br. 07-00-86/2014-02 datum: 27. 5. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja „Ž. p.” iz N. protiv privrednog društva „F. v.” d.o.o. iz N, zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Tokom postupka je utvrđeno da su R. S. i O. B, aktivistkinje udruženja „Ž. p.” iz N, 14. januara 2014. godine otišle u ugostiteljski objekat F. v.” u N, sa namerom da iznajme ovaj lokal za organizovanje žurke koja bi bila namenjena LGBT osobama. V. T, direktorka ovog privrednog društva odbila je da im pruži uslugu i iznajmi lokal kada je saznala da žele da organizuju žurku za LGBT osobe iz N. i okoline, i tom prilikom im rekla da ne želi da se njen lokal promoviše „na takav način”. U izjašnjenju na pritužbu V. T. je isticala da aktivistkinjama udruženja „Ž. p.” nije iznajmila lokal jer se u njenom lokalu organizuju jedino proslave i rođendani za decu do 13 godina i sa malim brojem gostiju, što nije odgovaralo potrebama aktivistkinja. S obzirom da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, na privrednom društvu F. v.” iz N. je obaveza dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti. Međutim, privredno društvo „F. v.” iz N. nije pružilo dokaze da su u konkretnom slučaju postojali objektivni i opravdani razlozi zbog kojih nije pružena usluga, a koji nisu u vezi sa činjenicom da je u pitanju žurka namenjena LGBT osobama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje da je „F. v.” d.o.o. iz N. izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, jer nije pružio uslugu i izdao lokal O. B. i R. S, za organizovanje žurke namenjene LGBT osobama. Uz mišljenje su izdate i odgovarajuće preporuke, pa je privredom društvu „F. v.” i direktorki V. T. preporučeno da upute pisano izvinjenje aktivistkinjama udruženja „Ž. p.”, da prilikom obavljanja poslova u okviru svoje delatnosti obezbede pružanje usluga LGBT osobama, kao i da ubuduće u okviru obavljanja poslova iz svoje delatnosti, ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Udruženje „Ž. p.” iz N. podnelo je 10. marta 2014. godine pritužbu protiv privrednog društva „F. v.” d.o.o. iz N, jer je ovaj ugostiteljski objekat odbio da pruži uslugu i iznajmi kafić za privatnu žurku namenjenu LGBT osobama. U pritužbi je navedeno:

– da su 14. januara 2014. godine aktivistkinje Ž. p. iz N. otišle u ugostiteljski objekat „F. v.” sa sedištem u N, na čijem je izlogu istaknuto da se lokal izdaje za organizovanje proslava;

– da su aktivistkinje imale nameru da iznajme ovaj lokal za organizovanje žurke koja bi bila namenjena LGBT građanima i građankama;

– da su sa V. T, vlasnicom ovog lokala stupile u kontakt telefonom nekoliko dana pre 14. januara 2014. godine, kako bi zakazale termin za sastanak na kom bi se dogovorile oko organizovanja žurke;

– da je V. T, kada su ušle u njen ugostiteljski objekat 14. januara 2014. godine, bila vrlo pristupačna, upitavši ih da li je u pitanju žurka za studente ili slično, do trenutka kada su joj saopštile da je u pitanju gej žurka, s obzirom da nisu bile sigurne da li će razumeti LGBT skraćenicu;

– da je nakon toga V. T. svaku njihovu rečenicu prekidala i odbijala da ih sasluša, više puta izgovorivši „ne”;

– da su pokušale da joj objasne da organizovanje žurke koju planiraju nije zbog privlačenja pažnje ili publiciteta, da imaju svoje obezbeđenje sa istaknutim natpisom da je u pitanju privatna žurka, ali ih je prekinula i rekla da ne želi da se njen lokal promoviše „na takav način”;

– da je „takav način” izgovorila sa velikim besom i gađanjem, zbog čega su se osećale jako neprijatno i poniženo;

– da je čitav razgovor trajao nepunih pet minuta, jer V. T. nije htela da ih sasluša, prekidala ih je u pola rečenice, gledala puna besa, a na izlasku im je rekla da one mogu da dođu u kafić kao gošće, ali da kao osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne ne mogu da iznajme lokal za privatnu žurku;

– da se organizatorke žurke u gradu N. redovno suočavaju sa problemom pronalaženja prostora, koji se manifestuje u vidu odbijanja ili ucenjivanja od strane vlasnika objekata.

1.2. Uz pritužbu je dostavljena fotografija izloga privrednog društva „F. v.” d.o.o. iz N, na kojoj je oznaka „Organizujem proslave”. U dopuni pritužbe od 3. aprila 2014. godine, dostavljene su pisane izjave R. S. i O. B, koje su razgovarale sa V. T. 14. januara 2014. godine. U izjavi O. B, navedeno je:

– da je 14. januara 2014. godine sa R. S. otišla u lokal „F. v.” u N, radi pregovora u vezi sa iznajmljivanjem prostora za organizovanje žurke;
– da su sa V, vlasnicom lokala stupile u kontakt nedelju dana pre 14. januara 2014. godine, kako bi zakazale termin za dogovor oko organizovanja žurke;
– da je V. T. najpre bila vrlo pristupačna i pitala ih da li je u pitanju žurka za studente ili nešto slično;
– da su joj odgovorile da je u pitanju gej žurka, upotrebivši baš ovaj izraz jer nisu bile sigurne da će razumeti LGBT skraćenicu, nakon čega ih je „presekla” u pola rečenice, odbila da ih sasluša i izgovorila je rečcu „ne” više puta;
– da su pokušale da joj objasne da nikome nije u interesu privlačenje pažnje, da imaju svoje obezbeđenje, ali ih je ponovo prekinula i rekla da ne želi da se njen lokal promoviše na „takav način”;
– da je V. T, nakon što je saznala da žele da iznajme lokal za gej žurku, bila jako drska, neljubazna, da ih je tretirala kao niže od sebe samo zato što nisu heteroseksualne, gledala puna besa, a na izlasku im rekla da one mogu da svrate u kafić kad god žele, ali da organizovanje žurke ne dolazi u obzir;
– da je razgovor trajao nepunih pet minuta, jer je žurila da što pre završi razgovor i da od tada više nisu dolazile u ovaj lokal.

1.3. U izjavi R. S, navedeno je:

– da je 14. januara 2014. godine sa O. B. otišla u lokal „F. v.” u N, radi pregovora sa vlasnicom ovog lokala u vezi organizovanja žurke koja bi bila namenjena LGBT populaciji iz N. i okoline;
– da je O. razgovarala sa vlasnicom i onog trenutka kada je vlasnica shvatila o kakvom je događaju reč, odnosno, da žele da organizuju gej žurku, prekinula je u pola rečenice i rekla da ne želi da „takva” žurka bude u njenom lokalu;
– da je u početku razgovora vlasnica bila izuzetno ljubazna, ali u trenutku kada su saopštile šta zapravo žele, promenila je stav prema njima, prekinula kontakt očima, govorom tela pokazala da želi što pre da završi razgovor i saopštila im da ne želi da se u njenom lokalu organizuje „takav događaj”, ali da one mogu da dolaze u njen lokal kao redovne gošće.

1.4. U dopuni pritužbe od 22. maja 2014. godine navedeno je da V. T. ni jednog trenutka nije obavestila (ni prilikom telefonskog razgovora kada su zakazivale sastanak, niti prilikom razgovora 14. januara 2014. godine) aktivistkinje udruženja „Ž. p.” da se u ugostiteljskom objektu „F. v.” organizuju proslave i rođendani samo za decu do 13 godina. To potvrđuje i dostavljena fotografija izloga lokala od 15. maja 2014. godine, na kome je istaknuto obaveštenje „Organizujem proslave” sa cenovnikom alkoholnih pića. Navedeno je, takođe, da razgovoru između vlasnice lokala i aktivistkinja niko nije prisustvovao, a da su se u lokalu nalazili drugi gosti, koji nisu mogli da čuju razgovor jer su stolovi bili udaljeni. Na kraju, navedeno je da se ovaj lokal sastoji iz dva nivoa (prizemlje i uzvišeni deo), te da je prostor sasvim adekvatan za žurku od oko 50 ljudi, uz obezbeđenje.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „F. v.” d.o.o. iz N.

1.6. U izjašnjenju na pritužbu koje je u ime V. T, direktorke „F. v.” d.o.o. iz N, podnela advokatkinja B. J, navedeno je:

– da je tačno da je V. T, 14. januara 204. godine, u svom lokalu razgovarala sa aktivistkinjama udruženja „Ž. p.” iz N. o iznajmljivanju lokala za organizovanje žurke, ali da su svi ostali navodi iz pritužbe netačni;
– da je tokom razgovora sa aktivistkinjama udruženja „Ž. p.” bila vrlo pristupačna i otvorena za razgovor, obrativši im se kao i drugim strankama koje ulaze u njen lokal, ljubazno, korektno i krajnje profesionalno;
– da je aktivistkinjama ljubazno i korektno objasnila da nije u mogućnosti da da pružu uslugu i iznajmi lokal, s obzirom da se u ovom lokalu organizuju jedino proslave i rođendani za decu do 13 godina, jer lokal nema obezbeđenje i zbog površine prostora može da primi od 15 do 20 gostiju;
– da su potrebe udruženja „Ž. p.” bile veće, jer su tražile prostor koji može da primi 30 i više gostiju, objasnila im je da iz objektivnih razloga (nedostatka prostora) ne može da prihvati organizaciju žurke;
– da V. T. ni jednim postupkom „nije uvredila seksualnu orijentaciju aktivistkinja”, niti pogazila njihovo dostojanstvo, što potvrđuje i činjenica da ih je pozvala da svrate u njen lokal kao gošće;
– da su neosnovani navodi aktivistkinja da ih je pozvala kao gošće samo radi ubiranja profita, jer da je imala takvu nameru, svakako bi izdala lokal ne obazirući se na činjenicu da ne može da primi 30 i više ljudi;
– da ukazuje i na činjenicu da je jednom prilikom u lokalu organizovala proslavu 18. rođendana i da je policija u N. upozorila da više ne organizuje velike žurke;
– da se u prilog činjenici da je prema aktivistkinjama udruženja Ž. p. postupila profesionalno, te da ih nije vređala, ponizila i ismejala na bilo koji način, mogu izjasniti i svedoci koji su se u tom trenutku nalazili u lokalu, i to: M. T, I. P. i M. L;
– da nije povredila Zakon o zabrani diskriminacije, zbog čega predlaže da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti odbije pritužbu kao neosnovanu.

1.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, uputila je zahteve M. T, I. P. i M. L. iz N, da se izjasne o relevantnim činjenicama o kojima imaju saznanja.

1.8. U iskazu M. T. navedeno je:

– da ugostiteljski objekat „F. v.” iz N. iznajmljuje prostor za organizovanje proslava;
– da je 14. januara 2013. godine bila prisutna u ovom lokalu i sedela za stolom sa M. L. i V. T, vlasnicom lokala, kada im je u toku razgovora V. rekla da čeka devojke koje hoće da iznajme lokal za žurku;
– da su ubrzo devojke došle, da je V. ustala od njihovog stola, ljubazno dočekala devojke i pozdravila ih, a onda su sve tri su sele za susedni sto;
– da je ona sa M. ostala da sedi za stolom, da u lokalu nije bilo buke, pa su čuli razgovor za susednim stolom;
– da su devojke pripadale LGBT populaciji i htele su da organizuju žurku u ovom lokalu, na kojoj bi bilo prisutno više od 30 ljudi;
– da je V. T, kada je to čula, odgovorila devojkama na lep i pristojan način i bez ikakog vređanja da ona organizuje samo male proslave i to rođendane za decu od 13-15 godina i malim brojem gostiju, jer objekat ne može da primi više ljudi;
– da su devojke ubrzo nakon toga izašle, a V. ih je ispratila i rekla da uvek mogu da svrate na kafu;
– da je vlasnica lokala bila ljubazna, nikoga nije vređala, niti je prilikom razgovora došlo do podizanja tona ili prepirke.

1.9. U iskazu I. P. a navedeno je:

– da ugostiteljski objekat „F. v.” iz N. iznajmljuje prostor za organizovanje proslava;
– da je 14. januara 2014. godine bio u kafiću „F. v.” u N, da je sedeo sam i pio kafu, dok je za susednim stolom sedela V, vlasnica lokala, sa gostima kojima ne zna imena, ali misli da se starija osoba zove M, a mlađa M;
– da su nakon izvesnog vremena naišle dve devojke, da je V. ustala i sela sa njima za sto;
– da je čuo delove razgovora za susednim stolom jer u lokalu nije bilo gostiju, a misli da se radilo o izdavanju lokala za nekakvu žurku LGBT populacije i da je baš tako čuo, jer su devojke to naglasile;
– da ne može da citira šta im je V. tačno odgovorila, ali nije bilo vređanja ni sa jedne strane, jer bi sigurno čuo povišen ton, da su nakon toga devojke izašle, a V. ih je ispratila.

1.10. U iskazu M. L, navedeno je:

– da ugostiteljski objekat „F. v.” iz N. iznajmljuje prostor za organizovanje proslava;
– da je 14. januara 2014. godine bio prisutan u ovom lokalu za stolom sa M. T. i vlasnicom lokala V, koja je napomenula da očekuje devojke za iznajmljivanje lokala za žurku;
– da su ubrzo došle dve devojke sa kojima je V. sela za susedni sto, a on je nastavio da priča sa M;
– da je mogao da čuje delove razgovora, s obzirom da su sedeli za susednim stolom, a stolovi su bili blizu;
– da su devojke izgovorile da pripadaju LGBT populaciji, da je pogledao prema njima, ali razgovor sa V. je i dalje tekao, a nije čuo ni video da je bilo nekog vređanja, vike ili povišenog tona;
– da su nakon pet-šest minuta devojke ustale, a V. ih ispratila i vratila se za njihov sto;
– da je tada pitao V. da li je ugovorila posao kada mu je odgovorila da nije, uz komentar da je žurka velika i da ona ne može i nema prostora za tako veliku žurku i da neće da ima problem sa policijom kao ranije;
– da je nakon izvesnog vremena, ne seća se datuma, sedeo u ovom objektu kada su dve devojke prišle kafiću i počele da snimaju, a ubrzo je shvatio da su to one iste devojke koje su bile radi pregovora za organizovanje žurke;
– da je pozvao V. i upitao je zašto snimaju, a ona je kratko odgovorila da je to njihova stvar i nije htela da izađe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da su O. B. i R. S, aktivistkinje udruženja „Ž. p.” iz N, imale ugovoren sastanak sa V. T, direktorkom privrednog društva „F. v.” iz N. za 14 januar 2014. godine, radi pregovora u vezi organizovanja privatne žurke u ovom ugostiteljskom objektu.

2.2. Utvrđeno je da su 14. januara 2014. godine O. B. i R. S. došle u prostorije ugostiteljskog objekta „F. v.” u N, i razgovarale sa direktorkom V. T. u vezi sa iznajmljivanjem lokala za organizovanja žurke koja bi bila namenjena LGBT osobama iz N. i okoline. Međutim, direktorka ovog ugostiteljskog objekta odbila je da im pruži uslugu i iznajmi prostor.

