br. 07-00-90/2015-02   datum: 10.7.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije „P.” iz B. protiv medijskog portala „T.”, povodom naslova tekstova koji su objavljeni na medijskom portalu „T.” 14. i 15. oktobra 2014. godine – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”. Nakon incidenta na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije, brojni mediji pisali su o ovim događajima, između ostalih i medijski portal „T”. U postupku je utvrđeno da se u Srbiji, već gotovo pola veka, nazivanje albanskog naroda „Šiptarima” smatra pogrdnim, da vređa pripadnike ove nacionalne manjine, te da upotreba ovog termina može, posebno u konfliktnim situacijama, raspirivati netrpeljivost prema albanskom narodu i pripadnicima albanske nacionalne manjine. Ovakav način izveštavanja, praćen kolokvijalnim i pogrdnim nazivom za određenu etničku grupe, produbljuje jaz između pripadnika albanske nacionalne manjine i većinskog stanovništva, izazivajući kod većinskog stanovništva odbojnost prema Albancima i Albankama, a kod pripadnika albanske nacionalne manjine osećaj nesigurnosti, kao i etiketiranje čitave njihove zajednice. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su naslovima tekstova „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”  koji su objavljeni na medijskom portalu „T.” 14. i 15. oktobra 2014. godine, odnosno, upotrebom izraza „Šiptar” u naslovima ovih tekstova, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je medijskom portalu „T.” preporučeno da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica albanske nacionalne manjine, da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike i pripadnice albanske nacionalne manjine, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija „P.” iz B, povodom naslova tekstova koji su objavljeni na medijskom portalu „T.” 14. i 15. oktobra 2014. godine – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da su naslovi tekstova nastali povodom fudbalske utakmice između Srbije i Albanije koja je odigrana 14. oktobra 2014. godine,

– da se u tekstovima Albanci pogrdno nazivaju „Šiptari”,

– da se ovim tekstovima podstiče nacionalna i verska netrpeljivost prema albanskoj nacionalnoj zajednici, a posebno se u nepovoljan položaj stavljaju osobe albanske nacionalnosti koji su državljani Republike Srbije.

1.3. Uz pritužbu su dostavljeni naslovi tekstova objavljeni na medijskom portalu  „T.” 14. i 15. oktobra 2014. godine – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Medijskom portalu „T.” upućen je zahtev 24. marta 2015. godine da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritužbe. Kako se medijski portal „T.” u ostavljenom roku nije izjasnio, a zahtev je primio 27. marta 2015. godine, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritužbe i prilozi dostavljeni uz pritužbu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 14. oktobra 2014. godine prekinuta fudbalska utakmica između Srbije i Albanije, pred kraj prvog poluvremena, nakon incidenata kada se iznad terena pojavio manji leteći objekat (tzv. dron) sa zastavom velike Albanije. U trenutku kada je srpski fudbaler uhvatio zastavu, na njega su nasrnula dvojica albanskih fudbalera u pokušaju da mu je otmu. Tada je došlo do opšte gužve na terenu, utrčalo je i nekoliko navijača, pa je sudija pozvao igrače u svlačionicu i prekinuo meč.

2.2. Nakon incidenta na fudbalskoj utakmici, brojni mediji su pisali o ovom događaju, između ostalih i medijski portal „T”, koji je 14. i 15. oktobra 2014. godine objavio niz tekstova sa sledećim naslovima: „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”.

2.3. Uvidom u odluku Saveta za štampu od 25. decembra 2014. godine utvrđeno je da je Komisija za žalbe Saveta za štampu utvrdila da je nizom tekstova objavljenih  14. i 15. oktobra 2014. godine, koji se odnose na incidente na utakmici Srbija-Albanija, a u kojima u naslovima i tekstovima koristi reč „Šiptar”, portal  www… ” prekršio tač. 1. Odeljka IV i tač. 4. Odeljka V Kodeksa novinara Srbije U obrazloženju odluke Saveta za štampu navedeno je da je nesporno da sami Albanci ili bar deo njih, reč „Šiptar” doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju upotrebu takve reči, čak i ukoliko ona sama po sebi nije pežorativna.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, kao i naslove tekstova objavljene 14. i 15. oktobra 2014. godine – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme  podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

3.7. Kodeksom novinara Srbije – uputstva i smernice  u Odeljku IV tač. 1. propisano je da je novinar, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Novinarska profesija nespojiva je sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etničkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno. Nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe. Takođe, u Odeljku V tač. 4. kodeksa propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li naslovi tekstova objavljeni na  medijskom portalu „T.” – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!” predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno, da li se njima stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je stručne tekstove koji obrađuju poreklo reči Šiptar, njeno značenje u savremenom kontekstu i osećanja koja izaziva kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji. Tako na primer, u tekstu „Srpski nacionalizam u dvadesetom veku” (2002), istoričarka dr Odri Helfant Bading (Audrey Helfant Budding) navodi da je od proleća 1968. godine reč Šiptar (izvedena iz albanske reči Shqiptar), koja je ranije korišćena da označi jugoslovenske Albance za razliku od Albanaca u Albaniji, u zvaničnoj upotrebi u srpskohrvatskom jeziku zamenjena rečju Albanac, čija je upotreba ranije bila ograničena samo na građane Albanije. Važnost ove promene bila je dvojaka: ukinut je termin koji je poprimio pogrdan prizvuk, a naglašeno je jedinstvo Albanaca unutar i izvan Albanije. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nazivanje albanskog naroda „Šiptarima” pogrdno, da vređa pripadnike ove nacionalne manjine, te da upotreba ovog termina umesto Albanac/ka može, posebno u konfliktnim situacijama, raspirivati netrpeljivost prema albanskoj zajednici i izazvati negativna osećanja kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji.

3.10. Takođe, prilikom analize naslova tekstova objavljenih na  medijskom portalu „T.” – „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”, potrebno je imati na umu povod za objavljivanje ovih tekstova i atmosferu u društvu pre, tokom i posle navedenih događaja. Poverenica podseća da su navedeni tekstovi nastali nakon incidenata koji su se dogodili tokom fudbalske utakmice Srbija-Albanija i koji su se okončali fizičkim obračunom pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, nakon čega je meč prekinut. Pored toga, opšte je poznata činjenica da je ubrzo nakon ovih događaja, došlo do niza incidenata u Srbiji koji su rezultirali demoliranjem više lokala čiji su vlasnici pripadnici albanske nacionalne manjine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da incidenti između pripadnika različitih etničkih zajednica, među kojima postoji istorija netrpeljivosti i međusobnih oružanih sukoba, nesumnjivo može da dovede do negativnih osećanja, eskalacije nasilja i svojevrsne „osvete” pripadnika one etničke zajednice koja se zbog određenog incidenta osetila „napadnutom”. Međutim, u demokratskom društvu kakvom težimo, a koje počiva na vrednostima kao što su tolerancija, ravnopravnost i sprečavanje sukoba, neophodno je da svi akteri koji imaju uticaj na javnost promovišu poštovanje ljudskih prava i sprečavaju diskriminaciju i nasilje. U tom smislu, nesporno je da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetljivim društvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju javnost o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i odlučuju o naslovima svojih tekstova u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, ova sloboda nije neograničena, već se mora kretati u okvirima Ustava RS i zakonskih propisa, uključujući antidiskriminacione propise.

3.11. Poverenica ukazuje da su pojedini mediji svojim izveštavanjem, nakon fudbalske utakmice, u velikoj meri doprineli osećaju straha i neprijatnosti kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji, kao i da su korišćenjem termina „Šiptar” povredili dostojanstvo pripadnika ove nacionalne manjine, imajući u vidu da je u našem društvu, u današnje vreme, korišćenje reči „Šiptar” uvredljivo, čemu u prilog ide i odluka Saveta za štampu od 25. decembra 2014. godine, kojom je utvrđeno da je medijski portal „T.” prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. U odluci je navedeno da „sami Albanci ili bar deo njih, reč „Šiptar” doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju upotrebu takve reči, čak i ukoliko ona sama po sebi nema pežorativnu kontociju”. Osim toga, ovakav način izveštavanja o nesumnjivo neprijatnim događajima, praćen kolokvijalnim i pogrdnim nazivanjem određene etničke grupe, produbljuje jaz između pripadnika albanske nacionalne manjine i većinskog stanovništva, izazivajući kod većinskog stanovništva odbojnost prema Albancima i Albankama, a kod pripadnika albanske nacionalne manjine osećaj nesigurnosti i etiketiranje čitave njihove etničke zajednice.

3.12. Odabirom naslova „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, “Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!” uredništvo medijskog portala „T.” nije ostalo neutralno u izveštavanju o fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije. Pored toga, u izveštaju medijskog arhiva „E.” – „Ekstremističke poruke u klasičnim i novim medijima u periodu avgust-decembar 2014. godine”, navedeno je da su poruke mržnje koje se plasiraju danas preko štampanih medija – tabloida, slične onim iz 90-ih godina. Istaknuto je da su najviše poruka mržnje izazvali incident sa dronom i poseta albanskog premijera, jer govor mržnje u medijima eskalira tokom ekstremnih događaja. Navedeno je da se termin „Šiptar” tokom tih događaja pojavio u medijima više od 40 puta. Što se tiče izveštavanja medija o incidentu sa dronom na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije istaknuto je, između ostalog, da je ovaj incident prouzrokovao navalu tekstova sa ružnim i vulgarnim izrazima, podgrevanje strasti i raspirivanje netrpeljivosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da upotreba termina „Šiptar”, prilikom izveštavanja o incidentima u koje su uključeni pripadnici srpskog i albanskog naroda, dovodi do posledice da pripadnici albanske nacionalne manjine postaju nepoželjni u društvu, što je dodatno zabrinjavajuće ako se imaju u vidu podaci iz istraživanja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 2013. godine. Naime, podaci iz ovog istraživanja ukazuju da najveći stepen etničke distance postoji prema Albancima i on je najviši od stepena etničke distance većinskog stanovništva prema drugim etničkim grupama u svim ispitivanim odnosima/socijalnim interakcijama.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su mediji značajno sredstvo u širenju tolerancije, podsticanju prava na ravnopravnost i suzbijanju diskriminacije i uverena je da je korišćenje termina „Šiptar” rezultat nedovoljnog poznavanja međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti. Ujedno, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će medijski portal „T.” nastojati da kroz priloge koje objavljuje, razvija svest o jednakosti i ravnopravnosti, kao i da će uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike manjinskih etničkih zajednica.

4. MIŠLjENjE

Naslovima tekstova „Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije!”, „Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača!?”, „Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!” i „Šiptarski novinar za T: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!”  koji su objavljeni na medijskom portalu „T.” 14. i 15. oktobra 2014. godine, odnosno, upotrebom izraza „Šiptar” u naslovima ovih tekstova, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje A. S. J, glavnom i odgovornom uredniku medijskog portala “T.” da ubuduće:

5.1. Ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica albanske nacionalne manjine, kao i da tekstovima i prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike i pripadnice albanske nacionalne manjine.

5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU

RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba OCD protiv medijskog portala T. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti informisanja