Pritužba R.A. protiv gradske uprave Z. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja

13. Nov 2017.

  1. 07-00-156/2017-02 datum: 5.9.2017. godine

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe R.A. iz Z, staratelјke maloletnog R.S, koju je podnela protiv Gradske uprave Zaječar. U pritužbi je navedeno da Gradska uprava Zaječar nije realizovala dodatnu socijalnu podršku – lični pratilac za R.S. iako je mišlјenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku predloženo obezbeđivanje ove dodatne podrške. U toku postupka je utvrđeno da je Interresorna komisija u individualnom planu podrške procenila da je R.S. potrebno obezbediti ličnog pratioca, ali da grad Zaječar nije obezbedio sredstva za finansiranje ovog dodatnog vida podrške. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da je propuštanjem da obezbedi dodatnu podršku ličnih pratilaca za decu i učenike kojoj je ovaj vid podrške potreban, grad Zaječar onemogućio da R.S. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršio odredbe čl. 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je gradu Z. preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za R.S, učenika OŠ „Lj.N.ˮ u Z, kao i da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je 24. aprila 2017. godine pritužbu, a 17. jula 2017. godine dopunu pritužbe R.A staratelјke maloletnog R.S, podnetu protiv Gradske uprave Zaječar.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je R.S. učenik Osnovne škole „Lj.N.ˮ u Z. i da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku predložila da se detetu obezbedi podrška ličnog pratioca,

 

  • da R.S. nije obezbeđen lični pratilac, čime mu je uskraćena dodatna podrška u razvoju njegovih potencijala i otežano uklјučivanje u društvo kroz pristup pravima, uslugama i resursima.

 

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavlјeni su: 1) rešenje Centra za socijalni rad u Z. broj 570-1379/04 od 29. marta 2010. godine; 2) mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj 55-43/2012 od 17. januara 2013. godine i 3) mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj 55-10/2017 od 15. marta 2017. godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Gordane Ognjanović, načelnice Gradske uprave grada Z.

1.5. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

  • da je članom Zakona o socijalnoj zaštiti[2], u okviru usluga socijalne zaštite grupa 3 – usluge podrške za samostalni život, predviđena i usluga personalne asistencije, dok je članom 45. propisano da ovu uslugu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave;

 

  • da su Odlukom o socijalnoj zaštiti građana na teritoriji grada Z.[3] utvrđene sledeće usluge koje se mogu ostvariti na teritoriji grada Z: 1) pravo na pomoć u naturi; 2) pravo na naknadu troškova zdravstvene zaštite; 3) pravo na naknadu troškova sahrane; 4) usluga Dnevni boravak u Klubu za stara lica; 5) usluga pomoć u kući; 6) pravo na novčanu pomoć radi najnužnije adaptacije stana; 7) pravo na materijalno opremanje kuće u kojoj se zbrinjavaju žrtve porodičnog nasilјa (u dalјem tekstu: Sigurna kuća); 8) usluge zaštite žrtava porodičnog nasilјa u Sigurnoj kući; 9) usluge neodložne intervencije za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja; 10) usluga na privremeni i interventni smeštaj i prihvatilište, prihvatnu stanicu ili drugu porodicu; 11) usluga socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima; 12) usluga dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju; 13) pravo na jednokratnu novčanu pomoć; 14) pravo na opremanje korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu; 15) pravo na besplatan obrok; 16) usluge centra za mlade;

 

  • da je Strategijom socijalne politike grada Z. za period 2015-2019. godine predviđeno razvijanje usluge personalne asistencije u okviru Operativnog cilјa 1 – unaprediti kvalitet usluga socijalne zaštite namenjenih deci i mladima u sistemu socijalne zaštite;

 

  • da su Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[4] definisani opšti i posebni minimalni funkcionalni standardi za pružanje usluge ličnog pratioca deteta;

 

  • da na teritoriji grada Z. ne postoji ni jedna ustanova, organizacija ili udruženje koje ima licencu za pružanje ove usluge;

 

  • da je grad Zaječar svestan problema sa kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju i da ulaže trud kako bi im se obezbedila što bolјa podrška u okviru finansijskih mogućnosti grada. Pored finansiranja programskih aktivnosti udruženja koja se bave decom, posebno decom sa smetnjama u razvoju, grad Zaječar je osnovao i Ustanovu za decu i omladinu ometenu u razvoju koja se u potpunosti finansira iz budžeta grada. Ova ustanova osnovana je 2007. godine kao projektna aktivnost, u skladu sa tada identifikovanim potrebama, koja je nastavila da postoji i posle završetka projekta;

 

  • da dodatnu podršku ličnog pratioca deteta za decu i učenike sa invaliditetom odnosno smetnjama u razvoju grad Zaječar nije bio u mogućnosti da obezbedi, jer u budžetu za 2017. godinu nisu obezbeđena sredstva za ovu vrstu socijalne usluge;

 

  • da će se problem prevazići unapređenjem postojećih usluga namenjenih ovoj kategoriji građana, a da će se usluga personalne asistencije uvesti kada se za to stvore uslovi.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

 

  • Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavlјeni uz pritužbu, utvrđeno je da je rešenjem Centra za socijalni rad u Z. broj 570-1379/04 od 29. marta 2010. godine određeno da će dužnost staratelјa nad maloletnim R.S. vršiti podnositelјka pritužbe, A.

 

  • Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku donela je 17. januara 2013. godine mišlјenje u kojem je navela da R.S. ima spastični oblik cerebralne paralize. U kolicima je, jako je nesiguran kad stoji sam, ne hoda samostalno, te da uz pridržavanje može da pravi korake. Kao jedna od prepreka i teškoća sa kojima se dete i porodica susreću navedena je potpuna zavisnost od druge osobe. U odelјku mišlјenja kojim se utvrđuje individualni plan podrške detetu, komisija je navela da je za nastavak školovanja potrebno angažovanje pedagoškog asistenta i volontera na času i u kućnim uslovima, kao i individualizacija nastave.

 

  • U mišlјenju Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku od 15. marta 2017. godine navedeno je da R.S. ima spastični oblik cerebralne paralize. R.S. je u kolicima, jako je nesiguran kad stoji sam, ne hoda samostalno, te uz pridržavanje može da pravi korake. Kao jedna od prepreka i teškoća sa kojima se dete i porodica susreću navedena je potpuna zavisnost od druge osobe. Asistencija u nastavi je obezbeđivana velikim naporima hranitelјa. Uspešno je završio četvrti razred, uz podršku asistenta i individualan rad. Učenik je petog razreda OŠ „Lj.N.ˮ. Projektom mu je obezbeđen pedagoški asistent tokom prošle i početkom ove godine, ali po prekidu projekta nije nađeno dobro rešenje za dodatnu podršku. Koristi ortopedska kolica uz pratioca za kretanje. Kako je nastava kabinetska i odvija se na spratu, dečaka i kolica iznose na sprat i spuštaju u prizemlјe nakon okončanja časova. Istaknuto je da maloletni R.S. nema ni ličnog pratioca ni pedagoškog asistenta. U odelјku mišlјenja kojim se utvrđuje individualni plan podrške detetu, komisija je navela da je za nastavak školovanja potrebno angažovanje ličnog i/ili pedagoškog asistenta, organizovanje korektivnih vežbi i preduzimanje vannastavnih aktivnosti.

 

  • Uvidom u izjašnjenje utvrđeno je da grad Zaječar nije bio u mogućnosti da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca za decu i učenike, jer u budžetu za 2017. godinu nisu obezbeđena sredstva za tu vrstu socijalne usluge.

 

  • U dopisu broj 830/1 od 3. jula 2017. godine, koji je OŠ „Lj.N.ˮ uputila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, navedeno je da su tokom školske 2012/2013. godine, od polaska R.S. u prvi razred, za rad sa njim angažovani pripravnice – stažistkinje, kao i lice za dodatnu podršku, koje je na osnovu odobrenja Ministarstva prosvete sa školom zasnovalo radni odnos na određeno vreme u periodu od 7. novembra 2012. godine do 31. avgusta 2013. godine. U školskoj 2013/2014. godini, škola je na osnovu odobrenja Ministarstva prosvete obezbedila lice za dodatnu podršku na određeno vreme, u periodu od 1. oktobra 2013. godine do 31. avgusta 2014. godine. U školskoj 2014/2015. godini, nakon dobijanja saglasnosti Ministarstva prosvete, angažovan je patronažni učitelј u periodu od 3. novembra 2014. godine do 31. avgusta 2015. godine. U školskoj 2015/2016. godini, za rad sa R.S, u periodu od 9. maja 2016. godine do 9. avgusta 2016. godine, angažovana je pedagoška asistentkinja, a ista osoba nastavila je rad sa njim i tokom školske 2016/2017. godine, u periodu od 13. septembra 2016. godine do 31. oktobra 2016. godine.