2.3. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i fotografije izloga ugostiteljskog objekta i iskaza svedoka, utvrđeno je da privredno društvo „F. v.” iz N, u okviru obavljanja svoje delatnosti, koja je registrovana kao usluga pripremanja i posluživanja pića, pruža i uslugu iznajmljivanja prostora za organizovanje proslava.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, iskaze svedoka, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa prema čl. 17. diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe, odnosno, u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Takođe, odredbom čl. 21. propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da su O. B. i R. S, aktivistkinje udruženja „Ž. p.”, 14. januara 2014. godine, u prostorijama privrednog društva „F. v.” d.o.o. iz N, razgovarale sa direktorkom V. T. u vezi sa iznajmljivanjem lokala za organizovanje žurke koja bi bila namenjena LGBT građanima i građankama, kao i da je V. T. odbila da im pruži uslugu i iznajmi lokal.

3.6. Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi iz kojih razloga je privredno društvo „F. v.” iz N. odbilo da pruži uslugu iz delatnosti koju obavlja, odnosno, da iznajmi lokal za privatnu žurku namenjenu LGBT građanima i građankama. Potrebno je, dakle, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije utvrditi da li je odbijanje pružanja ove usluge zasnovano na seksualnoj orijentaciji učesnika i učesnica privatne žurke koja je trebalo da se organizuje u ovom lokalu. Da bi se utvrdilo li je u konkretnom slučaju postupanje ugostiteljskog objekata „F. v.” iz N. bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno, prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je privredno društvo „F. v.” d.o.o. iz N. izvršilo akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza leži na ovom privrednom društvu.

3.7. Prema tvrđenju podnosioca pritužbe udruženja „Ž. p.” iz N., u trenutku kada su aktivistkinje ovog udruženja saopštile V. T. da žele da iznajme prostor za organizovanje gej žurke, ona je promenila svoj dotadašnji stav prema njima, bila je drska, neljubazna, prekidala ih u pola rečenice, ne dozvolivši im da bilo šta kažu ili objasne, više puta ponovila „ne” i rekla da ne želi da se njen lokal promoviše „na takav način”. Ove tvrdnje su potkrepljene iskazima O. B. i R. S, aktivistkinja udruženja „Ž. p.”, koje su razgovarale sa V. T.

3.8. S obzirom da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, na privrednom društvu „F. v.” je teret dokazivanja da su postojali objektivni razlozi zbog kojih je odbijeno pružanje usluge, a koji nisu u vezi sa ličnim svojstvom učesnika i učesnica žurke – njihovom seksualnom orijentacijom.

3.9. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da je razlog za odbijanje pružanja usluge aktivistkinjama udruženja „Ž. p.”, to što se u ovom lokalu organizuju jedino proslave i rođendani za decu do 13 godina, jer lokal nema obezbeđenje, a zbog površine prostora može da primi samo 15-20 gostiju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su ovi navodi paušalni, jer nisu potkrepljeni dokazima i u suprotnosti su sa utvrđenim činjeničnim stanjem u ovom predmetu. Naime, iskazi svedoka M. T, I. P. i M. L. saglasni su u delu u kojem navode da im je poznato da ugostiteljski objekat „F. v.” iz N, u okviru obavljanja svoje delatnosti, iznajmljuje prostor za organizovanje proslava, bez navođenja da su u pitanju proslave i rođendani za decu do 13 godina ili bilo kog drugog ograničenja u organizovanju proslava u ovom lokalu. Pored toga, fotografija izloga ugostiteljskog objekta „F. v.”, čija verodostojnost nije osporena, pokazuje da je na lokalu istaknuto obaveštenje „Organizujem proslave”, bez upućivanja na određenu vrstu proslava (npr. za decu do 13 godina, dečiji rođendani i sl) i uz cenovnik alkoholnih pića. Iz saglasnih iskaza O. B. i R. S, utvrđeno je da V. T. ni u jednom trenutku, ni tokom telefonskog razgovora, ni prilikom razgovora 14. januara 2014. godine, nije obavestila O. B. i R. S. da se u ovom ugostiteljskom objektu organizuju samo proslave i rođendani za decu do 13 godina. Tvrđenje V. T. da se prostorije ugostiteljskog objekta „F. v.” iz N, zbog površine prostora, iznajmljuju samo za proslave i rođendane za decu do 13 godina i sa malim brojem gostiju, te da su ove objektivne okolnosti bile razlog neizdavanja lokala za organizovanje gej žurke, nije potkrepljeno ni jednim dokazom, pa ni iz iskazima svedoka.

