Pritužba R.L. protiv PU zbog diskriminacije deteta na osnovu smetnji u razvoju u oblasti obrazovanja

07. Dec 2017.

  1. 07-00-176/2017-02 datum: 21.11. 2017.

 

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela R. L. iz B, u ime maloletnog sina K. L, protiv PU „A.“ N. B. U pritužbi je navedeno da K. L. ima razvojni poremećaj i da vaspitna grupa koju pohađa u PU „A.“ N. B, u vrtiću „T“, broji 38 dece, da mu nije pružena potrebna dodatna podrška, kao i da u vrtiću boravi samo dva sata dnevno zbog broja dece u grupi. PU „A.“ N. B. nije dostavila izjašnjenje o osnovanosti i navodima pritužbe, iako je primila zahtev za izjašnjenje. U toku postupka utvrđeno je da navodi iz pritužbe pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da je podnositelјka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije. S obzirom da predškolska ustanova nije dostavila izjašnjenje na navode pritužbe, a da je akt diskriminacije učinjen verovatnim Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišlјenje da je otežavanjem mogućnosti detetu K.L, koje ima poteškoće u razvoju, da učestvuje u vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, PU „A.“ N. B. prekršila odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je PU „A.“ N. B. preporučeno da, uz uklјučivanje roditelјa i drugih aktera koji dobro poznaju dete u skladu sa zakonom i mišlјenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku, preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti i pruži potrebnu podršku detetu K.L, u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim potrebama, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se 5. maja pritužbom i 22. juna i 21. avgusta 2017. godine dopunom pritužbe R. L. iz B, u ime svog maloletnog sina K. L, protiv PU „A.“ N. B, vrtića „N. T“.
  • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navedeno je:
  • da je K. L. rođen 7. septembra 2012. godine i da je upisan u vrtić „N. T“, kao i da ima razvojni poremećaj o čemu je predškolskoj ustanovi dostavlјena dokumentacija prilikom upisa;
  • da je u vrtićkoj grupi koju pohađa K. 2015. godine bilo 25 dece, a da je u leto 2016. godine upisano još dece tako da grupa u momentu podnošenja pritužbe (maj 2017. godine) ima 38 dece;
  • da je K. diskriminisan tako što od septembra 2014. godine i nakon perioda adaptacije, ostaje samo po dva sata u vrtiću;
  • da je u razgovoru sa vaspitačicama uvek dobijala informacije da zbog broja dece u grupi i zbog njegovog stanja K. ne može ostajati u grupi duže od dva sata uprkos ličnim naporima i zalaganjima vaspitačica;
  • da nije imala saznanja za postojanje razvojne grupa i da joj niko nije predlagao da K. bude prebačen u razvojnu grupu, kao i da nije postojao stručni tim koji bi pomogao vaspitačicama;
  • da je za 2016/2017. godinu obezbedila ličnog pratioca za K. ali da je uprkos tome dete ostajalo u vrtiću samo dva sata;
  • da K. nije praćen u smislu prelaska u sledeću fazu adaptacije tj. nije predložena potpuna socijalizacija deteta, što i jeste svrha pratioca;
  • da do 2016/2017. godine nije oformlјen Tim za inkluzivno obrazovanje, odnosno, ako i jeste, da podnositelјka pritužbe kao majka nije upoznata sa tim;
  • da je 31. marta 2017. godine zatražila plan i program rada, kako bi ga prilagodili sa privatnim terapeutima koji znaju mogućnosti K.L, kao i da nije dobila tražene podatke iako bi time pomogla i svom detetu i vaspitačima i ostaloj deci da njihove zajedničke aktivnosti protiču u bolјoj atmosferi;
  • da joj je 26. aprila 2017. godine, na sastanku sa direktorkom ustanove Mirjanom Sekulić i njenim saradnicama (J. M. i J. T.) predloženo da dete prebace u drugi objekat sa manje dece;