 

  • U dopisu broj 915-424-61-46/2017-12 od 11. jula 2017. godine, koji je Školska uprava Zaječar uputila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, ukazano je da je 6. jula 2017. godine škola uputila zahtev Ministarstvu prosvete za angažovanje lica za pružanje dodatne podrške, a obratila se i Gradskoj upravi Zaječar sa istim zahtevom. Do kraja školske 2016/2017. godine, kako je dalјe navedeno u dopisu, nijedno lice nije angažovano za pružanje podrške učeniku R.S.

 

  • U dopisu broj 0012-072-55/17 od 4. jula 2017. godine, koji je Nacionalna služba za zapošlјavanje uputila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, navedeno je da raspoloživi podaci Filijale Zaječar ukazuju da je R.S. u 2015. godini pružana podrška personalne asistencije i to usluga prevoza do škole, dok mu je u 2016. godini pružena podrška pedagoške asistencije. Dopisom Nacionalne službe za zapošlјavanje, međutim, nije precizirano u kom su periodu tokom 2015. i 2016. godine R.S. pružane navedene podrške.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenio je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[5] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[6].

 

3.3. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[7] u članom 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilјu punog razvoja lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, u cilјu razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilјu omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da će, u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklјučene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklјučena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.

3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti potom konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[8], koja u članu 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.5. Odredbom člana 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da član 29. stav 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremlјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišlјanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa lјudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

3.6. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uklјučujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uklјučivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.

3.7. Ustav Republike Srbije[9] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklјučiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[10]  definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uklјučivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama čl. 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 117. stav 8. propisano je da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i pratilac deteta, odnosno učenika.

3.10. Članom 20. stav 1. tačka 17. Zakona o lokalnoj samoupravi[11] propisano je da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, osniva ustanove u oblasti socijalne zaštite i prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za početak rada ustanova socijalne zaštite koje osnivaju druga pravna i fizička lica, utvrđuje ispunjenost uslova za pružanje usluga socijalne zaštite, utvrđuje normative i standarde za obavlјanje delatnosti ustanova čiji je osnivač, donosi propise o pravima u socijalnoj zaštiti i obavlјa poslove državnog staratelјa. Odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinu primenjuju se i na grad, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.[12]

3.11. Zakonom o socijalnoj zaštiti[13] propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu).

3.12. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku[14] propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetlјivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbama člana 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično.

3.13. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[15] propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovolјavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uklјučeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uklјučujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uklјučivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavlјanja što većeg nivoa samostalnosti.

 

Analiza dokaza dostavlјenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.14. Na početku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je imao u vidu da je pritužba podneta protiv Gradske uprave grada Z. S tim u vezi razmatrane su odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi[16] prema kojima je gradska uprava organ koji operativno sprovodi odluke i druge akte skupštine grada, gradonačelnika i gradskog veća. U tom smislu gradska uprava je organ grada bez posebnog pravnog subjektiviteta, ali i organ koji ne može samostalno da odgovara za propuste u izvršavanju zakonskih obaveza jedinica lokalne samouprave.

