24. 07-00-165/2017-02 datum: 24.8.2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, u ime Z. S. protiv Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd, povodom donošenja Privremenog zaklјučka o obezbeđivanju smeštaja za maloletnu B. S. U pritužbi je navedeno da je ova odluka doneta bez ikakvih dokaza, već isklјučivo na bazi predrasuda i stereotipa o Romima i Romkinjama. U izjašnjenju Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd navedeno je da razlog donošenja Privremenog zaklјučka o obezbeđivanju smeštaja za maloletnu B. S. nije bilo koje lično svojstvo maloletne B.S. ili njenih roditelјa, o čemu je Centar priložio dokaze. Po sprovedenom postupku Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišlјenje da nije došlo do povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije od strane Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd.

1. TOK POSTUPKA
   • Nacionalni savet romske nacionalne manjine podneo je pritužbu u ime Z. S, protiv Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd, zbog diskriminacije maloletne B. S. na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Gradski centar za socijalni rad, Odelјenje Novi Beograd doneo Privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja, kojim je maloletnoj B.S. obezbeđen hitan smeštaj u Prihvatilište za urgentno zbrinjavanje zlostavlјane dece, počev od 18. januara 2017. godine;
• da je zaklјučak donet bez adekvatno sprovedenog postupka i bez dokaza kojima bi se potkrepili razlozi za oduzimanje deteta i odvajanje od porodice;
• da nije bilo osnova za donošenje ovakvog zaklјučka i da je odluka bazirana isklјučivo na stereotipima i predrasudama o Romima.

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad.
• U izjašnjenju na pritužbu, rukovoditelјka odelјenja i stručni tim Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenje Novi Beograd, naveli su:

• da je Z. S. uložila žalbu na Privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja za maloletnu B. S. i to Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja kao drugostepenom organu. Drugostepeni organ je poništio zaklјučak i predmet vratio na ponovno postupanje;
• da je stručni tim sproveo postupak na osnovu Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad kao i na osnovu opšteg i posebnog protokola o zaštiti dece od zlostavlјanja i zanemarivanja;
• da je u radu sa porodicom realizovano više terenskih poseta, obavlјen je razgovor sa majkom i njenim partnerom u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad i analizirana prikuplјena dokumentacija;
• da je sa porodicom pre oduzimanja deteta rađeno savetodavno i edukativno na povećanju roditelјske brige i pružanju kvalitetnije nege za dete. Cilј stručnih intervencija bio je usmeren na adekvatniju bezbednost deteta, lečenje i školovanje deteta;
• da se stručni tim opredelio za oduzimanje deteta, imajući u vidu da majka Z. S. nije otklonila propuste u vršenju roditelјskog prava na koje je stručni tim u dužem periodu ukazivao;
• da su propusti u vršenju roditelјskih prava sledeći: maloletna B.S. nije blagovremeno odvedena na lekarski pregled u situaciji povišenih zdravstvenih potreba, nije upisana u školu, zatečena je na ulici oskudno obučena u hladnoći i to u prošnji (o čemu je Gradski centar za socijalni rad obavestila novinarka Blica, a maloletna B.S. kasnije potvrdila u razgovoru sa stručnim timom);
• da je maloletna B.S. hronično edukativno i vaspitno zanemarena, zapuštena u domenu kognitivnog, govornog i emocionalnog razvoja, kao i u domenu higijenskih i drugih osnovnih navika, kao i zbog sumnje da je dete zloupotreblјavano radi prošnje;
• da je od Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske stanice Surčin, pribavlјen izveštaj u kome se navodi da je protiv majke Z. S. pokrenuto više prekršajnih postupaka zbog prosjačenja a koja su se odvijala i u prisustvu maloletne B.S.;