  • da je u decembru 2016. godine videla obaveštenje o rekreativnoj nastavi za vrtićku grupu u kojoj je K. i obratila se vaspitačici J. Đ. sa pitanjem da li bi K.L. mogao sa ličnim pratiocem da ide na rekreativnu nastavu. Vaspitačica je uputila na upravu vrtića, kojoj se podnositelјka pritužbe više puta obraćala telefonom i ostavlјala podatke, međutim nikada joj se niko nije obratio i nije dobila tražene informacije, odnosno, K.L. nije otišao na rekreativnu nastavu;
  • da su u protekle dve godine vaspitačice J. Đ, M. S. i S. P. dale neverovatan doprinos da se K. uklopi u postojeću grupu i bude prihvaćen od dece. Zahvalјujući njima grupa je prožeta empatijom i razumevanjem;
  • da joj je u razgovoru sa direktorkom rečeno da postoji stručni tim koji čine zaposlena lica koja su stalno raspoređena na svoja radna mesta i da ne mogu pružiti dodatnu podršku ni detetu ni vaspitačima, kao i da su oni vaspitno-obrazovna ustanova i da ne mogu pružati terapiju detetu;
  • da je obezbedila ličnog pratioca za dete koji nije bio ispraćen od stručnog tima, već je prepušten sam sebi i sopstvenom nahođenju, što je za krajnji rezultat imalo nazadovanje deteta, što pokazuju i poslednja dva testiranja kod psihologa kada K.L. nije mogao da uradi test;
  • da u razvojnim grupama postoji poseban didaktički materijal namenjen deci sa senzornim smetnjama, a koji nije omogućen K. jer je u redovnoj grupi;
  • da je K. potrebna rana stimulacija i potpuna socijalizacija, da bi prevazišao većinu „svojih stanja“;
  • da 25. jula 2017. godine podnositelјku pritužbe kontaktirala Lj. Đ. iz Školske uprave grada Beograda, a povodom prijave diskriminacije koja je upućena prosvetnoj inspekciji istog dana kada i pritužba Povereniku;
  • da je Lj. Đ. pokušavala da odgovori podnositelјku pritužbe od prijave, kao i da je zakazala sastanak za 27. jul 2017. godine kojem su prisustvovale: Lj. Đ, M. S. (direktorka), J. M. (Tim za inkluziju), M. (pedagoškinja mini stručnog tima), R. (rukovoditelјka objekta N. T.), kao i J. Đ, vaspitačica;
  • da je pomenuti sastanak doživela kao zastrašivanje sa cilјem da odustane od prijave.
    • U prilogu pritužbe je dostavlјena sledeća dokumentacija: 1) ugovor o delu između humanitarne organizacije „Dečje srce“ i izvršitelјke posla J. I. (ličnog pratioca); 2) izveštaj specijaliste psihijatrije i specijaliste dečije psihijatrije Zavoda za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju od 24. aprila 2017. godine; 3) rešenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu VII-05 broj: 60.3-1216/15 od 11. maja 2015. godine; 4) rešenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu VII-05 broj: 60.3-872/16 od 17. maja 2016. godine; 5) rešenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu VII-05 broj: 60.3-920/17 od 18. maja 2017. godine; 6) nalaz i mišlјenje Komisije za ocenu psihofizičke ometenosti deteta Doma zdravlјa Zemun broj …. od 18. jula 2013. godine; 7) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad; 8) izveštaj vrtića „T“ u PU „A.“ N. B. interresornoj komisiji o funkcionisanju deteta K. L. u vaspitnoj grupi od 22. januara 2016. godini; 9) Mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj II-610-26 od 12. marta 2016. godine; 10) izveštaj specijaliste psihijatrije i specijaliste dečije psihijatrije Zavoda za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju od 26. februara 2015. godine; 11) odgovor Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sektor za inspekcijski nadzor VII-06 broj 614-680/2017 od 14. juna 2017. godine, kao i odgovor podnositelјke pritužbe Sektoru za inspekcijski nadzor na dopis VII-06 broj 614-680/2017.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]. PU „A.“ N. B. upućen je zahtev 4. jula 2017. godine da se u roku od 15 dana od prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritužbe. Kako se PU „A.“ N. B. u ostavlјenom roku nije izjasnila, a zahtev je primila 10. jula 2017. godine, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritužbe.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

 

  • Uvidom u pritužbu i priloge, utvrđeno je da je K. L. rođen 2012. godine i da ima razvojni poremećaj, kao i da je upisan u PU „A.“ N. B, u vrtić „T“, od septembra 2014. godine.
  • Uvidom u mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj II-610-26 od 12. marta 2016. godine, utvrđeno je da je komisija dala mišlјenje da K. L. nastavi pohađanje vrtića uz ličnog pratioca kao podrške i preporučila rad sa defektologom i logopedom u cilјu stimulacije psihofizičkog razvoja.
  • Uvidom u izveštaj o funkcionisanju deteta u vaspitnoj grupi koji je interresornoj komisiji dostavio vrtić „T“ u PU „A.“ N. B. od 22. januara 2016. godine, između ostalog, navedeno je da K. L. pohađa vrtić od septembra 2014. godine u mlađoj vaspitnoj grupi; da je dete adaptirano na prostor i da rado boravi u vrtiću; da pokazuje sniženu mogućnost održavanja pažnje; da svojim ponašanjem remeti organizovane aktivnosti u grupi; da uz individualnu podršku i usmerenje prati pojedine segmente aktivnosti i povremeno se uklјučuje; da ne ostvaruje kontakt sa decom; da pokazuje uznemirenost na veći broj dece u grupi i pojačane zvukove (zatvara uši i vrišti); da na osujećenje ili zabranu reaguje burno (skače, plače, vrišti), kao i da predlažu angažovanje ličnog pratioca.
  • Uvidom u dopis Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sektor za inspekcijski nadzor VII-06 broj:614-680/2017 od 14. juna 2017. godine, utvrđeno je da prosvetni inspektor izvršio vanredni terenski inspekcijski nadzor nad radom PU „A.“ N. B, u objektu vrtića „T“. Nakon sprovedenog nadzora prosvetna inspektorka M. N. obavestila je podnositelјku pritužbe o sledećem: da je godišnjim planom ustanove za radnu 2016/2017. godinu, broj 8122 od 9. septembra 2016. godine, za vrtić „T“ planiran „broj srednjih grupa: 1,5 grupa – 38 dece i 1,5 grupa – 38 dece, prosečan broj dece 26,73“. Dalјe je navedeno da je rešenjem broj 1705 od 8. novembra 2016. godine, sekretara Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, data saglasnost na obim delatnosti i broja radnika za njegovo izvršenje u poslovanju ustanove, te je na osnovu broja upisane dece ustanovi priznato 389 grupa. Navedeno je da je ustanova u radnoj 2015/2016. godini, utvrdila potrebu za pružanjem stručne pomoći stručnih saradnika – pedagoga vaspitačima u radu sa K. L. i defektologa ustanove; da je u martu 2016. godine urađen pedagoški profil K. L. i „utvrđena potreba za dodatnom podrškom u vaspitno-obrazovnom radu sa detetom (angažovanje logopeda, psihologa, defektologa i psihijatra)“; da je interresorna komisija „utvrdila potrebu za pružanjem aktivnosti i mera primerenim potrebama“ K. L; da je u radnoj 2016/2017. godini ustanova preduzela sledeće aktivnosti: Tim za podršku pedagoške jedinice „B“ vršio je prikuplјanje podataka radi evaluacije pedagoškog profila i predloga dalјeg plana podrške za K. L. (individualizaciju), uradio je polugodišnju evaluaciju za dete, obavio individualni razgovor sa majkom i dao predloge za dalјu saradnju.

Dalјe je utvrđeno da je prosvetna inspektorka konstatovala da je, imajući u vidu odgovarajući prostorni kapacitet objekta vrtića, prosečnu dolaznost dece u grupi u radnoj 2016/2017. godini, da u grupi nema više od dva deteta sa smetnjama u razvoju, da je broj izvršilaca u grupi dva, a po potrebi i tri, da K. L. ima obezbeđenog ličnog pratioca od novembra 2016. godine, kao i da je procena Tima za podršku da je dete K. L. izuzetno prihvaćeno od vaspitača i od dece i roditelјa i da je napredovalo u razvoju, ustanova pružila podršku detetu K. L. za svestran razvoj i kvalitetan obrazovno-vaspitni rad i dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju.

  • Uvidom u ugovor o delu zaklјučen u Beogradu 1. novembra 2016. godine između Humanitarne organizacije „Dečje srce“ i J. I. izvršitelјke posla, utvrđeno je da je predmet ugovora regulisanje prava i obaveza ugovornih strana u okviru realizacije usluge „Lični pratilac deteta“, na području gradskih opština grada Beograda. Na osnovu ovog ugovora izvršilac posla se obavezuje da će obavlјati radne zadatke u okviru usluge lični pratilac deteta opisane Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, kao i u odnosu na individualni plan podrške detetu koji kreiraju stručnjaci udruženja i roditelј deteta. Lični pratilac svoj rad usmerava ka individualnim potrebama deta, a broj sati angažovanja definisaće se u skladu sa rešenjem koje centar za socijalni rad donese za svako dete koje koristi uslugu lični pratilac deteta.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i priloga, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
  • Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremlјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.
  • Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9[4] u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbilјnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlјa sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju klјučno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza podrazumeva da države preduzmu odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uklјučujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isklјučivanja iz opšteg obrazovnog sistema.
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[5] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilјu punog razvoja lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, kao i u cilјu razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa cilјem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklјučene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklјučena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.
  • Ustav Republike Srbije[6] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[7]
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, kao i kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
  • Odredbama člana 3. stav 4. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[10] zabranjene su sve vrste nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i sve aktivnosti kojima se ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju deca, odnosno grupe dece, po bilo kom osnovu, u ostvarivanju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ostalih delatnosti predškolske ustanove. Dalјe, odredbama član 4. stav 1. tačka 1) kao jedan od cilјeva predškolskog vaspitanja i obrazovanja, određena je i podrška celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvija svoje kapacitete, proširuje iskustva i izrađuje saznanja o sebi, drugim lјudima i svetu.
  • Odredbama člana 30. stav 3. alineja 4 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, propisano je da broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu uzrasta od 3 do 4 godine jeste 20, a u sledećoj alineji je propisano da broj dece uzrasta od 4 godine do polaska u školu koja se upisuju u vaspitnu grupu jeste 24. Dalјe je u stavu 6. propisano da ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skadu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar. Odredbama člana 33. propisano je da broj i strukturu vaspitnih grupa predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, utvrđuje direktor, na predlog stručnog organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruje.
  • Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju odredbama člana 34. reguliše ostvarivanje prava na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualizovani vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa Zakonomo osnovam asistema obrazovanja i vaspitanja. Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upićuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlјa, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija. Stavom 3. ovog člana propisano je da u jednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od dva deteta sa smetnjama u razvoju, dok je u stavu 4. propisano da se broj dece u vaspitnoj grupi, u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju, umanjuje za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom. Stavom 5. ovog člana propisano je da deca sa smetnjama u razvoju mogu da se uklјuče u vaspitnu grupu prilikom upisa, i da se u toku pohađanja predškolskog programa prati razvoj deteta i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
  • Pravilnikom o kriterijumima za utvrđivanje manjeg, odnosno većeg broja dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu[11] propisano je da se veći broj dece od zakonom utvrđenog broja u vaspitnim grupama može utvrditi u slučaju: 1) ake utvrđenom mrežom objekata i izgrađenim kapacitetima ne mogu biti obuhvaćena sva deca prema iskazanim potrebama roditelјa i ako ne postoje uslovi za proširenje mreže objekata i drugi prostor za rad sa decom; 2) ako bi s obzirom na prostorni raspored dečjih objekata obuhvaćenih mrežom i s obzirom na mesto stanovanja ili rada roditelјa to bilo opravdano; 3) ako je prosečno godišnje odsustvo dece u vaspitnoj grupi za decu uzrasta do tri godine veće od 40%, odnosno za decu od tri godine do pet i po godina veće od 30%; 4) ako to zahteva potreba prostorne povezanosti škole i predškolske ustanove.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je PU „A.“ N. B, vrtić „T“, svojim postupanjem, odnosno propuštanjem da postupi stavila dete K.L. u nepovolјniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju. Pri tom, predmet analize ograničen je na povrede antidiskriminacionih propisa, odnosno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije analizirao eventualne povrede drugih propisa jer ne spadaju u nadležnost Poverenika.
  • Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje PU „A.“ bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelјka pritužbe treba da učini verovatnim da je PU „A.“ izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na PU „A“. Poverenik za zaštiti ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da je podnositelјka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, u pritužbi i prilozima dokazano je da dete K. L. ide u vrtić „T“ u sklopu PU „A“ u N. B, zatim, utvrđeno je da dete K. ima razvojne poteškoće, kao i da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku dala mišlјenje da K.L. treba da nastavi pohađanje vrtića, kao stimulativne sredine za psihofizički razvoj i socijalizaciju, uz obezbeđivanje ličnog pratioca i da je detetu potreban rad sa defektologom i logopedom u cilјu stimulisanja psihofizičkog razvoja. Pored toga, na osnovu priloga dostavlјenih uz pritužbu, utvrđeno je da je podnositelјka pritužbe 5. maja 2017. godine uputila dopis prosvetnoj inspekciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u kojem je ukazala da u vaspitnoj grupi koju pohađa K.L. ima 38 dece, da se sastajala sa direktorkom ustanove i njenim saradnicama kako bi rešile problem, ali su joj zaposleni u vrtiću predlagali da dete prebaci u drugi objekat sa manje dece. Takođe, uvidom u izveštaj vrtića „T“ o funkcionisanju deteta u vaspitnoj grupi od 22. januara 2016. godine, između ostalog, navedeno da K. L. pohađa mlađu vaspitnu grupu u kojoj pokazuje sniženu mogućnost održavanja pažnje za aktivnosti koje se sprovode u vaspitnoj grupi, da svojim ponašanjem remeti organizovane aktivnosti u grupi, te da uz individualnu podršku i usmerenje prati pojedine segmente aktivnosti i povremeno se uklјučuje. Takođe, u ovom izveštaju je navedeno da dete K.L. pokazuje uznemirenost na veći broj dece u grupi i pojačane zvukove (zatvara uši i vrišti).
  • Prilikom razmatranja da li je podnositelјka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uzeo je u obzir i podatke o položaju dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovnim institucijama. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, osnov diskriminacije invaliditet bio je jedan od od dva osnova zbog koga je podnet najveći broj pritužbi Povereniku (12,9% od ukupnog broja pritužbi). Oblast obrazovanja jeste sfera u kojoj se osobe sa invaliditetom najčešće susreću sa diskriminacijom, sudeći prema broju pritužbi podnetih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti tokom 2016. godine. Takođe, na osnovu dosadašnjeg rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u postupcima po pritužbama, kroz saradnju sa drugim organizacijama i institucijama, kao i na osnovu podataka, izveštaja i studija koje su javnosti prezentovane, može se zaklјučiti da su diskriminaciji izložena najčešće deca romske nacionalnosti i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Deca su najčešće diskriminisana u oblasti obrazovanja. Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom najčešće su diskriminisana u predškolskim ustanovama i školama, a do diskriminacije je najčešće dolazilo jer vaspitno-obrazovne ustanove nisu preduzele blagovremene i adekvatne preventivne mere, a izostajala je i adekvatna reakcija odgovornih lica u situacijama kada je do diskriminacije već došlo[12].
