br. 07-00-116/2014-02 datum: 25. 6. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo B. n. v. protiv G. u N. P. U pritužbi je navedeno da se 141 učenik/ca gimnazije opredelio za nastavu na bosanskom jeziku, a da je za sve organizovana nastava na srpskom jeziku. G. u N. P. nije se izjasnila na navode iz pritužbe, iako je zahtev za izjašnjenje uredno primila. U toku postupka je utvrđeno da G. u N. P nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku iako se prilikom upisa u prvi razred, za nastavu na bosanskom jeziku, izjasnio 141 učenik/ca. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je G. u N. P, neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, izvršila akt diskriminacije učenika i učenica bošnjačke nacionalnosti. G. u N. P. i direktoru Z. M. preporučeno je da za školsku 2014/2015 godinu sprovedu anketu među učenicima/cama, kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih da nastavu pohađaju na bosanskom jeziku, kao i da preduzmu sve neophodne mere kako bi se organizovala nastava na bosanskom jeziku, ukoliko rezultati ankete pokažu da postoji potreban broj učenika/ca koji su zainteresovani da nastavu pohađaju na bosanskom jeziku.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 14. marta 2014. godine obratilo B. n. v. protiv G. u N. P. U pritužbi je navedeno da za učenike i učenice bošnjačke nacionalnosti nije organizovana nastava na bosanskom jeziku, dok je u istoj školi za učenike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku.

1.2. B. n. v. je u pritužbi navelo:

– da smatra da nacionalna pripadnost učenika bošnjačke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za učenike srpske nacionalnosti u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom;
– da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za učenike bošnjačke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne troškove, niti proširenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, što je dokazano praksom osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve učenike čiji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
– da je B. n. v. sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u školskoj 2013/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpočela nastava na bosanskom jeziku za učenike čiji su se roditelji izjasnili da žele da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku;
– da su u navedenim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji učenika izjasnili o modelu nastave;
– da je pripremna nastava na bosanskom jeziku održana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
– da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom programu za gimnazije , kojim je u program obrazovanja za prvi razred gimnazije za sve smerove dodat predmet – Bosanski jezik i književnost i Pravilnik o dopuni Pravilnika o planu udžbenika za prvi i peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za prvi razred gimnazije.
– da je ministarstvo odobrilo većinu udžbenika za osnovne i srednje škole koje je štampala izdavačka kuća „Klett”, kao i uvoz udžbenika iz Bosne i Hercegovine;
– da se u G. u N. P. upisalo 141 učenik/ca čiji su se roditelji opredelili za nastavu na bosanskom jeziku;
– da su formirana odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku, međutim nastava se u svim odeljenjima odvija na srpskom jeziku;
– da su učenici i učenice gimnazije, koji su se opredelili za nastavu na bosanskom jeziku, više puta zahtevali i dostavljali potpisane peticije direktoru da otpočne nastava na bosanskom jeziku, kao i da su organizovali proteste i bojkote nastave dok se ne otpočne sa nastavom na bosanskom jeziku.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je B. n. v. podnelo pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata upisa u prvi razred srednje škole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014 godini; poziv direktorima srednjih škola za sastanak broj R. br. 550-04b/2013 od 11. jula 2013. godine; dopisi B. n. v. broj R. br. 904-03/2013 od 1. oktobra 2013. godine i broj R. br. 860a-04b/2013 od 29. septembra 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije . G. u N. P. upućen je zahtev 27. marta i 10. aprila 2014. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema izjasni o osnovanosti i navodima iz pritužbe. Kako se G. u N. P. u ostavljenom roku nije izjasnila, a zahtev je primila 14. aprila 2014. godine, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu utvrđeno je da se u G. u N. P, prilikom anketiranja na kojem jeziku žele da slušaju nastavu u toku školske 2013/2014 godine, od ukupno 298 učenika/ca upisanih u prvi razred, za nastavu na bosanskom jeziku izjasnilo 141 roditelj, odnosno, učenik/ca. Nastava je organizovana na srpskom jeziku za sve učenike i učenice škole.

2.2. Uvidom u obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovano- vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014 godini, utvrđeno je da je obrazac dvojezičan i namenjen roditeljima, da su predviđena mesta na kojim treba upisati podatke o mestu stanovanja, nazivu obrazovno-vaspitne ustanove, ime i prezime roditelja, broj lične karte i jedinstveni matični broj, adresa, ime i prezime učenika i razred. Popunjavanjem obrasca roditelj se opredeljuje za jednu od dve ponuđene opcije: da učenik/ca pohađa nastavu na bosanskom jeziku ili na srpskom jeziku.

2.3. Uvidom u poziv koji je B. n. v. uputilo direktorima srednjih škola za sastanak 12. jula 2013. godine, broj R. br. 550-04b/2013 od 11. jula 2013. godine utvrđeno je da je tema sastanka: obaveze resornog ministarstva u vezi obezbeđivanja tehničkih i organizacionih uslova za početak nastave na bosanskom jeziku od 1. septembra 2013. godine.

2.4. Uvidom u dopis broj R. br. 860a-04b/2013 od 20. septembra 2013. godine, utvrđeno je da B. n. v. obavestilo školu da će je predstavnici vijeća posetiti 20. septembra 2013. godine, povodom realizacije nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini.

