti da se uklopi u ritam i strukturu školskih aktivnosti.

3.15. Imajući u vidu činjenicu da je pritužba podneta protiv opštine Prijepolje, zadatak Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, bio je da ispita da li je opština Prijepolje propustila da A.M. obezbedi potrebnu dodatnu podršku ličnog pratioca i time izvršila akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je najpre potrebno sagledati pojam, ulogu i značaj ličnog pratioca deteta i učenika u vaspitno-obrazovnom radu. Naime, lični pratilac predstavlja meru podrške detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu i učeniku spada u usluge iz domena socijalne zaštite, te je stoga obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca svoj deci kojoj je ova usluga neophodna.

3.17. Nesporno je da opština Prijepolje nije obezbedila angažovanje ličnog pratioca A.M, iako je obezbeđivanje ovog vida dodatne podrške detetu i učeniku u nadležnosti lokalne samouprave. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja da je opština Prijepolje, budžetom za 2016. godinu, planirala sredstva za finansiranje ličnih pratioca za učenike u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, ali da još uvek nije upotrebila ova sredstva, jer nadležnima u opštini nije jasno na koji način treba da sprovedu njihov odabir i finansiranje. Stoga se opština Prijepolje, u februaru 2016. godine, obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i zatražila uputstva vezana za angažovanje ličnih pratioca.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da nejasnoće vezane za angažovanje i finansiranje ličnih pratioca ne umanjuju odgovornost opštine Prijepolje zbog propusta da obezbedi ovaj vid dodatne podrške A.M. i ostaloj deci kojoj je podrška ličnog pratioca potrebna. U tom smislu, posebno treba imati na umu činjenicu da su nadležnost i rad interresorne komisije preneti na nivo lokalne samouprave, te da ni jedno ministarstvo, pa ni Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nema nadležnost da utiče na način finansiranja dodatnih vidova podrške koje preporuči ova komisija, osim obezbeđivanje podrške pedagoškog asistenta. Stoga, Poverenica konstatuje da je nejasno iz kog razloga opština Prijepolje čeka mišljenje i uputstva ministarstva, kada je nesporno da je u njenoj isključivoj nadležnosti da donese odluku o angažovanju i finansiranju ličnih pratioca.

3.19. Poverenica konstatuje da angažovanje ličnog pratioca ima za cilj da se detetu i učeniku pruži odgovarajuća individualna podrška radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici i radi postizanja što većeg nivoa samostalnosti deteta. Stoga, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju uključivanje u redovan sistem obrazovanja.

3.20. Iako se stavovi prema osobama sa invaliditetom menjaju i preispituju poslednjih godina, oni i dalje predstavljaju jednu od prepreka za puno učešće osoba sa invaliditetom u životu zajednice. Najbolji način da se promene negativni stavovi je povećanje kontakata sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, njihova puna socijalna inkluzija, uz informisanje i edukaciju šire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima.

3.21. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je opština Prijepolje, propuštajući da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca, otežala A.M. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je izvršila akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi dodatnu podršku ličnih pratioca za decu i učenike kojoj je ovaj vid podrške potreban, opština Prijepolje onemogućila je da A.M. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje opštini Prijepolje da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za A.M, učenika OŠ „V. P. V.” u P.

5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da opština Prijepolje obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko opština Prijepolje ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba S.M. protiv opštine Prijepolje zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja