15. 07-00-151/2017-02 datum: 15. 7. 2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe N.O.O.I.S. protiv Javnobeležničke komore Srbije, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom prilikom obavlјanja pravnih poslova kod notara, odnosno, javnih beležnika. U pritužbi je navedeno da organizacija ima saznanje da osoba sa invaliditetom koja ne može svojeručno da se potpiše ili ako je slepa ili gluva, prilikom obavlјanja nekih vrsta pravnih poslova kod javnog beležnika mora da ima dva svedoka, što dodatno povećava njene troškove. U izjašnjenju Javnobeležničke komore Srbije je navedeno da javni beležnik dužan da obavlјa svoju delatnost u skladu sa propisima, kao i da se u postupcima u kojima učestvuju osobe sa invaliditetom postupa prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku kojim se uređuje postupak sastavlјanja isprava i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. U toku postupka je utvrđeno da je postupak sastavlјanja isprava, overe potpisa, rukopisa i prepisa propisan Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, da ovi zakoni propisuju prisustvo svedoka kada u postupku sastavlјanja isprava, overe potpisa, rukopisa i prepisa učestvuju osobe sa invaliditetom, kao i da su javni beležnici dužni da postupaju u skladu sa zakonima. Povodom navoda iz pritužbe da se „pritužba odnosi i na visinu taksi i da bi trebalo predložiti da se osobe sa invaliditetom kao i organizacije osoba sa invaliditetom, prilikom overe raznih dokumenata kod javnih beležnika, oslobode plaćanja taksi ili da se one značajno umanje“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije, broj 07-00-111/2017-02 od 22. maja 2017. godine, da preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilјu usklađivanja Javnobeležničke tarife sa antidiskriminacionim propisima, tako što će osobe sa invaliditetom koje u postupku pred javnim beležnikom obezbeđuju prisustvo svedoka ili tumača, osloboditi od plaćanja uvećane nagrade za posao javnog beležnika zbog učestvovanja pozvanih svedoka ili tumača. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da zahtevanjem prisustva svedoka prilikom obavlјanja pravnih poslova sa osobama sa invaliditetom u skladu sa odredbama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Javnobeležnička komora Srbije, odnosno javni beležnici, ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila N.O.O.S. protiv Javnobeležničke komore Srbije, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom prilikom obavlјanja pravnih poslova kod notara, odnosno, javnih beležnika.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je N.O.O.S. (u dalјem tekstu: NOOIS) krovna organizacija koja okuplјa 15 nacionalnih organizacija osoba sa invaliditetom, odnosno preko 500 organizacija iz njihove mreže, i da predstavlјa preko 800.000 građana i građanki Srbije sa invaliditetom;
• da organizacija ima saznanje da osoba sa invaliditetom koja ne može svojeručno da se potpiše ili ako je slepa ili gluva, prilikom obavlјanja nekih vrsta pravnih poslova kod javnog beležnika mora da ima dva svedoka, što dodatno povećava njene troškove;
• da osobe sa invaliditetom spadaju među najsiromašnije kategorije stanovništva u Srbiji;
• da je ovo očit primer diskriminacije jer se osobe sa invaliditetom dovode u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane i građanke;
• da se pritužba odnosi i na visinu taksi i da bi trebalo predložiti da se osobe sa invaliditetom kao i organizacije osoba sa invaliditetom, prilikom overe raznih dokumenata kod javnih beležnika, oslobode plaćanja taksi ili da se one značajno umanje.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Javnobeležničke komore Srbije.
• U izjašnjenju predsednika Javnobeležničke Komore Miodraga Đukanovića, između ostalog, navedeno je:

• da je postupak sačinjavanja i overe isprave pred javnim beležnikom propisan Zakonom o javnom beležništvu[2];
• da je javni beležnik dužan da obavlјa svoju delatnost u skladu sa propisima, kao i da se u postupcima u kojima učestvuju osobe sa invaliditetom postupa prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku[3] kojim se uređuje postupak sastavlјanja isprava, kao i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa[4];
• da je odredbom člana 174. Zakona o vanparničnom postupku propisano da učesniku koji nije u stanju da govori, isprava mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka, a odredbom člana 175. istog zakona propisano je da učesnik koji nije u stanju da čuje mora lično da pročita ispravu u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka, koju nakon toga potpisuje;
• da je odredbom člana 176. ovog zakona propisano da učesniku koji usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga nije u stanju da čita ili piše, isprava mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka;
• da je odredbama člana 178. istog zakona propisano da učesniku koji nije u stanju da čuje, a usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga ne može ni da čita, isprava mora biti pročitana preko tumača, u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka;
• da je odredbama člana 179. istog zakona propisano da učesnik koji nije u stanju da se potpiše stavlјa na ispravu otisak kažiprsta desne ruke, ukoliko nema kažiprst desne ruke stavlјa na ispravu otisak prvog od prstiju desne ruke koji ima i to redom: srednji prst, prstenjak, mali prst i palac, a ako nema desnu šaku onda stavlјa otisak jednog od prstiju leve ruke po istom redosledu, a ako nije u stanju da stavi otisak prsta, potpisuje ga jedan od pozvanih svedoka;
• da je odredbom člana 17. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano da ako podnosilac isprave nije u stanju da stavi rukoznak, u postupku overavanja potpisa moraju da učestvuju dva svedoka, a da javni beležnik u klauzuli o overi potpisa potvrđuje da je u njegovom prisustvu, jedan od pozvanih svedoka ispisao na ispravi ime podnosioca isprave, koji potpis priznaje kao svoj, a pozvani svedok svojim potpisom potvrđuje da su obavlјene radnje kojima je prisustvovao;
• da su navedene norme imperativne i da je javni beležnik dužan da u postupcima sastavlјanja i overavanja isprava, kada je učesnik osoba koja nije u stanju da čuje, slabovida, nepismena, osoba koja iz nekog drugog razloga ne može da čita i osoba koja ne može da se potpiše niti da stavi otisak prsta, službenu radnju preduzme u prisustvu svedoka, čija je svrha zaštita pravne sigurnosti;
• da su pravni poslovi, kod kojih se zahteva učešće svedoka i tumača, formalno pravni poslovi i moraju se preduzeti u skladu sa pravilima uz poštovanje zahteva forme;
• da je razlog propisivanja forme zaštita pravne sigurnosti, jer se na taj način obezbeđuje da osobe koje nisu u stanju da se samostalno upoznaju sa sadržinom pravnog posla ili da se potpišu, budu zaštićene od eventualnih zloupotreba;
• da je odredbama člana 34. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] propisano da isprave koje predstavlјaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne mogu potpisivati uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom, već se potpisivanje vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje overa potpisa i potvrđivanja isprava, kao i da iz navedenog proizlazi da je za preduzimanje formalnih pravnih poslova neophodno ispoštovati formu propisanu navedenim zakonima i da u tom slučaju ne postoji diskriminacija;
• da je članom 21, tarifni broj 19 Javnobeležničke tarife, koja je akt ministra pravde, propisano umanjenje javnobeležničke nagrade za obavlјenu službenu radnju tako što osobe sa invaliditetom plaćaju javnobeležničku nagradu u iznosu od 50% nagrade utvrđene tarifom;
• da ne postoji diskriminacija osoba sa invaliditetom u opisanim postupcima pred javnim beležnikom, budući da je cilј propisivanja forme zaštita pravne sigurnosti i da je propisivanje navedenih pravila od strane zakonodavca srazmerno cilјu koji se postiže.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Odredbom člana 174. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da učesniku koji nije u stanju da govori isprava mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka. U stavu 2. ovog člana propisano je da pošto učesniku koji nije u stanju da govori pročitana isprava, on priznaje ispravu tako što klimanjem glavom ili na neki drugi nesumnjiv način daje potvrdan odgovor na pitanje javnog beležnika da li je njegova volјa u svemu verno uneta i potpisuje je.
• Odredbom člana 175. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da učesnik koji nije u stanju da čuje mora lično pročitati ispravu u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka, i pošto pročita ispravu, učesnik je priznaje i potpisuje.
• Odredbom člana 176. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako učesnik usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga nije u stanju da čita ili piše, isprava mu mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka, i nako što mu je isprava pročitana, on je priznaje i potpisuje.
• Odredbom člana 178. stav 1. Zakon o vanparničnom postupku propisano je da učesniku koji nije u stanju da čuje, a usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga ne može ni da čita, isprava mora biti pročitana preko tumača, u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka.
• Odredbom člana 179. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da učesnik koji nije u stanju da se potpiše stavlјa na ispravu otisak kažiprsta desne ruke, ukoliko nema kažiprst desne ruke stavlјa na ispravu otisak prvog od prstiju desne ruke koji ima i to redosledom: srednji prst, prstenjak, mali prst i palac, a ako nema desnu šaku onda stavlјa otisak jednog od prstiju leve ruke po istom redosledu, a ako nije u stanju da stavi otisak prsta, potpisuje ga jedan od pozvanih svedoka. Javni beležnik upisuje u ispravu napomenu o tome kako je učesnik potpisao ispravu.
• Odredbom člana 17. Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano je da ako podnosilac isprave nije u stanju da stavi rukoznak, u postupku overavanja potpisa moraju da učestvuju dva pozvana svedoka. Javni beležnik u klauzuli o overi potpisa potvrđuje da je u njegovom prisustvu, jedan od pozvanih svedoka ispisao na ispravi ime podnosioca isprave, koji potpis priznaje kao svoj, a pozvani svedok svojim potpisom potvrđuje da su obavlјene radnje kojima je prisustvovao.
• Odredbom člana 34. stav 2. propisana je dužnost organa javne vlasti da u postupcima pred tim organima, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potisom. U stavu 3. ovog člana propisano je da se isprave koje predstavlјaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne mogu potpisivati u skladu sa stavom 2. ovog člana, već u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, te antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[6]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[7], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[8]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, na osnovu jednakosti sa drugima, između ostalog, obezbedi i pristup uslugama i objektima namenjenim javnosti, kao i da preduzmu sve odgovarajuće mere, uklјučujući i zakonodavstvo, u cilјu menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavlјaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve odgovarajuće mere za otklanjanje diskriminacije po osnovu invaliditeta od strane bilo kog lica, organizacije ili privatnog preduzeća.
• Ustav Republike Srbije[9], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Takođe, odredbama člana 8. propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. U vezi sa konkretnom pritužbom, od značaja su i odredbe člana 17. ovog zakona kojim je propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano onemogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbama člana 26. stav 1. je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Članom 7. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[10] definisana je povreda načela jednakih prava i obaveza koja postoji, pored ostalog, ako se diskriminisanom isklјučivo ili uglavnom zbog invaliditeta neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi. Takođe, odredbama člana 11. propisano je da diskriminacija osoba sa invaliditetom od strane organa javne vlasti predstavlјa postavlјanje posebnih uslova za ostvarivanje prava osobi sa invaliditetom, osim ako takve uslove ne opravdavaju razlozi opšte, lične i imovinske bezbednosti, koje organ javne vlasti mora posebno da naznači.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li su osobe sa invaliditetom diskriminisane prilikom obavlјanja nekih vrsta pravnih poslova kod javnog beležnika. Drugim rečima, Poverenik je analizirao da li Javnobeležnička komora Srbije, odnosno javni beležnici, osobama sa invaliditetom u postupku pred javnim beležnikom nameću dodatne uslove koji se ne nameću drugim građanim i građankama, s obzirom da je u postupku kod javnog beležnika kada učestvuje osoba koja ne može svojeručno da se potpiše ili je slepa ili gluva, neophodno prisustvo jednog ili dva svedoka, kao i da zbog toga osobe sa invaliditetom plaćaju uvećane troškove postupka pred javnim beležnikom.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode izjašnjenja da je javni beležnik dužan da u postupcima sastavlјanja i overavanja isprava, kada je učesnik osoba koja nije u stanju da čuje, slepa, slabovida, nepismena osoba, osoba koja iz nekog drugog razloga ne može da čita i osoba koja ne može da se potpiše niti da stavi otisak prsta, službenu radnju preduzima u prisustvu svedoka. Postupak sastavlјanja javne isprave i potpisivanja se vrši u skladu sa pravilima kojima se uređuje overa potpisa i potvrđivanja isprava, a koji su propisani Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Uvidom u odredbe članova 174. do 179. Zakona o vanparničnom postupku i člana 17. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, utvrđeno je da je zakonskim odredbama propisano u kojim slučajevima i na koji način u postupku sastavlјanje isprave, overe potpisa, rukopisa i prepisa učestvuju svedoci. Takođe, odredbe člana 34. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom upućuju na primenu zakona koji uređuju sastavlјanje isprave, overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, a na koje ukazuje i izjašnjenje.
• Imajući u vidu da su javni beležnici u postupcima sastavlјanja javne isprave i overe potpisa, rukopisa i prepisa dužni da postupaju u skladu sa odredbama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da Javnobeležnička komora Srbije, odnosno javni beležnici koji prilikom obavlјanja pravnih poslova sa osobama sa invaliditetom zahtevaju prisustvo svedoka u skladu sa ovim zakonima, nisu prekršili Zakon o zabrani diskriminacije.
• U skladu sa svojim nadležnostima[11], Poverenik će izvršiti analizu da li su propisana zakonska rešenja, po kojima je neophodno prisustvo svedoka kada osobe sa invaliditetom obavlјanju pravne poslove kod javnog beležnika, opravdana i srazmerna cilјu koji se želi postići, kao i da li se propisani cilј može postići drugim merama. Ukoliko utvrdi da u postojećim zakonskim rešenjima postoje elementi diskriminacije, Poverenik će postupiti u skladu sa svojim nadležnostima da inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređena zaštite od diskriminacije.
• Povodom navoda iz pritužbe da se „pritužba odnosi i na visinu taksi i da bi trebalo predložiti da se osobe sa invaliditetom kao i organizacije osoba sa invaliditetom, prilikom overe raznih dokumenata kod javnih beležnika, oslobode plaćanja taksi ili da se one značajno umanje“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napominje da je Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti broj 07-00-111/2017-02 od 22. maja 2017. godine. Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije preporučeno je da preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilјu usklađivanja Javnobeležničke tarife sa antidiskriminacionim propisima, tako što će osobe sa invaliditetom koje u postupku pred javnim beležnikom obezbeđuju prisustvo svedoka ili tumača, osloboditi od plaćanja uvećane nagrade za posao javnog beležnika zbog učestvovanja pozvanih svedoka ili tumača. U zakonom propisanom roku, Javnobeležnička komora Srbije i Ministarstvo pravde obavestili su Poverenika o preduzetim merama. U dopisu Javnobeležničke komore Srbije broj VII- 4828/2017 od 22. juna 2017. godine navedeno je, između ostalog, da je Izvršni odbor Javnobeležničke komore Srbije zauzeo stav da su u postupcima overe potpisa, rukopisa i prepisa, osobe sa invaliditetom oslobođene uvećanja nagrade za učešće svedoka i tumača. Ministarstvo pravde je dopunom Javnobeležničke tarife[12] izmenilo odredbu člana 21. tarifni broj 18, tako što je dodalo stav 4. kojim je propisano da „javnom beležniku ne pripada uvećanje nagrada za učešće pozvanih svedoka i tumača u sastavlјanju javnobeležničke isprave za slabovidu stranku i stranku koja nije u stanju da čuje ili govori“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je Ministarstvu pravde dopis kojim je zatražio da izmene Javnobeležničke tarife budu u potpunosti u skladu sa upućenom preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

4. MIŠLjENјE

Zahtevanjem prisustva svedoka prilikom obavlјanja pravnih poslova sa osobama sa invaliditetom, u skladu sa odredbama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Javnobeležnička komora Srbije, odnosno javni beležnici, ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15

[3] „Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/05 – dr. zakon, 85/12, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/15 i 106/15 – dr. zakon

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 93/14 i 22/15

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/2006 i 13/2016

[6] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[8] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[11] član 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije

[12] „Službeni glasnik RS“, br. 67/2017

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba N.O.O.I.S. protiv Javnobeležničke komore Srbije zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga