br. 07-00-33/2014-02 datum: 10. 3. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela „M. ž. p. n.” protiv B. I. a. d. B, zbog formulara za zaposlenje koji je postavljen na internet prezentaciji banke, s obzirom da se pojedina pitanja u ovom formularu odnose na osetljive podatke i lična svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca. Pitanja koja su posebno osetljiva su: a) ime oca b) bračno stanje, c) deca i d) vojna obaveza. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je, takođe, da je B. I. a. d. B, nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, uklonilo iz formulara za zaposlenje sporna pitanja koja su bila predmet ove pritužbe. Poverenica je dala mišljenje da je postavljanjem pitanja u formularu za zaposlenje na internet prezentaciji B. I. a. d. B. http://www…, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: a) ime oca b) bračno stanje i c) deca, B. I. a. d. B. izvršila akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa. Imajući u vidu da su navedena pitanja u, tokom postupka, uklonjen iz formulara za zaposlenje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je preporučila da B. I. a. d. B. ubuduće, prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tuču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila „M. ž. p. n.” iz B, koju je podnela protiv B. I. a. d. B.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da se u formularu za zaposlenje na sajtu B. I. a. d. B. pojedina pitanja odnose na osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: ime oca, bračno stanje, deca, vojna obaveza.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija formulara za zaposlenje B. I. a. d. B, koji je bio postavljen na internet prezentaciji http://www….

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje B. I. a. d. B.

1.5. U izjašnjenju direktorke sektora za ljudske resurse B. I. a. d. B, navedeno je:

– da sporni podaci: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza, koje sadrži formular za zaposlenje postoje još iz perioda organizovanja i uspostavljanja sistema rada u banci od 2005. godine, odnosno, znatno pre usvajanja i stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije;
– da je B. I. a. d. B. izvršila revidiranje formulara za zaposlenje i eliminisala sporna pitanja iz formulara;
– da B. I. a. d. B. sprovodi kontinuirano usklađivanje svojih dokumenata sa dokumentima matične banke u Italiji, kao i sa visokim evropskim standardima u pogledu poštovanja principa obezbeđivanja jednakih prava i mogućnosti za sve zaposlene, kao i za sve koji su zainteresovani za zasnivanje radnog odnosa u banci.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i formulara za zaposlenje koji je bio postavljen na internet prezentaciji B. I. a. d. B, utvrđeno je da su u formularu, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza.

2.2. Uvidom u internet prezentaciju B. I. a. d. B, http://www… utvrđeno je da su u formularu za zaposlenje uklonjena pitanja: ime oca, bračno stanje, deca, vojna obaveza.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, a odredbom čl. 45. propisano je da lice nije dužno da protivno svojoj volji ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl.15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, dok čl. 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, članom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na odredbu čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Navedena odredba čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova u vezi je sa čl. 26. st. 2. Zakona o radu , prema kojem poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je na internet prezentaciji B. I. a. d. B. bio postavljen formular za zaposlenje u kome su se nalazila i pitanja: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da je u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, izmenjen formular za zaposlenje koji je bio postavljen na internet prezentaciji http://www…, i to tako što je pitanje: ime oca, zamenjeno pitanjem: ime jednog roditelja, dok su pitanja bračno stanje, deca i vojna obaveza uklonjena iz formulara za zaposlenje.

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su pitanja u upitniku za zaposlenje koja su se nalazila na internet prezentaciji B. I. a. d. B., i to: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza nedozvoljena, jer se odnose na lična svojstava kandidata i kandidatkinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, u okviru delatnosti kojom se bavi ovo privredno društvo.

3.7. Postavljanjem pitanja kojima se od kandidata i kandidatkinja zahteva da u upitniku za zaposlenje navedu ime oca, može dovesti u neravnopravan položaj sva ona lica koja nemaju upisan podatak o ocu u matičnoj knjizi rođenih ili iz bilo kog drugog razloga ne žele da navedu ime oca. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji ni jedan objektivan i valjan razlog da se od kandidata prilikom konkurisanja za posao zahteva da navedu ime oca. Ukoliko je ovakvo pitanje neophodno, od kandidata i kandidatkinja se eventualno može zahtevati da navedu ime jednog roditelja, kao što je B. I. i navela u izmenjenom formularu za zaposlenje. Formulisana pitanja koja glase: bračno stanje i deca, ukazuju da poslodavac u konkretnom slučaju, pre svega od kandidatkinja koje konkurišu za posao zahteva da se izjasne o bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice, što je izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica napominje da je poslodavac dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 4. i 15. Zakona o ravnopravnosti polova, u vezi sa čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Iako ne spada u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je ukazati da zahtev poslodavca da se kandidati izjasne o regulisanju vojne obaveze nema objektivno i razumno opravdanje, s obzirom da ovi podaci nisu od neposrednog značaja za bilo koje radno mesto i obavljanje posla u ovoj banci. Pri tome treba imati u vidu i odredbu čl. 45. Ustava Republike Srbije koja propisuje da lice nije dužno da protivno svojoj volji ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima, ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Poverenica takođe ukazuje da prema odredbama čl. 16. st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. Međutim, u konkretnom slučaju, lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu, a tiču se porodičnog i bračnog statusa, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla, kao i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Postavljanjem pitanja kojima se od kandidata i kandidatkinja traži da navedu ime oca, bračno stanje i deca, B. I. a. d. B. je izvršila diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i rada, i to na osnovu pola, porodičnog i bračnog statusa. Poverenica napominje da B. I. a. d. B. prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o porodičnom i bračnom statusu lica.

3.10. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

B. I. a. d. B. je postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje na svojoj internet prezentaciji, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: a) ime oca, b) bračno stanje i c) deca izvršila akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je B. I. a. d. B. uklonila sa svoje internet prezentacije pitanja iz formulara koja su bila predmet ove pritužbe, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA
Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao B. I. a. d. B. ubuduće neće postavljati nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba nevladine organizacije M. Ž. P. N. protiv banke zbog višestruke diskriminacije u oblasti zapošljavanja