2.5. Uvidom u dopis broj R. br. 904-03/2013 od 1. oktobra 2013. godine, utvrđeno je da B. n. v. obavestilo školu da će predstavnici vijeća posetiti školu 1. oktobra 2013. godine i doneti učenicima i učenicama na poklon Čitanku za bosanski jezik i književnost za prvi razred gimnazije i srednjih stručnih škola, autorke Melide Rebronje.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.4. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.5. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovim zakonom je propisano da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, a da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.8. Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama člana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stručnog obrazovanja ostvaruju na osnovu školskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa određenih oblika stručnog obrazovanja, a da školski program, između ostalog, sadrži i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da školski program donosi školski odbor, po pravilu, svake četvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.

3.9. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Dalje je propisano da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Takođe, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.

3.10. Odredbama Zakona o o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.11. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu bliže se uređuje način formiranja odeljenja i propisuje da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika, a da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika, uz saglasnost ministarstva nadležnog za obrazovanje.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.12. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je G. u N. P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, učenike i učenice bošnjačke nacionalnosti stavila u neravnopravan položaj u odnosu na učenike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.

3.13. Imajući u vidu da G. u N. P. nije dostavila traženo izjašnjenje na navode iz pritužbe, ostalo je nepoznato iz kojih razloga škola nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku za učenike i učenice koji su se izjasnili da žele nastavu na bosanskom jeziku. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je škola, u konkretnom slučaju, bila dužna da organizuje nastavu na bosanskom jeziku. Naime, odredbama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Dalje, propisano je da se nastava na jeziku nacionalne manjine može organizovati i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja. Prema podacima koji su dostavljeni u pritužbi, za nastavu na bosanskom jeziku izjasnio se 141 učenik/ca gimnazije, što je, u smislu zakona, dovoljan broj za organizovanje nekoliko odeljenja prvog razreda na jeziku i pismu nacionalne manjine.

3.14. Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku učenicima/cama bošnjačke nacionalnosti uskraćeno je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku garantovano Ustavom Republike Srbije, međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbiji i zakonima iz oblasti obrazovanja. Time su učenici/ce bošnjačke nacionalnosti stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na učenike/ce srpske nacionalnosti, koji nastavu slušaju na svom maternjem jeziku. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku omogućava učenicima određene nacionalne manjine da se izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu baštinu na maternjem jeziku, ali i doprinosi očuvanju nacionalnog identiteta manjine. Treba imati u vidu da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru pripadnika nacionalne manjine i da se ne ostvaruje prinudno. S tim u vezi, roditelji učenika/ca bošnjačke nacionalnosti u G. u N. P. su se izjasnili da žele da njihova deca ostvare pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, pa je iz tih razloga, škola bila dužna da preduzme mere iz svoje nadležnosti i omogući učenicima/cama da ostvare pravo na obrazovanje i vaspitanje na maternjem jeziku.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je, pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u zaštiti prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti položaj nacionalnih manjina, a da postoji potreba za većom doslednošću u primeni i poštovanju postojećeg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, pomaže očuvanju nacionalnog identiteta i sprečavanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal jačanja međusobnog poštovanja i razumevanja različitih zajednica unutar jednog društva. Pravo na očuvanje kolektivnog identiteta pomoću obrazovanja na jeziku manjine mora da bude uravnoteženo sa potrebom integrisanja i učešća u široj državnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za lično ostvarenje i aktivan rad i život u zajednici, poštovanje ravnopravnosti, unapređivanje tolerancije i uvažavanje različitosti.

3.16. Na kraju, potrebno je skrenuti pažnju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatražiti mišljenje deteta, tj. učenika i učenica škole. Naime, u anketnom obrascu „Obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014″, mogućnost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pružena mogućnost da iskažu svoje mišljenje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima utvrđeno pravo deteta da iskaže svoje mišljenje u stvarima koja se tiču deteta. U Opštem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporučio državama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogućnosti da izraze svoje mišljenje i da se ono pažljivo razmotri u svakom obrazovnom okruženju, uključujući i obrazovne programe, ali i izvan škole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uključujući, između ostalog i školske programe, metode poučavanja i strukturu škola. Komitet ističe da se u odlukama o prelasku na sledeći nivo školovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iskažu mišljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se tiču dece, obavezni da poštuju pravo deteta da izrazi mišljenje i da ono bude pažljivo razmotreno.

3.17. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je G. u N. P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, diskriminatorno postupila prema učenicima/cama bosanske nacionalnosti. Poverenica sa žaljenjem konstatuje da u konkretnom slučaju nije moguće ukloniti posledice diskriminatornog postupanja, imajući u vidu činjenicu da je školska godina završena.

4. MIŠLjENjE

Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, G. u N. P. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje G. u N. P. i direktoru Z. M, kao odgovornom licu da:

5.1. Za školsku 2014/2015 godinu sprovede anketu među učenicima/cama, kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih da nastavu pohađaju na bosanskom jeziku.

5.2. Preduzme sve potrebne mere iz svoje nadležnosti, kako bi se organizovala nastava na bosanskom jeziku, ukoliko rezultati ankete pokažu da postoji potreban broj zainteresovanih učenika/ca za pohađanje nastave na bosanskom jeziku.

5.3. Da objavi mišljenje sa preporukama Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na oglasnoj tabli škole. Potrebno je da mišljenje bude istaknuto na oglasnoj tabli škole najmanje 15 dana.

5.4. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da G. u N. P. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko G. u N. P. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba Nacionalnog saveta nacionalne manjine protiv srednje škole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja