br. 07-00-182/2015-02   datum: 10.7.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi 13 organizacija civilnog društva i jedne građanke protiv dnevnih novina „I.”, povodom naslovne strane i teksta koji je objavljen 30. marta 2015. godine, pod nazivom „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” U toku postupka je utvrđeno da se ovaj tekst odnosi na analizu Radne verzije Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja između ostalog predviđa jednakost prilikom prava na usvajanje i legalizaciju tzv. „surogat majki”. Analiza naslova i podnaslova („Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, „Sporne odredbe Prve verzije zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Skandalozno podmetanje”) pokazala je da se čitaocima šalje poruka da je pravo na usvajanje deteta bez diskriminacije i pravno regulisanje tzv. „surogat majčinstva”, predstavlja negativnu društvenu pojavu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su naslovom teksta „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, kao i podnaslovom u tekstu „Skandalozno podmetanje”, koji je objavljen u listu „I.”, u izdanju od 30. marta 2015. godine, izražene ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, odnosno, da su odabirom naslova i podnaslova teksta prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je listu „I.” preporučeno da ubuduće ne objavljuje priloge koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije, kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1.TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratile organizacije  L, C.Z.U.P.S, C.R.D, C. – M.O.Z.Lj.P. koju čine Odbor za ljudska prava V, Odbor za ljudska prava N, Odbor za ljudska prava N, V.C.Z.Lj.P, G. F. N.P, G. LGBT, P, R. C.Z.M, U.S.S.H, K. i građanka M. D, povodom naslovne strane i teksta objavljenog u dnevnim novinama „I.” – „Zaštitnik građana Saša Janković predlaže – Pederima u Srbiji dati pravo da usvajaju decu, Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” od 30. marta 2015. godine.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je u tekstu pod naslovom „Zaštitnik građana Saša Janković predlaže – Pederima u Srbiji dati pravo da usvajaju decu, Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, iznet niz uvreda prema pripadnicima LGBT populacije i da je želja LGBT osoba da imaju potomstvo i porodicu okarakterisana kao opasnost;

– da je Zaštitnik građana nazvan „zaštitnikom gejeva”, da su gej muškarci nazvani pogrdnim imenom „pederi”, dok je „pogubnim posledicama po državu i naciju” nazvana mogućnost da se legalizuje istopolni brak i da se „odredbama o usvajanju i rađanju pripadnicima LGBT populacije daju neograničena prava;

– da je jedan od sagovornika, publicista V. D. naglasio da ovo dovodi do slabljenja porodice i da to „vodi ka povećanju broja socijalnih slučajeva za državu”;

– da je u tekstu izdvojen deo koji nosi naziv „Sporne odredbe Prve verzije zakona o rodnoj ravnopravnosti”, u kojem su navedene tri tačke od kojih jedna glasi: „Svako lice u generativnom dobu ima mogućnost da pod istim uslovima podnese zahtev za usvojenje deteta, bez obzira na pol i na bračno stanje”, te da način navođenja utiče na svest čitalaca da jednak tretman istopolnih partnera pri usvajanju dece smatraju kao spornu odredbu;

– da su u elektronskom izdanju teksta dozvoljeni komentari čitalaca koji su puni govora mržnje prema LGBT osobama;

– da je list „I.” ovim tekstom uznemirio javnost, stvorio još veću socijalnu distancu prema LGBT osobama i tako diskriminisao osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne;

– da je na ovaj način izvršena diskriminacija svih pripadnika i pripadnica LGBT populacije, na osnovu ličnih svojstava – seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen tekst „Zaštitnik građana Saša Janković predlaže – Pederima u Srbiji dati pravo da usvajaju decu, Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, u izdanju od 30. marta 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje D. V, glavnog urednika lista „I.” i D. D, direktora privrednog društva „I. T.” d.o.o. B, preko punomoćnika advokata B. B. iz B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu,  između ostalog je navedeno:

– da su pritužbu podnela lica koja nemaju aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe, jer nije postupljeno prema odredbi čl. 35. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojoj je potrebna saglasnost lica za podnošenje pritužbe;

– da je u pritužbi navedeno da organizacije G. i L. „ekskluzivno zastupaju LGBT populaciju”, ali da uz pritužbu nisu dostavljena ekskluzivna punomoćja za zastupanje,

– da se u ovom slučaju ni na koji način ne može govoriti o postojanju diskriminacije na osnovu rodnog identiteta jer se nigde u tekstu ne ukazuje „na odsustvo ravnopravnosti u odnosu na rod lica”;

– da u odnosu na navodnu povredu ravnopravnosti na osnovu seksualne orijentacije ukazuju da je navedeni tekst nastao kao proizvod intervjua sa nekoliko sagovornika, iz čega je jasno da navodi iz predmetnog teksta predstavljaju mišljenje i ideje osoba koje su intervjuisane i čija imena se navode u tekstu;

– da se povodom dela pritužbe u kojem se navodi „da se skandaloznim smatra mogućnost da se izjednače tradicionalna porodica sa gejevima i lezbejkama” zanemaruje da je u tekstu uopšte bilo pomena o nekom izjednačavanju i da se u pritužbi ne navodi u kom smislu se poziva na povredu prava na ravnopravnost;

– da se samo ukazivanje da nešto predstavlja tradicionalnu zajednicu ne može smatrati diskriminatornim, jer se tradicija zasniva na viševekovnom ponavljanju ustaljenih modela ponašanja, te je to rezultat shvatanja u okviru šire zajednice ljudi koji žive na nekom prostoru;

– da pozivanje na izjednačavanje tradicionalne zajednice sa drugim oblicima udruživanja i nije moguće jer drugi oblici nisu obuhvaćeni tradicijom, niti se mogu izjednačiti jer taj proces zahteva duži vremenski period i promenu shvatanja šire zajednice;

– da „I. T.” d.o.o. ne može da snosi odgovornost, jer je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju preneo ideje i mišljenje drugih lica.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Utvrđeno je da je u štampanom i elektronskom izdanju 30. marta 2015. godine u listu „I.” objavljen članak pod naslovom „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, a u štampanom izdanju, na centralnom mestu na naslovnoj strani, ovaj tekst je najavljen naslovom „Zaštitnik građana Saša Janković predlaže – Pederima u Srbiji dati pravo da usvajaju decu”. Nije naveden podatak o autoru teksta.

2.2. Uvidom u ovaj članak utvrđeno je da se tekst „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” odnosi na radnu verziju Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti koju je izradila radna grupa koju je oformio Zaštitnik građana, u kojoj je predviđena zabrana diskriminacije prilikom usvajanja dece, kao i legalizacija tzv. „surogat majčinstva”. Uz tekst je objavljena fotografija Saše Jankovića, zaštitnika građana, na kojoj je zastava Republike Srbije obojena u roze boju, a ispod fotografije je velikim slovima napisano „Zaštitnik gejeva”. Ispod podnaslova „Skandalozno podmetanje”, navedeno je da ukoliko zakon bude usvojen u ovom obliku, više neće postojati smetnje da pripadnici LGBT populacije usvajaju i odgajaju decu, kao i da se predlaže „legalizacija ‘surogat majčinstva’, odnosno, iznajmljivanje takozvanih surogat majki, koje gejevi u svetu već godinama masovno koriste da bi dobili decu!”. U tekstu je citiran neimenovani izvor iz Vlade RS, koji navodi da bi usvajanje ovog zakona „moglo da ima pogubne posledice po državu i naciju” i da Saša Janković „pokušava da izjednači ‘tradicionalnu porodicu’ sa gejevima i lezbejkama, što je u najmanju ruku skandalozno!” Navedena je i izjava V. D, koji je predstavljen kao publicista koji se godina bavi ovom temom i koji je uz protivljenje uvođenju mogućnosti homoseksualnim parovima da usvajaju decu, izjavio da „slabljenje porodice vodi ka smanjivanju svesti o građanskoj odgovornosti, kao i povećanju broja socijalnih slučajeva za državu. Narkomanija i alkoholizam su rašireniji kod omladine iz nepotpunih porodica, kao i sklonost ka kriminalu i suicidno ponašanje…” Takođe, u tekstu je objavljena izjava psihološkinje A. J. koja smatra da pitanje „surogat majčinstva” ne može da se posmatra jednostrano i da treba organizovati javnu raspravu, kao i izjava L. P. iz G.S.A., koji je istakao da je prioritet na uređivanju istopolnih zajednica a da je društvo još uvek daleko od ideje surogat majčinstva. Pored toga, preneta je izjava i B. O. iz „D.” koji se protivi ovom „setu antiporodičnih zakona”. U okviru dela koji se bavi različitim stavovima o ovoj temi, preneta je izjava modnih kreatora Dolče i Gabana (Dolce&Gabanna) koji su protivnici surogat majčinstva i ideje da istopolni partneri odgajaju decu.

2.3. Ispod podnaslova „Sporne odredbe Prve verzije zakona o rodnoj ravnopravnosti”, navedene su sledeće odredbe: supružnici i vanbračni partneri ravnopravni su u skladu sa zakonom; rađanje za drugog ili surogat materinstvo smatra se diskriminacijom i nasiljem prema ženama, ukoliko se čini uz finansijsku naknadu ili prinudom i prisilom žena na rađanje za drugoga i svako lice u generativnom dobu ima mogućnost da pod istim uslovima podnese zahtev za usvojenje deteta, bez obzira na pol i na bračno stanje.

2.4. Uvidom u elektronsko izdanje teksta utvrđeno je da je objavljeno 13 komentara na tekst, od kojih su dva neprimerenog sadržaja, u smislu da su u njima navedeni izrazi „pederski vitez” i „i pedofili usvajaju decu”.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i tekst objavljen u listu „I.” u štampanom i elektronskom izdanju 30. marta 2015. godine, pod naslovom „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Takođe, Zakonom o elektronskim medijima, koji se primenjuje na elektronska izdanja, propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno, da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.8. Povodom tvrdnje iz izjašnjenja da organizacije koje su podnele pritužbu nisu imale aktivnu legitimaciju za obraćanje Povereniku jer nisu imale saglasnost diskriminisanih lica, kao ni punomoćje za ekskluzivno zastupanje LGBT populacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije. U vezi sa tim, potrebno je imati u vidu da u ovom slučaju pritužbe nisu podnete zbog diskriminacije konkretnih pripadnika/ca LGBT populacije, već zbog diskriminacije cele grupe lica – LGBT osoba. Zbog toga organizacije koje su podnele pritužbu, a koje se bave zaštitom i unapređivanjem položaja LGBT osoba kao i zaštitom ljudskih prava, imaju pravo da podnesu pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Navedeno proizlazi i iz čl. 15. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kojim je izričito propisano da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju. U prilog ovom stavu govori i činjenica da specifična pravila u slučajevima diskriminacije, uprkos tome što su sadržana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska zaštita, nisu procesnopravne, već materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlučuje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju, potrebno je ukazati da je u st. 2. čl. 46. Zakona o zabrani diskriminacije propisan poseban uslov pod kojim organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mogu podneti tužbu za zaštitu od diskriminacije. Naime, izričito je propisano: „Ako se diskriminatorno postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku”. Prema tome, iz ove sasvim jasne odredbe nedvosmisleno proizlazi da je potrebna saglasnost za podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije samo kada je u pitanju diskriminacija koja je isključivo izvršena prema određenom (konkretnom) licu. Na takav zaključak upućuje i dikcija same odredbe, koja počinje rečima „Ako se…”. Radi se, dakle, o posebnom uslovu za podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije koji važi samo u slučajevima diskriminacije koja je izvršena isključivo prema određenom licu. Razlog ovakvog pravila je sasvim jasan: ako je konkretno lice isključiva žrtva diskriminatornog ponašanja, treba mu omogućiti da samo proceni  svoju poziciju i potrebu za sudskom zaštitom  i da na osnovu toga donese autonomnu odluku o tome da li je vođenje parnice u skladu sa njegovim interesima; pošto se diskriminatorno postupanje odnosi isključivo na određeno lice, njegova se volja mora poštovati. Argumentum a contrario, pristanak nije potreban ukoliko se isti akt diskriminacije odnosi na dva ili više lica.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da regulisanje prava istopolnih parova na usvajanje dece, kao i pitanje surogat majčinstva poslednjih godina postaju veoma aktuelna, te su aktuelne i javne rasprave u vezi sa zakonskim regulisanjem ovih pitanja. To izaziva brojna, često oprečna mišljenja i različite stavove stručnjaka, nosilaca javnih ovlašćenja i javnog mnjenja. Reakcije i izraženi stavovi u javnosti dodatni su pokazatelj da su u pitanju teme od velikog značaja, zbog čega su i mediji zainteresovani za ovu teme. S tim u vezi, Poverenica ističe da je korisno da se javnosti pruže sve potrebne informacije u vezi sa ovim pitanjima, te da je neophodno organizovati javne rasprave uz učešće svih relevantnih aktera. Takođe, važno je i da se mediji bave ovim pitanjima, imajući u vidu da su od značaja za širu društvenu zajednicu, uključujući i tekstove u kojima se iznose suprotna mišljenja o važnim temama, jer su oni sastavni deo i neophodnost u savremenim demokratskim društvima. Ne može se smatrati da postoji sloboda govora ako očekujemo da sve što drugi izjave mora biti u skladu sa našim ličnim vrednostima. Suština slobode govora je da imamo lično mišljenje, da ga iznosimo, ali i da drugi imaju mogućnost da iznesu svoje mišljenje i dileme.