S druge strane, iz iskaza svedoka I. P, M. L. i M. T, u delovima u kojima navode da su čuli deo razgovora između V. T, O. B. i R. S, ne može se utvrditi šta je tačno rečeno tom prilikom, s obzirom da M. L. navodi: „delove razgovora sam čuo i shvatio pošto su devojke izgovorile da pripadaju LGBT populaciji, pogledao sam prema njima, ali razgovor je i dalje tekao svojim tokom, nisam čuo ili video da je neko nekoga vređao, vikao ili povisio ton prema nekom.”, I. P. navodi da je čuo delove razgovora za susednim stolom, ali takođe ističe da: „ne bi znao da kaže šta im je V. tačno odgovorila, ali nije bilo vređanja ni sa jedne strane”, dok M. T. navodi: devojke su pripadale LGBT populaciji, a kada je V. T. čula da bi na žurci bilo više od 30 ljudi, na lep i pristojan način im je rekla da ona organizuje samo proslave i to za rođendane za decu od 13-15 godina i malim brojem gostiju.” Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može tačno utvrditi sadržaj ovog razgovora, jer svedoci nisu neposredno prisustvovali razgovoru, već su bili za susednim stolom, a iz njihovih iskaza, koji se u ovom delu razlikuju, ne može se utvrditi šta je tačno rečeno prilikom ovog razgovora.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da privredno društvo „F. v.” iz N. nije pružilo dokaze da su postojali objektivni razlozi zbog kojih ovaj ugostiteljski objekat nije pružio uslugu i iznajmio prostor za organizovanje LGBT žurke, a koji nisu u vezi sa seksualnom orijentacijom učesnika i učesnica žurke. Prema tome, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, može se zaključiti da je privredno društvo „F. v.” iz N, odbilo da pruži uslugu i iznajmi lokal za organizovanje proslave kada je direktorka V. T. saznala da aktivistkinje udruženja „Ž. p.” nameravaju da organizuju žurku namenjenu LGBT građanima i građankama, što ne bi učinila da je bilo u pitanju organizovanje žurke za osobe heteroseksualne orijentacije. Takvo postupanje diskriminiše LGBT osobe u pristupu uslugama, u odnosu na osobe heteroseksualne orijentacije, zbog čega je privredno društvo „F. v.” iz N., ovakvim postupanjem, prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su LGBT osobe u Srbiji jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi LGBT osobe uživale sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise.

4. MIŠLjENjE

Privredno društvo „F. v.” d.o.o. iz N, koje zastupa direktorka V. T, odbilo je pružanje usluge izdavanja lokala za organizovanje žurke namenjene LGBT osobama, O. B. i R. S, aktivistkinjama udruženja „Ž. p.” iz N, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „F. v.” d.o.o. iz N. i direktorki V. T:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje O. B. i R. S, aktivistkinjama udruženja „Ž. p.” iz N;

5.2. Da prilikom obavljanja poslova u okviru svoje delatnosti obezbediti pružanje svih usluga LGBT osobama;

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje delatnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

„F. v.” d.o.o. iz N. obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo „F. v.” d.o.o. iz N. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba organizacije Ž.p. protiv privrednog društva F.v. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti pružanja usluga