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi PU „A“ N. B. S obzirom da se PU „A“ do dana donošenja mišlјenja nije izjasnila na pritužbu, odnosno nije osporila navode iz pritužbe, niti je dostavila dokaze kojima bi pokazala da je preduzela određene aktivnosti i mere podrške dečaku K. L, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pri odlučivanju u ovom slučaju, imao na raspolaganju samo navode i priloge koji su dostavlјeni uz pritužbu.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz pritužbe da u vaspitnoj grupi koju pohađa K.L. ima 38 dece. S tim u vezi razmatrane su odredbe Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju kojim je propisano da broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu uzrasta od četiri godine do polaska u školu je 24. Pored toga, zakon daje mogućnost da se u grupu upiše najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, kao i da se broj dece u vaspitnoj grupi, u kojoj je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju, umanjuje za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen zakonom i da jedna vaspitna grupa ne može imati upisano više od dva deteta sa smetnjama u razvoju. Imajući u vidu da se PU „A“ nije izjasnila na pritužbu, te nije osporila ove navode, Poverenik je analizirao priloge dostavlјene uz pritužbu vezane za broj dece u vaspitnoj grupi koju pohađa K.L. Iz dostavlјenih priloga, Poverenik je uočio nekoliko činjenica. Naime, majka K.L. je 5. maja 2017. godine uputila predstavku prosvetnoj inspekciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u kojem je ukazala da u vaspitnoj grupi koju pohađa K. ima 38 dece, da se sastajala sa direktorkom ustanove i njenim saradnicama kako bi rešile problem, ali su joj zaposleni u vrtiću predlagali da dete prebaci u drugi objekat sa manje dece. Odgovarajući na ovu predstavku, prosvetna inspektorka dostavila je podnositelјki pritužbe dopis u kojem je navedeno je da je u vrtiću „T“ za radnu 2016/2017. godinu planiran broj srednjih grupa (deca od 4 godine do polaska u školu) – „1,5 grupa – 38 dece i 1,5 grupa – 38 dece, prosečan broj dece 26,73“, kao i da grupa koju pohađa K.L. nema više od dva deteta sa smetnjama u razvoju. Iz dostavlјenih dokaza se može utvrditi da se podnositelјka pritužbe nakon prijema dopisa prosvetne inspektorke, ponovo obratila Sektoru za inspekcijski nadzor Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Gradske uprave Grada Beograda i ponovila da je u vaspitnu grupu koju pohađa K.L. upisano 17 dece više od dozvolјenog broja dece koja mogu pohađati vaspitnu grupu koju pohađa dete sa smetnjama u razvoju. Poverenik ukazuje da činjenica da je u grupu upisano dete sa razvojnim poteškoćama je trebala biti uzeta u obzir priliko formiranja grupa, na šta ukazuju i citirane odredbe Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju jer sa tolikim brojem dece je veoma teško ostvariti cilјeve predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Takođe, boravak u grupi sa velikim brojem dece svakako otežava uklјučivanje deteta K.L. u zajednicu i napredovanje u psihofizičkom i socio-emotivnom razvoju, što je navedeno kao očekivan ishod u individualnom planu podrške detetu, koji je sačinila Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku.
  • Poverenik, dalјe, ističe da u vezi sa prethodno navedenim posebno zabrinjava navod iz izveštaja vrtića „T“ o funkcionisanju deteta u vaspitnoj grupi od 22. januara 2016. godine u kojem je istaknuto da dete K.L. pokazuje uznemirenost na veći broj dece u grupi i pojačane zvukove (zatvara uši i vrišti). Navedeno govori u prilog tvdnji iz pritužbe da vaspitnu grupu deteta K.L. pohađa veći broj dece, te da K.L. na veći broj dece burno reaguje. Ovakva situacija svakako ne doprinosi psihofizičkom napredovanju deteta K.L. i njegovoj socijalizaciji.
  • Što se tiče navoda iz pritužbe da detetu K.L. i njegovim vaspitačima nije pružena dodatna podrška, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je priloge dostavlјene uz pritužbu, naročito obaveštenje prosvetne inspekcije Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda o sprovedenom inspekcijskom nadzoru vrtića VII-06 broj 614-680/2017 od 14. juna 2017. godine, u kojem je navedeno da je ustanova uradila pedagoški profil dečaka kao i da je utvrđena potreba za dodatnom podrškom u vaspitno-obrazovnom radu sa detetom i detetu i vaspitačima (angažovanje logopeda, psihologa, defektologa i psihijatra), da je izvršena evaluacija pedagoškog profila i predloga dalјeg plana podrške deteta K. i obavlјen individualni razgovor sa majkom deteta. S obzirom da se predškolska ustanova nije izjasnila na pritužbu, navodi iz pritužbe nisu ničim osporeni, odnosno ne postoje dokazi da je ustanova zaista i preduzela mere podrške iz svoje nadležnosti, a čiju je potrebu utvrdila. Takođe, treba imati u vidu da je i Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj II-610-26 od 12. marta 2016. godine, u individulanom planu podrške detetu, ustanovila potrebu da dete radi sa defektologom i logopedom u cilјu stimulacije psihofizičkog razvoja deteta. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da predškolska ustanova nije prepoznala potrebu i važnost da odgovori na navode pritužbe i da dostavi dokaze o tome da li je i kakve mere dodatne podrške pružila detetu K.L. Primenom pravila o teretu dokazivanja, a imajući u vidu da je podnositelјka pritužbe učinila akt diskriminacije verovatnim, PU „A“ nije ponudila činjenice i dokaze kojima bi dokazala da nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da dete K.L. nije stavlјeno u nepovolјniji položaj u odnosu na drugu decu. Takođe Poverenik je cenio i navode iz dopisa prosvetne inspektorke u kojem je navedeno šta je od mera PU „A“ preduzela po pitanju pružanja dodatne vaspitno-obrazovne podrške detetu K.L. U dopisu je navedeno da u toku vaspitno-obrazovnog rada sa detetom K.L, nakon praćenja aktivnosti i ponašanja deteta u grupi ustanova je u najbolјem interesa deteta K.L. u radnoj 2015/16. godini, utvrdila potrebu za pružanjem stručne pomoći stručnih saradnika, pedagoga vaspitača i defektologa ustanove koji je kompetentan za rad sa detetom K.L. Međutim u ovom dopisu među sprovedenim aktivnostima koje su nabrojane nije konstatovano koje je, i da li je ustanova ove aktivnosti i preduzela. Maloletni K.L. od novembra 2016. godine ima ličnog pratioca koji prema članu 83. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite pruža podršku za zadovolјavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i sl. Međutim, pored ove vrste podrške u zadovolјavanju osnovnih potreba detetu K.L. je potrebna i dodatna podrška u prevazilaženju razvojnih poteškoća, o čemu svedoči i navedeno mišlјenje Komisije.
  • Poverenik je analizirao i navode pritužbe da ustanova nije formirala tim za pružanje dodatne podrške detetu i da majka nije upoznata sa tim, s jedne strane, kao i da je ustanova izradila pedagoški profil i evaluaciju i da je utvrdila potrebu za dodatnom podrškom, s druge strane. Odredbama Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, kao i pratećim podzakonskim aktima određena je uloga roditelјa deteta sa smetnjama u razvoju u obrazovnom procesu deteta/učenika. Tako roditelј deteta sa smetnjama u razvoju, između ostalog, pruža neophodne informacije o detetu za izradu pedagoškog profila i učestvuje u njegovoj izradi, daje pisanu saglasnost na otpočinjanje procesa izrade individualno obrazovnog plana i učestvuje u izradi, primeni i revidiranju individualnog obrazovnog plana. S obzirom na navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da podnositelјka pritužbe mora biti upoznata sa formiranjem tima za pružanje dodatne podrške detetu, jer je ona, u skladu sa zakonom, članica tima i jer najbolјe poznaje svoje dete i može dati doprinos u planiranju dodatne podrške detetu.
  • Poverenik je analizirao i navode pritužbe da dete ostaje u vrtiću samo po dva sata, kao i da se podnositelјka pritužbe više puta obraćala vrtiću povodom rekreativne nastave ali da nije dobila informacije zbog čega dete K.L. nije otišlo na rekreativnu nastavu. U navodima pritužbe, kao ni u prilozima uz pritužbu, podnositelјka pritužbe nije dostavila dokaze kojima bi učinila verovatnim ove navode, a predškolska ustanova se nije izjasnila na pritužbu, pa je Poverenik razmatrao samo navode koje je podnositelјka pritužbe učinila verovatnim.
  • Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da PU „A“ N. B. nije ponudila činjenice i dokaze kojim bi pokazala da nije stavila dete K.L. u nepovolјniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.
  1. MIŠLjENјE

 

Otežavanjem mogućnosti detetu K.L. da učestvuje u vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, PU „A“ N. B. prekršila je odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti PU „A“ N. B. preporučuje:

  • Da, uz uklјučivanje roditelјa i drugih aktera koji dobro poznaju dete u skladu sa zakonom i mišlјenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku, preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti i pruži potrebnu podršku detetu L, u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim potrebama, ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
  • Potrebno je da PU „A“ N. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU „A“ N. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] UN, Opšti komentar broj 9: Prava dece sa invaliditetom, CRC/C/GC/9, 27. februar 2007. godine.

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[7] Ustav Republike Srbije, član 21.

[8] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[9] „Službeni glasnik RS”, br, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 18/2010

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 44/2011

[12] „Poseban izveštaj o diskriminaciji dece“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, izveštaj dostupan na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-iconPritužba R.L. protiv PU zbog diskriminacije deteta na osnovu smetnji u razvoju u oblasti obrazovanjaDownload

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top