• Poverenik za zaštitu ravnnopravnosti zatražio je od Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd dokaze kojima će potvrditi navedene tvrdnje.
• U dodatnom izjašnjenju Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd dostavlјen je list praćenja kontakata i rada na slučaju, izveštaj psihologa, izjašnjenje stručnog tima, rešenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, izvod iz matične knjige rođenih za B.S, otpusna lista sa epikrizom Univerzitetske dečje klinike odelјenja neurohirurgije za B.S, elektronska pošta N. I, plan tretmana Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska za maloletnu B.S, kao i izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske stanice Surčin od 23. maja 2017. godine.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u List praćenja kontakata i rada na slučaju maloletne B.S. utvrđuje se da je 6. oktobra 2015. godine, pokušana terenska poseta. Dana 20. maja 2016. godine, u terenskoj poseti zatečena je majka maloletne B.S. koja je usmerena da se obrati ginekologu s obzirom da je u drugom stanju i da ne prati trudnoću. Informisana je o tome da maloletnu B.S. treba da odvede kod lekara na kontrolu zbog hidrocefalusa i da je upiše u školu. Dana 19. jula 2016. godine u terenskoj poseti, majka maloletne B.S. je izjavila da je zaboravila da je odvede kod lekara na kontrolu. U izveštaju od 18. januara 2017. godine, navedeno je da je maloletna B.S. ošišana na vrlo kratko 1-2 mm dužine kose. Na pitanje da pojasne razlog, roditelјi odgovaraju konfuzno. Konstatovano je da su roditelјi propustili da odvedu maloletnu B.S. na kontrolni pregled kod lekara. U odvojenom razgovoru, maloletna B.S. je navela da prosi na ulici i da je tome naučio otac. Dalјe, navedeno je da je higijenski i vaspitno zapuštena, ošišana na kratko sa vidlјivim ožilјkom na glavi. Lako se odvaja od majke i oca. Nakon konsultacija, stručni tim je saglasan da je dete u stanju pojačanih zdravstvenih potreba, usporenog psihofizičkog razvoja, da prosi na ulici po niskim temperaturama, neadekvatno obučena, i da je potrebno smestiti dete u prihvatilište za urgentno zbrinjavanje zlostavlјane dece.

• Uvidom u Izveštaj psihologa od 18. januara 2017. godine, koji se nalazi na obrascu „procena –deca i mladi“, dokument broj 157149 Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, utvrđuje se da je maloletna B.S. navela da prosi na ulici, da deluje mlađe od svog kalendarskog uzrasta, da je higijenski zapuštena i da se oseća na urin. Kratko je ošišana tako da se vidi ožilјak od hidrocefalusa. Psiholog smatra da je razlog tome izazivanje sažalјenja prilikom prošnje. Nije upisana u školu i kasni sa lekarskim kontrolnim pregledom mesec dana. Ne poznaje pojmove doba dana niti značenje reči doručak, ručak i večera. Zaklјučak je da detetove zdravstvene potrebe nisu zadovolјene i da postoji sumnja da je detetova bezbednost ugrožena zbog prošnje. Porodično okruženje je nestimulativno i deprivirajuće po rast i razvoj deteta.

• Iz izveštaja stručnog tima Prihvatilišta za zbrinjavanje zlostavlјane dece koji je upućen voditelјu slučaja, utvrđeno je da se maloletna B.S. predstavlјa imenom Anđela, da nije naučena da defecira u toalet ili nošu, da ne zna boje, vremenske odrednice, te da je ekstremno edukativno i vaspitno zapuštena. U razgovoru sa timom CSR uspela je da ispriča kako je prosila, kako je tata učio da sedi i da traži novac. Dalјe, u izveštaju od 24. maja 2017. godine, konstatovano je da maloletna B.S. ima pozitivan emocionalni odnos prema osoblјu doma i drugoj deci, da je stekla osnovne pojmove, kontroliše sfinktere, inicira održavanje lične higijene, uklјučena je u Montesori program i ne pokazuje znake tugovanja ili separacione krize zbog odvojenosti od majke i porodice.

• Uvidom u odštampanu elektronsku poštu N. I, utvrđeno je da je novinarka Blica, A. Đ, telefonskim putem obavestila Centar za socijalni rad da je zatekla u prošnji devojčicu B.S. u jako lošem fizičkom stanju, naročito imajući u vidu vremenske prilike.

• Iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska stanica Surčin, utvrđeno je da je protiv S. Z. podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prosjačenja 16. decembra 2014. godine, 23. februara 2015. godine, a 9. aprila 2015. godine i zbog prosjačenja u grupi. Dana 22. jula 2015. godine, protiv Z. S. podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnim licem – kćerkom B.S. koja je zatečena u prosjačenju.

• Uvidom u Rešenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja od 11. aprila 2017. godine, utvrđeno je da je poništen privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja za maloletnu B. S. i predmet vraćen Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odelјenju Novi Beograd na ponovni postupak i odlučivanje. U rešenju je, pored ostalog navedeno da je Centar za socijalni rad u Beogradu, Odelјenje Novi Beograd, još od 2015. godine imao saznanja o zanemarivanju i ugroženosti deteta, ali da nije preduzimao mere u cilјu zaštite deteta u skladu sa svojim ovlašćenjima. Takođe, drugostepeni organ je utvrdio da je Centar za socijalni rad u Beogradu, Odelјenje Novi Beograd, nepotpuno utvrdio činjenično stanje i povredio pravila upravnog postupka.

• U ponovnom postupku donet je privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja za maloletnu B.S. br. 56036-2864/2017 od 24. maja 2017. godine u kojem je, između ostalog, navedeno da je maloletna B.S. zdravstveno, socijalno, edukativno i obrazovno uskraćena, te da postoji sumnja da je ekonomski eksploatisana, te da bi se ostajanjem u porodičnom okruženju stvorio hroničan i visok rizik od dalјeg zanemarivanja, odnosno od dalјeg razvojnog nazadovanja sa niskom mogućnosti za oporavak i razvoj postojećih kapaciteta. Navedeno je, takođe, da bi se na ovaj način nanela trajna šteta po psihofizički i socio-ekonomski razvoj devojčice, a da prethodne savetodavno-edukativne intervencije sa roditelјima nisu donele neophodnu pozitivnu promenu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, navode iz izjašnjenja, kao i pisane dokaze koji su dostavlјeni tokom postupka.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

3.3. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim lјudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Članom 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[7] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
• Zakon o socijalnoj zaštiti[8] zabranjuje diskriminaciju korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredelјenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isklјučenosti ili drugog ličnog svojstva.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Gradski centar za socijali rad doneo Privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja za maloletnu B. S. zbog stereotipa i predrasuda o Romima i Romkinjama.
• U toku postupka, razmatrani su navodi iz izjašnjenja u kome Gradski centar za socijalni rad, Odelјenje Novi Beograd nije osporavao da je Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, socijalna i boračka pitanja, utvrdilo propuste u radu Centra i poništilo privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja za maloletnu B. S. i vratilo predmet na ponovni postupak. U ponovlјenom postupku postupajući po nalogu ovaj organ staratelјstva je doneo novi privremeni zaklјučak o obezbeđenju smeštaja.

3.10. Uvidom u pisane dokaze, koje je Centar za socijalni rad dostavio, potvrđeni su navodi iz izjašnjenja, i to da je stručni tim u radu sa porodicom, realizovao više terenskih poseta, i da je razgovor obavlјen sa majkom maloletne B.S. i njenim partnerom, u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad. Sa porodicom, odnosno sa majkom Zlatom i njenim partnerom, u periodu pre oduzimanja deteta rađeno je savetodavno i edukativno na povećanju roditelјske brige. Prema navodima centra, cilјevi rada sa porodicom, bili su usmereni prema adekvatnijoj bezbednosti deteta, lečenju i školovanju.

3.11. Takođe, tokom postupka koji je sproveo Gradski centar za socijalni rad, utvrđene su činjenice da majka nije upisala maloletnu B.S. u školu, da je nije odvela na preporučeni zdravstveni pregled, kao i da je u razgovoru sa detetom utvrđeno da je u više navrata prosilo, a prema izjavi novinarke „Blica“ koja je slučaj prijavila centru, prosila je oskudno obučena u zimskim uslovima. O ovim navodima, Gradski centar za socijalni rad, dostavio je dokaze Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

3.12. Predmet ocene Poverenika je isklјučivo bilo ispitivanje uzročno-posledične veze između ličnog svojstva maloletne B.S. (nacionalne pripadnosti) i akta Centra za socijalni rad koji je podnositelј pritužbe ocenio kao diskriminatoran. Analizom navoda iz pritužbe i izjašnjenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i priloženih dokaza može se konstatovati da ne postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva maloletne B.S. (romska nacionalnost) i postupanja Gradskog centra za socijalni rad, što ne znači da nema drugih povreda prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa. Na osnovu izvedenih dokaza može se zaklјučiti da je Centar svoju odluku bazirao na proceni o ugroženosti deteta, a ne na osnovu bilo kog ličnog svojstva maloletne B.S. ili njenih roditelјa.

3. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, u ime Z. S, protiv Gradskog centra za socijalni rad, Odelјenja Novi Beograd, povodom donošenja Zaklјučka o obezbeđenju hitnog smeštaja za maloletnu B.S. utvrđeno je da Gradski centar za socijalni rad nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

[6] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)

[7] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelјa i „Službeni glasnik RS”, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11, (član 25.)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba NSRNM protiv GCSR N.B. zbog diskriminaicje na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini u oblasti pružanja socijalne zaštite