3.15. Na osnovu pritužbe i dokaza koji su dostavlјeni uz pritužbu, utvrđeno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku, 15. marta 2017. godine, donela mišlјenje kojim je ukazala da R.S, učeniku OŠ „Lj.N.ˮ u Z, nije obezbeđena podrška pedagoškog asistenta i ličnog pratioca, iako postoji potreba za obezbeđivanjem ovih vidova podrške. U odelјku mišlјenja kojim se utvrđuje individualni plan podrške detetu, komisija je navela da je za nastavak školovanja potrebno angažovanje ličnog i/ili pedagoškog asistenta, organizovanje korektivnih vežbi i preduzimanje vannastavnih aktivnosti.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je najpre potrebno sagledati pojam, ulogu i značaj ličnog pratioca deteta i učenika u vaspitno-obrazovnom radu. Naime, lični pratilac predstavlјa meru podrške detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu i učeniku spada u usluge iz domena socijalne zaštite, te je stoga obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca svoj deci kojoj je ova usluga neophodna. Iz navedenog proizlazi da je u nadležnosti lokalne samouprave da obezbedi podršku ličnog pratioca onoj deci kojoj je ovaj vid podrške potreban.

Stoga, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da ispita da li je grad Zaječar propustio da R.S. obezbedi potrebnu dodatnu podršku ličnog pratioca i time izvršio akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

3.17. Poverenik je cenio navod iz izjašnjenja Gradske uprave Zaječar da grad Zaječar nije bio u mogućnosti da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca za decu i učenike sa invaliditetom odnosno smetnjama u razvoju, jer u budžetu za 2017. godinu nisu obezbeđena sredstva za tu vrstu socijalne usluge. S tim u vezi, Poverenik ukazuje na stav Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN izražen u Opštem komentaru br. 20 (2009) je da se nedostatak raspoloživih sredstava ne može smatrati objektivnim i razumnim opravdanjem za razliku u postupanju ako država ugovornica ne pokaže „da je uložila maksimalan napor da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolaganju da bi prioritetno zadovolјila minimum svojih obaveza“[17].

3.18. Naime, angažovanje ličnog pratioca ima za cilј da se detetu i učeniku pruži odgovarajuća individualna podrška radi uklјučivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici i radi postizanja što većeg nivoa samostalnosti deteta. Stoga, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju uklјučivanje u redovan sistem obrazovanja. Stoga je neprihvatlјiv navod iz izjašnjenja da u budžetu nisu obezbeđena sredstva za ovu važnu uslugu za decu sa invaliditetom, što je dovelo do posledice da R.S. nema potrebnu asistenciju, što je u Mišlјenju interresorne komisije navedeno kao prepreka i teškoća sa kojom se ovaj učenik susreće. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je cenio i okolnost da je R.S. tokom dosadašnjeg školovanja dobijao povremenu podršku lica u različitom svojstvu (pripravnika – stažistkinja, lica za dodatnu podršku učeniku, patronažnog učitelјa i pedagoškog asistenta). Međutim, utvrđeno je da od 1. novembra 2016. godine do kraja školske 2016/2017. godine, nijedan vid podrške, uklјučujući personalnu i pedagošku asistenciju, detetu nije obezbeđen.

3.19. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je grad Zaječar, propuštajući da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca, otežao R.S. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklјučivanje u obrazovni sistem, čime je izvršio akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

 

  1. MIŠLjENјE

Propuštanjem da obezbedi dodatnu podršku ličnih pratioca za decu i učenike kojoj je ovaj vid podrške potreban, grad Zaječar onemogućio je da R.S. dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršio odredbe čl. 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje gradu Zaječaru da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za R.S, učenika OŠ „Lj.N.ˮ u Z.

5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da grad Zaječar obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko grad Zaječar ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 24/11

[3] „Službeni list grada Zaječaraˮ, br. 31/13 i 3/16

[4] „Službeni glasnik RSˮ, broj 42/13

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[6] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[7] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09

[8] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 62/16 – odluka US

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 129/07 i 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon

[12] Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon), član 23. stav 4

[13] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11, član 40. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 44.

[14] „Službeni glasnik RS”, broj  63/10

[15] „Službeni glasnik RS”, broj  42/13, čl. 83-88.

[16] „Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon

[17] Opšti komentar br. 20 (2009): Zabrana diskriminacije u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (član 2, stav 2 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima) (E/C.12/GC/20), stav 13, dostupno na http://www.refworld.org/docid/4a60961f2.html

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon Pritužba R.A. protiv gradske uprave Z. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanjaDownload

Print Friendly, PDF & Email
back to top