Poverenica podseća da član 46. Ustava jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Stavom 2. ovog člana propisano je da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Međutim, proklamovanje slobode govora ne znači da je ta sloboda neograničena. U skladu sa Ustavom, a upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i usmeno ili pisano saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja. Samim tim, ograničenje slobode govora podrazumeva da i mediji podležu određenim ograničenjima, što potvrđuje i odredba čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima. Mediji svakako imaju pravo da iznose kritička mišljenja o događajima u društvu, ali istovremeno treba da istražuju i edukuju se o značaju i razlozima novih društvenih pojava u modernim društvima, kao što je surogat majčinstvo i pravo na usvajanje dece bez diskriminacije.

3.10. Analiza teksta „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” pokazala je da je ovim tekstom čitaocima poslata poruka da je ideja da se osobama drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne prizna pravo na usvajanje dece, kao i pravna regulacija tzv. „surogat majčinstva” smatra spornim, šokantnim i „skandaloznim podmetanjem”. Većina sagovornika izražava protivljenje ovim zakonskim novinama i strahuje da bi to „dovelo do slabljenja porodice” i da bi moglo „da ima pogubne posledice po državu i naciju”. U tekstu su prenete izjave i drugih sagovornika koji nisu iskazali izričito protivljenje predlogu novih zakonskih rešenja. Poverenica ukazuje da su u tekstu citirane izjave L. P. iz G.S.A, B. O. iz „D.”, psihološkinje A. J, publiciste V. D. i neimenovanog izvora iz Vlade RS, odnosno, bez ličnih stavova i mišljenja autora/ke teksta. Međutim, izbor naslova i podnaslova („Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, „Sporne odredbe Prve verzije zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Skandalozno podmetanje”) šalje poruku čitaocima da su u pitanju negativne društvene pojave.

3.11. U odnosu na navode iz izjašnjenja da u konkretnom slučaju ne postoji odgovornost lista „I.” jer su u tekstu prenete izjave sagovornika, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da mediji daju značajan doprinos diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova. U slučajevima kada sagovornici daju diskriminatorne izjave, zadatak novinara/ki je upravo da ukažu na ove izjave, da ukažu na činjenicu da su određene ideje i stavovi uvredljivi i ponižavajući za određene grupe ljudi, te da čitaocima i čitateljkama daju i drugačiji pogled na određenu problematiku, kako bi podsticali toleranciju i prihvatanje različitosti. Pri tome, treba imati u vidu da sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova, nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da tekst o surogat majčinstvu i pravu na usvajanje dece bez diskriminacije, praćen navedenim naslovom i podnaslovom, doprinosi produbljivanju jaza između LGBT populacije i većinskog stanovništva. Ovakav način izveštavanja je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima, bez obzira što zakonski propisi Republike Srbije trenutno ne omogućavaju pripadnicima LGBT populacije da zaključuju brak/istopolno partnerstvo i usvajaju decu, jer promoviše ideju da želja za roditeljstvom (usvajanjem dece) osoba homoseksualne orijentacije predstavlja negativnu društvenu pojavu. Osim toga, treba imati u vidu da su osobe homoseksualne orijentacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, da prema njima postoji velika socijalna distanca i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Tome u prilog govore i komentari čitalaca ispod teksta, između ostalog da je Zaštitnik građana „pederski vitez” i da „pedofili usvajaju decu”. Stoga, stavljanje istopolno orijentisanih osoba u negativan kontekst, naročito putem sredstava javnog informisanja, veoma je zabrinjavajuće jer podstiče diskriminaciju ove društvene grupe, osećaj izolovanosti od većinske populacije i nemogućnost ostvarivanja prava na ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da ukaže da upotreba termina „peder” za označavanje muške osobe homoseksualne orijentacije, ima uvredljivo i ponižavajuće značenje, te da narušava dostojanstva tih osoba. Zbog toga Poverenica smatra da list „I.” treba da obrati posebnu pažnju da ne koristi uvredljive izraze u svojim tekstovima, kao i da obrati posebnu pažnju na komentare čitalaca koji sadrže uvredljive termine i izraze, odnosno, ne dopušta objavljivanje takvih komentara ispod elektronskog izdanja tekstova.

3.13. Imajući u vidu neophodnost smanjenja diskriminacije i negativnog stava prema osobama drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, posebno kada su u pitanju osetljive društvene teme kao što su roditeljstvo i usvajanje dece, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na rezultate četvorogodišnjeg istraživanja Američke akademije za pedijatriju (u daljem tekstu: AAP), o kome su izveštavali i naši mediji. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da bi svi parovi trebalo da dobiju jednake šanse za usvajanje dece i da se deca bolje razvijaju u porodici sa dva roditelja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Osim toga, u istraživanju su navedeni razlozi zbog kojih istraživači AAP smatraju da su osobe homoseksualne orijentacije dobri roditelji – sami biraju da li žele da imaju decu, brinu o deci koja teško pronalaze staratelje (npr. deca drugačije boje kože ili starija od tri godine), deca su im otvorenija, tolerantnija i saosećajnija od druge dece, samouverena su i postižu dobre školske uspehe.

3.14. Na kraju, Poverenica ukazuje da posebna pažnja mora da se posveti sprečavanju pojava omalovažavanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, a mediji u tome imaju značajnu ulogu. Poverenica je uverena da je odabir naslova i podnaslova u tekstu „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!” rezultat nedovoljnog poznavanja međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti i ujedno izražava nadu i očekivanje da će „I.” nastojati da razvija svest o ravnopravnosti, kao i da će promovisati toleranciju.

4. MIŠLjENjE

Naslovom teksta „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!”, kao i podnaslovom teksta „Skandalozno podmetanje” koji je objavljen u listu „I”, u izdanju od 30. marta 2015. godine izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom i odgovornom uredniku lista „I.” da:

5.1. Ubuduće ne objavljuje priloge koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije.

5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU

RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba protiv dnevnih novina I. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije